Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 6 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
На данашњи дан
16-06-2015, 11:57 AM
Порука: #141
RE: На данашњи дан
На данашњи дан 16. јуна 1876. године потписан је уговор о савезу Србије и Црне Горе о заједничкој борби против Отоманског царства.

Преговори између Србије и Црне Горе започели су половином маја 1876. године, а споразум је потписан у Венецији.

Следећи одредбе тог споразума оне су убрзо, односно на Видовдан објавиле рат Турској царевини.

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-06-2015, 04:23 PM
Порука: #142
RE: На данашњи дан
Промаче ми јуче да поставим,али не смета и данас!

СВЕТИ ХАРИТОНЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС!!!!

Тог 15. јуна 1999. године, нешто пре 11 сати, отац Харитон је испред епископског двора у Призрену примио своје последње послушање. Требало је отићи у град, по храну. Рекавши „Нека је благословено“, кренуо је аутомобилом, без страха. У самом граду био је заустављен од тројице терориста и легитимисан. Одмах по легитимисању, терористи црних униформи и још црњих душа одвели су га његовим аутом у непознатом правцу. Ово се дешавало наочиглед немачких војника у саставу НАТО „мировњака“. Цео догађај видео је и један немачки новинар, фотографисао и истог дана обавестио епископију. Почео је голготски пут новог Христовог мученика.
На његова плећа стављен је последњи и најтежи крст – мучеништво за Христа. Понео га је као кротко јагње, потпуно мирно, не марећи за разноврсност и величину мука, како је раније сâм говорио. Свезлобни непријатељ људскога рода, све време водивши невидљиви духовни рат против њега, сада је свом силом, у лицу својих слугу, напао на ово јагње Божије. Један од раније поменутих ножева заблистао је на јунском сунцу, негде у Призрену, и после много задатих рана одсекао мученику главу. Чиста и непорочна душа новог Христовог мученика истог тренутка одлетела је у небеске обитељи Господу своме, кога је толико волела и због кога је толико трпела. Рат је био добијен, трка завршена, вера одржана а победника је на небесима чекао венац правде (Уп. 2. Тим. 4. 7, 8) и радосни глас подвигоположника Господа Христа: „Добро слуго добри и верни, у маломе си ми био веран, над многим ћу те посавити; уђи у радост Господара својега“ (Мт. 25, 21).
Тело његово зликовци су тајно закопали у месту Тусус код Призрена. Заједно са телом закопане су, од стране КФОР-а, као и убица, све информације о њему. Једино што је у тим тренутцима остало живо биле су црне слутње да је убијен. Отац Илија, некадашњи његов духовник у свету, примајући вест о његовом нестанку, небески је мирно и убедљиво рекао: „Отац Харитон је мученик за Христа“. Време је пролазило а са њим и трачак наде да је монах Харитон још увек у животу.
У периоду неизвесности, мученик се некима од братије и у сну јављао, говорећи да је пострадао. Господ, који прославља оне који Њега прослављају, не желећи да његов подвиг и мученички венац велом тајне остану покривени, благоизволео је да људима открије његов удео указавши на место где је његово свето тело сахрањено и показавши каква је била његова кончина. Тело је пронађено у августу 2000. године од стране Комисије за есхумацију тела несталих и киднапованих Срба. Недалеко од оца Харитона пронађена су и тела неколико Срба пострадалих у исто време.

