Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 3 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Писмо Српског културног клуба министру војске и морнарице ђенералу Милану Недићу
10-05-2018, 10:15 AM
Порука: #1
Писмо Српског културног клуба министру војске и морнарице ђенералу Милану Недићу
Српски културни Клуб

У Београду 5. септембра 1939. године.

Армијском ђенералу
Господину Милану Недићу
МИНИСТРУ ВОЈСКЕ И МОРНАРИЦЕ

Београд


Господине Министре,
Управни одбор Српског Културног Клуба има част поднети Вам на оцену следећи свој образложени предлог који, обзиром на важност предмета и озбиљност прилика споља и у земљи, носи строго поверљив карактер.
Велике Европске силе налазе се у рату, чији се обим, трајање, исход и последице не могу предвидети. Исто се тако не може знати хоће ли Југославија моћи да остане неутралан посматрач рата или ће и њу у скоријој или даљој будућности захватити војни вртлог. При таквом стању ствари Управни одбор Српског Културног Клуба сматра као неопходно да сви патриоти посматрају све државне функције и друштвени живот са гледишта народне одбране.
Али овај појам народне одбране сада је врло широк и ми сви знамо да га ни савршенија администрација не може потпуно извршити без организације приватне иницијативе.
Ми морамо признати да наша администрација не само што није савршена,
већ да се у свом раду, а нарочито при избору личности, често руководи партијским, племенским или верским обзирима. У овоме је често подржавају утицајне странке и групе или моћни појединци.
Зато је потребна извесна коректура и надзор од стране чисто патриотских елемената којима је једини циљ одбрана државних и народних интереса.
Тај задатак могу извршити брзо и успешно једино патриотске установе које већ постоје и чија би се организација имала поверити једном тајном координационом комитету образованом у споразуму са војном влашћу.
Овај комитет, чијем би стварању и организовању имало одмах да се приступи,
имао би задатак временски ограничен т. ј. до краја рата у Европи. Тај комитет имао би да ради у најтешњем додиру са одређеним војним властима, а главни задатак био би му следећи:
1. Да контролише рад националних мањина и свих слојева који још нису дефинитивно усвојили идеју југословенске државе.
Партизанство, неспособност или немоћ администрације и наша индивидуалност и урођена толерантност омогућили су немачком, мађарском и арбанашком живљу наше земље да се преко својих организација стави под вођство и контролу својих националних држава.
Познато је да наша немачка мањина, по упутима из Немачке, са кредитом организованим у Немачкој и спроведеним кроз наше кредитне установе, купује земље у Бачкој и Банату, да се у земљи организују разне националсоцијалистичке формације (као Културбунд, Крафт дурф фројде и т д. ), да се спроводи привредна и кредитна независност Немаца у Југославији и да је према томе услед невероватне дисциплинованости ове врсте наших држављана, очигледна опасност за нашу народну одбрану. Исто је тако и са Мађарима. Њихов непријатељски став према нашој држави најбоље се открио прилико присаједињења Чешке Немачкој и дела Словачке Мађарској. У пограничним селима, мађарско становништво једва је успело да прикрије радост што Мађари остварују њихово уједињење, а познато је да су се многи чак спремали да са заставама дочекају очекивану мађарску окупацију наше територије. Наше мађарске мањине у могућности су да још увек подлежу непосредном утицају Мађарске државе. Курирска служба несметано се врши преко границе.
Мађарским језиком служе се чак и наше многе војвођанске породице, а Београд је пун кућних чувара Мађара, трговачких и других агената и разних варијеткиња и сумњивих жена из Пеште и Мађарске. Арнаутски проблем можда је још опаснији, а нарочито од када је Италија анектирала Арбанију. Из прва збуњени, сада наши Арнаути нестрпљиво очекују уједињење од Италије. И на тој граници организована је курирска служба и врши [се] непосредан утицај са противне стране. Данас више није тајна да у Албанији функционише Косовски комитет и да Маћедонски комитет такође има своје седиште у Албанији.
