Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 12 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
27-10-2017, 08:43 PM
Порука: #4901
RE: Квиз- Српска историја
(27-10-2017 08:02 PM)Милослав Самарџић Пише:  А ко је оно рекао за њега, одакле цитат?

Почео сам да читам Ужице са вранама па тако налетим на неки занимљив податак.

Павићев цитат.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 09:26 PM
Порука: #4902
RE: Квиз- Српска историја
(27-10-2017 08:43 PM)Перун Пише:  
(27-10-2017 08:02 PM)Милослав Самарџић Пише:  А ко је оно рекао за њега, одакле цитат?

Почео сам да читам Ужице са вранама па тако налетим на неки занимљив податак.

Павићев цитат.
Па да, Павић га је ''открио''.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 09:32 PM (Последња измена: 27-10-2017 09:56 PM од Бенито.)
Порука: #4903
RE: Квиз- Српска историја
За ширу публику, али први је о њему писао Димитрије Богдановић.

Друго из трилинга цитата великих српски песника 20 века:
" Као да је прошлост била узбуркано огледало садашњости и да је садашњост била већ пре прошлости и одувек, и да је била одувек на овом заједничком тлу."
Ово је по мом мишљењу, једна од најбољих дефиниција историје Срба. Налази се у једном роману који је објављен 36 година пошто је написан, и 12 година након пишчеве смрти. За ту своју књигу, писац је говорио да је " она више ја, него ја сам." , очигледно жалећи што није угледала светлост дана.
Данас се ово ремек-дело наше књижевности сматра једним од најбољих, ако не и најбољим литерарним делом које свој предложак има у Првом светском рату. На нашем језику нема конкуренцију. Међутим, иако је објављен, стручни кругови сматрају да је ово дело неправедно занемарено.
Како се зове ова књига и ко је њен аутор?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:06 PM
Порука: #4904
RE: Квиз- Српска историја
Растко Петровић "Дан шести"? Јок

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:13 PM
Порука: #4905
RE: Квиз- Српска историја
Браво, Шумадинац!!!!
Имаш част.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:16 PM
Порука: #4906
RE: Квиз- Српска историја
Ко је био највећи српски интелектуалац са Косова и Метохије крајем 19. и почетком 20 века?
Управо се обележава годишњица његовог рођења и објављују се његови одабрани чланци.
Био је из Призрена.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:26 PM
Порука: #4907
RE: Квиз- Српска историја
Ђорђе Камперелић.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:38 PM
Порука: #4908
RE: Квиз- Српска историја
(27-10-2017 01:15 PM)Бенито Пише:  Нема га ЈВуО.

Ту сам ја него синоћ отвара сајт а форум неће.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 10:48 PM
Порука: #4909
RE: Квиз- Српска историја
Шумадинац, Перун и ти дугујете питање.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2017, 11:01 PM
Порука: #4910
RE: Квиз- Српска историја
За наш етнос и нашу културну историју веома битна личност, дописни члан Српске Краљевске Академије, иако није био антрополог први је српски научник који је указао на значај палеоантропологије. Ко је он ?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2017, 12:19 PM
Порука: #4911
RE: Квиз- Српска историја
(27-10-2017 11:01 PM)ЈВуО-КГ Пише:  За наш етнос и нашу културну историју веома битна личност, дописни члан Српске Краљевске Академије, иако није био антрополог први је српски научник који је указао на значај палеоантропологије. Ко је он ?

Сима Тројановић?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2017, 12:51 PM
Порука: #4912
RE: Квиз- Српска историја
(28-10-2017 12:19 PM)Перун Пише:  Сима Тројановић?

Није бато. Smile

Тихомир Ђорђевић је одговор. Читам тренутно "Наш Народни Живот" , па реко ајде за њега да питам. Smile

Терај даље и овако ти и Шумадинац имате по питање.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2017, 02:34 PM
Порука: #4913
RE: Квиз- Српска историја
Српски песник, драматург, путописац, школовао се у Европи. Учесник ратова 1912-1918. У последњем рату рањен, послат у Француску на лечење где је убрзо и преминуо.

Објавио је збирку патриотских песама. Једно његово дело објављено је 15-ак година након његове смрти. Ко је овај великан?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2017, 04:28 PM
Порука: #4914
RE: Квиз- Српска историја
(27-10-2017 10:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ко је био највећи српски интелектуалац са Косова и Метохије крајем 19. и почетком 20 века?
Управо се обележава годишњица његовог рођења и објављују се његови одабрани чланци.
Био је из Призрена.

Петар Костић, књигу му објављјује Матица српска:

Јубилеј – 165 година од рођења Петра Костића

Ове године Призренци прослављају 165 година од рођења Петра Костића, најзначајнијег Србина Призренца свога доба. Њему у част а потомцима на корист „Друштво пријатеља манастира Светих архангела код Призрена“ приредило је књигу са његовим радовима објављиваним у српској периодици од 1902. до 1934. године.
Петар Костић, доајен међу српским културним делатницима на простору Старе Србије и Македоније, у жељи да себи и својим читаоцима објасни узроке тешког стања српског народа на овим просторима у 19. веку, објавио је знатан број радова о политичкој, културној и друштвеној историји Старе Србије у 18. веку и тиме дао драгоцен допринос српској историографији. Тај допринос утолико је већи јер је Костић објавио, преформулисао или искористио историјске изворе који су неколико деценија након тога неповратно нестали. Наиме, чланци у којима се он осврће на деценије пре свог рођења остали су, у највећем броју случајева, једини извор за читав низ историјских догађаја и процеса и без њих би било врло тешко, ако не и немогуће, историографски обрађивати прошлост Старе Србије на размеђу 18. и 19. века.
И Костићеви радови о догађајима чији је био учесник и савременик такође су од изузетног значаја за српску науку и културу. Као сведок догађаја, са свешћу хроничара који потомству оставља писани траг о свом времену, објавио је низ важних чланака о личностима и установама које су обележиле живот српског народа у Старој Србији и активност српске дипломатије у другој половини 19. и почетком 20. века. Хроничарски стил повремено је допуњавао личним успоменама, чиме је своје текстове ослободио крутих стега хронике. Костићева штампана заоставштина је обимна, разнолика и поуздана, те стога представља прворазредну грађу о једној епоси.
Највише пажње Костић је посветио Призрену, третирајући друштвене, етнографске, политичке и лексичке особености овог града и његове ближе околине. Без његових радова историографија, антропологија и србистика биле би ускраћене за приказ многих сегмената живота српске заједнице у Призрену у последњим деценијама османске власти. Костић је осликао српске призренске обичаје приликом веридбе, просидбе и свадбе, описао начин прослављања крсне славе, записивао пословице, загонетке, бројалице и обредне песме и тако оставио значајне етнографске и лексикографске изворе за проучавање културне баштине метохијских Срба.
Значај Костићевих радова за српску науку, као и значај његове личности за српску културну баштину уопште, определили су нас да саберемо и публикујемо радове које је објављивао у периодици између 1902. и 1934. године. За објављивање Костићевих чланака на једном месту додатно нас је мотивисало то што је већина часописа у којима је објављивао данас недоступна читаоцима ван читаоница београдских библиотека.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: Mitic, 1 Гост(а)