[Милослав Самарџић]

Да, не звучи баш ОК. ''Убиство сељака'' - то је комунистичка терминологија. Свакако нико није убијен зато што је сељак. Иначе до сада је писало, за ову другу, да су их испекли на ражњу. Ваљда је ово корак напред, у том свету.

[Александар Динчић]

To je тачно господине Динчићу, али ми сад имамо у току пред Вишим судом још увек активан процес за рехабилитацију, а у истом том Ваљеву, приређује нам се изложба где се у истој публикацији износи низ тврдњи који најгрубље дискредитују Николу Калабића. Даље рецимо на страни 114 наводе и ово "Убиство сељака Живана Ђурђевића (1891–1943) из Балиновића, почињено 25. маја 1943. године од припадника Гарде Николе Калабића, иако недовољно расветљено, у комунистичкој пропаганди постало је један од симбола равногорског терора, даље кажу и ово „У селу Балиновићу срез ваљевски направили су злочин, по свирепости није било
равног. Живана Ђурђевића (Продана) члана партије и његовог сина Радомира у чијој су кући нашли једног друга (М. К.) кога су у борби убили, повели су на клање, пошто су им претходно кућу демолирали а имовину разнели. У путу су их мучили и батинали тражећи им разна признања. Кад ништа нису успели таквим мучењем, заложили су велику ватру и спремили се да их пеку живе".Дакле износи се читав низ датума и навода баш у тренутку кад је рехабилитација, мени је све јако чудно, а рекосте на једној теми Бенито до душе да је Девић ок, а ви сте му колко се сећам пожелели да се не повуче пре времена, а он ево сад у сарадњи са другим ауторима пишу овакве ствари.

Не знам чему толики рафали у Калабића. Не могу уопште да схватим, не улази ми никако у главу.

[Антитоталитаран]

Зашто не питате Девића?

[Бенито]

Сад можемо да се поздравимо са рехабилитацијом Николе Калабића. Радановић се враћа на велика врата.

[Антитоталитаран]

Сад можемо да се поздравимо са рехабилитацијом Николе Калабића. Радановић се враћа на велика врата.

Зар није било да он неће да сведочи?

[РежисерСтари]

Милославе, знате ли за ово:

наиме, недавно је у Ваљеву у оквиру сталне поставке Народног музеја у Ваљеву, отворена нова поставка "Ваљево под окупацијом". На ту тему издата је и монографија може се наћи на следеће,м линку

http://museum.org.rs/wp-content/uploads/...JJOM-2.pdf

њу су приредили тј. аутори су Др Коста Николић, Др Немања Девић и Др Владимир Кривошејев

http://museum.org.rs/valjevo-pod-okupaci...skom-ratu/

у сваком случају нагрђују Калабића, тако рецимо на страни 112 (односно 114 поменуте монографије у ПДФ-у) каже се да се:

"Милош Радосављевић се 19. маја жалио на „неправилан, неумесан и необазрив” рад старе-шина Гарде, уз потцењивање људства Ваљевског корпуса. Сматрао је да су непотребна прогањања, хапшења и убијања Равногораца, која су вршили Немци и добровољци, била изазвана
неправилним радом Калабићевих људи. Њихова кретања, као и мобилизација су били превише јавни, па окупатор одмах све сазна. Уз то је врешено и насилно мобилисане људства, које је већ било на мобилизационим списковима Ваљевског корпуса, а „извршена су и многа стрељања, о којима се ништа не зна“. За ово кнаводно је извор Војна архива, четничка архива ВА, ЧА, 61–6–5. Потом даље кажу и ово : Калабић је присилно сакупљао новац, уз претњу смртном казном.
Одузимана је храна, вршена су убиства, чак и оданих равногораца. Један од злочина било је убиство наредника Милана Пантића из штабне чете Ваљевског корпуса, а које се догодило 14. јула. Пијани Калабић је истом приликом претукао потпоручника Милисава Остојића, команданта 1. батаљона Подгорске бригаде. С упереним пиштољем истерао је Радосављевића напоље и
окупљеном свету и војницима почео је да виче: Народе, ово је поручник Радосављевић, најстарији Равногорац, највећи јунак ваљевског краја, ј... му мајку, али је бумбар, ја ћу њега научити памети“, као извор наводе ВА, ЧА, 62–5–16,
Радосављевић се из Калабићевог загрљаја смрти извукао тек сутрадан увече због наводне одсутности капетана Реље Додера, команданта Колубарске бригаде. Калабић је поручио да ће и Додера, чији је кум био, да закоље јер је усташа. Разочарани Радосављевић је 31. јула о овим догађајима писао капетану Звонимиру Вучковићу, команданту Првог равногорског корпуса, следеће: „Калабић прави чуда овде код мене на терену, све без потребе и циља, само на штету народа и организације. Све ово налази се на страни 113 (односно у ПДФ-у 115 страна монографије).

