Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 9 Гласова - 4.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
08-03-2018, 12:50 AM
Порука: #6805
RE: Квиз- Српска историја
Логично, јер она књига о ратном заробљеништву је бледа.
А значи ту је седео и Васић и екипа, нисам знао, пошто сам и ја ту седео неколико пута. Smile
Питање:
Зашто пре рата није објављен ''Дан шести'', роман далеко бољи од ''Српске трилогије'' и свега другог о Великом рату?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 01:57 AM
Порука: #6806
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 12:50 AM)Милослав Самарџић Пише:  Зашто пре рата није објављен ''Дан шести'', роман далеко бољи од ''Српске трилогије'' и свега другог о Великом рату?

Да није неко трик питање?

Због Слободана Јовановића, односно његове критике упућене Геци Кону,да је роман превише мрачан и још неку квалификацију је изнео, не могу тачно да се сетим. Треба назначити да је извор за ову причу Марко Ристић који је имао неке личне анимозитете према Слободану Јовановићу,па се то сведочанство узима са делимичном резервом.

Тако бар пише на почетку издања које сам прочитао.

После рата,роман није објављен у целини него из неколико делова у једном од тадашњих часописа. Ту је Ристић бранио Петровића од напада неког критичара који је тврдио да је овај националиста и да је то "националистичка књижевност".
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 12:15 PM
Порука: #6807
RE: Квиз- Српска историја
Знам то што је написао Ристић, али он се продао црвенима, занима ме шта каже Бенито.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 01:35 PM
Порука: #6808
RE: Квиз- Српска историја
Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 03:46 PM (Последња измена: 08-03-2018 03:48 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #6809
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише:  Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 05:01 PM (Последња измена: 08-03-2018 05:02 PM од Вукашин Петковић.)
Порука: #6810
RE: Квиз- Српска историја
Ево једног питања:
Шта је заједничко за кнегињу Олгу Карађорђевић и последњи краљевски пар Обреновића, Александра и Драгу?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 08:06 PM
Порука: #6811
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише:  
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише:  Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Јел има неки извор да је СОЕ финансирала СКК?
Мени се чини да СОЕ тада није ни била основана, или да је тек била у оснивању (кад је основан СКК).
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 08:07 PM (Последња измена: 08-03-2018 08:09 PM од ЈВуО-КГ.)
Порука: #6812
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише:  Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Е,друг,ај не млати .

Да сам модератор, брисао бих овакве уписе. Гугла негде нешто и онда дође и намлати а свакако нема појма о чему прича.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 08:27 PM
Порука: #6813
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 08:06 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише:  
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише:  Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Јел има неки извор да је СОЕ финансирала СКК?
Мени се чини да СОЕ тада није ни била основана, или да је тек била у оснивању (кад је основан СКК).

Све и да ни један британски шпијун није дао ни 1 фунту за своју ствар у Београду имамо масоне у СКК - проф. С. Јовановић, Драгомир-Драгиша Васић...
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 10:23 PM
Порука: #6814
RE: Квиз- Српска историја
Нови триптих, прво питање:
Наведите најбољу клупску навалу у првенству Краљевине Југославије и за кога су играли!!!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 10:45 PM (Последња измена: 08-03-2018 10:47 PM од Перун.)
Порука: #6815
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 08:27 PM)Ултрадесничар Пише:  Све и да ни један британски шпијун није дао ни 1 фунту за своју ствар у Београду имамо масоне у СКК - проф. С. Јовановић, Драгомир-Драгиша Васић...

Оно кад се човек нагута ,,памети'' на википедији, Информеру и Телеграфу, и, док му је тазе, почне да смара како би предухитрио испарење.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-03-2018, 11:26 PM
Порука: #6816
RE: Квиз- Српска историја
(08-03-2018 10:23 PM)Бенито Пише:  Нови триптих, прво питање:
Наведите најбољу клупску навалу у првенству Краљевине Југославије и за кога су играли!!!

Моша и Тирке (БСК)

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-03-2018, 12:45 AM
Порука: #6817
RE: Квиз- Српска историја
Навалу у фузбалу чине 5 нападача.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-03-2018, 08:14 AM
Порука: #6818
RE: Квиз- Српска историја
(09-03-2018 12:45 AM)Бенито Пише:  Навалу у фузбалу чине 5 нападача.

Моша,Тирке,Иван Бек,Ђорђе Вујадиновић(БСК),Бане Секулић(Југославија).

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)