Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 3 Гласова - 3.33 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Рехабилитација Милана Недића
14-12-2015, 12:13 PM
Порука: #29
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(13-12-2015 03:09 PM)Милослав Самарџић Пише:  Пресуда можда и није, тј. вероватно није, али није ни одлука, већ на пример - закључак.
Ево имам случај индустријалца Симића из Аранђеловца, кога су комунисти убили 1943. у једној терористичкој акцији (као и његовог сина, колико се сећам; у сваком случају побили су тада више индустријалаца и трговаца и њихову децу). Тада су опљачкали шта су могли да понесу, а после рата остатак. Ово је документ:

''У име народа
ЗАКЉУЧАК
Срески народни суд у Аранђеловцу састављен... у правној ствари тражиоца конфискације Управе народних добара... противу Симић Драгише, индустријалца из Аранђеловца, који је ликвидиран од стране НОВ као народни непријатељ... донео је следећи закључак:
Конфискује се целокупна покретна и непокретна имовина пок Драгише и прелази у власништво државе...''

То је била форма, без обзира да ли је неко ''ликвидиран од стране НОВ'', да ли је убијен од Немаца или љотићеваца (нпр. капетан Мирко Смиљанић, па га је зато Цветковићева комисије уврстила у жртве комуниста), да ли је нестао, отишао у емиграцију...
Ако није учествовао у рату, већ је био у заробљеништву, написали су да је он самим тим што је одбио да се врати у земљу доказао да је ''народни непријатељ'', па му се као ''народном непријатељу'' конфискује све...

Е сад реци ти као правник шта ово практично значи?

Па о томе и причам. Суд му је само конфисковао имовину, али није га суд огласио "народним непријатељем".
У овом другом случају Срески суд у Аранђеловцу му одузима имовину (на захтев једног органа управе) зато што је већ "народни непријатељ", не постаје он тај непријатељ овим закључком.

Дакле неко други (рецимо "Комисија за утврђивање злочина окупатора...", итд), већ "утврди" да је неко "непријатељ народа" након чега се поднесе захтев суду да му се одузме имовина. То је рађено код оних које су већ убили, без суда.
А код оних којима је суђено (рецимо Дража), сам суд донесе осуђујућу пресуду и одмах одузме имовину, грађанска права итд.

Наравно у нормалним земљама имовина се не одузима на тај начин и из таквих уопштених и неодређених разлога (шта је "народни непријатељ?).
Суд може да одузме имовину само у неколико тачно утврђених и јасних ситуација; када је имовина стечена кривичним делом, када се експроприше у јавном интересу уз правичну накнаду, и у извршном поступку.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
14-12-2015, 03:48 PM (Последња измена: 14-12-2015 04:42 PM од Vlad Alekš.)
Порука: #30
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(13-12-2015 11:59 AM)Николај Пише:  
(13-12-2015 12:16 AM)мунгос Пише:  Станислав Краков, који је седамнаест пута рањаван, одликован више пута највишим одликовањима, добровољац више пута, је лажов, а Николај, лице са форума, је оличење чојства и истине. Коме ли ћемо вјеровати? Шок

Ако ћеш да верујеш иди у цркву, "верници" немају шта да траже у историографији.

Нешто слично овоме је већ неко изјавио пре десетак година. Ко ли то беше и којом приликом?

Поделићу са посетиоцима Погледа један текст у вези са ђенералом Недићем. Сер Ентони Идн пише писмо сер Винстону Черчилу, 23. септембра 1943.

"...
Главни разлог што се противимо ранијем венчању увек је био тај што није сигурно како би то било примљено у Југославији и нарочито у Србији. Ништа то неће бити сигурније у новембру но што је сад. Сигуран сам, према томе, да би за краља било мудрије да причека да се врати у Југославију, но да, венчањем на брзу руку, стави на коцку свој не много сигуран положај.
Иако се чини да је ђенерал Михаиловић да свој благослов ранијем венчању, он стварно није у могућности да говори у име васколике Србије, а још мање у име целе Југославије. Ђенерал Недић, српски квислинг, упутио је не тако давно нарочиту поруку југословенској влади саветујући јој да се венчање не обави брзо, јер би то оставило рђав утисак на народ. У овом питању Недић, у чију се оданост Круни никада није посумњало, исто је толико поуздан сведок колико и Михаиловић. Тим пре што се партизани бар досад уопште нису освртали на Краља.
..."

Два Рима падоше, трећи још стоји, а четвртога неће бити.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-12-2015, 01:27 AM (Последња измена: 15-12-2015 01:32 AM од мунгос.)
Порука: #31
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(13-12-2015 01:45 AM)Милослав Самарџић Пише:  Smile
Мунгосе, пређи на неку озбиљнију литературу.
Што се тиче онога о довођењу усташа и осталих у Србију 1941, немачка документа из тога доба су позната, а ничег сличног нема.
Такође ни у недићевским документима.
Ни у усташким.
Ни у љотићевским.
Нема дакле нигде сем у накнадним љотићевским списима. Па ти размисли.

Ја користим увијек најразноврснију литературу. Шта веле Њемци, шта веле Талијани, Срби, ови, они....
Да је Србија била поприште рата као Босна (захваљујући Недићу није), мислим да би било још горе него у Босни што се страдања тиче. Хитлер је 27. март схватио лично и то се код њега што се тиче његовог односа према Србима до краја рата није примијенило.

Ако Љотићевци лажу (наводи се Титина изјава из Пролетера - могло би се то провјерити), не лажу други - павелић се састао са Хитлером зна се о чему су разговарали. Сам се нудио да помогне Њемцима да среде ствари у Србији (а да њему Њемци помогну да потамани Србе).

(13-12-2015 11:59 AM)Николај Пише:  Ако ћеш да верујеш иди у цркву, "верници" немају шта да траже у историографији.

Немају.
Али исто тако и твоја изјава да је нешто лаж не базира се на ничему другом осим што ти велиш да је лаж.

Неко ко је седамнаест пута рањаван, сигурно има кредибилитет да се оно што он каже не назива лажима без икаквог доказа.

Каква би била судбина Србије да није било Недића? Да ли треба бити некакав свјетски стручњак да би схватио да би била расцјепкана између околни народа (ако због ничега другога а оно што Њемци сами нијесу имали довољно снага да не би прибјегли томе да ангажују оне који су вољни са стране).

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-12-2015, 05:30 PM
Порука: #32
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(15-12-2015 01:27 AM)мунгос Пише:  Немају.
Али исто тако и твоја изјава да је нешто лаж не базира се на ничему другом осим што ти велиш да је лаж.

Прво, уопште га нисам назвао лажовом, нити сам игде употребио ту реч ("лаж"). Ниси ни прочитао шта сам написао.

Друго, то што он наводи, нема потврду ни у једном другом извору из те "најразноврсније литературе" за коју кажеш да користиш. Па ти сад сам изведи закључак.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-12-2015, 09:26 PM
Порука: #33
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(14-12-2015 12:13 PM)Николај Пише:  
(13-12-2015 03:09 PM)Милослав Самарџић Пише:  Пресуда можда и није, тј. вероватно није, али није ни одлука, већ на пример - закључак.
Ево имам случај индустријалца Симића из Аранђеловца, кога су комунисти убили 1943. у једној терористичкој акцији (као и његовог сина, колико се сећам; у сваком случају побили су тада више индустријалаца и трговаца и њихову децу). Тада су опљачкали шта су могли да понесу, а после рата остатак. Ово је документ:

''У име народа
ЗАКЉУЧАК
Срески народни суд у Аранђеловцу састављен... у правној ствари тражиоца конфискације Управе народних добара... противу Симић Драгише, индустријалца из Аранђеловца, који је ликвидиран од стране НОВ као народни непријатељ... донео је следећи закључак:
Конфискује се целокупна покретна и непокретна имовина пок Драгише и прелази у власништво државе...''

То је била форма, без обзира да ли је неко ''ликвидиран од стране НОВ'', да ли је убијен од Немаца или љотићеваца (нпр. капетан Мирко Смиљанић, па га је зато Цветковићева комисије уврстила у жртве комуниста), да ли је нестао, отишао у емиграцију...
Ако није учествовао у рату, већ је био у заробљеништву, написали су да је он самим тим што је одбио да се врати у земљу доказао да је ''народни непријатељ'', па му се као ''народном непријатељу'' конфискује све...

Е сад реци ти као правник шта ово практично значи?

