Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 7 Гласова - 4.71 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Квиз- Српска историја
26-04-2018, 02:32 AM
Порука: #7267
RE: Квиз- Српска историја
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где је други?

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 08:13 AM
Порука: #7268
RE: Квиз- Српска историја
Други део јеванђеља је на Хиландару
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 11:39 AM
Порука: #7269
RE: Квиз- Српска историја
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где је други?
Русија...

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 04:33 PM (Последња измена: 26-04-2018 04:36 PM од ХраброСрце.)
Порука: #7270
RE: Квиз- Српска историја
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где
је други?


Требало би да је у Ст. Петерсбургу, једна страница. Нисам сигуран да ли је у Исакијевској саборној цркви или негдје друго.

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?

Да, то је прецизније. Smile
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 08:19 PM
Порука: #7271
RE: Квиз- Српска историја
Не налази ли се шака Јована Крститеља у манастиру Острог?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 08:30 PM
Порука: #7272
RE: Квиз- Српска историја
(26-04-2018 04:33 PM)ХраброСрце Пише:  
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где
је други?

Требало би да је у Ст. Петерсбургу, једна страница. Нисам сигуран да ли је у Исакијевској саборној цркви или негдје друго.

Да, Порфирије Успенски, каснији кијевски владика, један лист књиге однео је (да не кажем украо) у тадашњи Петроград. Ово је опште познато, међутим, опет ћу прекршити правила квиза и поставити питање које је већ било на квизу.

Који четнички командант је чувао Мирослављево јеванђеље?

Мислим да су Романија или Самарџић већ постављали ово питање, али сматрам да одговор који је тада дат није тачан.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 10:07 PM (Последња измена: 26-04-2018 10:15 PM од Бенито.)
Порука: #7273
RE: Квиз- Српска историја
Значи, Кондор није тачан одговор?
Да није Коларевић?

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?
У цетињском манастиру се налазе рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста.
Трећа светиња коју је краљ Петар Други оставио у манастиру Острог, 13. априла 1941. године, је икона Богородице Филармоне, по предању је насликао Свети Лука, и најстарији је познати портрет Мајке Божије. По проналажењу ове три светиње, једино њу комунистичка удба није дала Митрополији Црногорско- приморској, него се налази у Народном музеју на Цетињу.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2018, 10:29 PM
Порука: #7274
RE: Квиз- Српска историја
Не, дошао сам да скроз других сазнања. Није нико од четника Златиборског корпуса.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-04-2018, 01:15 AM
Порука: #7275
RE: Квиз- Српска историја
(26-04-2018 10:07 PM)Бенито Пише:  Значи, Кондор није тачан одговор?
Да није Коларевић?

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише:  
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише:  
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише:  Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?
У цетињском манастиру се налазе рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста.
Трећа светиња коју је краљ Петар Други оставио у манастиру Острог, 13. априла 1941. године, је икона Богородице Филармоне, по предању је насликао Свети Лука, и најстарији је познати портрет Мајке Божије. По проналажењу ове три светиње, једино њу комунистичка удба није дала Митрополији Црногорско- приморској, него се налази у Народном музеју на Цетињу.


Јесте, свака част. Иначе једном давно сам био у том - Народном музеју, кад се сјетим сад, доминирају комунистички експонати и мотиви.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-04-2018, 08:54 PM
Порука: #7276
RE: Квиз- Српска историја
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? НАЈВЕЋИ РАСТ ПИСМЕНОСТИ И ШКОЛСТВА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН У КРАЉЕВИНИ, А НЕ ПОД ТИТОВИМ РЕЖИМОМ

Иако често имамо прилике да чујемо како су комунисти увели масовно описмењавање, поглед у резлтате пописа даје другачије податке. Јасно је да је наша земља за време Карађорђевића направила највећи скок у писмености (иако је у Краљевини Србији постојао школски систем још од Обреновића који је у великој мери искоренио неписменост на територији наше Краљевине).

Број писмених по резултатима пописа (недостају резултати из 1941. година али је на основу података јасно да је највећи скок писмености забележен између 1931-1941):
1921 - 48.5%
1931 - 54.8%
1948 - 74.6%
1953 - 74.6%
1961 - 80.3%

Из овога се види да је наша земља ушла у Други светски рат са 3/4 писмених становника.
У Краљевини СХС је одмах након ослобођења и аустријског и османског колонијалног режима (који нису улагали у школство и описмењавање) порасла потреба за развојем школског система. Убрзо је порастао број школа, ученика и наставника, рецимо 1918. број основних школа је одмах повећан са 5.610 на 8.357, а број ученика са 650.000 на 1.393.422. Број учитеља је такође нагло растао, да би рецимо школске 1937/1938 достигао више од 25.000 учитеља и учитељица. Учитељи су притом били плаћени незамисливо високо за данашње прилике. Рецимо један сеоски учитељ је имао месечну плату еквивалентну данашњој од 2.500 евра, што је била најмања плата запослених у школству.

Развиле су се и нагло нарасле грађанске школе, тип средње школе који је спајао опште и стручно образовање, у којима је 1937/1938 било 39.850 ученика. Са 120, број ових школа је порастао 1937/1938. на 189, а број ученика са 42.700 на 116.655.