Да би се ефикасно могла сузбити разорна акција наших националних мањина која може озбиљно компромитовати народну одбрану, ми сматрамо да је од основне важности бити брзо и добро обавештен.
Координациони комитет имао би према томе да изради план за обавештајну службу и будан надзор над сваком врстом делања мањинских организација и установа. Он би исто тако, увек у тесној сарадњи са војном влашћу, имао да утврди најефикаснија средства која могу омогућити да се осујети рад и благовремено прозру смерови истих мањинских организација.
2. Да скупља поуздане информације о свима струјама у јавном животу државе.
Скупљање ових врста обавештења треба такође да има за циљ омогућење успешног сузбијања дефетизма, племенских, верских и партиских размирица и уопште свако слабљење народне и државне заједнице.
Судбина српског дела народа остала је не само нерешена Споразумом, већ се о њој говори само о могућем, евентуалном каснијем решењу, по обрасцу на привилегије које су Споразумом обезбеђене Бановини Хрватској. Ову неправду осећа, по свима добивеним обавештењима цео српски народ, а поготову Српски Културни Клуб.
Ипак, српски део народа уздржава се од истицања ове неправде и свестан тешких међународних прилика, он сматра да дефинитивну расправу и крајње привођење у дело Споразума, треба одложити за срећнија времена. Руковођен сигурним инстинктом српски део народа сматра да му међународна ситуација намеће дужност обуставе сваке партиске, племенске и верске полемике, која се ако се расламти може лако да нас стане наше националне егзистенције.
Са жалошћу међутим морамо утврдити да док српски део народа, болно погођен Споразумом, не потрже никакав свој племенски па чак ни партијски захтев (видети на пример коминике српских опозиционих странака) дотле хрватска штампа и хрватски политичари, корисници Споразума, траже неко интегрално остварење и других неоснованих хрватских тежњи и истичу акт Споразума као први почетак и етапу у уређењу овога питања које би се по њима имало брзо спроводити без обзира на садашњу међународну ситуацију (видети говор народног заступника г. Августа Кошутића на седници хрватског народног заступства у Хрватском дневнику од 30 прошлог месеца). Међу захтевима који се кроз говоре и хрватску штампу истичу има и чисто сеператистичких и племенски нетрпељивих па чак и дефетистичких.
Примера ради наводимо:
-Прогон Срба у многим крајевима Хрватске и насилно терање Срба па истицање хрватских застава. Српски Културни Клуб добија свакодневна писма пуна протеста и описа њихових невоља у тим крајевима;
-познате туче између Хрвата и Муслимана у многим крајевима Босне припојеним Бановини Хрватској;
-малтретирање Срба католика у Дубровнику и околини о чему сведоче многобројна писма упућена Српском Културном Клубу из тог краја;
-акција хрватских политичара у Боки Которској и свима другим крајевима на које рефлектују Хрвати. Са жалошћу констатујемо одлазак активног министра г. Смољана у Сомбор, у коме Хрвата уопште нема али постоји једна новооснована хрватска установа (Хрватски дом) и то одмах по доношењу акта Споразума. Г. министар је на пример потстицао Буњевце на хрватство, а у Резолуцији која је донета тим поводом изрично је указано на потребу да се „и у Бачкој, Барањи и Банату уведе управна власт са потпуно демократским начелима заштићујући у цјелости народни, културни и привредни развој и Срба и Хрвата И ГРАЂАНСКА ПРАВА МАЂАРА И НИЈЕМАЦА ТЕ ОСТАЛИХ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА”;
-у говору народног заступника Кошутића о коме је горе било речи има скроз дефетистичких ставова као на пример онај у коме он говори Хрватима да они имају да мисле само на своје уређење и довршење дела Споразума који није био остварен, а да уопште не мисле да ми можемо бити доведени да ма ским ратујемо у Европи.
Непотребно је истаћи могућност тешких последица оваквих и сличних говора у једно време када није искључена могућност одбране са оружјем у руци нашег територијалног интегритета;
