Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 33 Гласова - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Милослав Самарџић одговара на ваша питања
27-09-2013, 05:42 PM
Порука: #113
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Јесу, 1. козачка дивизија. Било их је око 20.000, ако не и више. Били су главна антикомунистичка формација у НДХ, убили су чак и Степинчевог брата. Павелић је тражио од Хитера да их отера из НДХ - што Хитлер није прихватио.
Ово су донски козаци у маршу кроз Славонску Пожегу чини ми се, почетком 1944:
[Слика: 25644_net.jpg]
open source screen capture
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-09-2013, 09:19 PM
Порука: #114
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Хвала.
Има ли неких детаљнијих података баш о борбама?

На овој слици ми делују као да су ратни заробљеници...сви су покисли нешто а око њих се сви смејуље...

Уздајте се у Бога, и држите барут на сувом.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-09-2013, 09:51 PM
Порука: #115
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Нисам их детаљно описивао, само успут.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 12:13 PM
Порука: #116
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(27-09-2013 05:42 PM)Милослав Самарџић Пише:  Ово су донски козаци у маршу кроз Славонску Пожегу чини ми се, почетком 1944
У Сиску, 14. јануара 1944. године.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 04:21 PM
Порука: #117
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Где је погинуо Дражин син Војислав?Читао сам на старом форуму оно око Дражине породице у току рата али тамо се врло мало спомиње Војислав.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 06:50 PM
Порука: #118
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Да ли је истина да је Воја Танкосић ишамарао Черчила док је овај боравио на кратко у Београду по повратку из Бурског рата 1899-1902.Черчил је био ратни дописник и сазнавши да Српска јавност осуђује Британску империјалну силу и гаји велике симпатије према Бурима,написао чланак у коме је са пуно презира говорио о Србима.Такво Черчилово писање о Србима изазвало је код Танкосића велики бес и док је читао тај текст на глас у једној кафани ,обећао је свим присутнима да ће се осветити дотичном новинару ако му се пружи прилика.Што му је касније успело када се Черчил враћао из Цариграда преко Београда за Британију.Док је воз био у Београдској станици Черчил је свратио до кафане која се звала Грчка Краљица.Воја Танкосић чувши да је она стока од новинара у тој кафани отрча узбрдо и нађе Черчила. Кажу да га је шамарао и псовао запретивши му да никада више тако непише о Српском народу.Черчил је наводно управо због тог догађаја мрзео Србе нарочито Равногорце наследнике четника којима је и Воја Танкосић припадао. Извор: фејсбук страница Српска историја
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 07:21 PM (Последња измена: 28-09-2013 07:22 PM од Вукашин Петковић.)
Порука: #119
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Страница за разговор, чланак википедије Драгољуб Дража Михаиловић:
"Ako koristimo Poglede onda mozemo referenciramo i da su cetnici pobedili na Neretvi (!?), da su de Gol i Draza zajedno studirali, dok je de gol bio u Siriji na duznosti. -- Bojan
Знам да је то мало пристрасан сајт али одатле је преписано о одликовањима. -- Змија бгд
Ne da je pristrasan, vec i netacan. Ja bih voleo da vidim dokaz sa sajta francuskog ministarstva odbrane ili vojske. Isto tako, za domaca odlikovanja, sjat Vojske Srbije ili nekog krstenog istoricara. A o Miloslavu sve nesto mislim da napisem clanak, ali me muci sto nije predmet nezavisnih istrazivanja, ali njegove odvale zasluzuju. Vuk Karadzic prvi srpski komunista je legendarno -- Bojan "
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 10:07 PM
Порука: #120
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(28-09-2013 04:21 PM)Luka Пише:  Где је погинуо Дражин син Војислав?Читао сам на старом форуму оно око Дражине породице у току рата али тамо се врло мало спомиње Војислав.
Ево допунио сам тај чланак:
http://www.pogledi.rs/drazina-porodica-tokom-rata/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 10:08 PM
Порука: #121
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(28-09-2013 06:50 PM)четнички курир Пише:  Да ли је истина да је Воја Танкосић ишамарао Черчила док је овај боравио на кратко у Београду по повратку из Бурског рата 1899-1902.Черчил је био ратни дописник и сазнавши да Српска јавност осуђује Британску империјалну силу и гаји велике симпатије према Бурима,написао чланак у коме је са пуно презира говорио о Србима.Такво Черчилово писање о Србима изазвало је код Танкосића велики бес и док је читао тај текст на глас у једној кафани ,обећао је свим присутнима да ће се осветити дотичном новинару ако му се пружи прилика.Што му је касније успело када се Черчил враћао из Цариграда преко Београда за Британију.Док је воз био у Београдској станици Черчил је свратио до кафане која се звала Грчка Краљица.Воја Танкосић чувши да је она стока од новинара у тој кафани отрча узбрдо и нађе Черчила. Кажу да га је шамарао и псовао запретивши му да никада више тако непише о Српском народу.Черчил је наводно управо због тог догађаја мрзео Србе нарочито Равногорце наследнике четника којима је и Воја Танкосић припадао. Извор: фејсбук страница Српска историја
Прича се...
Такође и да је Черчил син краља Милана. Објавила је ''Дуга'' пре једно 15 година писма Черчилове мајке, у којима Милана назива балканским пастувом.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 10:09 PM
Порука: #122
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(28-09-2013 07:21 PM)Вукашин Петковић Пише:  Страница за разговор, чланак википедије Драгољуб Дража Михаиловић:
"Ako koristimo Poglede onda mozemo referenciramo i da su cetnici pobedili na Neretvi (!?), da su de Gol i Draza zajedno studirali, dok je de gol bio u Siriji na duznosti. -- Bojan
Знам да је то мало пристрасан сајт али одатле је преписано о одликовањима. -- Змија бгд
Ne da je pristrasan, vec i netacan. Ja bih voleo da vidim dokaz sa sajta francuskog ministarstva odbrane ili vojske. Isto tako, za domaca odlikovanja, sjat Vojske Srbije ili nekog krstenog istoricara. A o Miloslavu sve nesto mislim da napisem clanak, ali me muci sto nije predmet nezavisnih istrazivanja, ali njegove odvale zasluzuju. Vuk Karadzic prvi srpski komunista je legendarno -- Bojan "
Кад би се тек тако писали чланци...