Гимназија је представљала главни и најелитнији облик средње школе и сигуран пролаз ка наставку школовање на универзитету. Гимназије су биле доступне свима, а постојао је и систем стипендирања сиромашније и сељачке деце.

Учитељске средње школе су се такође нагло развијале: 1918. било их је 24, са 2.330 ученика и 287 наставника, а 1928. године 40, са 8.660.

Поред државних школа постојале су приватне и оне под руководством цркве. Иако је систем образовања укључивао равноправност, девојчицама и женама су на располагању биле и тзв. домаћичке школе.

Трговачке академије и средње техничке школе је 1937/1938 похађало 6.435, а занатске 3.222 ученика. Исте године Југославија је имала 23 трговачке академије, 3 поморско-трговачке академије и 8 средњих техничких школа. Двадесет две уметничке школе похађало је те године 3.307 ученика.

Што се највишег универзитетског образовања тиче, поред два универзитета у Београду и Загребу који су ушли у Краљевину СХС, основан је и трећи, у Љубљани, што је био преломан догађај за словеначку науку и културу. Универзитет у Љубљани образован је 1920. године као "Универзитет Краљевине СХС", а касније и "Универзитет Краља Александра I". Београдски универзитет је имао репутацију једног од најбољих у Европи, а професори су поред највећих светских научника попут Милутина Миланковића или Јована Цвијића, постајали и најеминентнији руски професори избегли под налетом комунистичке револуције у њиховој земљи.

У Суботици је 1920. Београдски универзитет основао Правни факултет, а у Скопљу Филозофски факултет. Крајем 1937/1938. у Југославији је било 8 високих школа, а студенти из сиромашнијих породица и тзв. пасивних крајева имали су потпуни приступ студијама и стипендијама.

Број студената на Београдском универзитету је 1919. године износио 3.320. Већ 1921/1922. године тај број се увећао на 7.220 , што је нагли пораст и највећа концентрација омладине у Краљевини СХС.

Велики број свршених студената пристигао је и са страних универзитета јер је држава у сарадњи са савезницима слала велики број њих на школовање у иностранство, углавном у најбоље европске универзитете. Већ школске 1928/29. на Београдском универзитету је било 5.875 студената. Број студената на Београдском универзитету повећавао се следећим ритмом: 1929/30. 7.300 студената (од којих 1.600 жена); 1931/32. 8.300 студената (1.950 жена); 1934/1935. 8.350 студената (1.730 жена); 1939/1940. 9.800 студената (2.100 жена) и 1940/41. 10.930 студената (3.130 жена).

Настава је извођена на српском (тј. тадашњем српско-хрватском), а у Словенији на словеначком језику, док су немачка, мађарска и румунска мањина имале право школовања на матерњем језику.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-04-2018, 10:17 PM
Порука: #7277
RE: Квиз- Српска историја
Нешто сте ми се успавали?! Smile
Ајмо следеће, из савремене српске несрећне историје:
Колико српских политичких емиграната, противника режима Јосипа Броза и његових трабаната, су убили српски криминалци по налогу удбе?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-04-2018, 11:25 AM
Порука: #7278
RE: Квиз- Српска историја
Можда 200-300
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-04-2018, 01:21 PM (Последња измена: 29-04-2018 01:22 PM од Романија.)
Порука: #7279
RE: Квиз- Српска историја
Не знам чему толико величање КЈ. Да је опстала и после рата унесрећила би нас исто као и Сфрј.
О економији да не говорим, коју исто тако величате. Чак сам прочитао код неког од вас како су уствари ветерани и инвалиди Солунци после рата живили одлично и да нису просили по улици.
КЈ је била сиромашна земља, антисрпска, противна вољи свих њених народа са нејасним српским границама, док је са друге стране поклањана српска територија усташама. Већ сам напоменуо да су границе из 1939. горе по Србе него оне из Авноја. Бог зна да ли би данаc имали о оволику Cрбију..
И ово о писмености је, без увреде, стварно глупо и бесмислено.

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-04-2018, 01:45 PM
Порука: #7280
RE: Квиз- Српска историја
(29-04-2018 01:21 PM)Романија Пише:  Не знам чему толико величање КЈ. Да је опстала и после рата унесрећила би нас исто као и Сфрј.
О економији да не говорим, коју исто тако величате. Чак сам прочитао код неког од вас како су уствари ветерани и инвалиди Солунци после рата живили одлично и да нису просили по улици.
КЈ је била сиромашна земља, антисрпска, противна вољи свих њених народа са нејасним српским границама, док је са друге стране поклањана српска територија усташама. Већ сам напоменуо да су границе из 1939. горе по Србе него оне из Авноја. Бог зна да ли би данаc имали о оволику Cрбију..
И ово о писмености је, без увреде, стварно глупо и бесмислено.

Потпуно сагласан! Узрок томе је идеолошко размишљање.

Наравно, јесу Солунци просили. Мој прадеда Солунац, који је учествовао у свим ратовима 1912-1918 је просио 20- их па и 30- их година прошлога века.

МРДНИ СОБОМ БОГ ЋЕ ТОБОМ
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)