Квиз- Српска историја

[Бенито]

Стварно не знам шта је он рачунао. Ниђе везе!
Очигледно се подаци мењају од "јубилеја" до "јубилеја".

[Милослав Самарџић]

(20-10-2020 08:45 PM)Бенито Пише:  Наишао јутрос на Пеђу Марковића, који рече да је у операцијама око ослобођења Београда НОВЈ изгубио дупло више војника него на Сутјесци, а да је ослободилаца погинуло три пута више него српских војника на Солунском фронту.
Па, пошто је званичан број кога се држи Субнор негде мало више од 2900 војника НОВЈ погинулих у борбама са Немцима за ослобођење Београда, а на претходној страници је Динчић навео тачан број погинулих српских војника приликом пробоја Солунског фронта (340 чини ми се), а на Сутјесци је погинуло или нестало око 9000 партизана, онда се поставља логично питање:
Чега је доктор Пеђа Марковић?
Или још тачније:
Да ли се сме, и после овога, веровати иједном једином податку који нам је остао из доба комунизма-титоизма?

11.500 их је убијено на Сутјесци.

[ватхра]

Да видимо рачуницу Пеђе Марковића, на основу чега је дошао до тог броја.

Везано за Солунски фронт, губици Српске војске су првих дана били мали, јер су највеће губитке имале француске колонијалне дивизије, које су и начеле фронт.

Да се вратимо на Београдску операцију.

Први извештај Пека Дапчевића наводи свега 540 погинулих и 1700 рањених од 14 до 20 октобра. Чак и ако узмемо да је део рањених преминуо, то је премало. Могуће да су један део погинулих цивили који су се придружили НОВЈ.
На гробљу ослободиоцима је сахрањено око 1400 бораца НОВЈ, и 818 ЦА. Опет могуће да један део бораца био сахрањен на локалним гробљима и да није касније премештен. Поготово преминули од рана, или у борби на прилазима.
Опет се враћамо на број од скоро 3 хиљаде погинулих припадника НОВЈ који се врти по медијима. Не знам како су дошли до њега, али узевши све у обзир личи да је могућ број. Али могућ је и мањи.

Ово што лупа Марковић нема пуно везе са мозгом.

[Бенито]

Само да кратко додам овоме што је написао Ватра, да Субнор нигде не наводи временски или географски оквир термина "операције за ослобођење Београда". Ако ту подразумевају све борбе од краја јула на Копаонику, па преко августовских борби, затим битке на Јеловој Гори, уласка Црвене армије, па њиховог вишенедељног спајања и свих догађаја који су се тада одиграли, па и операције Београд, онда би број од скоро 3 хиљаде погинулих припадника НОВЈ био тачан, али само под условом да не улазимо у детаље узрока смрти многих од тих лица, па ни веродостојности њиховог припадништва.
Али, то опет нема много везе са "математиком" Предрага Марковића.

[ватхра]

Код Совјета је Београдска операција мало шири појам, заправо је то цео пролаз код Југославију. Али ту су имали веће губитке, у самој околини Београда око хиљаду, а од 20 септембра до 28. октобра су имали 4350 у Југославији. Значи мање од четвртине је сам Београд.

Мислим да нико не рачуна под Београдску операцију губитке НОВЈ до спајања са ЦА и наступањем на Београд.

[Бенито]

(20-10-2020 07:00 PM)Милослав Самарџић Пише:  Уз име ког владара Ћоровић више пута користи термин ''мудар''?

Краља Милутина.

[Милослав Самарџић]

(21-10-2020 09:59 AM)Бенито Пише:  

(20-10-2020 07:00 PM)Милослав Самарџић Пише:  Уз име ког владара Ћоровић више пута користи термин ''мудар''?

Краља Милутина.

Не.

[Александар Динчић]

(20-10-2020 10:32 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(20-10-2020 08:45 PM)Бенито Пише:  Наишао јутрос на Пеђу Марковића, који рече да је у операцијама око ослобођења Београда НОВЈ изгубио дупло више војника него на Сутјесци, а да је ослободилаца погинуло три пута више него српских војника на Солунском фронту.
Па, пошто је званичан број кога се држи Субнор негде мало више од 2900 војника НОВЈ погинулих у борбама са Немцима за ослобођење Београда, а на претходној страници је Динчић навео тачан број погинулих српских војника приликом пробоја Солунског фронта (340 чини ми се), а на Сутјесци је погинуло или нестало око 9000 партизана, онда се поставља логично питање:
Чега је доктор Пеђа Марковић?
Или још тачније:
Да ли се сме, и после овога, веровати иједном једином податку који нам је остао из доба комунизма-титоизма?

11.500 их је убијено на Сутјесци.

Ма какви дупло већи губици партизанских снага од утврђених. Шта више, мислим да су и утврђени мањи. Најтежи губици код свих страна настали су 18. и 19. октобра, када се борбена група "Штетнер", упорно покушавала пробити у Београд.