Па о томе и причам. Суд му је само конфисковао имовину, али није га суд огласио "народним непријатељем".
У овом другом случају Срески суд у Аранђеловцу му одузима имовину (на захтев једног органа управе) зато што је већ "народни непријатељ", не постаје он тај непријатељ овим закључком.

Дакле неко други (рецимо "Комисија за утврђивање злочина окупатора...", итд), већ "утврди" да је неко "непријатељ народа" након чега се поднесе захтев суду да му се одузме имовина. То је рађено код оних које су већ убили, без суда.
А код оних којима је суђено (рецимо Дража), сам суд донесе осуђујућу пресуду и одмах одузме имовину, грађанска права итд.

Наравно у нормалним земљама имовина се не одузима на тај начин и из таквих уопштених и неодређених разлога (шта је "народни непријатељ?).
Суд може да одузме имовину само у неколико тачно утврђених и јасних ситуација; када је имовина стечена кривичним делом, када се експроприше у јавном интересу уз правичну накнаду, и у извршном поступку.
Значи, ако је некога неки тадашњи суд огласио за НН и наредио конфискацију, то ова данашња држава поштује, а ко није суд, већ неки управни орган, то држава не би требало да уважава?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-12-2015, 10:35 PM
Порука: #34
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
Није баш тако... Против одлуке управних органа могу се водити управни спорови пред управним судовима, то је последње средство за испитивање законитости управног акта. Одлуке тих судова су коначне и држава их мора поштовати као и све пресуде.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-12-2015, 10:42 PM
Порука: #35
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
А застарелост одлука управних органа?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 12:04 AM
Порука: #36
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
(15-12-2015 10:35 PM)Чума Пише:  Није баш тако... Против одлуке управних органа могу се водити управни спорови пред управним судовима, то је последње средство за испитивање законитости управног акта. Одлуке тих судова су коначне и држава их мора поштовати као и све пресуде.
Значи, одлуке управних органа имају исту снагу као одлуке судова?
Видим да си и ти правник и да се не слажеш са Николајем који је такође правник.
Био бих захвалан да ово истерате на чистац.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 01:35 AM
Порука: #37
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
Тако је. И мене би занимало да се ово мало раскрсти, јер ме на мишљење да треба рехабилитовати Недића, и понукало мишљење адвоката о конфискацији. Да ли закон о рехабилитацији подразумева овакве случајеве? Николајево мишљење ме мало збунило, зато што сам учествовао у неким рехабилитацијама где су људи убијени без пресуде, па им је касније конфискована имовина. Та лица су рехабилитована. Е сад, старији закон није подразумевао повраћај имовине, али је био некако либералнији и лакше су људи добијали рехабилитацију. Откад је овим законом то везано, много је више пријављених. Међутим, сад се практично поново суди јер судије практично преписују пресуде, ако се ради о убиствима, јер је тешко доказати да су оптужбе биле лажне. Сад се ту мешају и одлуке управних органа о конфискацији, а на основу или без судских одлука. Да ли се закон о рехабилитацији односи и на одлуке управних органа и да ли те одлуке могу застарети? И друга слична питање, а везана су за конфискацију имовине покојног Недића и његову евентуалну рехабилитацију.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 11:44 AM
Порука: #38
Недић - ни квислинг ни српска мајка
Одличан текст Срђана Цветковића:

DA li je Milan Nedić, predsednik srpske vlade pod nemačkom okupacijom i u Drugom svetskom ratu, isto što i Vidkun Kvisling za Norvešku, Ante Pavelić za Hrvatsku ili je "srpska majka"?

To pitanje je ponovo aktuelno u srpskoj javnosti povodom zahteva porodice za njegovu rehabilitaciju. Neke stranke i "antifašističke" organizacije čak su izašle sa zahtevom da se onemogući porodici da uopšte podnese taj zahtev iako se to kosi sa osnovnim normama i principima pravne države. Ipak, iako se duboko ne slažem sa jurišniciima, odmah da kažem da sam protiv Nedićeve rehabilitacije.

Zašto?

Nedić je bio predsednik kolaboracionističke vlade pod nemačkom okupacijom i ta bi ga činjenica kandidovala na sud i da nije bilo komunističke revolucije već da su pobedile snage verne vladi u Londonu bez obzira na to da li je odgovoran i u kojoj meri za zločine. Nedić, Kosta Pećanac i Ljotić su kao izdajnici zemlje od strane vlade u Londonu stavljeni na spisak za suđenje zbog teškog dela veleizdaje. Nedićeve i Ljotićeve snage su pored komunista progonile i pristalice Ravnogorskog pokreta otpora sve do pred kraj rata. Dražini komandosi su izvršili atentat na šefa kabineta Miloša Masalovića, visoke funkcionere Ceku Đorđevića i Dragomira Lukića. U mnogim krajevima vodio se trostruki građanski rat između prokomunističkog pokreta, rojalista i Nedićevih snaga.

Ipak, Nedić se ne može izjednačiti s Pavelićem, Kvislingom, pa ni s Petenom u Francuskoj. Nedić nije dobrovoljno i sa oduševljenjem prihvatio mesto predsednika vlade niti je sa cvećem sačekao Nemce kao oslobodioce, niti je bio peta kolona. On se tek posle Aprilskog rata i razaranja zemlje i velike opšte i lične tragedije u uslovima surovih nemačkih odmazdi i ucena prihvatio da sedne u "vruću" stolicu, oko koje se nisu baš otimali. Njegovi apologeti čak tvrde da je bio svestan da će Nemačka izgubiti rat, a on biti kažnjen na sudu. Pravdao je odluku interesima naroda koji treba da opstane u uslovima genocida u NDH i hiljada izbeglica sa okupiranih područja Jugoslavije (više hiljada Slovenaca i drugih!) i realnom pretnjom rasparčavanja i onog što je ostalo od Srbije. U uslovima "sto za jednoga" propagirao je red, rad i mir dok oluja ne prođe i pokušavao da uguši pokrete otpora smatrajući da donose prevelike žrtve i provociraju odmazde. Neki istoričari ističu da je Nedićeva vlada bila tehnička i marionetska, nije bila, poput Petenove, tako aktivna u donošenjeu antisemitskih zakona niti učestvovala u Holokaustu. Srpski vojnici se nisu borili na strani nemačke pod Staljingradom...

Nedić je krajem 1945. uhapšen i izručen od saveznika revolucionarnim vlastima. Označen je od Državne komisije kao ratni zločinac i kolaboracionista. Isleđivala ga je Ozna sve dok nije objavljeno da je 5. februara 1946. skočio kroz prozor i izvršio samoubistvo u zgradi Ozne u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu. Skakanje kroz prozor iz istražnih prostorija Ozne nije bila retka pojava, pa je to kod mnogih otvorilo spekulacije da je umro "u prisustvu vlasti". Kako je moguće da podebeli i vremešni Nedić kao najčuvaniji zatvorenik umakne mladim oznašima i skoči kroz prozor? Ukoliko je verzija u ubistvu tačna, postavlja se pitanje zašto bi vlasti izbegavale javno suđenje Nediću poput javnog procesa Dragoljubu Mihailoviću? Došao sam do neka dva moguća odgovora.

Najpre, posle rata se težilo simetriji i širio se mit o jednakom doprinosu NOB i žrtvama koje su podneli jugoslovenski narodi. Srbi su, po toj teoriji, imali Nedića, (neki su tu uguravali i Mihailovića), a Hrvati Pavelića kao kolaboracionistu i zločinca. Pošto je Nedić bio već toliko "crn" i izjednačen u propagandi sa Pavelićem, vlastima nije odgovarao javni proces poput Mihailovićevog. Vlasti ne bi ništa dobile, a advokati i Nedić bi ukazivali da "đavo nije baš tako crn", da ima "olakšavajućih okolnosti", mogućih zasluga, izašle bi na videlo nesporne razlike u prirodi njegove kolaboracije i Pavelića i drugih... Dakle, mogla bi se samo poremetiti ravnoteža u krivici.

Nedićev javni proces bi svakako imao publicitet, a na javnom procesu bi bio nezgodan svedok po pitanju odnosa prema pripadnicima Jugoslovenske vojske u otadžbini koji su u propagandi gurani ka kolaboraciji, a u stvarnosti proganjani od kolaboranata. Moguće da bi se demistifikovala priča o jednakosti JVuO i Nedića. Treba znati da su sudski procesi tada bili predstava za javnost i precizno su režirani. Ideal je bilo sudstvo kao produžena ruka i instrument partije i kao avangarda radničke klase. Stoga je Mihailoviću i Slobodanu Jovanoviću odigrana predstava, i to sa najcrnjim nedićevcima i ljotićevcima protiv kojih su se borili kako bi se unizio i uništio njihov kredibilitet i ugled. Kod Nedića javne predstave nisu mogle doneti korist, dovoljno kompromitovan i duboko na strani poraženih, označen od vlade u Londonu, kao izdajnik bio je viđen za srpskog Pavelića.

Ipak, iako po nama nije ni Pavelić, niti Kvisling, Nedić bi kao dokazani kolaborant, predsednik okupacione vlade, bio u svakoj zemlji osuđen. Jedino što je pitanje da li bi mogao da pred sudovima u demokratskoj državi dobije vremensku kaznu umesto smrtne. U tom slučaju bi prošao kao francuski kolaboracionist general Peten, što je možda i njegova prava mera.


dr Srđan Cvetković, Institut za savremenu istoriju

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 03:02 PM
Порука: #39
RE: Недић - ни квислинг ни српска мајка
Недић не би био осуђен, он је већ био осуђен на смрт од стране органа Краљевине Југославије. Као издајник и сарадник окупатора. Ту рехабилитацију нико и не тражи.
Али рехабилитација од комуниста је потребна јер комунистичка правда није правда. Комунисти су мучили целу породицу. Сем тога, та рехабилитација је потребна као мера дебољшевизације, а пре свега као чин признања факта да је Краљевина Југославија постојала до краја рата. Дакле, у том периоду не могу се више користити неуставни термини ''два покрета отпора'' и сл. Данашња држава и њене институције треба већ једном да се изјасне да ли је током рата био на снази Устав Краљевине или Фочански прописи и сл. списи једне илегалне странке. То јест, они се понашају као да је ово друго у питању. А после се љуте кад их неко назове комунистима.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 03:05 PM
Порука: #40
RE: Rehabilitacija Milana Nedića u Strazburu
Мислиш, тешко је доказати да су комунистичке оптужбе биле лажне?
Ако то мислиш, да, за данашње судове је то тешко, а комунисти су за сваког навели више дела.
Мислим да је решење у анализи поступка којим је неко дело доказано. Кад тог поступка уопште има, а углавном га нема. И кад га има, неуверљив је, барем оно што сам ја видео.
Друго, требало би окренути ствар: да се доказује кривица, а не невиност.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 03:23 PM (Последња измена: 16-12-2015 03:23 PM од Felix.)
Порука: #41
RE: Недић - ни квислинг ни српска мајка
Да, наравно, али овде је суштина важна, а то је да су комунисти свесно и планирано ликвидирали Недића као главног сведока антиосовинског ангажмана четника, као и препреке да се успостави тако омиљена еквиваленција између четника и усташа. То су кључне ствари које Цветковић правилно апострофира.

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-12-2015, 03:37 PM
Порука: #42
RE: Недић - ни квислинг ни српска мајка
Нисам хтео да пишем о томе, али мислим да то нема везе.
Цветковић подразумева да би јавност могла знати шта Недић прича на суђењу... А наравно, јавности је сервирано оно што комунисти желе.
Заиста не видим како би Недић могао бити главни сведок четничког антиосовинског ангажмана? Под претпоставком да га уопште на суду питају о томе - а не би га питали. Нису ни самог Дражу питали о његовом сопственом антиосовинском ангажовању, а испаде не само да би питали Недића, него да би Недићев исказ по том питању био важнији и од Дражиног.
Ево нпр. Јоксимовић је изнео најбитније податке о томе. И шта се десило? Нико то тада није чуо, па и касније, све до сада, држава то игнорише.
Дакле, у другом делу Цветковић прави конструкције које су наоко против комуниста, а у ствари лако се могу оборити, па им као такве иду у прилог, а у првом делу уважава комунизам и његове последице. Нпр. ово: Nedićeve i Ljotićeve snage su pored komunista progonile i pristalice Ravnogorskog pokreta otpora sve do pred kraj rata. Било је обратно, јер су се више тукли са четницима. И наравно један државни историчар требало би да користи законски термин Југословенска војска, а не Равногорски покрет, који су комунисти исфорсирали од 1980-тих да би на посредан начин рехабилитовали тзв. Народноослободилачки покрет.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)