Квиз- Српска историја

[Перун]

Самарџићу, зна ли се кога сахрањују на оним сликама Гарде у зиму 1945.?

[Милослав Самарџић]

(25-11-2019 09:15 PM)Бенито Пише:  Ха, ха, ха који си ти оптимиста. Па, ми имамо три историчара који пишу и говоре арапски турски. Сво троје су отерали са Филозофског факултета.

Само кажем да је ово скроз без везе што немамо по десетак стручњака за мађарски језик средњег века, латински, грчки, бугарски, арапски, турски, немачки...

[Милослав Самарџић]

(25-11-2019 11:37 PM)Перун Пише:  Самарџићу, зна ли се кога сахрањују на оним сликама Гарде у зиму 1945.?

Зна се, али то је после Битке за Калиновик, нема везе са Сјеницом.
Хусар Дугић и Жика Павловић.

[Бенито]

Где и када су комунисти срушили православну цркву за време литургије и побили силан народ?

[пек.]

(25-11-2019 09:15 PM)Бенито Пише:  Ха, ха, ха који си ти оптимиста. Па, ми имамо три историчара који пишу и говоре арапски турски. Сво троје су отерали са Филозофског факултета.

Да ли су то они што су преводили турске дефтере?

[Mitic]

Славио је херојску Србију и њене војнике којима је удес судио да прођу кроз тешка искушења.

"Србија је велика земља, јер сте Ви својим јунаштвом задивили цео свет". Речи су једног страног официра из савезничке земље.

А када је 1917. године одржан помен на заједничком гробљу, упутио је сенима војника своје нације следеће речи: "Устаните да се поклоните пред славним фалангама Срба који су достојни старога Рима".


Како се зове овај поморски официр из савезничке земље?

[Перун]

(26-11-2019 12:41 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(25-11-2019 11:37 PM)Перун Пише:  Самарџићу, зна ли се кога сахрањују на оним сликама Гарде у зиму 1945.?

Зна се, али то је после Битке за Калиновик, нема везе са Сјеницом.
Хусар Дугић и Жика Павловић.

Ниси ме разумео, то нема везе са Сјеницом и Калиновиком, временски је померено а и Гарда није била код Калиновика.

Дакле, зима 45., сахрана неког официра Гарде. Сад ћу рећи Правди да окачи слику.

[пек.]

(26-11-2019 12:40 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(25-11-2019 09:15 PM)Бенито Пише:  Ха, ха, ха који си ти оптимиста. Па, ми имамо три историчара који пишу и говоре арапски турски. Сво троје су отерали са Филозофског факултета.

Само кажем да је ово скроз без везе што немамо по десетак стручњака за мађарски језик средњег века, латински, грчки, бугарски, арапски, турски, немачки...

Да ли неко уопште проучава мађарска документа како нико није истраживбо како се померала граница између Мађарске и Србије у средњем веку и колико је било Срба у то време у данашњој Војводини?

[Милослав Самарџић]

Предухитрио си ме, баш сам хтео да питам: Навести једну књигу о средњем веку у којој се користе мађарска документа?

[Бенито]

Тиме би требало да се бави историјско одељење Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

[Бенито]

Као што би Албанцима требало да се бави историјско одељење Филозофског факултета у Приштини.
Измештено, немам појма где.

[Бенито]

Историјско одељење у Београду требало би да ствара историјске експерте за историју Османске Турске, Млетачке републике, Бугарске и Грчке.
Тако би требало да буде, али...
Наша култура је под контролом окупатора, а то су титоисти који су ту постављени да би радили управо ово чије последице сте, Богу хвала, приметили, а о томе вам пишем годинама.
Има неких покушаја, попут ове докторске дисертације из 2016. године, о Бугарима, коју је окачио ЈВуО пре неки дан.
Али, то су више инциденти, него што је правило.
Иначе, др Милош Ковић је имао идеју да се ствари покрену управо у том правцу, макар за последња два века. Међутим, управо тада је дошло до напада на њега и још неке предаваче на катедри. Између осталих и на професора Фотића, једног од оних који говори и чита изворе са арапског турског.
Ето, о томе се ради.

[Вукашин Петковић]

(25-11-2019 08:20 AM)Перун Пише:  

(25-11-2019 07:16 AM)Вукашин Петковић Пише:  Близу си.
Заједно са члановима Врховне централне управе, било их је 177.
Друго питање: Колико је међу члановима било жена?

Колико чланова није било на списку?

Е то већ не знам.

[Бенито]

(25-11-2019 07:16 AM)Вукашин Петковић Пише:  Близу си.
Заједно са члановима Врховне централне управе, било их је 177.
Друго питање: Колико је међу члановима било жена?

10.