-Уопште акција Обзора, Хрватског дневника, Хрватске страже и других хрватских листова несметано потстиче Хрвате на што већу одвојеност од Срба и централне власти истичући као искључиви проблем садашњице претварање босанских муслимана у Хрвате не заборављајући на санџачке муслимане, буђење хрватства међу Славонцима, Буњевцима и др. и придобијање немачких и других мањина за хрватску државну мисао.
Сва ова усмена и писмена пропаганда очигледно иде на штету народне одбране заједнице и због тога би је одмах требало најенергичније сузбити. Нарочито скрећем пажњу на ону акцију која иде на то да убеди Хрвате како они неће имати потребе ни против кога да ратују.
3. Да скупља информације о организацијама грађанским у поједини[м] државама за одбрану народа и испитивање уколико се и како најзгодније могу применити.
У многим земљама већ постоје овакве установе, а у другим се сада образују.
Ми о томе мало знамо. Мађарски радио нпр. недавно је објавио да се у Мађарској организује национална мобилизација и да ће при свакој армиској команди бити установљен по један комесаријат за организацију овог посла.
Комитет чије образовање предлажемо имао би што боље да се обавести и да проучи ово питање као и да процени могућности установљења одговарајућих установа код нас.
4. Израђивање једног општег плана о организацији одбране грађанства.
Очигледна је потреба израде једног оваквог плана и установљење руководних принципа за његову примену. Предложени комитет имао би према томе да одмах приступи изради овога плана у сарадњи са одабраним истакнутим и осведоченим јавним радницима и одређеним војним лицима.
5. Да организује пропаганду за југословенску државну заједницу.
Где је у извесном делу нашега народа актом Споразума доста ослабљена свест о неразлучном националном интересу свих Срба, Хрвата и Словенаца то би се у овом послу морала имати у виду психологија створена актом Споразума. Зато би за ову врсту посла предложени комитет требало да се обрати за сарадњу људима осведочених способности.
На основу обавештења и сазнања до којих је Управа Српског Културног Клуба дошла током свога пословања како ранијег тако и садашњег, Управни одбор Српског Културног Клуба мисли да би ради омогућења што успешнијег рада, поред мера изложених у образложењима горњих 5 тачака, требало што пре обуставити сваки рад на даљој реорганизацији државе док се прилике у Европи не среде. Интерес народне одбране [нечитко] налаже, по нашем мишљењу као прешну и неопходну меру.
Наш предлог, сажет у две речи, састојао би се дакле у томе да се одмах приступи организовању акције у циљу подизања духа нације и одбране државне и народне заједнице путем сарадње војних власти и патриотских друштава којима би на челу стајао један тајан координациони комитет.
[Део текста који следи у оригиналу је прецртан]
У том циљу, Управа Српског Културног клуба ставља се на располагање господину Министру Војске и морнарице пуна готовости да усмено допуни овај предлог уколико би то Г. Министар нашао за потребно. Исто тако Управа Српског Културног клуба спремна је да стави на расположење Г. Министру сва своја обавештења и искуство као и способност њезиних чланова.
[Део текста који следи у оригиналу је накнадно написан руком]
У том циљу Управа Срп. Култ. Клуба готова је да Господ. Министру Војске и мор. стави на располагање сва средства своја и својих организација као и искуство, способности и пожртвованост својих чланова.
Најзад молимо Господина Министра да доле потписанима изволи одредити дан у који би нас изволео примити ради усменог образложења и допуне овог предлога као и евентуалног установења брзе примене сугестија које смо били слободни учинити.

Секрет.

Претс.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Поруке У Овој Теми
Писмо Српског културног клуба министру војске и морнарице ђенералу Милану Недићу - Вукашин Петковић - 10-05-2018 10:15 AM

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)