Квиз- Српска историја

[Милослав Самарџић]

(24-06-2019 08:51 AM)Бенито Пише:  Наведите макар један "бренд" из периода СФРЈ који и данас постоји и доноси профит?

Плазма, Смоки, Зачин Ц, Алева, ваљда има још нешто. Да, Новости и мислим остао је један женски часопис.

[Бенито]

(24-06-2019 11:01 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(24-06-2019 08:51 AM)Бенито Пише:  Наведите макар један "бренд" из периода СФРЈ који и данас постоји и доноси профит?

Плазма, Смоки, Зачин Ц, Алева, ваљда има још нешто. Да, Новости и мислим остао је један женски часопис.

Крем бананица, Карађорђева шницла, чачанско прасеће печење....
Другим речима, сви брендови Брозове Југославије су у вези хране. Порука је јасна- народ оптерећен храном, а привреда неспособна да створи бренд веће или велике материјалне вредности.

[Mitic]

Фриком и Имлек могу да се сврстају као неки брендови. А гдин Милослав је споменуо Смоки и сигурно је мислио на Соко Штарк. Међутим, Соко Штарк вуче корене из 1920-их, па је 1946. дошло до конфискације и спајања са другом фабриком, па је онда настао Соко Штарк.

Историјат Соко Штарка се може видети на њиховом сајту

http://www.stark.rs/o-nama/32/najvazniji-datumi/

https://www.011info.com/bilo-jednom-u-be...e-u-zemunu

http://www.superbrands.rs/images/Soko-Stark.pdf

[Милослав Самарџић]

Мислио сам баш на Смоки, то је посебан бренд, а нисам знао то за Соко Штарк.

[ЈВуО-КГ]

Заборавили сте поједине моделе оружја,мада су дорађивани у међувремену. Та грана индустрије је један од већих брендова Србије.

Нећу да правим триптих,али хајде још једно питање од мене које се односи на некадашњи Београд.

Може ли неко да наведе пет конака који су се налазили на простору ондашњег Београда у 18. и 19. веку ?

[ЈВуО-КГ]

Нема ни покушаја, ни одговора.

Калуђерски конак-налазио се у српском делу вароши,непосредно крај Патријаршије.

Стари Агин конак-налазио се у непосредној близини Дунава,око 1740. године ово је био конак који су углавном користили трговци и путници.

Арнаутски конак-налазио се у Савамали.

Хаџи Ибрахимов конак-забележен у попису из 1740. године. Налазио се на данашњем Топличином венцу.

Мехмед Татаровића конак-Први пут забележен 1740. године, налазио се крај Чукур чесме.

Нека настави ко хоће или ко је на реду.

[Шумадинац]

(23-06-2019 11:03 AM)Бенито Пише:  Тако је. Најбољи пример што се тиче стоке, су аутохтоне сорте коза, свиња, крава и оваца које су или уништене или доведене пред уништење.
Да поменем и сорту грожђа Јеличанка, од које је настајало најбоље вино у Краљевини Југославији. Краљ Александар Карађорђевић је у специјалним приликама служио вино од тог грожђа, а не из свог винограда. Чачански удбаши су дословце испунили наређење из Београда да се уништавају виногради на обронцима планине Јелице, који су се на том терену налазили још од доба Римљана. Тако је у селима Лозница, Јежевица, Рајац, Бањица, Заблаће... готово нестала једна од најбољих винских сорти на свету.
Божијом промисли један млад монах именован је за игумана напуштеног манастира Јежевица. Иза манастир налазио се мали и запуштени, али неискрчени виноград. Упорним и врло интелигентним залагањем овог монаха, спасен је један по један чокот. Имао сам част да попијем чашу вина из тог винограда и тврдим да боље вино нисам пробао у животу. А пробало се....
Сличних примера из разних области има безброј....

Аутохтоне сорте свих врста воћа су комунисти довели до скоро потпуног нестанка. Институт у Чачку деценијама штанцује хибриде да би потисли аутохтоне сорте. Србија је данас на тим хибридима, што домаћим што са запада.