Мошти мученикове нађене су без главе. Утврђено је да је она одсечена оштрим предметом. Кости руке биле су поломљене, као и кичма, којој је недостајало неколико пршљенова. Подрасник и џемпер били су у пределу срца на неколико места избодени ножем. Џемпер је са предње стране био распорен. Били су то најбољи докази неописивих мука које је овај преподобномученик поднео за Христа, попут првих хришћанских мученика из времена зверских римских царева. Скончавши за мало исуни године дуге; јер угдона би Господу душа његова (Прем. Сол. 4, 14), његове убице видеше, и не разумеше, нити ставише на мисао тако нешо: да је благода и милост на изабраницима Његовим и посета Његова у преоподобнима његовим (Прем. Сол. 7, 15).
Мучениково тело убрзо је из Призрена као из корена ишчупани црвени косовски Божур унето у манастир Грачаницу, где је одслужен парастос (11. новембра, 2000. године). Ту су му се верни са љубављу поклонили. Сутрадан, је пренесено у његов први манастир – Црну Реку. Ишло се заобилазно, због демонстрација шиптара на путу. Сатворивши тако велики свети вход од Призрена, преко Грачанице до Црне Реке, мученик је својим светим телом предао свој последњи благослов намученој косовско – метохијској земљи, за коју ће пред престолом творца до скончанија вјека приносити молитве, заједно са свима светима Небеске Србије.

Малена и тиха црноречка пустиња, која га је некада примила за искушеника, сада га је дочекала као мученика. Примила га је не са сузама, него са васкршњом радошћу – како и доликује ономе који је ушао у радост васкрслог Господа свога. Са таквим расположењем срца био је опојан од свог духовног оца – владике Артемија, братије, сродника и многих верника. Мучениково свето тело затим је предато својој мајци – црноречкој земљи, да је краси и освећује, само на пар метара од његове некадашње келије. То је уједно био и први гроб у црноречком манастиру, од његовог оснивања. На гробу су, за дивно чудо, свеће мирно догоревале неометане ветром иначе редовно присутним у црноречком кањону. На самом гробу после опела осећао се необичан мир, који као да је сведочио о величини његовог подвига и великој слободи пред Господом. Ускоро је братија на његовом гробу зажегла и кандило, као малу жртву и подсећање на светлост његовог врлинског живота и богоугодних подвига. Обогаћена тако, поред моштију Светог Петра Коришког, још једним светлим стубом, црноречка обитељ постала је још светлије место насеља славе Божије.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-06-2015, 05:48 PM
Порука: #143
RE: На данашњи дан
(16-06-2015 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  Kako si tako siguran da Srbija ne bi stradala u Prvom svetskom ratu i pod Obrenovićima? Koliko ja znam, Milan se odrekao Bosne, ali nije Kosmeta, Raške i Maćedonije. Sukob bi neminovno izbio zbog tih oblasti. Nemački ekspanzionizam bi nam kad-tad došao glave. Isto važi i za Drugi svetski rat. Da je Srbija postala velika Srbija a ne Jugoslavija, misliš da bi to sprečilo ustaše da upadnu na teritoriju velike Srbije? U prvom svetskom ratu Bugarska je uz nemačku pomoć okupirala čitavu istočnu Srbiju sve do Dunava. Isto bi uradile i ustaše uz nemačku pomoć.
Vrlo je nezgodno posmatrati istoriju u smislu "šta bi bilo kad bi bilo". Ako su se neke stvari desile - one su se morale desiti, i sve to treba objašnjavati Božjom voljom.

Не би било толико крваво јер рат не би избио српском кривицом (српска војска која је инструисала бх. средњошколце). Србија би рат прошла као Румунија. У Другом свјетском рату би Србија била неутрална и никакве усташе не би могле да упадају на њену територију. Не би било комунизма у Србији. Руске избјеглице би имале сигурно уточиште. У праву си да су ово само пуста маштања јер се мајски преврат ДЕСИО.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-06-2015, 08:48 PM (Последња измена: 17-06-2015 08:52 PM од мунгос.)
Порука: #144
RE: На данашњи дан
(16-06-2015 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  Da je Srbija postala velika Srbija a ne Jugoslavija, misliš da bi to sprečilo ustaše da upadnu na teritoriju velike Srbije?

Хехе. Замисли, тек онда би било страшно. Да су упали, па умјесто обезглављеног и слуђеног јадног народа, дочекала их СРПСКА ВОЈСКА И ЧЕТНИЦИ, тек онда би било гадно. Уф, наиебали би скроз.