П.С.
А где то на нашем сајту пише да су Дража и Де Гол студирали заједно?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 10:15 PM
Порука: #123
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
(28-09-2013 10:07 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(28-09-2013 04:21 PM)Luka Пише:  Где је погинуо Дражин син Војислав?Читао сам на старом форуму оно око Дражине породице у току рата али тамо се врло мало спомиње Војислав.
Ево допунио сам тај чланак:
http://www.pogledi.rs/drazina-porodica-tokom-rata/
Хвала.
Милосаве само настави овако и не обазири се на ове црвене историчаре и њихове симпатизере!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-09-2013, 11:37 PM
Порука: #124
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Наравно. Оспорили би они већ, кад би могли.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-09-2013, 12:55 AM
Порука: #125
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Милославе, јел сте читали рад: The Transformation of Mihailović’s Chetnik Movement:From Royalist Yugoslav Forces to Serb Nationalist Guerrillas?

Помињете се и ви:

Можда најплоднији аутор постјугословенске ревизионистичке школе у Србији је Мирослав Самарџић23. Самарџићев најамбициознији подухват је историографска серија књига под насловом "Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког Покрета", који је изашао у шеснаест томова до почетка 2011. Поред овога, Самарџић је аутор двотомне, "борбе четника против Немаца и Усташа 1941-1945", у којој он представља четнике као покрет отпора и као српски национални покрет. Самарџић је такође написао књигу посвећену партизанском покрету, "Сарадња партизана са Немцима, Усташама и Албанцима"24.
Самарџићева енергија и књижевни израз су изузетни, али је евидентно да он није професионални историчар.

