Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 6 Гласова - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
На данашњи дан
23-04-2015, 09:34 AM
Порука: #99
RE: На данашњи дан
(23-04-2015 08:59 AM)Vlad Alekš Пише:  
(23-04-2015 08:41 AM)смедерево Пише:  Тако је српски народ јуначком борбом збацио османску власт, добио своју слободу и обновио националну државу.

Srbija je obnovila nacionalnu državu 1878, kada je međunarodno priznata na Berlinskom kongresu. Do tada je bila vazalna teritorija sa manjim ili većim stepenom autonomije. I nisi mi odgovorio na prethodno pitanje o seljačkim dugovima. Smile

Србија је била суштински независна још десетак година пре тога, када су Турци "предали кључеве" великих градова и отишли из ње. Међународно признање је само политички чин, држава може бити самостална и без тога.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-04-2015, 10:10 AM
Порука: #100
RE: На данашњи дан
(23-04-2015 09:34 AM)Николај Пише:  Србија је била суштински независна још десетак година пре тога, када су Турци "предали кључеве" великих градова и отишли из ње. Међународно признање је само политички чин, држава може бити самостална и без тога.

Da, nisam se lepo izrazio. Koliko suštinska samostalnost i međunarodno priznanje nemaju nikakve veze pokazuje primer današnje Srbije. Međunarodno priznata i suštinski nesamostalna. Smile

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-04-2015, 01:04 PM
Порука: #101
RE: На данашњи дан
(21-04-2015 01:40 PM)Vlad Alekš Пише:  Može li neko objašnjenje? Šta se tada zapravo desilo?

Ништа, пуштили их да предану мало, а она их зајашили јопет.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-04-2015, 01:20 PM
Порука: #102
RE: На данашњи дан
(23-04-2015 01:04 PM)мунгос Пише:  
(21-04-2015 01:40 PM)Vlad Alekš Пише:  Može li neko objašnjenje? Šta se tada zapravo desilo?

Ништа, пуштили их да предану мало, а она их зајашили јопет.

Komplikovano mi je ovo objašnjenje. Ipak ću sačekati nekog laika da mi objasni.

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-04-2015, 03:32 PM (Последња измена: 23-04-2015 05:12 PM од смедерево.)
Порука: #103
RE: На данашњи дан
(23-04-2015 09:00 AM)смедерево Пише:  
(21-04-2015 01:40 PM)Vlad Alekš Пише:  
(19-04-2015 05:21 PM)смедерево Пише:  На данашњи дан 1932. године, Влада Краљевине Југославије донела је Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечни мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака-дужника дуговало је седам милијарди динара, махом лихварима и трговцима.

Može li neko objašnjenje? Šta se tada zapravo desilo?

Искрено за сада немам ближе информације,ако буде објавићу.

Оно што сам ја "ископао" о овом случају је:

Неколико година пре доношења овог закона,тачније 15.09.1929.год.почела са радом Привилегована аграрна банка,која је преузела ресурс за пољопривреду Краљевине СХС.Налазила се у Београду у Сремској улици број 6 у палати Земаљске банке.Банка је у пословном смислу била организована по угледу на одговарајуће специјализоване институције за пољоприврдни кредит у Пољској,Бугарској,Грчкој и Румунији.
Указом краља Александра Карађорђевића на место председника У.О банке постављен је др.Богдан Марковић,студирао економију у Београду а докторирао у Минхену.
Почетак пословања банке био је одобравање дугорочних хипотекарних кредита,који су одобравани земљорадницима на период од 5 до 25 год,а са годишњом каматом од 9% на износ до 300.000,00 тадашњих динара.Земљорадник је могао да се задужи у важећу тапију на земљиште или поседовни лист за земљиште,до 50% од вредности земљишта(мада је тада због несеређених имовинскоправних односа,било јако тешко имати чист поседовни лист).У року од три године одобрено је 24396 хипотекарних зајмова у укупном износу од 6.890.713.000 тадашњих динара.
Наступајућа криза у свету и "пуцање банака" по Европи,криза у држави СХС,довела је до тога да је донет Закон о заштити земљорадника 19.04.1932.год.јер земљорадници нису били ну стању да плаћају камату и рате банци.Закон је у суштини био добар,али је слабо примењиван у пракси,тако да није донео неки бољитак за земљораднике.
Влада Милана Стојадиновића донела је уредбу којом је укинут земљораднички мораторијум и предвиђен отпис половине земљорадничких дугова.Током примене ове уредбе,у многим случајевима дужничко поверилачких односа,показало се да је правни оквир недовољно јасан и непотпун за доношење конкретног решења.
До почетка рата,уредба је доживела још три измене и донета су три правилника са 44 тумачења чланова.Спровођење уредбе додељено је Привилегованој аграрној банци,тако да се она претворила у државну ликвидациону банку.У немачком бомбардовању Београда изгорела је сва документација везана за банку и дуговања земљорадника.
После рата,наставила је да ради али под патронатом нове власти,извршена је "као"ревизија пословања по неким сачуваним документима,али познато је шта је нова власт радила са онима који су имали "вишак" земљишта.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-04-2015, 08:22 PM
Порука: #104
RE: На данашњи дан
Данас, 23. априла у 02:06 сати, навршено је 16 година од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а.
Нека им је вечна слава!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-04-2015, 09:24 PM
Порука: #105
RE: На данашњи дан
70 година у Небеској Србији.
Димитрије В. Љотић (Смедерево, 12. август 1891 — Ајдовшчина, 23. април 1945)
Нека је вјечна слава бесмртном српском учитељу!



