Квиз- Српска историја

[Mitic]

(14-07-2020 12:41 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(13-07-2020 11:17 PM)Бенито Пише:  

(13-07-2020 08:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

Аутопут Милош Велики.
Авион је слетео негде код Ваљева?

Да. Код Љига. Где је први пропуст испод ауто-пута. Према Ваљеву.
Нашли смо и делове авиона. И добили ремнике од ранца за падобран на поклон
За шта су сељаци користили ове ремнике? Тј. каишеве, упртаче.
Иначе снимили смо доста предмета до сада.
А Ватра сигурно има много више предмета, пошто је код партизана пало једно 1.000 авиона.

Можда су наши сељаци користили ремнике за пребацивање повређених пилота. Или за носила, или можда за имобилизацију повређене ноге пилота

[Милослав Самарџић]

Не. За уларе за волове. Деценијама, и још су као нови.

[Александар Динчић]

(14-07-2020 12:41 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(13-07-2020 11:17 PM)Бенито Пише:  

(13-07-2020 08:28 PM)Милослав Самарџић Пише:  На који данашњи ауто-пут је 1944. пао један амерички авион?
Тачно на ауто-пут. Ономад смо снимали иначе.

Аутопут Милош Велики.
Авион је слетео негде код Ваљева?

Да. Код Љига. Где је први пропуст испод ауто-пута. Према Ваљеву.
Нашли смо и делове авиона. И добили ремнике од ранца за падобран на поклон
За шта су сељаци користили ове ремнике? Тј. каишеве, упртаче.
Иначе снимили смо доста предмета до сада.
А Ватра сигурно има много више предмета, пошто је код партизана пало једно 1.000 авиона.

Јесте ли снимили Луку Степановића? Човек је био сведок борбе за спашавање Американца код села Спанце код Куршумлије. Ако нисте-пожурите!

[Милослав Самарџић]

Нисмо. Питаћу га да ли има неки предмет. Циљ нам је да снимимо што више предмета, јер су то најуверљивије приче.

[Александар Динчић]

Тако је.

[Романија]

1. Који четнички командант је био и предсједник општине прије рата?
2. Који данашњи политичар (који је ратовао против Срба) је имао ђеда четника? Можда их је и више

[luka.luke]

1. Стјепан (негдје се помиње као Шћепан и Стеван) Лучић био Предсједник општине Пале.
2.?

[Милослав Самарџић]

1. Рез. потпуковник Андрија Јевремовић, председник општине Чајетина. Данас најдужа улица на Златибору носи његово име.

[Mitic]

(15-07-2020 03:17 PM)Романија Пише:  1. Који четнички командант је био и предсједник општине прије рата?
2. Који данашњи политичар (који је ратовао против Срба) је имао ђеда четника? Можда их је и више

Одговор на друго питање би требало да буде Комшић.

Ово цитирам Бенита, а ево његовог поста

(24-01-2020 12:55 AM)Бенито Пише:  Жељко Комшић, председник Председништва БиХ, имао је деду Маријана Станића, који је био комадант позадине у Требавском корпус. Мајка Комшића је ћерка Станића. Станић се једно време крио после Другог светског рата, и хапшен је и испитиван, али се извукао зато што није учествовао у директним борбама. За разлику од њега, његова четири рођена брата су били на робији због тога што су били у војсци под командом Драже Михаиловића. Маријан Станић је умро 1962. године.
Ћерка му се удала за неког Комшића- Хрвата. Живели су у Сарајеву, где је и рођен Жељко. Мајку Жељка Комшића убио је неидентификовани снајпериста, почетком рата у Босни, 1992. године у Сарајеву. Жељко Комшић био је војник и официр Армије БиХ, током целог рата 1992-1995 године и одликован је више пута.
Деду крије као змија ноге.
ПС ово да му је деда био виши официр, морао сам да додам, да би било занимљивије.

[Перун]

(15-07-2020 03:17 PM)Романија Пише:  1. Који четнички командант је био и предсједник општине прије рата?
2. Који данашњи политичар (који је ратовао против Срба) је имао ђеда четника? Можда их је и више

1. Било их је на десетине.

[Романија]

Јесте Комшић.
И помислио сам да их је било више. Мислио сам на попа Сава Божића.

[ватхра]

(12-07-2020 10:17 AM)Бенито Пише:  Наравно да човек треба да буде хоспитализован када то захтева болест. Али, не за сваку ситницу... Уосталом, о томе је ономад подробно говорио проф др Белојевић, шеф катедре Хигијене на Медицинском факултету. Он, али није једини, инсистира на комуналној медицини.

