Квиз- Српска историја

[ЈВуО-КГ]

(01-12-2019 12:47 AM)Милослав Самарџић Пише:  Ево једно питање из Модриче. Кажу овде да је 100 било.
Марта 1945. заробе Кесерови овде једног младог есесовца, Ханџар. Таман кад је требало да се стреља, дођу локални Срби и моле да се пусти, јер је његов деда 1914, као председник једне суседне општине, чувао Србе од прогона, после атентата у Сарајеву.
Како се звао тај млади есесовац?

Алија Изетбеговић?

[Милослав Самарџић]

(01-12-2019 05:07 AM)ЈВуО-КГ Пише:  

(01-12-2019 12:47 AM)Милослав Самарџић Пише:  Ево једно питање из Модриче. Кажу овде да је 100 било.
Марта 1945. заробе Кесерови овде једног младог есесовца, Ханџар. Таман кад је требало да се стреља, дођу локални Срби и моле да се пусти, јер је његов деда 1914, као председник једне суседне општине, чувао Србе од прогона, после атентата у Сарајеву.
Како се звао тај млади есесовац?

Алија Изетбеговић?

Тако је!

[Бенито]

(01-12-2019 02:24 AM)Бенито Пише:  Алија Севдалија.

А овако није?

[Бенито]

(30-11-2019 03:16 PM)Бенито Пише:  Какве везе има погибија принцезе Дајане и њеног љубавника са српском историјом?

Кнежевић Никола П. Карађорђевић ( Београд 1928- Беркшир-Уједињено краљевство 1954) био је син кнеза Павла и књегиње Олге Карађорђевић. Погинуо је у никада довољно расветљеној саобраћајној несрећи. Није напунио ни 26 година када је погинуо. Сахрањен је на гробљу у Лозани, у Швајцарској. Приликом преноса посмртних остатака краља Петра Другог, пренети су и посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и кнежевића Николе и сахрањени у оквиру спомен комплекса у оквиру цркве Светог Ђорђа на Опленцу.
У књизи о 27. марту, аутор Драгомир Јанковић, вероватно пратећи шта му је о овој погибији испричала кнегиња Јелисавета Карађорђевић, приповеда да је те ноћи кнежевић Никола био на некој забави. При повратку на путу га је пресрео непознати агент британске обавештајне службе, па је Никола покушавајући да га избегне слетео са пута. Тада му је агент пришао и усмртио, а затим бацио у оближње језеро. Мотив за ово убиство је исти који ћемо и ми донети на крају ове приче.
Треба рећи да се ово догодило недалеко од сабирног логора југословенских избеглица, читај четника. Тај камп је био постављен недалеко од куће у којој је живела краљица Марија Карађорђевић и двојица њених млађих синова, Томислав и Андреј. Они су се често, готово свакодневно дружили са бившим четницима, одлазећи код њих у камп или их позивајући да дођу код њих. Неки од тих четника сећали су се да су у току ноћи, неколико пута чули позив:" Help,help me!" Али, да је то одмах престало, и да нису обраћали пажњу и наставили су да спавају. Ујутру су сазнали шта се десило.
Званична истрага је тврдила да је кнежевић Никола погинуо у аутомобилској несрећи. Разлог је било пуцање летве волана.
Истрага поводом смрти принцезе Дајане показала је да је разлог њене погибије била неприлагођена брзина вожње шофера аутомобила у којем је била. Истрага коју је платио отац Мохамеда Фаједа, који је био љубавник принцезе Дајане и такође тада погинуо, показала је да је пукла летва волана пре удеса, а не потом како тврди званична истрага.
То је прва веза између два удеса.
Друга веза је мотив. За принцезу Дајану се зна да енглеска круна није хтела да дозволи да се мајка будућег британског краља уда за човека друге вере.
Али, какве то везе има са кнежевићом Николом?
Никола је био у љубавној вези са принцезом Маргаретом, млађом и једином сестром краљице Елизабете Друге. Те приче су се докопали новинари, вероватно преко служби, мада се ни они, млади и лепи, нису ни крили. Принцеза Маргарета је заправо била у љубавној вези са 14 година старијим ожењеним официром Таусендом. Вероватно, је Никола био жртвено јагње у њеном љубавном троуглу.
Било како било, новине су брујале о Маргарети и Николи. Врхунац је био наслов у новинама " Краљичина сестра удаје се за сина највећег квислинга Европе", а испод се налазила папарацо фотографија њих двоје. Зли језици су говорили да је иза овог наслова стајао лично Черчил.
Тако су се поклопили и мотиви за убиство у ова два никада довољно разјашњена трагична случаја.

[Милослав Самарџић]

Још кад сам први пут ишао у Енглеску, 1990. рекли су ми да је МИ6 убила Душана. И та је верзија.
Хајде једно ново питање.
Када је та верзија први пут описана у некој књизи?

[Бенито]

(01-12-2019 08:03 PM)Милослав Самарџић Пише:  Још кад сам први пут ишао у Енглеску, 1990. рекли су ми да је МИ6 убила Душана. И та је верзија.
Хајде једно ново питање.
Када је та верзија први пут описана у некој књизи?