[Александар Динчић]

(20-10-2020 11:04 PM)Бенито Пише:  Али, то опет нема много везе са "математиком" Предрага Марковића.

Ја сам га разумео да је мислио на укупне српске губитке у борбама на Солунском фронту (1916-1918)-више од 8.000 погинулих. Али, толико сигурно није погинуло припадника НОВЈ у борбама за Београд.

[Бенито]

(21-10-2020 11:51 AM)Александар Динчић Пише:  

(20-10-2020 11:04 PM)Бенито Пише:  Али, то опет нема много везе са "математиком" Предрага Марковића.

Ја сам га разумео да је мислио на укупне српске губитке у борбама на Солунском фронту (1916-1918)-више од 8.000 погинулих. Али, толико сигурно није погинуло припадника НОВЈ у борбама за Београд.

Њега је могао само да разуме тетак. То су те неухватљиве даљине повјесне збиље.
Него да га прескочимо, превише времена смо на овом форуму потрошили на њега.

[Бенито]

(21-10-2020 11:45 AM)Александар Динчић Пише:  

(20-10-2020 10:32 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(20-10-2020 08:45 PM)Бенито Пише:  Наишао јутрос на Пеђу Марковића, који рече да је у операцијама око ослобођења Београда НОВЈ изгубио дупло више војника него на Сутјесци, а да је ослободилаца погинуло три пута више него српских војника на Солунском фронту.
Па, пошто је званичан број кога се држи Субнор негде мало више од 2900 војника НОВЈ погинулих у борбама са Немцима за ослобођење Београда, а на претходној страници је Динчић навео тачан број погинулих српских војника приликом пробоја Солунског фронта (340 чини ми се), а на Сутјесци је погинуло или нестало око 9000 партизана, онда се поставља логично питање:
Чега је доктор Пеђа Марковић?
Или још тачније:
Да ли се сме, и после овога, веровати иједном једином податку који нам је остао из доба комунизма-титоизма?

11.500 их је убијено на Сутјесци.

Ма какви дупло већи губици партизанских снага од утврђених. Шта више, мислим да су и утврђени мањи. Најтежи губици код свих страна настали су 18. и 19. октобра, када се борбена група "Штетнер", упорно покушавала пробити у Београд.

Ако сам те добро разумео, тврдиш да је број погинулих бораца НОВЈ дупло већи од броја који су навели субноровци од 2900 и нешто?
Или мислиш на ово што написа Ватра по првом извештају Дапчевића, да је погинуло 540 припадника, па тврдиш да је тај број умањен за дупло?

[ХраброСрце]

(21-10-2020 10:31 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(21-10-2020 09:59 AM)Бенито Пише:  

(20-10-2020 07:00 PM)Милослав Самарџић Пише:  Уз име ког владара Ћоровић више пута користи термин ''мудар''?

Краља Милутина.

Не.

Сад бих морао да прелистам да одговорим тачно, али доста хвали деспота Ђурђа и Стефана... Од новијих кнеза Михајла. Нек пробам са Ђурађем.

[Милослав Самарџић]

(21-10-2020 03:12 PM)ХраброСрце Пише:  

(21-10-2020 10:31 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(21-10-2020 09:59 AM)Бенито Пише:  

(20-10-2020 07:00 PM)Милослав Самарџић Пише:  Уз име ког владара Ћоровић више пута користи термин ''мудар''?

Краља Милутина.

Не.

Сад бих морао да прелистам да одговорим тачно, али доста хвали деспота Ђурђа и Стефана... Од новијих кнеза Михајла. Нек пробам са Ђурађем.

Не. Кнез Милош је у питању.
Које је његово највеће дело за Србију - тј. највеће дело којим је заслужио продев ''мудар''?

[Бенито]

(21-10-2020 03:40 PM)Милослав Самарџић Пише:  

(21-10-2020 03:12 PM)ХраброСрце Пише:  

(21-10-2020 10:31 AM)Милослав Самарџић Пише:  

(21-10-2020 09:59 AM)Бенито Пише:  

(20-10-2020 07:00 PM)Милослав Самарџић Пише:  Уз име ког владара Ћоровић више пута користи термин ''мудар''?

Краља Милутина.

Не.

Сад бих морао да прелистам да одговорим тачно, али доста хвали деспота Ђурђа и Стефана... Од новијих кнеза Михајла. Нек пробам са Ђурађем.

Не. Кнез Милош је у питању.
Које је његово највеће дело за Србију - тј. највеће дело којим је заслужио продев ''мудар''?

Па, по логици, требало би да је његова највећа заоставштина Хатишериф по коме је Србија постала аутономна област у оквиру Османске Турске, што јој је отворило пут ка даљем утемељењу државности.
Давно сам читао Ћоровића. Не би ме чудило да га повезује са Вуком Караџићем или одлуком да шаље младиће у Европу ради описмењавања за државну и војну службу.