Бенито, Ел Јеличанка црно грожђе, тј. да ли си видео гроздове те наше сорте? Јер знам за једну врсту црног грожђа из Прељине кога зову "нерадничко грожђе" или "не прсканац".

[пек.]

Ако има јак мирис то је стари хибрид нешто слично црној Отели.

[Бенито]

Црно грожђе је Јеличанка. Можда је постојало и бело, односно вероватно јесте, али пио сам црно вино од ње.
Мало личи на Отела. Има изразито јак буке и осећа се у синусима, а о непцима да не говорим. А опет је некако питома. Тешко је описати колико је фантастичан осећај када се попије гутљај вина од Јеличанке.

[Mitic]

(24-06-2019 10:21 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Нема ни покушаја, ни одговора.

Калуђерски конак-налазио се у српском делу вароши,непосредно крај Патријаршије.

Стари Агин конак-налазио се у непосредној близини Дунава,око 1740. године ово је био конак који су углавном користили трговци и путници.

Арнаутски конак-налазио се у Савамали.

Хаџи Ибрахимов конак-забележен у попису из 1740. године. Налазио се на данашњем Топличином венцу.

Мехмед Татаровића конак-Први пут забележен 1740. године, налазио се крај Чукур чесме.

Нека настави ко хоће или ко је на реду.

Одличне информације, може још нешто о кафанама и конацима. Тако то раде стручни познаваоци кафана

[Милослав Самарџић]

(24-06-2019 10:21 PM)ЈВуО-КГ Пише:  Нема ни покушаја, ни одговора.

Калуђерски конак-налазио се у српском делу вароши,непосредно крај Патријаршије.

Стари Агин конак-налазио се у непосредној близини Дунава,око 1740. године ово је био конак који су углавном користили трговци и путници.

Арнаутски конак-налазио се у Савамали.

Хаџи Ибрахимов конак-забележен у попису из 1740. године. Налазио се на данашњем Топличином венцу.

Мехмед Татаровића конак-Први пут забележен 1740. године, налазио се крај Чукур чесме.

Нека настави ко хоће или ко је на реду.

А неки конак/хан у Крагујевцу у 19. веку?

[Вукашин Петковић]

Амиџин конак.

[ЈВуО-КГ]

(25-06-2019 05:53 PM)Милослав Самарџић Пише:  А неки конак/хан у Крагујевцу у 19. веку?

Крагујевац је у 19. веку већ почео да добија озбиљне кафане и хотеле,конаци и ханови остају у прошлости а тек по неки се затиче у 19. веку. Зна се поуздано да су још у 16. веку у Крагујевцу постојала два караван-сараја.Један се налазио на месту Хотела "Дубровник",други преко пута код данашње Главне поште.У истом веку је изграђено и пет ханова,али не знам тачан распоред где су се налазили,вероватно негде уз главне друмове.Остао је податак у њиховим списима, да је Крагујевац ,тад у 16.веку,имао смештајни капацитет за 460 особа.А неки од познатијих конака је "Муселимов конак",види се на једном Каницовом цртежу и Шарени/Женски конак или Конак Кнегиње Љубице.Има сачувана фотографија тог конака,Анастас Јовановић,чува се и Историјском музеју Србије.Вукашин помену онај чија је градња започела 1818. године и који постоји и данас.Зна се тачно и податак да је на попису из 1836. године у граду било 72 механе.Неке од познатијих из тога доба су биле Кнежева кафана,Кафана Муле Салине...касније половином 19. века отварају се први хотели "Таково","Палас","Јадран"...Мени,по називу најнеобичнија од тих кафана из 19. века је Кафана "Крит",чуо сам разне називе по разним областима,рекама,планинама,али ово никад. Та кафана се налазила негде на делу данашњег ауто пута и тај који ју је отворио је вероватно био пореклом са Крита тј. његови родитељи.

Госин Самарџићу,неколико тих кафана из претпрошлог века је само измењало имена а постоје и данас.

[Mitic]

У којој београдској кафани су настале песме "Отаџбина" од Ђуре Јакшића и "Била једном ружа једна" од Милорада Митровића?