Оцрнише га.

[Александар Динчић]

Сад можемо да се поздравимо са рехабилитацијом Николе Калабића. Радановић се враћа на велика врата.

Ма какви...Отписали су га, јер је јавно осуђивао Голи оток. Њима све можеш рећи, али уколико им осудиш период у којем је 90% службеника аванзовало - завршио си. То ми је барем десет пензионисаних припадника рекло.
Ово је одлична вест.

[Бенито]

Е мој Динча... Васкрсава Радановић усред Београда, негде поред Порфирија... Запамти шта сам рекао.

[Антитоталитаран]

Е мој Динча... Васкрсава Радановић усред Београда, негде поред Порфирија... Запамти шта сам рекао.

Србе у Хрватској воде комунисти чије представнике бира хрватска SOA. Код Срба у Хрватској ваља једино наша Црква. Није Порфирије крив за то.

[Kaludjer]

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

овде је суштина била у томе да је суд утврдио да постоји Одлука државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника и то досије који се односи на Момчила Обрадовића, који је једном одлуком евидентиран као лице које је вршило ратне злочине. Односно суд је на основу изјаве једног академика и увида у досије утврдио д апостоји нека одлука Државне комисије , која је на основу предлога земаљске комисије утврдила да је Обрадовић евидентиран као лице које је оглашено за ратног злочинца. Такође да је бригада којом је он командовао и њене црне тројке да су починиле невиђена зверства и убиства у младеновачком срезу. Напомиње се и то да је у органиѕационој и формацијској структури био део Групе корпуса под командом Калабића.

Е сад овај део је јако занимљив и због случаја Калабић, али како су наши судови неуједначени показује и пример Решења рехабилитације код Кнеза Павла управо у овој судској одлуци утврђено је да Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Демократске Федеративне Републике Југославије од 17. септембра 1945. године, којом је кнез Павле проглашен злочинцем, незаконита, и то како са материјално-правног тако и са процесно-правног аспекта и то по важећим прописима из периода када је донета.Државна комисија, је дакле преоама Правилнику о њеном раду имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука. И како сад у једном случају нешто важи а нешто не важи, то ако сте у контакту са Калабићима им можда треба скренути пажњу да им то не промакне.Мада мислим да је чак и Бешлин на једном рочишту то исто поменуо.

---

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

А у Ваљеву је пре два дана одржано још једно рочиште за рехабилитацију Николе Калабића. Комунисте су заступали помоћник државног тужиоца и историчар Миливоје Бешлин, који се представља као стручњак за антиревизионизам. Овом приликом. Бешлин је оспоравао и изјаву др Бојана Димитријевића пред судом, с образложењем да је Димитријевић сарађивао са Хрватима (објављивао књиге у Загребу.
Димитријевић је иначе рекао да оптужбе против Калабића не стоје, да нису тачне.
Бешлин је инсистирао на једној од осам оптужби - борбу у Друговцу, тј. како он каже злочин у Друговцу. Иначе, на прошлом рочишту инсистирао је на Вранићу. Тада му је речено да Калабић није био у Вранићу. Сада му је речено да није био у Друговцу.
И тако сатима.
Ново рочиште је у септембру. Позван је још један комунистички историчар као сведок. Изгледа да се тај бавио Другим светским ратом.

