Оцена Теме:
  • 15 Гласов(а) - 4.27 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Није нико од краљева.
Одговори

(02-02-2019, 10:36 PM)Бенито Пише:  Често се у задње време у нашим медијима помиње како је Коџа Милош увео " окућје", односно да се сељаци не могу задужити толико да му повереник може на име дуга може одузети кућу и најосновније окућје где може гајити храну да прехрани своју породицу. То је Коџа Милош унео и у законе, па су то поштовали и они српски законописци који су дошли после њега. Ово је, иначе, један од најважнијих закона у модерној Србији, који је умногоме обликовао српску модерну историју.
Питање:
Ко је укинуо закон о " окућју" другачијим законским актима, који су ову важну традицију избацили из српске свести?
Влада генерала Петра Живковића?
Одговори

У склопу мера којим је " очистио" нагомилане дугове сељака према општинском порезу, болничким рачунима, патријаршијском прирезу, кредитним фондовима, кредитним земљорадничким задругама и слично, а који су се нагомилали током светске економске кризе, влада Милана Стојадиновића је кришом провукла и закон којим је анулирала, односно избацила појам " окућја" из правног система Краљевине Југославије. Наиме, Стојадиновић је стекао велику популарност у сељаштву једноставним брисањем свих дугова, што му је дало заштиту да и на селу уведе појам хипотеке на куће, под образложењем да сељаци умеју да буду и безобразни и да се задужују преко својих могућности. У исто време, он је извоз југословенске пољопривреде плански окренуо према Немачкој и то тако што је направио неколико билатералних споразума у овом правцу. Карактеристичан је пример за извоз јабуке у Немачку, која је низ година на светској берзи имала цену око 2.4 долара, а Стојадиновић је обезбедио да Немци откупе сву југословенску јабуку по 4.2 долара. Због овога и сличних потеза српско село се обогатило, и ефекат укидања окућја се готово није ни осетио. Наравно, овај потез Стојадиновића био је везан за још неколико важних спољно-политичких потеза, али да не ширимо тему.
Углавном, убрзо је дошао рат, па комунизам и сасвим другачији однос према српском селу. Међутим, због колонијалног и титоистичког наслеђа које носе и поштују сви носиоци власти у Србији у задњих тридесет година, ми нисмо ни поменули, а камоли покушали да ову важну традицију српске политике вратимо у живот.

ПС иако је Стојадиновић био банкократа и пример макијавелисте у нашој политичкој историји, на овом примеру извоза пољопривредних производа видимо да је он гледао и да ојача и српско село и српску привреду. Упоредимо само са примером АВ који је са Немцима тајно направио сличан протокол о извозу готово комплетне производње малине за Немачку, који има потпуно други циљ, а то је уништавање најјачих елемената на српском селу.
Одговори

Шта мислиш о овоме?
Цитат:Први и најважнији задатак Привилеговане аграрне банке био је да сељацима даје хипотекарне кредите, да би исплатили номинално краткорочне дугове које су нагомилали код акционарских банака и приватних лица. Да би добили нове зајмове за исплату старих, земљорадници су стављали под хипотеку једине изворе своје егзистенције: зиратно земљиште, баште, повртњаке, ливаде, пашњаке, винограде, воћњаке, шуме. Сада су то могли да чине и мали поседници на подручју важења српских закона јер је влада генерала Петра Живковића у ту сврху донела законску норму о укидању заштите окућја од продаје за дуг, која ће важити само за хипотекарне дужнике Привилеговане аграрне банке. Звучи парадоксално то што је држава укинула вековну заштиту окућја баш када је сељак морао да јамчи својим имањем редовну отплату хипотекарних зајмова који нису били намењени у продуктивне сврхе већ за конверзију дугова. Међутим, ни ова специјална законска мера није помогла Привилегованој аграрној банци да испуни свој први задатак. Укидање заштићеног земљишног минимума био је неопходан али не и довољан услов за њено несметано хипотекарно пословање на читавој територији земље. У условима опште економске и финансијске кризе, Банка није била у стању да нађе свеж капитал за кредитирање свих оних земљорадника који су од ње тражили хипотекарне зајмове.
http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?art...541104010G
Одговори

Исто је то друштво, мислим на тај свет финансија, које се вртело тих петнаестак година. Иста су генерација економиста, тај Мирослав Ђорђевић што је био министар финансија од 31 до 34, па Стојадиновић, па Душан Летица који је код Стојадиновића био министар финансија, а после код Недића, кад је већ био члан Збора...
Сви су они били неспорни финансијски стручњаци, али превише су се окренули том свету у коме су специјализовали струку и тако донели туђу културу у област која има своје националне специфичности и сопствену традицију..
Дакле, уведена је уредбом Живковићеве владе та Привилегована банка, али је то тек Стојадиновић заковао законом.
Одговори

Да ли је Мирко Лалатовић био деда Ненаду Лалатовићу, бившем фудбалеру Црвене Звезде и садашњем тренеру Радничког из Ниша? Не знам одговор, а видех на нету да јесте био
Одговори

Те приче се сећам, а о знао сам Воју Киса , Ненадовог оца, али мислим да то није тачно.
Одговори

Ко је у Београду био главни немачки официр задужен за ДМ и четнике?
Одговори

(04-02-2019, 01:21 PM)Бенито Пише:  Ко је у Београду био главни немачки официр задужен за ДМ и четнике?

Карл Хинце или Карл Краус
Одговори

Тако је , Карл Краус је од пре рата боравио у Београду и био обавештајац, а за време рата највећи крвник припадника ЈВ под командом Драже Михаиловића.
Иначе, још 1939. године ступио је у љубавну везу са једном женом.
Како се она звала?
Одговори

(04-02-2019, 03:26 PM)Бенито Пише:  Тако је , Карл Краус је од пре рата боравио у Београду и био обавештајац, а за време рата највећи крвник припадника ЈВ под командом Драже Михаиловића.
Иначе, још 1939. године ступио је у љубавну везу са једном женом.
Како се она звала?

Вера Пешић?
Одговори

И остала заљубљена у њега, иако је и после њега наставила " блиставу" каријеру. Smile
Одговори

(04-02-2019, 04:02 PM)Бенито Пише:  И остала заљубљена у њега, иако је и после њега наставила " блиставу" каријеру. Smile

Ко је био главни човек Стаљина и бољшевика међу белим Русима у Београду/Југославији у периоду између два рата тј. до краја 1945. године?
Одговори

Е, то је добро питање.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 26 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним