Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 1 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
РАТОВЕ СФРЈ
11-03-2018, 02:48 PM (Последња измена: 11-03-2018 02:50 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #43
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Неовисна Република Хрватска још жедна српске крви

Тужилаштво у Загребу подигло је оптужницу против 22 бивших „припадника српских паравојних формација“ због сумње да су септембра 1991. починили ратни злочин против цивила и ратних заробљеника у мјестима Четековац, Балинци и Чојлуг недалеко од Вировитице, објављено је данас у Загребу.

субота, март 10, 2018 / 16:54

У саопштењу тужилаштва прецизира се да је у тим мјестима 4. септембра 1991. убијено 20 цивила и два ратна заробљеника.


Осморица оптужених заповједника паравојних формација терете се да су наредили, а неки од њих и да су лично учествовали у мучењима и убиствима цивила и ратних заробљеника, док су њима подређени припадници јединица, у складу са заједничким планом, поступали по њиховим наређењима да злостављају, туку и убијају цивиле хрватске националности, да их незаконито узимају као таоце, муче и убијају ратне заробљенике, да пљачкају цивилно становништво, као и да руше и пале куће и привредне објекте становника хрватске националности.

Оптужницом им се ставља на терет и да су из минобацача, бестрзајних топова и тенкова испалили велики број минобацачких мина, топовских и тенковских граната које су погодиле цивиле, као и оштетиле, запалиле и уништиле велики број цивилних и јавних објеката. Терете се да су у мјесту Балинци улазили у куће цивила хрватске националности и тамо пронађених десет особа убили ватреним оружјем, а једног су цивила заклали, навело је тужилаштво.

Такође су, додаје се, изнад и око мјеста Чојлуг, Балинци и Четековац, као и на путу према Миклеушу поставили засједу у којој су из аутоматског ватреног оружја без упозорења пуцали у цивилна возила и тако убили седам цивила. Терете се да су, након што су под мостом између села Балинци и Четековац пронашли тамо склоњену групу цивила, присилили да изађу на пут и гурали их испред себе те их користили као живи штит, док су двоке особе убили јер су се томе супротставиле.

Оптужница је поригнута пред Жупанијским судом у Загребу.

https://frontal.rs/neovisna-republika-hr...pske-krvi/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-04-2018, 09:43 PM
Порука: #44
RE: РАТОВЕ СФРЈ
На данашњи дан 1992. крње Председништво БиХ на челу са Алијом Изетбеговићем уз подршку САД противуставно прогласило независност.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-05-2018, 05:58 PM
Порука: #45
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Зашто се ћути о словеначким злочинима из 1991. год

26. маја 2018.

Година 1991, Словенија: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку. Заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), вој­нике на од­слу­же­њу војног рока, цивиле, везаних руку на леђима по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилацијом, трпају у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­ју у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­ју. Лица „на обради“ трпају у на­пуштене прљаве просторије са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимају им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та го­во­ре­ћи да „држави (!?) која ратује са другом др­жа­вом требају сре­д­ства за рат“.

Логор Крањ: око 40 војника ЈНА раздвојили по националној при­па­д­но­сти – у један угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем Срби, Македонци и Цр­ногорци. Он­да је настало садистичко иживљавање над младићима (19 – 20 го­дина старости!) Србима, Македонцима и Црногорцима: туча у гомили мо­т­кама, бејзбол па­лицама, металним шипкама, дебелим шумским ланцима, свим и свачим, шу­ти­рање чизмама и цокулама, описивање на „узорку“ вој­ни­ка како ће их ноћу кла­ти!

Један војник ЈНА, заробљеник, убијен на лицу ме­ста!

Ненаоружане уби­ја­ли метком у потиљак.

Посебно зверско уби­ство једног цивилног лица на слу­жби у ЈНА и једног војника српске на­­ционалности!

Војницима Хр­ва­ти­ма, Му­сли­ма­нима и Шћиптарима су дали кар­те за пут, цивилно одело и пу­ш­ти­ли кућама.

Скидали војнике до гола, па им за 10. 000 (!) динара продавали дроњке ци­ви­лне одеће, ко није имао новац морао је у логорима на најпонижавајући на­чин да заради.

Одузимали им ствари као у фашистичким логорима Ау­ш­виц и Дахау, вој­ницима српске, црногорске и македонске националности пре­гледали и вадили зу­бе под позлатом (два војника да­ла писане изјаве).

