Квиз- Српска историја

[Бенито]

За време Другог светског рата у Краљевини Југославији било је 24 војски са дефинисаним униформама, а комбинације националности у тим војскама је био готово безграничан.
Од почетка 90-их година прошлог века до данас готово све те комбинације, макар привидно, су се поновиле. Већина постоји и данас.
Али, размишљам нешто, само једна комбинација не постоји.
Која?

[Mitic]

(03-12-2019 11:27 AM)Бенито Пише:  За време Другог светског рата у Краљевини Југославији било је 24 војски са дефинисаним униформама, а комбинације националности у тим војскама је био готово безграничан.
Од почетка 90-их година прошлог века до данас готово све те комбинације, макар привидно, су се поновиле. Већина постоји и данас.
Али, размишљам нешто, само једна комбинација не постоји.
Која?

Можда Срби и Италијани. Или комбинација Срба и Словенаца

[Бенито]

Мислим да има свих комбинација као у Другом светском рату, само нисам чуо за Шиптара или Хрвата у четницима, за време ових ратова.

[Бенито]

Не сећам се да ли је било питање:
Ко је био командант Краљеве Гарде 06. априла 1941. године?

[ЈВуО-КГ]

(03-12-2019 08:21 PM)Бенито Пише:  Мислим да има свих комбинација као у Другом светском рату, само нисам чуо за Шиптара или Хрвата у четницима, за време ових ратова.

Ја нисам чуо ни за четнике у овом рату, једино ако је била нека ЈНАуО а да не знам. Ако мислиш на српске формације у овим ратовима, било је и шиптара и Хрвата колико хоћеш на нашој страни. И тамо 91/92 а и после 1999. године.

(03-12-2019 10:06 PM)Бенито Пише:  Не сећам се да ли је било питање:
Ко је био командант Краљеве Гарде 06. априла 1941. године?

Генерал Александар Станковић?

[Бенито]

Тако је.
Мислим за Станковића.

[ХраброСрце]

(04-12-2019 01:55 AM)Бенито Пише:  Тако је.
Мислим за Станковића.

Шта је било са њим после?

[Бенито]

Ништа, прећутао окупацију и умро 1948. године. Додуше, имао је лепих година.

[ЈВуО-КГ]

Један пук из састава 5.армије ВКЈ имао је задатак,у току априлског рата, да по сваку цену задржава нападе из правца Румуније и Бугарске тако штитећи трупе на северу земље и још неким правцима.Међутим,наређење за овај задатак је стигло касно,тако да су трупе Вермахта већ продрле у Србију.Након продора у јужне делове Србије дошло је до првог сусрета овог пука и Немаца.Швабе доживљавају велике губитке.Тај пук је задржавао немачке тенкове и делове пешадије преко 10 сати а затим ступио у контролисано повлачење.Делови овог пука,заједно са по једним батаљоном из састава 62. и 65. пешадијског пука избациће из Лесковца немачку 11. оклопну дивизију и у току ноћи 10/11. априла повући ће се ка Лебанима. О ком пуку је реч?

[Vlad Alekš]

Ових дана су актуелне многе афере, а посебно ова у вези са плагијатима у докторским тезама. Пре пар дана председник најмоћније партије у Србији је неуспешно покушао да направи аналогију са једним случајем из прошлости. Он је, грешник, причао о плагијату докторске тезе, а заправо је у питању било плагирање књижевног дела. Која је највећа афера плагијата у српској књижевности?

[Бенито]

(04-12-2019 08:55 AM)Vlad Alekš Пише:  Ових дана су актуелне многе афере, а посебно ова у вези са плагијатима у докторским тезама. Пре пар дана председник најмоћније партије у Србији је неуспешно покушао да направи аналогију са једним случајем из прошлости. Он је, грешник, причао о плагијату докторске тезе, а заправо је у питању било плагирање књижевног дела. Која је највећа афера плагијата у српској књижевности?

Гробница за Бориса Давидовича.

[Vlad Alekš]

(04-12-2019 11:25 AM)Бенито Пише:  

(04-12-2019 08:55 AM)Vlad Alekš Пише:  Која је највећа афера плагијата у српској књижевности?

Гробница за Бориса Давидовича.

Тако је.
Ондашњи партијски ботови узели су на зуб Данила Киша. Чини ми се да је у питању био књижевни критичар Драган Јеремић, који је изнео оптужбу да је "Гробница" настала плагирањем књиге совјетског писца Исака Бабеља "Црвена коњица". Иначе, Киш је био писац постмодерног правца, под јаким утицајем Борхеса, па му је мешање измишљених и стварних докумената било као "добро јутро". Као одговор на кидисања бесних комунистичких паса написао је одговор у облику књиге - "Час анатомије". Ето, то је оно шта ја знам. А шта се заиста десило - Бог ће га знати.

[Бенито]

Десило се да је било преписивања. Није га само Јеремић напао, него и Шћепановић и Булатовић. Мислим да се није адекватно одбранио, јер је Час анатомије његова најлошија књига. Хоћу да кажем да није мирно одбранио књижевни поступак који је користио, него је, онако препун једа, опалио по критичарима који су у суштини били у праву. Није био у праву са тврдњом да га је напала држава, јер је тада штампан и прештампаван на све стране у државним штампаријама, рекламиран и опште поштован, добијао најзначајније награде. Уосталом, критичари његовог дела Гробница за Бориса Давидовича су скрајнути у књижевном смислу, што је неправедно јер се радило о људима са делима значајне књижевне вредности.
Тужно је што се то десило, јер је Киш тада већ био болестан. Схватио је причу о плагијату као напад на саму тему књиге, а то је холокауст, а не на књижевни поступак који је користио. Из целе те несрећне приче испало је да Срби, па макар и ови Милошевићеви, имају нешто против холокауста, што је бесмислица, али је Филип Давид и Мирко Ковач, најбољи Кишови пријатељи, максимално после тога користе за напад на "српски национализам".
Дакле, прича о наводном или правом плагијату у књижевном поступку приликом писања Гробнице за Бориса Давидовича, није једнозначна ни једноставна прича о сукобу мишљења између две групе књижевника. Уосталом, после ових догађаја, а има томе три деценије, српска књижевност није видела спор толиког обима и интезитета. Зато нам се друштвени токови још крећу по тој матици, који су касније названи "прва" и "друга" Србија.
А у суштини, најгоре је што су неки одлични писци, и са једне и са друге стране, ољагани или су то сами себи учинили, док су трећи који то апсолутно не заслужују, заогрнути ореолом књижевне вредности.

[Mitic]

(04-12-2019 05:46 AM)ЈВуО-КГ Пише:  Један пук из састава 5.армије ВКЈ имао је задатак,у току априлског рата, да по сваку цену задржава нападе из правца Румуније и Бугарске тако штитећи трупе на северу земље и још неким правцима.Међутим,наређење за овај задатак је стигло касно,тако да су трупе Вермахта већ продрле у Србију.Након продора у јужне делове Србије дошло је до првог сусрета овог пука и Немаца.Швабе доживљавају велике губитке.Тај пук је задржавао немачке тенкове и делове пешадије преко 10 сати а затим ступио у контролисано повлачење.Делови овог пука,заједно са по једним батаљоном из састава 62. и 65. пешадијског пука избациће из Лесковца немачку 11. оклопну дивизију и у току ноћи 10/11. априла повући ће се ка Лебанима. О ком пуку је реч?

Можда Први коњички пук "Обилић"?