Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 9 Гласова - 4.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
26-05-2020, 08:43 AM
Порука: #13721
RE: Квиз- Српска историја
(25-05-2020 11:32 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Око презимена ког српског научника,писца,историчара...се исплело највише легенди?

Рецимо, Екмечић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 01:28 PM
Порука: #13722
RE: Квиз- Српска историја
Обично се у историографији ДСР провлачи теза да су Италијани и четници сарађивали у сузбијању комунистичке опасности. То су необориве чињенице. Ипак, у једној великој борби против четника, исти италијански војници су по први пут од почетка рата употребили бојне отрове. По сведочењу преживелих, изгледа да се радило о хлорину. Четнички губици су били позамашни.
О којој борби је реч и када је она вођена?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 01:29 PM
Порука: #13723
RE: Квиз- Српска историја
(26-05-2020 08:43 AM)Mitic Пише:  
(25-05-2020 11:32 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Око презимена ког српског научника,писца,историчара...се исплело највише легенди?

Рецимо, Екмечић?

Да није Раде Михаљчић?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 04:35 PM (Последња измена: 26-05-2020 06:22 PM од ЈВуО-КГ.)
Порука: #13724
RE: Квиз- Српска историја
(26-05-2020 08:43 AM)Mitic Пише:  Рецимо, Екмечић?

Није. Smile

(26-05-2020 01:29 PM)Александар Динчић Пише:  Да није Раде Михаљчић?

Није ни он. Smile

Захарије Орфелин.

Рођени Вуковарац.Тврдили су да му је право презиме Стефановић.Ово Орфелин нико не зна одакле је дошло нити од када се тако уписује.Мистериозна личност наше историје по много чему.Добар део свог живота провео је у Венецији,ту је 1788. објавио једини број првог српског часописа Славеносербски магазин,у којем је позивао читаоце да на папир преточе своје снове и шаљу их редакцији која ће их радо објавити.Такође у Венецији је објавио и Историју о животу славних делах великаго государја и императора Петра Перваго на преко 800 страна,ово дело ће аустријске власти забранити,Пушкин користити не знајући име аутора док ће Срби потпуно заборавити.Презиме Орфелин доводило се у везу са грчком сектом орфици чији су припадници веровали да воде порекло од митског Орфеја а веровали су и у сељење душа.Највећи број теорија одакле потиче ово презиме дао је Милорад Павић.По једној теорији презиме је састављено од два грчка имена, по другој презиме је настало од француске речи која значи сироче.У трећој верзији,Павић даје објашњење да је презиме преузето из драгуљарства где означава главни камен у круни,што као и да указује на алхемичарско порекло оваквог назива.

За живота је био бакрорезац,калиграф,картограф,писац богословских,школских и природњачких књига,историчар,физичар,виноградар,песник...

Умро је у беди и напуштен у Новом Саду,јануара 1785. године.

Јован Рајић је поводом његове смрти записао " 19 јануарија умре љубезни мој брат Захарија Орфелин в Новом Садје в епископском мајурје пребједно."

Цитат:Восток, запад, полуноћ бојали се мене,

славне, храбре Сербије, бивше тогда једне.


Награда „Захарија Орфелин“ додељују се на Међународном салону књига у Новом Саду за најбољу ликовну и техничку опрему књига издатих између два Салона.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 07:31 PM
Порука: #13725
RE: Квиз- Српска историја
Срби су масовно демонстрирали када је Хитлер окупирао Чехословачку. То знамо, али, пре овога, у ствари Чеси и Словаци су одржали много више демонстрација у корист Срба. Којим повдом?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 08:14 PM
Порука: #13726
RE: Квиз- Српска историја
(26-05-2020 07:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  Срби су масовно демонстрирали када је Хитлер окупирао Чехословачку. То знамо, али, пре овога, у ствари Чеси и Словаци су одржали много више демонстрација у корист Срба. Којим повдом?

Разним поводима,али је скоро сваки био везан за питање Срба у БиХ.Чешки соколски савези обилазили су те крајеве,путовали у Дубровник где су их дочекивали дубровачки Срби па следећа станица Београд.У једном тренутку се испред Хотела Славија у Београду окупило више од 700 Чеха,било је ту и неких Хрвата.

У ПСР су се масовно предавали и Србима и Русима, па их се у нашој војсци нашло у извесном броју.Тачну цифру не бих знао.

Што се самог града тиче, па дигли су побуну овде у ПСР и данас имају споменик у Крагујевцу.
п.с.
У једној књизи Пере Симића о Дражи,он хронолошки преноси шта се све издогађало на дан рођења нашег Ђенерала.Даје разне податке,из света,из Србије и на тај дан наводи и то да су неки,касније похватани,разбојници у Крагујевцу упали у вилу угледне чешке породице Фијале и том приликом нанели смртне или опасне по живот повреде(не сећам се више) госпођи Фаники Фијале.