Војници ухваћени на пре­ва­­ру, сву­чени у пи­џаме, мучени, а потом уто­ва­ре­ни у теретне ва­гоне за Београд, уз натпис „Стока за Ср­би­ју“. Вагони су при­ка­че­ни за међународни воз Љубљана – Бео­град. Срећни што су уопште жи­ви, при­ми­рили су се док нису стигли у Бе­оград. Виком су дозвали же­ле­з­ни­чаре који су от­­во­ри­­­ли вагоне. Војници су прошли вишемесечну тор­­туру у ло­горима. Део Ср­би­­ја­на­ца (Срба, Ма­ђа­ра и Му­слимана) до куће је сти­гао пре­ко Мађарске. Такође су били ух­­ваћени на пре­ва­ру, мучки, у време при­ми­р­ја.

Према сведочењима вој­ни­­ка – на подсећања о уло­зи Срба у спа­ша­ва­њу Сло­ве­на­ца у Другом светском рату, пре­з­ри­во би одго­во­ри­ли: „То је било за тада ово је са­да!“, уз погрдне псовке. Исто је го­во­рио и „први пред­се­д­ник не­за­ви­с­не дежеле“ Милан Кучан који је на питање но­ви­­нара признао да је лично био прихваћен у с. Заклопача код Краљева, а део фа­милије у Новом Се­лу код Врњачке Бање.

После одлуке Владе СФРЈ о по­в­ла­че­њу ЈНА из Сло­ве­ни­­је, састави су премештени у Хрватску и Босну и Хер­це­го­ви­ну, а само ма­њи део у Србију. Тиме је „словеначка ратна епопеја“ за­вр­шена.

Исти ужасни злочини, кажњиви по међународном ратном праву и Же­нев­­ским конвенцијама догађали су се и у логорима: Домжале, Доб при Мир­ни згра­де Казнено–поправног дома, затвор у Песници, у свим оп­штинским ми­ли­циј­ским станицама (подрумске ћелије) …

Поступци којима су, без преседана, кршене одредбе међународног ху­ма­ни­тарног права према цивилима:

Киднаповање возача камиона са шлеперима и постављање пред јединице ЈНА. Ако се возачи супроставе, убијани су уз повике: „Убиј стоку, убиј бан­ди­те, ако не­ће на барикаде да их побијемо овде на паркингу!“
Када су во­за­чи 27/28. јуна 1991. код места Требње покушали да побегну, на њих је от­во­ре­на ватра, све­до­чи Милан Судимац, возач „Југопревоза“ из Крушевца.

У то­ку 26. јуна на ау­стриј­ској граници заустављена је колона од преко 100 ка­ми­она југословенских и стра­них и под оружјем натерани да возилима пре­пре­че пут. Они који су по­ку­ша­ли да напусте возила уби­јени су на лицу ме­ста.
Јединицу ЈНА на путу према гра­ни­ци по­бу­ње­ници су напали са свих стра­на. При пробоју јединице ЈНА до­ш­ло је до уништења камиона. Више во­за­ча је животима платило бес­кру­пулозну по­вре­ду правила оружаног су­ко­ба, од стране тзв. Словеначких ору­жаних снага.

* У Ружној долини побуњеници су испред својих положаја, под претњом ору­ж­ја, до­вели жене и децу из несловеначких породица и преко њихових глава от­ва­ра­ли ватру на колону ЈНА!

* У Випави, преко 300 цивила, жена и деце, породица припадника ЈНА, месец да­на је затворено у стамбеним зградама, без хране, во­де, ис­к­љу­чена и с­т­р­у­­­ја. На оне који су пошли по хлеб и воду, пуцали су сло­веначки снај­пе­ри­с­ти.

* У Љубљани, насеље Коседе, припадници ТО и МУП Словеније су из војних зг­ра­­да извели жене, децу и пензионере, постројили их у строј за стрељање, пси­хи­ч­ки и физички малтретирали уз отварање ватре из оружја!

* У насељу Звезда у Шентвиду хапшени су цивили који су улазили или из­ла­зи­ли из зграда где су становала војна лица, а потом одвођени у логоре!

* Пред касарну у Марибору побуњеници су довели жене и децу војних лица и ци­вил­них лица на служби у ЈНА, са упереним цевима пиштоља у главу натерали да позивају своје очеве и мужеве на предају!

* На путу за касарну Шентвид, приватно возило Наде Сворцан и Љу­би­це Саше по­буњеници су намерно усмерили на постављену мину. Ми­на је разнела ау­то­мо­бил. Нада је тешко повређена а Љубица остала без но­ге! У Универзитетском кли­ничком центру Љубљана нису им пружили по­м­о­ћ!

На свим граничним прелазима које су побуњеници заузели, цивили, слу­ж­бе­ни­ци Савезне управе царина, су киднаповани, тучени, извођени на стрељање, ве­зи­ване им око врата траке за дављење, пуцано из пиштоља са цевима уз ухо.

* Пред касарну Словенска Бистрица 30. Јуна око 19. 00 часова припадници Јан­ши­не ТО су жену и децу капетана Драгана Стојановског довезли са упереним ору­жјем, уз претњу да ће их све побити.

* У Постојни масовна тортура 35 жена са децом војних лица несловенаца.

* У Сежани минирана (!!) стамбена зграда припадника ЈНА. Везаним и пре­м­ла­ће­ним женама, деци, старим пензионерима, Зденко Латин, официр дезертер из ЈНА стављао нож на грло и урлао: „Све ћу вас поклати!“ Послао је ау­то­мо­бил са озвучењем који је цели дан 30. јуна градом емитовао поруку: „Срби, на­пу­стите Словенију! Бићете поклани!“

После пребијања, сексуалног напаство­ва­ња, пљачке свега и скидања одеће, гушећи их у фургонима без вентилације, слао их у логоре у рудницима! Беби српкиње су искључили инкубатор, а потом је са мајком породиљом избацили на улицу: назови лекари су убили бебу!

Пред­се­д­ник ове општине је на улици премлаћивао несловеначку децу!

Уз примену перфидија забрањених Повељом УН (возила са ознаком Црвеног кр­ста, лажних парламентара са белом заставом, живог штита од жена и деце при­па­дника ЈНА, ничим изазвано отварање ватре и др.) , одмах по потписаном спо­ра­зуму о прекиду ватре нападнуте су касарне Ајдовшчина, Випава, Постојна, Љу­бљана, уз одмазду над породицама припаданика ЈНА, бранилаца. Том при­ли­ком су чињена кривична дела ратних злочина дела вероломства, коришћени за­брањени начини и коришћена забрањена средства ратовања као што су не­по­штовање договорених прекида ватре и беле заставе, употреба забрањене му­ниције која наноси сувишне и непотребне патње (набављене новцем Ва­ти­ка­на, Немачке и Аустрије од НАТО продаваца наоружања и муниције)…

Санитетском возилу са тешко рањеним војником Бјелогрлићем побуњеници за­бра­њују пролаз и он умире.
Капетану Драгану Благојевићу особље болнице у Ма­рибору не пружа лекарску помоћ иако има прострел плућа, метак у плућном кри­лу и врло високу температуру, а црвене беретке МУП не дозвољавају ње­го­во пребацивање хеликоптером за Загреб!

Потпуковника Радоицу Оташевића, на­кон тешке операције десне ноге, 29. јуна киднапују и одводе у логор Доб при Мир­ни.

Побуњеници су блокирали Војни рехабилитациони центар у Римским То­плицама и преко 150 болесника оставили без хране и лекарске неге! Ди­рек­тор Клиничког центра у Љубљани забранио је мајци покојног војника Слободана Стој­ковића из Матарушке Бање који је погинуо 27. Јуна у Грзину, да преузме те­ло свог сина!

Припадници Јаншине ТО читаво време сукоба су држали под бло­ка­дом Војну болницу „Младика“ у Љубљани, оставивши болеснике без хране, во­де, лекова!

Поручника др Сенада Дураковића побуњеници хапсе при пру­жа­њу помоћи повређеним цивилима, тучен да приступи ТОС.

На санитетско возило ко­јим је др Горан Голубовић превозио рањеног поручника Дарка Булатовића ис­па­љена је ракета!

Др Вукица Булатовић ухапшена при пружању лекарске помоћи на граничном прелазу Шентиљ и одведена у затвор у Песници.

На хеликоптере са ознаком Црвеног крста отварана ватра у Илирској Бистрици и при превозу пос­мртних остатака водника Рама Салихуа за Љубљану, затим 3. Јула хе­ли­ко­п­тер погођен са 10 метака.

Дана 3. Јула тромблонском мином нападнуто са­ни­те­т­ско возило: рањени војник преминуо, рањени мајор Александар Стефановић и ка­петан Бранко Тркуља одведени без пружене лекарске помоћи у логор у руд­ни­ку.

Дана 30. Јуна у време прекида ватре мучки рањавају поручника Драгана Бу­бала и његовог војника: побуњеници нису дали да им се пружи помоћ, па је по­ручник издахнуо чије тело нису хтели предати док пуковник Ђуровић није до­бро­вољно остао као талац у замену за тело поручника!

Тела посаде хе­ли­ко­п­те­ра пилота капетана 1. класе Миленка Јоргића, поручника Елдина Храповића, ста­ри­јег водника 1. Класе Мирослава Шандора, одбија да преда Јелко Кацин ми­ни­стар за информисање Словеније, већ тела користи у пропагандне сврхе: поред њих се сликају високи функционери „дежеле“!

У центру Љубљане, 29. јуна по­бу­ње­ници малтретирали чланове делегација Међународног Црвеног крста из Же­не­ве и Југословенског Црвеног крста СФРЈ!

Притворени војник Небојша Триван: „Негде око 19:20 припадник ТО вртећи пу­ш­ком убио је на лицу места једног војника коме не знам име, али је био у са­с­та­ву моје страже. Хтели смо му помоћи али нам нису дали.“

Сијасет је докумената и сведочанстава о повреди међународног права према при­твореним лицима, у бројним логорима, где су на најзверскији начин мучени и убијани ци­вилни службеници савезних установа (Савезни СУП, Савезна управа ца­ри­на..), цивили несловеначке националности, цивили чланови по­ро­ди­ца војних и ци­вилних лица на служби у ЈНА, заробљени припадници ЈНА, итд.

Оваква и још тежа поступања била су масовна! Наређивао их Јанша и ње­го­ви „команданти“, министар унутрашњих послова, а одо­бравао Кучан и његови са­радници у политичком и државном врху.

Тиме су тешко повредили: члан 3 Же­нев­ске конвенције 1 – 4 из 1949; Правилник о за­ко­ни­ма и обичајима рата на ко­п­ну – прилог Четврте Хашке конвенције из 1907; Мартенсову клаузулу из исте кон­венције; одредбе Допунског про­то­ко­ла Женевске конвенције од 12. Августа 1949. (Протокол II) , одредбе Повеље ОУН, о забрани перфидија у примирју и спо­разумном прекиду ватре; злоупотреба знака Црвеног крста превожењем цр­вених беретки МУПС; напади на возила са ознаком Црвеног крста и убијање ле­кара и медицинских сестара при превозу рањених војника и цивила…

Почињена кривична дела ратног злочина над цивилним ста­нов­ни­ш­т­вом у оружаном сукобу су: насиље над животом, здрављем и физичким или мен­та­л­­ним благостањем људи; узимање талаца; акти тероризма; вре­ђање и га­же­ње људског достојанства; недопуштене претње; повреде пре­ма рањеницима, бо­лесницима, мртвим лицима, лекарима и са­нитетским тран­с­п­о­р­­ти­м­а.

Остаје, очигледно само за историју отворено питање: Зашто утврђена и документована, кривична дела ратног злочина, према одредбама међународног ратног права, Тужилаштво Суда УН за ратне злочине у Хагу није процесуирало злочине побуњеника и званичника СР Словеније?

Да је ова тема забрањена у Европи, па и у Србији, говори чињеница, да је чак и само помињање ове теме довољан разлог да ауторизован и потписан чланак аутора, савременика догађаја, не објави ни један медиј. И тако више година… Жртве и њихове породице остају без правде и спокоја… Над народима бивше Југославије и њиховом стварном помирењу остаје тамна сенка неправде и горког сазнања Срба, Мађара, Муслимана, Македонаца, Црногораца да смрт невиних није једнака пред Правдом Европе.

