Квиз- Српска историја

[Бенито]

Наравно, Душан Пурић командант 4 пука на Мачковом камену.

[Mitic]

Нађох још неколико команданата који су погинули у борби

1. Мишковић Г. Светислав
2. Митровић Љ. Милорад
3. Матић М. Милорад
4. Ђорђевић С. Добросав
5. Аранђеловић Радомир

https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesn...svetislav/

https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesn...j-milorad/

https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesn...m-milorad/

https://prvisvetskirat.rs/licnosti/ucesn...-dobrosav/

https://prvisvetskirat.rs/balkanski-rato...i-22-jula/


Има засад осам, фале још до 15

[пек.]

Већ смо помињали Миливоја Стојановића Брку.

[Mitic]

Јесте, и он се ту убраја. Све у свему, има их тачно 10 наведених

[Mitic]

Нађох још двојицу јунака, Бенито сигурно зна за њих

1. Александар Глишић

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0...0%B8%D1%9B

Неколико чланака на сајту "Новости" описује његову смрт

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...-pobednika

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...ek---zavoj

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/cl...alju-Petru


2. Василије Стојановић (погинуо у бици на Чеврнтији)

"Од 29 заповедника јединица, петорица су погинула, међу којима и командант 15. пука Василије Стојановић, упркос чињеници да реку није ни прешао".

Извор: Милић Ј. Милићевић, "Старешински кадар Војске Србије у бици на Чеврнтији (Легету) септембра 1914" у зборнику радова "Први светски рат, Србија, Балкан и велике силе", стр. 298

https://books.google.rs/books?id=bKhPDQA...ic&f=false

[Вукашин Петковић]

Пуковник Димитрије Милић, командант Гвозденог пука, погинуо на Солунском фронту.
Пуковник Живојин Бацић, командант Тринаестог пешадијског пука II позива, погинуо новембра 1914. године.
Потпуковник Анта Милошевић, командант Једанаестог пешадијског пука III позива, погинуо децембра 1914. године...

[Вукашин Петковић]

Потпуковник Живојин Нешић, командант Дванаестог пешадијског пука II позива, погинуо на Маљену новембра 1915. године.

[Бенито]

Браво за обојицу.
ПС Вуле, написао сам већ да су погинула два команданта Гвозденог пука,. Чисто да не бројимо два пута.
Колико видим ту смо око броја 15?

[Mitic]

Има укупно 17, али смо можда неког двапут бројали.

Овако смо сви бројали 2+2+1+5+1+2+4

То је укупно 17


ЈВУО је поменуо мајора Светислава Марковића, али је он командовао батаљоном

[Бенито]

Како се зову двојица најутицајнијих европских и светских архитеката 20 века и каква је њихова веза са Србима?

[Mitic]

(24-09-2019 05:39 PM)Бенито Пише:  Како се зову двојица најутицајнијих европских и светских архитеката 20 века и каква је њихова веза са Србима?

Можда Ле Корбизје, а веза са Србима је да је посетио Београд

[Бенито]

То су двојица архитеката:
Швајцарац Ле Корбезије чија је девиза била:" Кућа је машина за становање." Њега је подржавала маса главних архитеката у титоистичко време, а и данас. Последице су очигледне. Посетио је Београд и дао чувену изјаву: " Београд је најружнији град на најлепшем месту на свету." Своју одговорност поводом тога није помињао.
Американац Френк Лојд Рајт је своју архитектонску филозофију усмерио ка тзв "зеленој кући", односно новом прелому светлости, а у складу са знањима које су вековима људи примењивали у свом искуству.
Његова последња жена и сива еминенција била је Олгијана Лојд Рајт. То је, заправо, Олга Лазовић Миљанов, ћерка Милице Миљанов, црногорске верзије Милунке Савић, једна од највећих јунака српске војске у Првом светском рату. Дакле, Олга је била унука Марка Миљанова. Она је много утицала на Рајта, надживела га и наставила његово дело. Њену биографију можете релативно лако наћи, а предуга и пребогата је да би је наводио овде.

[Mitic]

Бенито, имам једно питање у вези Ле Корбезијеа. Да ли је тачно да је послератни Нови Београд инспирисан Ле Корбезијеом и његовим пројектима?

А Ле Корбезије је био склон фашистима, па није ни чудо што га подржавају тоталитарне идеологије

[Бенито]

Ле Корбезије је био отворена и отровна комуњара. Наравно, да су пројектима на Новом Београду, али на жалост не само тамо, него у готово свим градовима титоистичке Југославије, соцреалистичке архитекте подражавале идеје Ле Корбезијеа.