[Felix]

Важно је нагласити српску трагедију а не идеолошку, јер наша једина идеологија је српска идеологија - тј. спасити што више живота.

Романија, идеолошка трагедија је проузроковала српску трагедију. У контексту ДСР те ствари се не могу нити смеју одвајати.

[Вук92]

Милославе, да ли ти је познат случај седморице Требињаца који су 1947 год. послије двије године у одметништву, обичном трабакулом прешли Јадранско море и стигли у близину Фође, новембра 1947 год. Ту су разоружани и спроведени у затвор у Казерти. Након двије седмице истраге пребачени су у логор Фроскете. Касније су пребачени у САД, са дужим застојем на Куби. У САД су коначно стигли 1950 год. Њихова имена су: Никола Шараба, командир чете у Зубачком батаљону, Требињске бригаде ЈВуО, Урош Средановић, био командант батаљона у Требињској бригади ЈВуО, Урош Мискин, командир Површке чете, Шумског батаљона, Требињске бригаде ЈВуО, Ђуро Кнежевић, командир чете у Шумском батаљону, Требињске бригаде ЈВуО и члан Равногорског одбора, Јово Кољиврат, Ђуро Миладиновић и Ристо Марић.
Са њима су била и четворица њихових јатака, католици, браћа Божовић из Плата, Жупа Дубровачка и Јакица Јаков из Вељег дола (Конавле). У одсудном тренутку када су сви попадали од морске болести, четврти њихов јатак, који је управљао трабакулом, открио је да је агент ОЗНЕ. Ипак спријечен је у намјери да окрене курс назад ка Дубровнику, а кормило је преузео Божовић из Плата.

[Милослав Самарџић]

Нисам чуо за то.

[Милослав Самарџић]

Ја се не слажем с вама. Овај господин десно сасвим коректно говори, тј. као прави Србин из Српске.
Код нас у РС је огромна већина народа за четнике, али је ријетко ко против партизана као војске (исто ко и 41. и почетак 42. јер их сматрају Србима). Важно је нагласити српску трагедију а не идеолошку, јер наша једина идеологија је српска идеологија - тј. спасити што више живота.
А овај у средини појма нема.

Такво схватање није било само у РС, али ево један пример са Романије. Ту је био Романијски партизански одред, од једно 40 партизана, које четници Романијског корпуса, којих је било на хиљаде, мање-више нису дирали из тих разлога које наводиш. А онда је 21. октобра 1943. тај Ромманисјки партизански одред локалним стазама, ноћу, довео муслиманске легионаре и хрватске усташе, управо прешле у партизане, тачно иза леђа Мачванском корпусу. Погинуло је око 110 четника, спашена је 1. усташка бригада на Соколцу, фронт је сломљен и усташе су после масакрирале локално становништво.
Према томе, једино исправно решење јесте - закон. Свако друго решење доводи до катастрофе. Романијски корпус је морао да поступа по закону. Шта би било да рецимо полиција сада пусти све криминалце ''јер их сматра Србима''?

[Романија]

А то се није могло десити 1941. и 42. тј. све до наредбе Вајнера да прекине контакт са четницима. И тада поштени иду у четнике а нерадници у партизане.
Ако су то људи с Романије, тај одред, онда су их локални четници морали и лично знати (јер се и данас се по злу зна 10так локалних партизана, као нпр. Сава Билић, као највеће кукавице у рату и највећи хвалисавци после рата) а против таквих су се свугдје сви четници борили без обзира на нацију. Тако да је то онда била грешка команде корпуса или ВК.
А знати и сами њ тактику, да партизане са запада шаљу на исток и обрнуто, јер их локални народ не зна па могу да заваравају људе и тако на превару раде као тај случај

---

Ја сам став овог г-дина схватио више за садашњост него за тај рат.
Јер, нпр. Караџић је у овом рату забрањивао колико је могао називе четници/четнички одреди (партизанских није ни било наравно) да не би долазило до онога што се десило у Вуковару 91, када су с једне стране били Хрвати а са друге ЈНА подијељена на "четнике" а неколико десетина метара од њих "партизане". И једни и други су све Срби, и сви пуцају на Хрвате, али неће да помажу једни другима из ината. То је мало рећи страшно.

[Милослав Самарџић]

Да, знали су их. Али знали су их и нпр. код Рачића или Кесеровића, па он није имао проблем са законом.
Тема је била Други светски рат, дакле конкретно се причало о томе.

[Вук92]

Нисам чуо за то.

То је подвиг и то велики, који су учинили ових седморица храбрих четника Требињске четничке бригаде ЈВуО. Отети један обични рибарски бродић, а затим се са њим смјело упутити у воде Јадранског мора и то у јесен, пркосећи таласима и струјама, једино се може описати страхом за голи живот и опстанак.
Има и њихова фотографија по приспјећу на италијанску обалу. Свих седморица усликани. Треба напоменути да су и ови католици, браћа Божовићи и Јакица Јаков били четници Дубровачке четничке бригаде ЈВуО.

[Милослав Самарџић]

Јел можеш да поставиш ту фотографију?

[Вук92]

Јел можеш да поставиш ту фотографију?