Ако идем напријед, пратите ме...ако се повучем, убијте ме...ако умрем, осветите ме.
-Анри де ла Рошжаклен
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-04-2015, 03:38 PM
Порука: #106
RE: На данашњи дан
На данашњи дан 1893. године рођен је у Ивањици ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-04-2015, 01:26 PM
Порука: #107
RE: На данашњи дан
На данашњи дан, 28. априла 1918. године, у чешком затвору Терезину, мало пред крај Првог светског рата, умро је Гаврило Принцип.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-04-2015, 01:09 PM
Порука: #108
RE: На данашњи дан
На данашњи дан ослобођен је концентрациони логор Јасеновац.
Нека је вечна слава мученицима Јасеновачким!

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-04-2015, 01:25 PM
Порука: #109
RE: На данашњи дан
(30-04-2015 01:09 PM)смедерево Пише:  На данашњи дан ослобођен је концентрациони логор Јасеновац.
Нека је вечна слава мученицима Јасеновачким!

Bog da prosti.
Možda bi SPC mogla da uradi isto što je i jermenska crkva uradila sa stradalim Jermenima od pre 100 godina. Ili je to već urađeno?

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-04-2015, 01:30 PM
Порука: #110
RE: На данашњи дан
(30-04-2015 01:09 PM)смедерево Пише:  На данашњи дан ослобођен је концентрациони логор Јасеновац.
Нека је вечна слава мученицима Јасеновачким!

Тачније, усташе су поклале све преостале логораше и уништиле логорске зграде, а након тога су комунисти ушли у остатке логора. Тако је "ослобођен" Јасеновац.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-04-2015, 02:00 PM (Последња измена: 30-04-2015 02:44 PM од смедерево.)
Порука: #111
RE: На данашњи дан
Како год било,на данашњи дан је престао да постоји!

1999.год У ваздушним нападима НАТО-а на Југославију погођене зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије, у ужем центру Београда.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-05-2015, 08:52 AM (Последња измена: 01-05-2015 08:52 AM од смедерево.)
Порука: #112
RE: На данашњи дан
1. маја се навршава тридесет година од набијања на колац Србина, Ђорђа Мартиновића, у близини Гњилана, док је обрађивао своју њиву.1. маја 1985. у 13 часова, Ђорђе Мартиновић је пресретнут на својој њиви и набијен на колац, на чијем је врху била полулитарска стаклена пивска флаша. Флаша је кроз чмар набијена у утробу, данцетом на горе, а на дрво била натакнута кроз грлић. Зауставила се тик под десним подребарним луком и, поломљена, остала у утроби жртве.
"Случај Ђорђа Мартиновића је завршен. Моја полиција је утврдила да се сам повредио и нема судског процеса... Ђорђе је први српски самурај који је над собом извршио харикири."(Стане Доланц)

По тужби Ђорђа Мартиновића, Други општински суд у Београду донео је 1990. године пресуду према којој је држава проглашена кривом за нанете увреде и тенденциозно скривање истине. Суд је одлучио да је над Мартиновићем извршено насиље, а узео је у обзир изјаве др Холија и посебне комисије на чијем челу је био др Владислав Доџић. Држави је наложено да Мартиновићу исплати на име одштете 100.000 немачких марака. Налаз је склоњен од јавности, а одштета никада није исплаћена. Извршење пресуде су, према Милораду Бајићу, спречили савезни секретар унутрашњих послова Петар Грачанин и адмирал Бранко Мамула, који су наложили да предмет буде похрањен у Архиву ССНО.
Мартиновић је после пет операција коначно под присилом продао своју њиву у Гњилану и населио се у селу Читлук крај Крушевца,где је и преминуо 6. септембра 2000.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)