п.с.с. Блиски смо,као народи,имам известан број другова који су чешког и словачког порекла.Неки се и данас изјашњавају као Чеси или Словаци,док су неки једноставно и на неагресиван начин србизовани па се као такви сматрају Србима.Наравно не треба заборавити ни да су се Чеси по окупацији 1939. године спасавали бекством у Југославију па онда на запад.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-05-2020, 08:33 PM
Порука: #13727
RE: Квиз- Српска историја
Све је тачно, али не односи се на одговор.
У самој Чехословачкој, пре него што је пала, биле су честе демонстрације у корист Срба... Којим поводом? Против чега?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 07:46 AM
Порука: #13728
RE: Квиз- Српска историја
Мислиш у корист Лужичких Срба због Хитлерових прогона?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 08:22 AM
Порука: #13729
RE: Квиз- Српска историја
(26-05-2020 01:28 PM)Александар Динчић Пише:  Обично се у историографији ДСР провлачи теза да су Италијани и четници сарађивали у сузбијању комунистичке опасности. То су необориве чињенице. Ипак, у једној великој борби против четника, исти италијански војници су по први пут од почетка рата употребили бојне отрове. По сведочењу преживелих, изгледа да се радило о хлорину. Четнички губици су били позамашни.
О којој борби је реч и када је она вођена?

Можда је борба вођена 1943. године, али не бих знао о којој борби се ради
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 09:36 AM
Порука: #13730
RE: Квиз- Српска историја
(26-05-2020 08:33 PM)Милослав Самарџић Пише:  Све је тачно, али не односи се на одговор.
У самој Чехословачкој, пре него што је пала, биле су честе демонстрације у корист Срба... Којим поводом? Против чега?

Везано с Рапалским уговором?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 10:51 AM
Порука: #13731
RE: Квиз- Српска историја
(27-05-2020 07:46 AM)пек. Пише:  Мислиш у корист Лужичких Срба због Хитлерових прогона?

Тако је. Због насилне германизације Срба у Немачкој
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 01:12 PM
Порука: #13732
RE: Квиз- Српска историја
(20-05-2020 01:11 PM)Александар Динчић Пише:  
(20-05-2020 12:20 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(20-05-2020 11:00 AM)Александар Динчић Пише:  
(19-05-2020 11:38 PM)Милослав Самарџић Пише:  Не знам одговор, али сетих се сличног питања:
- Како се звао првак КЈ у бацању диска, потоњи четник?
- Како се звао репрезентативац КЈ у бацању кугле, потоњи четник?

Тачан одговор је Бранко Петроне. Он је био члан предратног пливачко-ватерполо клуба „Јадран“ из Херцег Новог.

На које од два питања си одговорио?
У сваком слзчају, није тачно, сем ако их је било више. Где је био Петроне?

Петроне је био у четничким одредима у Санџаку. Југословенски репрезентативац у пливању и ватерполу.

О Петронеу сам већ писао.
морнар.п.наредник машин.струке Бранко С. Петроне био је на служби у Команди Ист.Босне и Херцеговине ГШ 500.
Репрезентативац Краљевине у пливању 100 м слободно и у штафети 5 х 50м, као и у ватерполу.
Ево још један :
инт.поручник МИРКО Л. ТАРАНА, на служби у Дубровачкој бригади.
Као ватерполо репрезентативац Краљевине 1936 учесник ОИ у Берлину.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 02:39 PM
Порука: #13733
RE: Квиз- Српска историја
Пошто нико није одговорио на питање о бојним отровима, а чуди ме да ни Милослав није чуо за тај догађај, да одговорим. Догађај је услед вишедеценијске пропаганде заиста заборављен и тек га је "оживео" Милутин Живковић у својој дисертацији. Барем на основу података које је нашао.

Борба је вођена 14. јуна 1943. године у време операције „Шварц“ у Ђаловића клисури. Пропаганда каже да у овој операцији четници нису опалили ни један метак на Немце или Италијане.
Према немачким извештајима (добијеним од Италијана), у том нападу су заробљена два четника, док их су 30 пронађени мртви.

Ово је умало коштало смене Радета Корде, којем је замерано што је био неопрезан. Ипак, некако се ствар стишала.

Моје следеће питање је: зашто Раде Корда тада није био смењен? Тај податак Милутин не наводи.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2020, 04:03 PM
Порука: #13734
RE: Квиз- Српска историја
(27-05-2020 08:22 AM)Mitic Пише:  
(26-05-2020 01:28 PM)Александар Динчић Пише:  Обично се у историографији ДСР провлачи теза да су Италијани и четници сарађивали у сузбијању комунистичке опасности. То су необориве чињенице. Ипак, у једној великој борби против четника, исти италијански војници су по први пут од почетка рата употребили бојне отрове. По сведочењу преживелих, изгледа да се радило о хлорину. Четнички губици су били позамашни.
О којој борби је реч и када је она вођена?

Можда је борба вођена 1943. године, али не бих знао о којој борби се ради

(27-05-2020 02:39 PM)Александар Динчић Пише:  Пошто нико није одговорио на питање о бојним отровима, а чуди ме да ни Милослав није чуо за тај догађај, да одговорим. Догађај је услед вишедеценијске пропаганде заиста заборављен и тек га је "оживео" Милутин Живковић у својој дисертацији. Барем на основу података које је нашао.

Борба је вођена 14. јуна 1943. године у време операције „Шварц“ у Ђаловића клисури. Пропаганда каже да у овој операцији четници нису опалили ни један метак на Немце или Италијане.
Према немачким извештајима (добијеним од Италијана), у том нападу су заробљена два четника, док их су 30 пронађени мртви.

Ово је умало коштало смене Радета Корде, којем је замерано што је био неопрезан. Ипак, некако се ствар стишала.

Моје следеће питање је: зашто Раде Корда тада није био смењен? Тај податак Милутин не наводи.

Добро је кад сам потрефио годину Smile

А можда није смењен зато што су се четници извукли из обруча током операције "Шварц". Или зато што нису имали велике губитке
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 2 Гост(а)