Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.
овде је суштина била у томе да је суд утврдио да постоји Одлука државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника и то досије који се односи на Момчила Обрадовића, који је једном одлуком евидентиран као лице које је вршило ратне злочине. Односно суд је на основу изјаве једног академика и увида у досије утврдио д апостоји нека одлука Државне комисије , која је на основу предлога земаљске комисије утврдила да је Обрадовић евидентиран као лице које је оглашено за ратног злочинца. Такође да је бригада којом је он командовао и њене црне тројке да су починиле невиђена зверства и убиства у младеновачком срезу. Напомиње се и то да је у органиѕационој и формацијској структури био део Групе корпуса под командом Калабића.
Е сад овај део је јако занимљив и због случаја Калабић, али како су наши судови неуједначени показује и пример Решења рехабилитације код Кнеза Павла управо у овој судској одлуци утврђено је да Одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача Демократске Федеративне Републике Југославије од 17. септембра 1945. године, којом је кнез Павле проглашен злочинцем, незаконита, и то како са материјално-правног тако и са процесно-правног аспекта и то по важећим прописима из периода када је донета.Државна комисија, је дакле преоама Правилнику о њеном раду имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука. И како сад у једном случају нешто важи а нешто не важи, то ако сте у контакту са Калабићима им можда треба скренути пажњу да им то не промакне.Мада мислим да је чак и Бешлин на једном рочишту то исто поменуо.
(23-07-2019, 09:54 PM)Милослав Самарџић Пише: Данас ми рече Оливера, ћерка потпоручника Момчила Обрадовића, да је суд коначно одбио рехабилитацију њеног оца. Момчило је био командант 3. космајске бригаде Горске краљеве гарде. Суд је уважио приговор Субнора.
А у Ваљеву је пре два дана одржано још једно рочиште за рехабилитацију Николе Калабића. Комунисте су заступали помоћник државног тужиоца и историчар Миливоје Бешлин, који се представља као стручњак за антиревизионизам. Овом приликом. Бешлин је оспоравао и изјаву др Бојана Димитријевића пред судом, с образложењем да је Димитријевић сарађивао са Хрватима (објављивао књиге у Загребу.
Димитријевић је иначе рекао да оптужбе против Калабића не стоје, да нису тачне.
Бешлин је инсистирао на једној од осам оптужби - борбу у Друговцу, тј. како он каже злочин у Друговцу. Иначе, на прошлом рочишту инсистирао је на Вранићу. Тада му је речено да Калабић није био у Вранићу. Сада му је речено да није био у Друговцу.
И тако сатима.
Ново рочиште је у септембру. Позван је још један комунистички историчар као сведок. Изгледа да се тај бавио Другим светским ратом.
Код Момлила Обрадовића је суд поверова у исказ неког академика и остварио увид у Одлуку државне комисије за утврђивање злочина окупатора којом је он као евидентиран као ратни злочинац и као лице које је вршило ратне злочине, па се највише из тог разлога није могао рехабилитовати, а такође наведено је и то да се бригада којом је он командовао полинила нечувена зверства и убиства у младеновачком срезу.
Е сад како су наши судови неуједначени погледајте решење код Кнеза Павла, тамо је суд лепо образложио зашто су те одлуке незаконите. По правилнику о раду те комисије Државне комисије, је имала дужност да прикупља податке и сав потребан доказни материјал, помоћу којег би се утврдила врста злочина, начин њиховог извршења као и починилац злочина, а у циљу изрицања казни над извршиоцима злочина од стране надлежних судова. Из напред наведеног произилази да су се овлашћења Државне комисије заправо сводила само на прикупљање доказног материјала, не и на доношење било каквих осуђујућих одлука.
Скрените пажњу Калабићима да им то не промакне.