И знаш ли ти уопште ко су били "усташе"? Шака јада, која је стигла у два камиона из Италије. Државни апарат и војску је створила "југославија", а не Њемци. То је била тзв. бановина хрватска и Мачекова Сељачка и грађанска стража (преименовина у Домбранство и устшку војницу), обучена, припремљена и наоружана од југо војске и југо државе да потамани Србе.

Милан се није "одрекао Босне", него је силом прилика морао пристати на право јачега и чекати повољан тренутак. Босна је у то вријеме била више српска и од Рашке, и од Косова, и од Маћедоније. Право Срба на Босну није нико спорио (чак ни Аустро-Угарска, али ју је хтјела за себе).

(17-06-2015 05:48 PM)Ђуро Пише:  Не би било толико крваво јер рат не би избио српском кривицом (српска војска која је инструисала бх. средњошколце).

Смјешан си. Ти изгледа да си један од оних који вјерују да је и Други свјетски рат почео тако што су Пољаци напали Трећи Рајх и Совјетски Савез.Креза

Српска војска је спремана пола вијека да узме Босну (да, на првом мјесту) и да изађе на море. Босна је била вјечито питање Србије, још од Српске револуције (Карађорђе је одма крено на Босну), до кнеза Михајла, касније Милана, па до ПСР. Босну Србима нико није спорио, нити је у Срба мањкало жеље за Босном. Али једно су жеље а друго могућности.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-06-2015, 01:55 PM
Порука: #145
RE: На данашњи дан
(17-06-2015 08:48 PM)мунгос Пише:  Смјешан си. Ти изгледа да си један од оних који вјерују да је и Други свјетски рат почео тако што су Пољаци напали Трећи Рајх и Совјетски Савез.Креза

Јесте Аустроугарска прва напала Србију после немогућег ултиматума. Повод који им је дат није требао да се деси. Официри убили свог краља па ријешили да убију и комшијског престолонасљедника.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-06-2015, 02:13 PM
Порука: #146
RE: На данашњи дан
(18-06-2015 01:55 PM)Ђуро Пише:  
(17-06-2015 08:48 PM)мунгос Пише:  Смјешан си. Ти изгледа да си један од оних који вјерују да је и Други свјетски рат почео тако што су Пољаци напали Трећи Рајх и Совјетски Савез.Креза

Јесте Аустроугарска прва напала Србију после немогућег ултиматума. Повод који им је дат није требао да се деси. Официри убили свог краља па ријешили да убију и комшијског престолонасљедника.

Splet okolnosti u kome se nasla Srbija (pre i posle majskog prevrata, na
primer prekid diplomatskih odnosa sa Engleskom krunom do I Svetskog rata
1914. i td.) okruzena carevinama u Becu i Carigradu koje su htele da je
progutaju, Bugarska koja se nikada nije odrekla pretenzija nad srpskom
zemljom i huskana i podmicivana od tih carevina uvek spremna mucki da
napadne, Carske Rusije koja je na nas kolko tolko gledala blagonaklono, ali
uvek rezervisano i usmereno na prevashodno njene interese, Vatikan koji nas tretira kao sizmatike oduvek i tera na unijacenje, spletkarenje srpskog
dvora i radikalnih politicara koji su zamagljivali srpski horizont delovao
je Dragutin Dimitrijevic Apis noseci svetlo srpsko velmosko srce.