Постоји неколико проблема са методологијом.Главни
проблем је евидентан у свим његовим делима - јасно је да он покушава да докаже унапред замишљен појам радије него да дозволи доказ да говори сам за себе. Његов циљ, како је истакао на почетку његовог рада, је да исправи "историјске неправде" нанете угледу четника (и Михаиловићу лично) од стране режимских историчара комунистичке Југославије . Његов рад је одлучно и бескомпромисно ревизионистички: он представља свој рад као библиотеку онога што он назива забрањена историја.
Мора се признати, Самарџић се ослања на примарне изворе. Већина њих се налази у Институту за војну историју у Београду, главно складиште за све документе Другог светског рата који су преживели рат из бивше Југославије25.
Међутим, закључак Самарџића да четници нису били колаборационисти већ да су активно учествовали у борби против Немаца и Усташа (за заштиту и освету српских цивила) је једнострана. Иронично, то је подједнако пристрасан као комунистичка историографија коју Самарџић толико жели да оспори.
Сличан проблем постоји код Самарџићеве "Сарадње партизана..". Потенцијално, књига је изузетно вредна за коришћење раније недоступних архивских извора. Аспекти четничке борбе против Осовине (и њихових локалних сарадника) није била могућа у
комунистичкој Југославије, и наглашавање тезе о партизанској сарадњи са осовином или домаћим квислинзима снаге је било опасно. Дакле, Самарџића књига разбија табу и има потенцијал да прошири перспективу о догађајима у Југославији током Другог Светски рата. Такорећи, Самарџић пропушта шансу, и његов приступ је још једном ограничен: он је прикупио само материјале у Архиву Војног Историјског института у Београду који указују на сарадњу између партизана и непријатеља.Највећи део његове аргументације бави се периодом од марта до маја 1943, током које партизански-немачки дијалог био најистакнутији. Коначно, упркос ауторовим напорима, књига није обимна - што је доказ сам по себи.
Упркос овим методолошким недостацима и предрасудама, Самарџићев рад је користан за Моју теза на више начина. Самарџићева два главна аргумента су да су Четници су били прави покрет отпора, а у исто време једини прави браниоци прогоњеног српског цивилног становништва широм Југославије.
Питање отпора и сарадње, иако занимљиво, није примарни фокус мога
Студија, улога четника у етно сукобима, међутим, јесте. Самарџић посматра четничку улогу у етничком сукобу са Хрватима, муслиманима и Албанцима, као нешто природно, четнички српски националистички став као нешто позитивно. Ипак он не покушава да анализира дубље узроке самог етничког сукоба, нити да тражи и објасни четничку трансформацију из југословенског покрета отпора у српску националну организацију.
Самарџићев вишетомни рад на "општој историји четничког покрета"
је представљен на хронолошки (од почетка рата до Михаиловићевог хапшења и стрељања), а еволуција четничке националне борбе (која је паралелна са борбом против Осовине) може се лако пратити.Два тома рад на
"Борба четника против Немаца.." је још кориснија, јер
Самарџић је издвојио све забележене случајеве у којима су четници директно ангажоване у етничком рат. Пошто су ове две књиге су засноване скоро искључиво на архивским изворима, оне се могу користити као водич за свеобухватније и критичке анализе.
Док је Самарџићев рад на питању партизанске сарадње са окупаторима и квислинзима најмање корисна за ову тезу, и даље је драгоцен извор за проучавање питања колаборације у Другом светском рату у Југославији.

Превод је мој, радио сам га мало у брзини па се извињавам на евентуалним грешкама.

У списку литературе је Дража 1-16. Поставићу на теми домаћа и инострана литература... линк, књига је слободна са скидање, али је на енглеском.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-09-2013, 02:32 AM
Порука: #126
RE: Милослав Самарџић одговара на ваша питања
Таман помислих да је неки странац научио српски, кад оно Србин, Александар Петровић:
http://summit.sfu.ca/item/11254

Волео бих да прочитам књигу, надам се да ће изаћи на српском.
Сретао сам у Војном архиву једног Србина са Запада, добио је стипендију - или како се то зове - да напише рад о четницима, и уопште о рату 1941-45, посебно о грађанском рату. Виђао сам и друге, можда и Петровића, али само с тим једним сам дуже разговарао.
Изненадио сам се колико су нам супротна гледишта. Он све гледа очима западне пропаганде и покушава да направи шему: четници (Срби) ратни злочинци у Другом светском рату, па онда четници (Срби) ратни злочинци 1991-1995.
Ма шта да му кажем - не уважава.
А такође као Петровић инсистира на томе да су четници били само српска герила или српски покрет, а не у ствари војска државе Краљевине Југославије. Не знам како се уопште може говорити о трансформацији, кад су Хрвати, муслимани и Албанци просто већински подржали Хитлера? Ко је питао Србе за шта? Остао је ко је остао - Срби, битан део Словенаца и лојалне мањине. Такво је било фактичко стање.
И онај је такође инсистирао на Мољевићевом спису ''Хомогена Србија'', мада је то један приватни спис, писан у афекту због геноцида, и на крају крајева у њему уопште и не пише то што они тврде.
Видим да Петровић - када описује ауторе - највише пише о мојим радовима, и то убедљиво највише, али ми ипак није јасно шта ми замера. Ја дефинитивно нисам прескочио ништа битно, у Дражи 1-16 има 8.000 фуснота, дакле (пре)много цитата и нема говора о овој примедби: ''Јасно је да он покушава да докаже унапред замишљен појам радије него да дозволи доказ да говори сам за себе''.
Не бих рекао да је Петровић пажљиво прочитао моје књиге, прво јер ми име пише погрешно, а друго јер ме погрешно цитира на више места. Нпр. нисам рекао у уводу да ћу исправљати ''историјске неправде'' - те две речи не постоје ту, а Петровић их чак ставља под наводнике! Смисао увода је потпуно другачији. Закључак увода, на почетку Драже 1, гласи:
''Наш рад је покушај да се и о учешћу Срба у Другом светском рату напише једна књига према уобичајеним правилима, а у уверењу да нове генерације морају знати и врлине и мане својих предака, ради извлачења поука за будућност''.
Дуга прича...
Шико, ако имаш времена, отвори посебну тему и преведи још нешто, макар уз помоћ Гугла.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)