Код Момлила Обрадовића је суд поверова у исказ неког академика и остварио увид у Одлуку државне комисије за утврђивање злочина окупатора којом је он као евидентиран као ратни злочинац и као лице које је вршило ратне злочине, па се највише из тог разлога није могао рехабилитовати, а такође наведено је и то да се бригада којом је он командовао полинила нечувена зверства и убиства у младеновачком срезу.
Е сад како су наши судови неуједначени погледајте решење код Кнеза Павла, тамо је суд лепо образложио зашто су те одлуке незаконите. По правилнику о раду те комисије Државне комисије, је имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука.
Скрените пажњу Калабићима да им то не промакне.

[ZdravkoR]

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

овде је суштина била у томе да је суд утврдио да постоји Одлука државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника и то досије који се односи на Момчила Обрадовића, који је једном одлуком евидентиран као лице које је вршило ратне злочине. Односно суд је на основу изјаве једног академика и увида у досије утврдио д апостоји нека одлука Државне комисије , која је на основу предлога земаљске комисије утврдила да је Обрадовић евидентиран као лице које је оглашено за ратног злочинца. Такође да је бригада којом је он командовао и њене црне тројке да су починиле невиђена зверства и убиства у младеновачком срезу. Напомиње се и то да је у органиѕационој и формацијској структури био део Групе корпуса под командом Калабића.

Е сад овај део је јако занимљив и због случаја Калабић, али како су наши судови неуједначени показује и пример Решења рехабилитације код Кнеза Павла управо у овој судској одлуци утврђено је да Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Демократске Федеративне Републике Југославије од 17. септембра 1945. године, којом је кнез Павле проглашен злочинцем, незаконита, и то како са материјално-правног тако и са процесно-правног аспекта и то по важећим прописима из периода када је донета.Државна комисија, је дакле преоама Правилнику о њеном раду имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука. И како сад у једном случају нешто важи а нешто не важи, то ако сте у контакту са Калабићима им можда треба скренути пажњу да им то не промакне.Мада мислим да је чак и Бешлин на једном рочишту то исто поменуо.

---

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

А у Ваљеву је пре два дана одржано још једно рочиште за рехабилитацију Николе Калабића. Комунисте су заступали помоћник државног тужиоца и историчар Миливоје Бешлин, који се представља као стручњак за антиревизионизам. Овом приликом. Бешлин је оспоравао и изјаву др Бојана Димитријевића пред судом, с образложењем да је Димитријевић сарађивао са Хрватима (објављивао књиге у Загребу.
Димитријевић је иначе рекао да оптужбе против Калабића не стоје, да нису тачне.
Бешлин је инсистирао на једној од осам оптужби - борбу у Друговцу, тј. како он каже злочин у Друговцу. Иначе, на прошлом рочишту инсистирао је на Вранићу. Тада му је речено да Калабић није био у Вранићу. Сада му је речено да није био у Друговцу.
И тако сатима.
Ново рочиште је у септембру. Позван је још један комунистички историчар као сведок. Изгледа да се тај бавио Другим светским ратом.

Код Момлила Обрадовића је суд поверова у исказ неког академика и остварио увид у Одлуку државне комисије за утврђивање злочина окупатора којом је он као евидентиран као ратни злочинац и као лице које је вршило ратне злочине, па се највише из тог разлога није могао рехабилитовати, а такође наведено је и то да се бригада којом је он командовао полинила нечувена зверства и убиства у младеновачком срезу.
Е сад како су наши судови неуједначени погледајте решење код Кнеза Павла, тамо је суд лепо образложио зашто су те одлуке незаконите. По правилнику о раду те комисије Државне комисије, је имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука.
Скрените пажњу Калабићима да им то не промакне.

Да стоји то што сте навели за кнеза Павла, али мислим да је он рехабилитован по старом тј.првобитном Закону о рехабилитацији, по новом из 2011, ту се наводи да ни онај ко је оглашен Државном комисијом не може бити рехабилитован тј. члан 2 тог закона каже не могу се рехабилитовати и немају право на враћање имовине сва лица која су судови и други органи Демократске Федеративне Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, као и Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата прогласили да су ратни злочинци, односно учесници у ратним злочинима.

Е сад дај боже да буде рехабилитован, али тешко посебно опсле оне изложбе у Ваљеву, а и ови га одуговлаче максимално не разуме не могу да дођу до тог Радановића већ две године заиста?