Organizacija srpske vojske i obevastajna sluzba koja mu je bila poverena od
Vrhovne komande, omogucila mu je uvid u sve znacajnije dogadjaje toga
vremena i samo njegova odlucnost i kreativnost i opredeljenje za carstvo
nebesko nagnalo ga je da dela onako kako pamti istorija. Organizacijom i
uspesnim izvrsenjem Sarajevskog atentata, odsekao je krila Austougarskoj i
dao nadu Srpskoj Bosni i Srbima u Krajini i svim severnim i zapadnim
stranama srpskim na oslobodjenje i ujedinjenje pod Srpsku krunu posle
sramnog anektiranja i unizavanja Srbije 1908. Proslavljene pobede Srpske i
Crnogorske vojske u Balkanskim ratovima, (kralj Nikola je tri puta osvajao
Skadar pod blokadom i sankcijama Austrougarske 1912.) samo su pojacale
pritisak na slobodne srpske zemlje od germanskog carstva i bilo je pitanje
vremena kada ce se njihova ekspanzija i obistiniti.

Radikalska vlada Nikole Pasica iz cisto politickih razloga, poznajuci
situaciju na terenu prognane srpske vojske u Grckoj i splet okolnosti u
Evropi, posle smrti Franca Jozefa, i ponude separatnog mira novog imperatora (Holy Roman Empire kako ga Anglosaksonci nazivaju?) Austrougarske, na brzinumontira sudjenje djenelalstabnom pukovniku Dragutinu i ljudima iz njegovognajblizeg okruzenja kako bi se dodvorili Becu i zavrsili Sarajevski proces Principu i ostalim atentatorima, a sebi omogucili neprikosnovenu politicku vlast u kraljevini Srbiji, lazno svedoceci izvrsise politicko ubistvo nad
ovim srpskim junakom.

Apisov odgovor na teznje Beca takozvanom Balkanskom Federacijom
(integracijom svih Balkanskih naroda u jednu drzavu pod Austrougarskim
carem, mnogo podseca na sve jugoslovenske zajednice i federacije od kralja Aleksandra, preko Broza i titica do Evropske unije) je organizacija
Toplickog ustanka i Treceg Srpskog Ustanka pod Dragoljubom Mihailovicem
(Kosta Vojinovic je po naredjenju Apisovom ostao u Srbiji posle povlacenja
vojske preko Albanije 1915. a cica Draza je bio Apisov djak) i svih buducih
ustanaka srpskih za ocuvanje Srpstva i ujedinjenje svih Srba u zajednicku
Srpsku Drzavu.

(iz knjige Majski prevrat 1903)

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-06-2015, 08:44 PM
Порука: #147
RE: На данашњи дан
На данашњи дан пре 200 година Наполеон је био поражен у Ватерлоу.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-06-2015, 11:54 PM (Последња измена: 18-06-2015 11:55 PM од мунгос.)
Порука: #148
RE: На данашњи дан
(18-06-2015 01:55 PM)Ђуро Пише:  Јесте Аустроугарска прва напала Србију после немогућег ултиматума. Повод који им је дат није требао да се деси. Официри убили свог краља па ријешили да убију и комшијског престолонасљедника.

И Талијани су покушали убити Цара и Царицу, па је онда један Талијан убио Царицу. Нешто ми говори да је то мало озбиљније него убиство престолонасљедника. Па, шта се десило, да ли је избио рат између Аустро-Угарске и Италије? Није.
Рат између Аустро-Угарске и Србије је био само питање времена, а не да ли ће га бити.

Од окупације Босне 1878. па до 1914. године, односи су били све гори... поготово од 1903. Једини разлог зашто до рата није дошло прије је што Србија није била спремна на то.

Комлекс односа и догађаја је у распону од 40 година - готово пола вијека! До рата би дошло још 1878. год. да је Србија и њезина војска била оно што је била 1912. и 1914. год.

Србија је имала два избора - пристати на анексију као и Босна или - РАТ. Трећег избора није било, једноставно сукоб интереса је био толики да између Аустро-Угарске и Турске, мала државица као Србија би била прогутана.

Затим, ти скроз превиђаш Балканске ратове, које нијесу Срби водили сами... а који су били догађаји који су потресли цијели Евопски континент.

Превиђаш и оно што велики Његош рече:

"Без муке се пјесна не испоја,
без муке се сабља не сакова!"

