Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 12 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
01-02-2018, 12:50 PM
Порука: #6455
RE: Квиз- Српска историја
(01-02-2018 12:36 PM)Бенито Пише:  Није, Граде. Све си промашио.

Тужан

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 01:52 PM
Порука: #6456
RE: Квиз- Српска историја
Београд је припадао Управи.

НС, КГ и Вршац или Сомбор?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 02:00 PM
Порука: #6457
RE: Квиз- Српска историја
Не могу да верујем. Мислио сам да ће ово бити лагано.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 03:20 PM
Порука: #6458
RE: Квиз- Српска историја
Суботица, Нови Сад, Крагујевац?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 04:14 PM
Порука: #6459
RE: Квиз- Српска историја
Тако је.
Не могу да нађем сад попис из 21 за Крагујевац, али би требало да је био већи од Новог Сада. Нови Сад је од 1921. до пописа из 1931. године повећао број становника за готово 100%. У овом смислу, такав раст становништва може се упоредити само са Београдом. Највећи прираст становништва последица је постављања Новог Сада за центар Дунавске бановине. До тога је дошло на занимљив начин. Наиме, бановине, макар ове српске, требале су имати приближно исто територију и број становника. Осим у случајевима Зетске и Приморске, где су морали да се испуне и неки други услови. Са друге стране, гледали се да се избегне поистовећивање Дунавске бановине са појмом Војводине и зато је било потребно да одређени делови територија и са десне обале Дунава уђу у ту бановину. Тако су Смедерево, Стиг и добар део Шумадије постали део Дунавске бановине. Када је већ тако склопљена, поставио се проблем функционисања те административне јединице унутар ње саме. Суботица, као највећи град, била је предалеко од других делова бановине. Можда би најлогичнији центар ове области био Петровград ( Велики Бечкерек), али он није изабран из два разлога. Бановина је морала сачувати српски идентитет, а Банат и Петровград су имали значајну немачку, па и мађарску популацију. Други разлог је инфраструктурна неповезаност између свих делова бановине. Нови Сад се наместио као најсрећније решење. Тако је град који је био трећи по величини у бановини , постао центар те бановине. Такав случај је био само код још једне бановине, али из другог разлога. Код свих осталих случајева, највећи град је био и центар бановине.
Од именовања за центар Дунавске бановине до почетка Другог светског рата, Нови Сад је доживео највећи процват у својој историји. За то велику заслугу имају сви банови Дунавске бановине, који су створили низ институција које карактеришу идентитет Новог Сада. Нико од њих нити је сам осећао, нити је у политичком смислу злоупотребио положај Новог Сада у државном уређењу. Сасвим други процес догодио се после Другог светског рата, а нарочито од устава из 1974. године, када су комунистички функционери били задужени од врха комунистичке партије и државе да створе војвођански национални и парадржавни ексклузивитет у оквиру српског националног корпуса, са јасном намером, да у одређеном историјском тренутку, тај парадржавни концепт издвоје из матичне нације и државе. Та опасност још постоји.
Ајде даље, Милославе, па ћу касније поставити и треће питање везано за Дунавску бановину.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 04:28 PM
Порука: #6460
RE: Квиз- Српска историја
Крагујевац је био већи од Суботице и требало би да је овде први, али, то није био случај због губитака у 1. светском рату. Зато сам КГ ставио на треће место, а знао сам да је Суботица била много већа од НС.
Питање: Која је та друга бановина којој највећи град није био главни град?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 04:36 PM
Порука: #6461
RE: Квиз- Српска историја
Имам једно питање за Самарџића или Бенита. Не могу да тражим по интернету, а не знам ни да ли постоје подаци онлајн у вези са Суботицом и Љубљаном. Питање би било , да ли је тачно да ова два града имају скоро исти број становника као пре 100 година ?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 04:42 PM
Порука: #6462
RE: Квиз- Српска историја
То сигурно није тачно. Суботица је у међувремену порасла, а нарочито Љубљана.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 05:03 PM (Последња измена: 01-02-2018 05:11 PM од Бенито.)
Порука: #6463
RE: Квиз- Српска историја
Овде ниси у праву, Милославе. Мислим за Љубљану јеси, она је нарасла за један век скоро десет пута. Али, Суботица, веровао или не, има готово исти број становника. Такође, није тачно да је Крагујевац био већи, без обзира на жртве из Првог светског рата, које су биле велике. Пронађи попис из 1921. године за Крагујевац, али не верујем да је имао више од 35000 становника. Суботица је имала преко 100000, колико има и данас. Једина три града која су имала више од 100000 становника приликом стварања заједничке државе, били су :Београд, Загреб и Суботица.

(01-02-2018 04:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  Крагујевац је био већи од Суботице и требало би да је овде први, али, то није био случај због губитака у 1. светском рату. Зато сам КГ ставио на треће место, а знао сам да је Суботица била много већа од НС.
Питање: Која је та друга бановина којој највећи град није био главни град?

Друга је Зетска бановина са центром на Цетињу. Дубровник је, наравно, неупоредиво већи и значајнији град. Морао би да проверим, а вероватно има бар још један град у оквиру Зетске бановине који је већи био тада од Цетиња.
Својим већ чувеним цинизмом, Слободан Јовановић је имао обичај да прокоментарише "антицрногорски и окупациони карактер" власти краља Александра над Црном Гором, коју су зеленаши и комунисти стално понављали. Он је поводом тога рекао:" То је било једино време, од свих времена, и пре и која ће икада уследити, да су дубровачки госпари морали ићи чак на Цетиње да сврше какав важан административни посао." Smile
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 05:31 PM
Порука: #6464
RE: Квиз- Српска историја
Нисам знао да је Суботица била толико велика.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 06:05 PM
Порука: #6465
RE: Квиз- Српска историја
По попису из 1921. године:
Суботица 90.961
Нови Сад 39.122
Крагујевац 15.643
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 07:04 PM
Порука: #6466
RE: Квиз- Српска историја
Ајде питање, Вукас.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 07:40 PM
Порука: #6467
RE: Квиз- Српска историја
(01-02-2018 04:36 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Имам једно питање за Самарџића или Бенита. Не могу да тражим по интернету, а не знам ни да ли постоје подаци онлајн у вези са Суботицом и Љубљаном. Питање би било , да ли је тачно да ова два града имају скоро исти број становника као пре 100 година ?

За Суботицу је то тачно.
Иначе Суботица је поред Београда једини град на простору некадашњих Југославија који је 1900. године имао 100.000 становника или више.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-02-2018, 07:54 PM
Порука: #6468
RE: Квиз- Српска историја
(01-02-2018 06:05 PM)Вукашин Петковић Пише:  По попису из 1921. године:
Суботица 90.961
Нови Сад 39.122
Крагујевац 15.643

То је то,само ми је неко за Љубљану дао нетачну информацију.

Крагујевац после ПСР бележи пад броја становика због познатих разлога да би на следећем попису већ имао дупло више становника а 1948. има 85.000 људи. За непуних 30 година увећао се шест пута.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: Милослав Самарџић, 2 Гост(а)