Говоримо о Белојевић који је скоро ово предлагао:

Цитат:Uz pomoć Vojske Srbije uspostaviti četiri centralne poljske kovid bolnice u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu neograničenih kapaciteta. Isključivo u njima smeštati i lečiti jedino kovid pacijente koji su životno ugroženi. Uspostaviti jedinstveni protokol za hospitalizaciju i lečenje obolelih od kovida 19.

Болница неограниченог капацитета...
Белојевић је један неоткривени таленат, на нивоу др Несторовића.

Друго, ја у својој широј околини не знам ни за једну особу која је без потребе лежала у болници.
У доста случајева је то могло да се избегне превенцијом или да није било грешке лекара, али то је друга прича. Два рођака су ми лекари, а и они нешто нису слали у болнице за сваку ситницу.

(12-07-2020 10:17 AM)Бенито Пише:  Што се тиче старијих генерација, умирали су од тада неизлечивих болести, али мање од других европских нација. Наравно, и то зависи од тога у којој су држави Срби живели. У Аустроугарској су прво умирали од Аустроугарске, па тек онда од тбц. У Краљевини Србији такође, док су се у њој питали Аустроугари. Уосталом, исто као данас....

Тбц је онда био неизлечиве, као и канцер данас.
Али није само од тога. И моја и супругина бака су доживеле дубоку старост. Помисли човек, тад су били витални. А онда сазнам да је бакина сестра пред свадбу месила хлеб, убо је ивер од стола, то се после све закомпликовало и она је умрла, сахрањена у венчаници. А бака је имала шесторо деце. Двоје није преживело до школе. Исто и код друге баке. Додуше рад је била боља ситуација. Кад смо сахрањивали супругину баку, сахрањена је поред родитеља. И са шесторо браће и сестара који су преминули мали (неке од њих је покосио шпански грип).
Да не спомињемо да је здравствена заштита по селима била мисаона именица. Данас је и даље лоша.

У светлу свега тога, кад неко каже да смо били најздравија нација и да данас имамо превише болница, може бити или луд или злонамеран.

---

(14-07-2020 12:41 AM)Милослав Самарџић Пише:  А Ватра сигурно има много више предмета, пошто је код партизана пало једно 1.000 авиона.

На просторима бивше Југославије има неколико истраживача који траже олупине авиона. Један од њих је из Истре, и у околини од око 200км је досад пронашао место пада преко 100 савезничких авиона из Другог светског рата. Скоро сви су идентификовани, по документима, изјавама сведока, деловима. У пар случајева је нашао и људске остатке.
Има делова за један омањи музеј, правио је и изложбе.

У Србији колико знам се нико није бавио озбиљније тиме. Има по селима неких делова опреме, али нико није ишао систематски и тражио место пада више авиона. Додуше овде је вегетација и терен далеко тежи.

[Бенито]

Знам, наравно, да је тбц била неизлечива болест. То што сам написао да су Срби у АУ умирали пре од АУ државне структуре него од тбц, била је иронија. А иронија увек у себи има много истине.
Нигде нисам написао да Београд има превише болница, него да има превише болничких постеља. Јуче се огласио секретар градског здравственог Београд и изјавио да све болнице у Београду имају око 12000 болничких кревета. То је 4,5 пута мање од оног броја који сам навео, и овај број има одређеног смисла.
Поставља се питање зашто се тек сада помиње тачан број болничких кревета у Београду. Зато што се тиме оправдава зашто са тек 1700-800 хоспитализованих од ковида 19, треба објаснити народу да нема више места.
Зашто се о томе није говорило у првом таласу? Зато што би се неко запитао зашто је купљена толика медицинска опрема од Кинеза, а која није у складу са бројем болничких постеља.
Знам на стотине случајева када су људи лежали по болницама без икаквог разлога и бежали из њих. У комунизму је у КЗ била и прописана висока казна за одбијање болничког лечења, али је ретко или никад примењивана јер је већина људи прихватила да се болнички лечи, "кад каже доктор". Лежало се за све и свашта...
Сад је друго време, јер је епидемија разноразних канцера, срчаних обољења и других болести које захтевају болничко лечење, па нема капацитета.
Здравија смо нација били у односу на друге европске народе тога доба. Сада смо болеснији у односу на исте те народе. И то није последица само сиромаштва и погрешно усвојених животних навика, него и погрешно постављене здравствене заштите, као и партијског запошљавања у области здравства, као уосталом и у другим државним службама.
Али, без "луд и злонамеран" не може да прође...
К'О Милошевићеви говори... "Ко год друкчије каже...."

[Александар Динчић]

Ко је заробио мајора Јездимира Дангића у априлу 1942. године?