Гш. Пуковник Живомир Р. Подовац

Јадовно

Прилог:

Погинули припадници ЈНА (за које су утврђени подаци): старији водник 1. Кл. Шандор Ф. Ми­рослав, 1956; ст. Водник Брндушановић К. Мирко, 1959; поручник Бубало Н. Драган, 1964; заставник ­Хаџиселимовић Ш. Мустафа, 1949; поручник Храповић Х. Елдин, 1965; капетан 1. Кл. ­Јор­гић Ј. Миленко, 1956; потпоручник Милошевић С. Александар, 1970; капетан 1. Кл. Мрлак А. Ан­тон, 1950; капетан 1. Кл. Пантелић О. Слободан, 1946; водник Салихи Б. Рама, 1969; старији водник Си­биновски Б. Бојанче, 1959; капетан Стојановић Р. Зоран, 1955; цивилно лице на служби у ЈНА Седлар Р. Бра­н­ко, 1954; војник Ћати И. Стипо, 1968; војник Бабић И. Љубо,?; војник Бјелогрлић В. Де­јан, 1971; војник Бојанић М. Бранко, 1971; војник Цуцак И. Халил, 1972.; војник Де­ја­новић Д. Душан,?; војник Хилми С. Попај,?; војник Имамовић Ф. Фахир, 1972; вој­ник Шимуновић П. Антоније, 1972; разводник Јешић М. Зоран, 1972; војник Јели­чић А. Иван, 1972; војник Јовановић С. Ратко, 1972; војник Касуми А. Флорим, 1971; вој­ник Лучић?. Мирко, 1970; војник Малетић Л. Горан,?; војник Мирковић Н. Зо­ран, 1972; војник Митић М. Стојан,?; војник Обрадинов Ј. Војко, 1970; војник Ђокић Б. Драган,?; војник Османи?. Неџмедин, 1970; војник Палић Р. Мухамед, 1971; де­се­тар Шпелко Ф. Франц, 1971; војник Пивач И. Борислав, 1972; војник Поњавић Б. Шпи­ро, 1972; војник Родић С. Драган, 1969; војник Сотинац П. Домагај, 1968; вој­ник Станковић М. Горан, 1972; војник Стевановић Р. Обрад, 1971; војник Стојковић С. Сло­бодан, 1972; војник Танасковић М. Милан, 1972; Н. Н. Припадник ЈНА.

НАПОМЕНА АУТОРА:

У државним архивама Р Словеније и СФРЈ Југославије, постоје и спискови побијених цивила од стране побуњеника СР Словеније.

Тужилаштво у Хагу може доћи до њих. Ми обични грађани, истраживачи – не.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-07-2018, 06:28 PM
Порука: #46
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Умро Торвалд Столтенберг

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...toltenberg
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-07-2018, 10:15 AM
Порука: #47
RE: РАТОВЕ СФРЈ


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
08-08-2018, 01:58 AM
Порука: #48
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Ludilo je što crnogorski oficir proslavlja “Oluju”
6. Avgust 2018.


Prisustvo oficira crnogorske vojske na proslavi zločinačke, nimalo herojske, antiherojske i antiljudske hrvatske “Oluje”, predstavlja konačni akt potpunog moralnog, logičkog, ljudskog posrnuća.

Klasično podlizivanje zločinu i zločincima, beskonačno uniženje države, bijesno ljuljanje sopstvenog identiteta, do granice pucanja i kraha ličnosti i obraza!

Ako se uzme u obzir da predstavnici države, koju predstavlja ovaj oficir, nikada nisu otišli da polože vijenac pred spomenik svojim mučenicima, rezervistima nikšićko- šavničke grupe, brutalno likvidiranima u splitskoj Lori, dolazimo u prostor konačnog apsurda i psihološke patologije.

A upravo je taj dan crnogorskim oficirima mjesto bilo s puškama pred spomenikom u Nikšiću, i sa vijencem ispred splitske “Lore”, da napomenu slavljenicima Oluje detalje njihove “slavne borbe”!

A evo kako je to bilo u Lori…

Brutalna likvidacija Nikšićana u “Lori”

Izvještaj Amnesti internešnala za 1993. godinu sadrži svjedočenje Gavrila Tripkovića iz Čapljine, svjedok 259-94-6, o zvjerskom mučenju i likvidaciji petorice Nikšićana u Lori.

Evo šta je u tom dokumentu zabilježeno…
„Jedno veče, ne sjećam se tačnog datuma, oko pola noći Tomo Dujić, koji je izgleda imao poseban pik na mene, izveo me je iz moje ćelije i odveo u drugu prostoriju.

Tamo sam zatekao pet muškaraca koji su bili obučeni u standardne uniforme JNA. Po govoru sam shvatio da su to Crnogorci.