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-06-2015, 08:06 AM
Порука: #149
RE: На данашњи дан
(17-06-2015 08:48 PM)мунгос Пише:  
(16-06-2015 07:31 AM)Vlad Alekš Пише:  Da je Srbija postala velika Srbija a ne Jugoslavija, misliš da bi to sprečilo ustaše da upadnu na teritoriju velike Srbije?

Хехе. Замисли, тек онда би било страшно. Да су упали, па умјесто обезглављеног и слуђеног јадног народа, дочекала их СРПСКА ВОЈСКА И ЧЕТНИЦИ, тек онда би било гадно. Уф, наиебали би скроз.

И знаш ли ти уопште ко су били "усташе"? Шака јада, која је стигла у два камиона из Италије. Државни апарат и војску је створила "југославија", а не Њемци. То је била тзв. бановина хрватска и Мачекова Сељачка и грађанска стража (преименовина у Домбранство и устшку војницу), обучена, припремљена и наоружана од југо војске и југо државе да потамани Србе.

Милан се није "одрекао Босне", него је силом прилика морао пристати на право јачега и чекати повољан тренутак. Босна је у то вријеме била више српска и од Рашке, и од Косова, и од Маћедоније. Право Срба на Босну није нико спорио (чак ни Аустро-Угарска, али ју је хтјела за себе).

Jako si težak za komunikaciju. Podseti me, jesi li ti beše onaj koji se naljutio kada sam dao primer kako su partizanski Ličani došli u Beograd pa gasili sijalice duvanjem? A Ličanin Tesla izmislio sijalicu? Ako si ti taj, moraš prvo da se dobro raspraviš sam sa sobom, pa tek onda možemo da komuniciramo.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-06-2015, 05:53 PM
Порука: #150
RE: На данашњи дан
Мунгосе, Аустроугарска и Србија су имале добре односе до мајског преврата. Србија је признала окупацију БиХ (која би остала у Аустроугарској до погодне прилике и распада Аустроугарске). Медијски рат почиње мајским превратом. После првог значајније повода медијски рат кулминира у оружани.

Као што кажеш није рат избио због Гаврила Принципа, али тај повод им нисмо требали дати.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-06-2015, 07:32 PM
Порука: #151
RE: На данашњи дан
На данашњи дан, 1999. године наша војска је напустила Косово!
Недалеко од Подујева, командант Приштинског корпуса генерал Владимир Лазаревић стао је на чело непрегледне колоне с војним возилима и тешким наоружењем и пред неколико домаћих и страних новинара издао наређење за повлачење ВЈ са Косова

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-06-2015, 10:55 AM
Порука: #152
RE: На данашњи дан
1928. - На седници скупштине Краљевине Југославије, посланик Пуниша Рачић, раздражен због личне увреде, пуцао је на посланике сељачко-демократске коалиције из Хрватске, при чему је тешко ранио Стјепана Радића, који је касније подлегао повредама.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-06-2015, 10:58 AM
Порука: #153
RE: На данашњи дан
На данашњи дан пре 101 годину, 24. јуна 1914. Њ.В. Краљ Петар Први пренео је Краљевску власт на свог сина Њ.К.В. Престолонаследника Александра.

[Слика: Prenos-Kraljevske-vlasti.jpg]

[Слика: 6LzSCUJ.gif]
MAKE SERBIA GREAT AGAIN!!! НАПРАВИМО СРБИЈУ ВЕЛИКОМ ОПЕТ!!! С' ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ-СЛОБОДА ИЛИ СМРТ ✞✞✞
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-06-2015, 12:14 PM
Порука: #154
RE: На данашњи дан
1912. - На Олимпијске игре у Стокхолму отпутовала је прва српска олимпијска екипа - атлетичари Душан Милошевић и Драгутин Томашевић. Тиме је озваничено чланство Србије у Међународном олимпијском комитету, чији је члан постао Светомир Ђукић.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)