[Kaludjer]

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

овде је суштина била у томе да је суд утврдио да постоји Одлука државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника и то досије који се односи на Момчила Обрадовића, који је једном одлуком евидентиран као лице које је вршило ратне злочине. Односно суд је на основу изјаве једног академика и увида у досије утврдио д апостоји нека одлука Државне комисије , која је на основу предлога земаљске комисије утврдила да је Обрадовић евидентиран као лице које је оглашено за ратног злочинца. Такође да је бригада којом је он командовао и њене црне тројке да су починиле невиђена зверства и убиства у младеновачком срезу. Напомиње се и то да је у органиѕационој и формацијској структури био део Групе корпуса под командом Калабића.

Е сад овај део је јако занимљив и због случаја Калабић, али како су наши судови неуједначени показује и пример Решења рехабилитације код Кнеза Павла управо у овој судској одлуци утврђено је да Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Демократске Федеративне Републике Југославије од 17. септембра 1945. године, којом је кнез Павле проглашен злочинцем, незаконита, и то како са материјално-правног тако и са процесно-правног аспекта и то по важећим прописима из периода када је донета.Државна комисија, је дакле преоама Правилнику о њеном раду имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука. И како сад у једном случају нешто важи а нешто не важи, то ако сте у контакту са Калабићима им можда треба скренути пажњу да им то не промакне.Мада мислим да је чак и Бешлин на једном рочишту то исто поменуо.

---

Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.

А у Ваљеву је пре два дана одржано још једно рочиште за рехабилитацију Николе Калабића. Комунисте су заступали помоћник државног тужиоца и историчар Миливоје Бешлин, који се представља као стручњак за антиревизионизам. Овом приликом. Бешлин је оспоравао и изјаву др Бојана Димитријевића пред судом, с образложењем да је Димитријевић сарађивао са Хрватима (објављивао књиге у Загребу.
Димитријевић је иначе рекао да оптужбе против Калабића не стоје, да нису тачне.
Бешлин је инсистирао на једној од осам оптужби - борбу у Друговцу, тј. како он каже злочин у Друговцу. Иначе, на прошлом рочишту инсистирао је на Вранићу. Тада му је речено да Калабић није био у Вранићу. Сада му је речено да није био у Друговцу.
И тако сатима.
Ново рочиште је у септембру. Позван је још један комунистички историчар као сведок. Изгледа да се тај бавио Другим светским ратом.

Код Момлила Обрадовића је суд поверова у исказ неког академика и остварио увид у Одлуку државне комисије за утврђивање злочина окупатора којом је он као евидентиран као ратни злочинац и као лице које је вршило ратне злочине, па се највише из тог разлога није могао рехабилитовати, а такође наведено је и то да се бригада којом је он командовао полинила нечувена зверства и убиства у младеновачком срезу.
Е сад како су наши судови неуједначени погледајте решење код Кнеза Павла, тамо је суд лепо образложио зашто су те одлуке незаконите. По правилнику о раду те комисије Државне комисије, је имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука.
Скрените пажњу Калабићима да им то не промакне.

Да стоји то што сте навели за кнеза Павла, али мислим да је он рехабилитован по старом тј.првобитном Закону о рехабилитацији, по новом из 2011, ту се наводи да ни онај ко је оглашен Државном комисијом не може бити рехабилитован тј. члан 2 тог закона каже не могу се рехабилитовати и немају право на враћање имовине сва лица која су судови и други органи Демократске Федеративне Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, као и Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата прогласили да су ратни злочинци, односно учесници у ратним злочинима.

Е сад дај боже да буде рехабилитован, али тешко посебно опсле оне изложбе у Ваљеву, а и ови га одуговлаче максимално не разуме не могу да дођу до тог Радановића већ две године заиста?