Ovi ljudi su bili toliko izmrcvareni, polomljenih ruku i nogu, da je to na mene ostavilo jedan težak utisak. Koliko se sjećam svima su im bile odsječene uši, odnosno čini mi se da je samo jednom od njih ostalo jedno uvo.

Oni su bili poređani po podu, tako što su neki bili naslonjeni na zid, a neki od njih u polu ležećem položaju.

Nekima od ovih ljudi su već bile izvađene oči, a nekima su predamnom oči vadili.

Sjećam se kako je jedan od mučitelja jednom od njih zabio nož u jezik i povukao nož te mu je tako odsjekao jezik.

Jednom od ovih Crnogoraca nijesu izvadili oči, tako da je mogao da vidi šta se dešava, pa su zatim počeli da kolju jednog po jednog.

Klali su tako što su ih rukama držali za kosu, a nožem sjekli u predjelu vrata. Tom prilikom svakom je glava bila odvojena od tijela.

Ako je neko i pokušao da se odbrani brzo je bio savladan, pošto je mučitelja bilo pet, a oni su svi bili prebijeni i u jako teškom stanju.

Na kraju je ostao živ samo onaj kome nijesu izvadili oči. Jedan od mučitelja je poređao tri noža, jedan pored drugog, i rekao da bira nož kojim će ga zaklati.

Ovaj mučenik, kome je zaista bilo dosta muka i poniženja, upro je rukom u jedan od noževa. Jedan od mučitelja, nijesam tačno siguran koji, ali mi se čini da je to bio onaj koji je zahtijevao da bira nož, potpuno je pobijesneo, više je ličio ne zvijer nego na čovjeka, i munjevitom brzinom dograbio je taj nož i za delić sekunde prišao Crnogorcu i jednim zamahom odvojio mu glavu od trupa.

Beživotno tijelo se prevrnulo, a glava je ostala u vazduhu, pošto ju je ovaj držao za kosu. Ovo je bio stravičan prizor koji se jedva može opisati.

Dok je ubica držao glavu, oči zaklanog su bile otvorene, a takođe i usta i ona su se u takvom stanju otvarala i zatvarala nekoliko puta. Od ovog prizora su se i zlikovci uplašili.

Kada je, posle izvesnog vremena , onaj koji je držao glavu došao k sebi iz sve snage ju je tresnuo o zid, tako da se ona jednostavno rastavila i video sam mozak kako treperi”.

***

Gavrilo Tripković, koji je zajedno sa bratom Damjanom bio žrtva i svjedok zvjerstava u Lori, razmijenjen je posredstvom MCK u Nemetinu.

Vojin Grubač

in4s.net
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-08-2018, 07:21 PM (Последња измена: 27-08-2018 07:30 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #49
RE: РАТОВЕ СФРЈ
https://www.srbijadanas.com/vesti/drustv...2018-08-27

http://publications.niod.knaw.nl/publica...iod_en.pdf
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-08-2018, 05:07 PM
Порука: #50
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Jovica Stanišić za CIA namestio rat na Kosovu(???)

Цитат:Stanišić, prema haškoj optužnici jedan od glavnih organizatora „udruženog zločinačkog poduhvata“, sve vreme dok je organizovao paravojne formacije i slao ih na ratišta preko Drine, obezbeđivao kanale veze među učesnicima UZP-a, radio je i za drugu stranu. To znači da su i Stanišićevi ratni saradnici Legija, Arkan, Kapetan Dragan i ostale patriotske figure bile u službi sopstvenog neprijatelja. Dugogodišnji operativac DB-a Zoran Stijović postavlja pitanje kako je moglo da se desi da se pored srpske službe na Kosovu iz jedne banditske grupe stvori OVK. - DB je, na primer, mesecima 24 sata dnevno nadzirala grupu Adema Jašarija. Robert Gelbart je tada govorio da SAD ne podržavaju nezavisnost Kosova i rekao je da je OVK teroristička organizacija. On je 4. marta 2008. zapretio ozbiljnom akcijom SAD ako dođe do sukoba na Kosovu. Sledećeg dana neko je pored svih tih opomena naredio da se krene u operaciju u Prekazama protiv grupe Jašarija, u kojoj je bilo oko 50 žrtava. To je bio okidač za eksploziju OVK na Kosovu - navodi Stijović.