Потрудићу се да је нађем. Гледао сам је на неком сајту, али не могу је сада наћи. Знам једног од потомака који сада живи у Сакраменту, али редовно долази овдје рођен је овдје. Видјећу ако могу да је набавим, оригинал скениран.

[Мргуд]

Свакако је први разлог што није било довољно официра. Опет, главни разлог што их није било довољно је што је ту било највише заробљавања априла 1941.
Међутим други разлог је што су официри који су избели заробљавање, војни и жандармеријски, масовно одлазили у Београд, где су после ступали у недићевце. Код Недића су мајори командовали и одредима од 100 људи, док су код Драже потпоручници командовали бригадама. Просто код Недића је било лакше и они нису хтели да се врате, упркос напорима Дражине организације.
Дража је систематски слао официре на запад, било да су родом из тих крајева или не, а пре свега ове друге.

Значи опет је поента да се нешто негативно истакне о људима тог краја, поред сумњивог Српства код њих, они су носиоци Комунистичке идеје код Срба и кичма Недићеве војске . . .

Није то никаква негативност, већ чињеница. Срби су бежећи из НДХ спас налазили у Србији (онако крњој) и прво су примани у Жандармерију, а касније у СДС и СГС и то сви војно способни мушкарци који су изразили жељу, а неки су и "полудобровољно". Треба знати да је официрски кадар у Србији добрим делом похапшен и одведен у заробљеништво. Неки који су касније изразили спремност да ступе у службу код Недића су пуштени,а неки који су избегли заробљавање и остали у Србији а нису хтели код Недића у службу су похапшени и послани у заробљеништво (познато је оно организовано хапшење око 1200 официра и подофицира). Срби из западних крајева су у окупирану Србију тада махом донели само голе животе и треба имати разумевање да им је ступање у службу Комесарске управе, а касније Недићеве владе ипак омогућавало да прехране породице и сл.

[Словенски југ]

Господине Самарџићу питање за Вас у вези ангажовања Принц Еуген дивизије против четника, ЈВО. Писац књиге о Принц Еуген дивизији извесни Божовић тврди да је Принц Еуген била ангажована једино у операцији Копаоник против Кесеровића остале операције против четника у којима је учествовала та дивизија не помиње. Ако би сте могли да напишете укратко у којим је све операцијама против четника била ангажована дотична дивизија. Писац је иначе про-партизански историчар.

[Николај]

Ево док не дође Самарџић, мој скромни допринос. Пошто је у време планирања операције "Шварц" најважнији циљ био уништење Михаиловићевог штаба, тај задатак је поверен "Принц Еуген" дивизији и 1. брдској дивизији.

Тако у наредби генерала Рудолфа Литерса од 6. маја 1943. пише: "У случају потребе да се интервенише немачким трупама, њихов је задатак, да у садејству с италијанским окупационим дивизијама униште све наоружане групације које се нађу у рејону, а које не припадају регуларним немачким, италијанским или хрватским оружаним снагама, и да одузму сваку могућност живота бандама које би се евентуално формирале (скровишта, снабдевачка упоришта, водостанице). Нарочито треба Михаиловићев штаб ухватити и уништити га са свим његовим помагачима и официрима за везу...

1. брд. див. наступа на линији Беране (сада Иванград) — Андријевица у две колоне и стиже на линију Шаховићи — Поља у долини Таре — Липово (10 км северозападно од Колашина) и затвара је. Важно је да рачвање пута за Матешево и парче друма пуно серпентина западно од Андријевице буду брзо и сигурно заузети и да буду држани проходним за дивизију. У ту сврху треба рано припремити јаче снаге од јединица „Бранденбург". Припрема се тесно повезивање с деловима команданта ваздухопловства у Хрватској.

Затим ће групација „Бранденбург" добити задатак да брзо и изненадно продре са рачвања пута за Матешево и да онемогући главни штаб Драже Михаиловића (сада у Колашину или северно оданде). После извршења овог задатка и приспећа 1. брд. див. групација „Бранденбург" стиже, потчињавајући се 1. брд. дивизији, у рејон око Подгорице, на располагање команданту немачких трупа у Хрватској.

Ангажовање свих расположивих снага команданта ваздухопловства у Хрватској уследиће у најтешњој сарадњи с операцијом јединица Копнене војске. Тежиште ће најпре да буде код СС-добровољачке дивизије „Принц Еуген" и код 1. брд. дивизије. Главни штаб Михаиловића је најважнији циљ." Зборник, том 12, књига 3, 265.

[Милослав Самарџић]

Гонила је четнике и по Шумадији крајем 1942. Она масовна гробница четника на Опленцу отркивена пре неколико година, то су побили ти есесовци.
Четници су нападали делове те дивизије приликом ослобођења Крушевца, 14. октобра 1944, затим на друму и прузи Крушевац - Краљево, као и на друму и прузи Краљево - Чачак. Заробили су у тим борбама доста есесоваца и предали их Црвеној армији.

[ватхра]

Четници су нападали делове те дивизије приликом ослобођења Крушевца, 14. октобра 1944, затим на друму и прузи Крушевац - Краљево, као и на друму и прузи Краљево - Чачак. Заробили су у тим борбама доста есесоваца и предали их Црвеној армији.