Нешто ти се Душан мота по глави.
Никола!!!

[Mitic]

Да ли је Колубарска битка добила ово име после 1945. године, тј. комунисти су је овако крстили?

[Вукашин Петковић]

Коришћен је назив Колубарска битка и између два рата, као и Сувоборска битка.

[Mitic]

(01-12-2019 10:32 PM)Вукашин Петковић Пише:  Коришћен је назив Колубарска битка и између два рата, као и Сувоборска битка.

Коришћен је и назив "Рудничка офанзива". То се може видети у предратној штампи, а један историчар овако објашњава крштење

“KRŠTENjE”

Posle Drugog svetskog rata, 1945. zvaničan naziv bitke – Suvoborska bitka, odnosno Rudnička ofanziva, komunističke vlasti su preimenovale u Kolubarsku bitku, jer im je smetao Suvobor, to jest njegov najpoznatiji deo Ravna gora, kao stecište četnika – kaže kustos Marušić.

http://bezimoizgrada.rs/bitka-koja-je-pr...-tok-rata/

http://www.politika.co.rs/scc/clanak/312...e-ofanzive

[ЛукаЛоко]

(29-11-2019 06:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(29-11-2019 12:49 PM)ЛукаЛоко Пише:  

(23-11-2019 12:31 AM)Милослав Самарџић Пише:  Шири се прича да је писмо италијанског генерала измаштао Вук Драшковић у роману ''Молитва'', а да заправо не постоји.
У ствари, оригинал је објавио Лазо Костић.

У италијанској литератури Стефано Фабеи је један од ретких који помиње писмо Лузане.
Међутим, он цитира писмо чији је текст различит од оног које Ви цитирате, сличан али различит.
Он то преноси од једне књиге по наслову „Београд 1941: успомене“ коју је некада написао један аутор по имену Мато Јакшић.
Фабеи преноси да тај аутор, изгледа, представља Лузану на негативан начин, онако да је дошао у тај регион како би завадио Србе и Хрвате, и дакле као да није поверљив?
Питам се, да ли постоји још једно писмо тог генерала?
Да ли је тај аутор, Јакшић, комунистички расположен?
Овде има начитаних људи, да ли неко зна за њега и његову књигу и може то питање да провери?

Да ли су разлике могле настати у преводу? Или је то потпуно друго писмо?

Сигурно је реч о неком другом писму.
Не могу тачно да знам, а с обзиром да је Лузана био црнокошуљаш, дакле генерал партијске Милиције, претпостављам да је он нормално извештавао Мусолинију лично, онако као су други генерали обавештавали своје надлежне код врховног Генералштаба.
Фабеи пише да је то извештај из краја 1941. године.
У тој другој поруци Лузана прича о другим ужасним усташким злочинима над заробљеним српским женама у Херцеговини, помињу се Љубиње, Столац и Гацко. То су злочини као из најцрњих бајки. А потом објашњава редослед догађаја, то да је при доласку Италијана ситуација била мирна, међутим чим су усташе заузеле власти, они су изршили те ужасне масакре, због којих је дошло да „српски становници предвођени од њихових интелектуалаца и ваљаних бивших официра југословенске војске су напали хрватски гарнизон, поставивши га у потешкоћу“, Италијани су морали зато да пошаљу у њихову помоћ једну колону. Италијани су се повлачили чим су хрватске власти обећали да неће више бити насиља над српским становништвом, домобрански генерал Владимир Лакса је дао јамчење за то, а супротно од тога затим је поново дошло до других покоља.
Дакле, он објашњава да до устанка није дошло због мржње према Италијанима, него због усташких злочина.
Лузана помиње и број од 80.000 српских убијених цивила у том периоду. Па иде и даље.
Не знам где је тај извештај пронађен, заиста нисам још ни схватио да ли је за то први извор књига Мата Јакшића или једна друга књига.
Зато ме занима, шта буквално пише о томе у Јакшићевој књизи?

---

(30-11-2019 03:16 PM)Бенито Пише:  Какве везе има погибија принцезе Дајане и њеног љубавника са српском историјом?

Ја сам најпре мислио то: неки обавештајац који тврди да је принцеза Дајана убијена, рекао је да је британска служба за то искористила план који је раније био пројектован за то како би убили Милошевића, чини ми се, током једне његове посете у Женеви.

[Vlad Alekš]

Два брата. Један је по струци био инжењер грађевине и професор на Берклију. Америчко удружење грађевинских инжењера је 1988. године оформило награду која носи његово име. Други је хтео да постане психијатар, али авај, због шизофреније је скончао у "лудници". Будући да им је мајка била Српкиња, носили су очево презиме, које је, пак, и дан дањи чувено у светским размерама. Које је презиме у питању?

[Vlad Alekš]

Презивали су се Ајнштајн. Инжењер се звао Ханс Алберт, а овај други Едуард.

[Mitic]

Свака част на питању. Одлично питање, а и тако добро је постављено, јер човек треба добро да размисли како би тачно одговорио. Искрено, уопште ми нису пали на памет Алберт Ајнштајн и Милева Марић, мислио сам да је неки други брачни пар у питању

[Бенито]

Одлично питање.