On tvrdi da je u leto 1998. u kući biznismena iz Prištine Neše Radovanovića bio smešten punkt CIA. - Ne samo da je centrala DB-a to znala, već im je i pomagala. Tako su dobili i tablice za automobile i informacije. Pitanje je ko je za koga tu radio - kaže Stijović. On postavlja i pitanje koji je razlog da se vojska povuče iz Knina, ali i podseća na mnoge loše odluke i rezultate takve politike. Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić ocenio je da su navodi o saradnji bivšeg šefa Državne bezbednosti Jovice Stanišića sa američkom CIA „čudni“, jer ozbiljne obaveštajne službe takve podatke ne objavljuju. On je rekao da nije spreman da poveruje čoveku koji je informaciju o Stanišićevoj saradnji sa CIA saopštio medijima i dodao da je Stanišić kao šef Državne bezbednosti morao imati kontakte sa američkom službom. Bivši operativac Državne bezbednosti Božidar Spasić kaže za „Alo!“ da je priča o Stanišićevoj dvostrukoj igri apsolutno tačna i da nije neobično što je CIA otkrila identitet svog plaćenog agenta da bi mu pomogla. - CIA je dosad tri puta objavila imena svojih plaćenih agenata i smatram da je Stanišić bio dobro plaćen za svoje usluge. CIA nije služba koja angažuje na patriotskoj osnovi, već za novac. To je najveća bruka za srpsku tajnu policiju od vremena Turaka - kaže Spasić. Zoran Mijatović, nekadašnji zamenik šefa BIA, nije želeo da komentariše saradnju Stanišića sa CIA dok ne pročita tekst u kojem je to izneto. On, kako je rekao, ne bi želeo da „našteti niti Jovici niti javnosti“.

Цитат:Kontinuitet saradnje sa CIA
Bivši operativac DB-a Dragan Filipović, major Fića u knjizi „Anatomija globalističkog smrada“, navodi da je Slobodan Milošević napravio kardinalnu grešku kada je smenio Jovicu Stanišića, jer je poverovao ruskoj službi da mu ovaj, u saradnji sa CIA, sprema državni udar. Stanišić je smenjen u oktobru 1998, ali je nastavljeno sa „čudnim odlukama“. „Frizirane su informacije i lažno je prikazivano koliko se brzo razvija OVK“, kaže Stijović. Javnosti je poznato i da je Rade Bulatović, bivši direktor BIA, odneo u štab CIA deo naše arhive.

Цитат:Pozajmili mu pare za cipele
Božidar Spasić kaže da su plate u DB-u bile niske i da je i Stanišić nekada, pre nego što je 1991. postao šef DB-a, skromno živeo. - Sećam se jednom da je krenuo da kupi cipele. Svratio je kod Mihalja Kertesa i pošto smo videli da nema dovoljno novca, pozajmili smo mu pare. Primetio sam da se nešto kod njega menja kada je okupio oko sebe lobi: Brana Crnčević, Mihalj Kertes, Radovan Pankov i Milorad Vučelić, koji je lobirao kod Miloševića da Stanišić postane šef DB-a - kaže Spasić.

Цитат:Jovica u komšiluku sa Borkom
Jovicu Stanišića juče niko iz komšiluka nije video kako izlazi ili ulazi iz stana na Vračaru u kojem u poslednjih nekoliko godina živi sa porodicom. - Sretnem ga ponekad. Vidi se da mu je zdravlje narušeno, ali se kreće bez tuđe pomoći - rekao nam je jedan od komšija. Prema nalazima lekara u Sheveningenu, objavljenim prošle godine, Stanišić je oboleo od bolesti probavnih organa, ima kamen u bubregu, osteoporozu, a psihički se nalazi u dubokoj depresiji. Ispred njegovog stana juče nije bilo nikakvog ličnog obezbeđenja, ali ono nije ni potrebno, pošto zgrada u kojoj živi ima svoje obezbeđenje, a ni u lift se ne može ući bez specijalne šifre. Tržišna cena kvadrata u ovom objektu, koji je gradilo preduzeće BTC bivšeg člana JUL-a Nenada Đorđevića, kreće se oko 3500 evra, a stanovi su od 100 do 500 kvadrata. Jedan od Stanišićevih komšija je i Slobin bankar i visoki funkcioner SPS-a Borka Vučić.

http://www.bspasic.net/aktivnosti/jovica...na-kosovu/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-10-2018, 02:40 PM
Порука: #51
RE: РАТОВЕ СФРЈ
https://www.youtube.com/watch?v=B9326KroyQI

Кад ти служаш оваких говора, говор ЛАЖ, вође се претвору у саучесник ЗЛО над твојим народа!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
20-12-2018, 08:39 PM (Последња измена: 20-12-2018 08:44 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #52
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Бивши заменик шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ, генерал-мајор Kарлос Бранко, каже да га је савест натерала да напише књигу “Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација”, у којој је написао да у Сребреници није почињен геноцид, као и да је акција “Олуја” била етничко чишћење.