Јако је занимљиво што код Обрадовића рецимо нема уопште упуштања у саму одлуку већ само констатација да иста постоји и крај, нема упуштања у разматрање где су докази да је починио злочин, сведоци било шта само доказ одлука и крај.Код Калабића рецимо једна таква одлука о утврђивању злочина окупатора и њихових помагача, Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, носи број број 425 од 05. марта 1945. године, објављена је у књизи „Документи историје југославије-Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из II светског рата“ том II, аутора Миодрага Зечевића и Јована Поповића, издате од стране издавача Архива Југославије и Принтер комерца у Београду, из 1998. године. У тој одлуци дословно се на крају прве и почетку друге стране наведене одлуке каже да је Калабић саучесник у бањичким злочинима, јер је као Дражин командант имао састанак са шефом специјалне полиције Параносом, и да је одржавао везу са специјалном полицијом преко извесног Сремчевића, референта IV одсека специјалне полиције који је истовремено био и опручник у служби штаба у селу Врчину, даље се наводи да је тај у Београд носио списак сумњивих људи које треба затворити у логор, а због чега је дакле Калабић саучесник у бањичким злочинима. Овде треба подсетити на чињеницу да су Николи Калабићу, управо у логору на Бањици убили оца Милана и то после зверског мучења. О зверском страдању Милана Калабића писао је и Станислав Краков, у књизи генерал Милан Недић.

[Николај]

Да, кнез Павле и Дража су рехабилитовани по старом закону из 2006. године, који је био кудикамо бољи од овог важећег. Зато је овај нови и донет, када су комунисти видели какву су грешку направили што су допустили да се стари донесе.

Овај нови закон не да је лош, него је катастрофалан. Он полази од тога да су комунистички органи и институције деловали потпуно легално и по дифолту у складу са тада важећим прописима, а да су комунисти ето ту и тамо мало "претерали" у "реваншизму" па убили по неког без суда и праве кривице, те је закон донет због тих "изузетака" који нису имали правично или било какво суђење. Малтене, само да су имали суђење пред комунистичким судовима све би било цакум пакум.

Отуд одредба новог закона о рехабилитацији да право на њу немају они које је суд или други орган под контролом НКОЈ-а огласио ратним злочинцем и отуд потомци оних који су убијали сада дају "сагласност" ко ће бити рехабилитован.

Иначе, под "другим органом" се првенствено мисли на Државну комисију за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача која је по Правилнику о раду могла поред прикупљања доказног материјала још и да неког огласи ратним злочинцем, што у нормалним земљама може да уради само суд, па је тиме фактички и овај орган управе добио надлежности суда. Али то је тако кад законе пишу опанчари и абаџије.

Алтернатива би била да се све одлуке донете од стране комунистичких органа по политичким кривицама огласе ништавим, али онда се отвара питање немачких, хрватских и других ратних злочинаца. Јеби га, то је тако када имаш накарадни систем у коме се на једног кривог убије хиљаду невиних.

[Бенито]

Епсолутли тачно, Никола.
Сећам се периода када је био стари закон. Цела медијска хајка се дигла на тај закон због "два сведока". Наиме, та зачкољица није дозвољавала да тада још живи припадници ЈВ остваре право на борачки стаж. Тада сам двојици људи који су се бавили судским рехабилитацијама, рекао да заинтересују што више потомака да рехабилитују своје неправедно осуђене претке. Прође неко време, и причају ми та двојица да је слаба заинтересованост. Питам их шта мисле због чега, а они ми веле да рехабилитацији не повлачи аутоматски и повраћај конфисковане имовине, као ни захтев за одштету. Тада сам им рекао да ако буду мењали закон, промениће га на горе.
И тако је и било. Овај други ревидирани закон о рехабилитацији подразумева и материјалну подршку, али је сто пута теже рехабилитовати лице, управо због промена које је навео Николај.
Занимљиво је да се много више лица пријавило, па су ми ова двојица рекли да размислим зашто је то тако.
Не верујем да је тако било и у горе поменута два случаја, али је ово чињеница.
Другим речима, ни први ни други закон не ваљају. Требало је све комунистичке одлуке и законе поништити и готово. За случај правих ратних злочинаца, попут Немаца, усташа и других требало је одмах формирати ад хок судско веће за ратне злочине из Другог светског рата и углавном потврдити осуде против тих типова. Али, и судити још увек тада живим комунистима који су починили ратне и поратне злочине против појединаца и српског народа у целини.
Наравно, то је била илузија, јер није било политичке ни опште друштвене воље за раскид са титоизмом. Добили смо Коштуница - Ђинђић варијанту разумевања наше блиске историје, а они су добили подршку за тај став од СПЦ и САНУ, као и свих политичких странака, и отишли смо у ово што гледамо годинама.