– Оно чему сам био сведок на терену у много случајева било је веома различито од прича објављених у медијима. Било ми је врло јасно да постоји званични наратив, који се не подудара са реалношћу, прилично удаљен и различит од чињеница – рекао је Бранко у интервјуу за “Политику”.

Он је потврдио да је основна теза у књизи, објављеној у новембру 2016. године, да злочин над Бошњацима у Сребреници није био геноцид и да је “Олуја” у Хрватској била етничко чишхцење.

– У Сребреници, босански Срби, као и друге етничке групе, починили су озбиљне ратне злочине. Али, ратни злочини нису геноцид. Ратни злочини и геноцид су различити реалитети, у смислу њихове суштине, као и са правног гледишта – наводи Бранко.

С друге стране, како је додао, у Kрајини је циљ хрватских власти био да се протера цела заједница, цела етничка група из региона, без обзира којим средствима.

– То има име: етничко чишћење. Они који нису успели да побегну били су брутално убијени без обзира на године и пол – рекао је Бранко, који се на положају заменика шефа мисије воујних посматрача УН за Хрватску и БиХ налазио од 1994. до 1996. године.

Kако је додао, чињенице су данас, више од 20 година касније, јасне ако се упореди етнички баланс у ове две регије пре и после рата.

– Данас је српска популација у Хрватској незнатна, малтене је нестала. Хрватска уопште више није мултинационална држава каква је била пре распада Југославије – истакао је Бранко.

На питање да ли се суочава са аргументима да је “некритични србофил” или у најмању руку “антисламиста”, он каже да није ни про-Србин нити антисламиста, већ да само покушава да буде што је могуће неутралнији, ослањајући се на факте, а не на “пригодно исконструисане наративе који заборављају непожељне чињенице”.

– Свестан сам да је то ризична и непопуларна опција, посебно када имам добре пријатеље са обе стране ровова. Понекад је тешко одржати баланс, али с толико препрека на путу, оваквим приступом имао сам успеха у већини случајева – рекао је он.

Говорећи о најупечатљивијим искуствима са Балкана, он каже да су му три догађаја остала урезана у сећање.

– Први су последице “Олује” 1995. године, са “црнокошуљашима” који су учествовали у масакру беспомоћних Срба који нису успели да побегну, и то пред равнодушном међународном заједницом; други је бомбардовање Маркала 1995. као и аматерски и непрофесионални начин на који је кривац одмах идентификован, без довољно поузданијх информација за конзистентни закључак; трећи је, наравно, Сребреница и сви догађаји који су уследили – рекао је он.

Kњига “Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” ускоро би требало да буде објављена на српском језику у издању “Kњига комерца”, а Бранко наводи да је иницијална идеја да се књига преведе на српски језик његова.

– Будући да књига говори о драматичном рату који је погодио нације Јужних Словена, био сам чврсто уверен да су они права читалачка публика. Тако има смисла да ова књига буде на српском да би досегла до што ширег читалаштва, укључујући академике, политичаре, новинаре и народ уопште – рекао је Бранко.

Он је додао да се нада да ће књига бити објављена и представљена на Сајму књига у Београду 2019. године.

http://www.politika.rs/scc/clanak/418574...Srebrenici
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-02-2019, 06:25 PM
Порука: #53
RE: РАТОВЕ СФРЈ
https://www.theaustralian.com.au/news/in...77839afb37

Кад се појављају оваких текстова, знадеш и то знадеш да није случајно!
Опомена!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-05-2019, 05:36 PM
Порука: #54
RE: РАТОВЕ СФРЈ
Цитат:Alija Izetbegović je već 1991 godine tražio "Islamsku državu Bosnu"






Мултикултуралци.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-05-2019, 10:24 PM
Порука: #55
RE: РАТОВЕ СФРЈ


Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)