Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 1 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
10-09-2013, 01:42 AM (Последња измена: 10-09-2013 01:59 AM од херцеговац.)
Порука: #1
Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Још један у плејади Јевреја, од Франка до осталих, који су градили 'хрватску нацију'. Мало је позната Србима његова улога у оквиру Мачековог покрета.

Својим дјелом Економска подлога хрватског питања је, како наводи Јован Дучић, распомамио хрватске масе.

У стилу данашњих Чанкових усташа који вриште: 'ди су наши новци?', тако је и овај пујдао хрватски пук.

Послије рата се са Шубашићем вратио и учествовао у прелазној власти.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-09-2013, 01:56 AM (Последња измена: 10-09-2013 02:18 AM од херцеговац.)
Порука: #2
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Цитат:U prvom dijelu knjige s naslovom Iskorišćavanje hrvatskih krajeva ili trgovina sa žrtvama Srbije prikazana je likvidacija staroga ekonomskog sustava baštinjenoga iz dvojne monarhije i početak uspostave sustava eksploatacije prečanskih krajeva u novoj državi. Posebno je zanimljiv primjer zamjene krunskih za dinarske novčanice i analiza financijskih operacija kojima je obavljena pljačka stanovništva.
Prema podacima završnih računa, Hrvatska je tako plaćala dvaput, Slovenija gotovo triput, a Vojvodina pet puta veći porez po stanovniku negoli Srbija.

Цитат:U drugom dijelu knjige s naslovom Priča o državnom i narodnom jedinstvu ili srbijanska hegemonija kao sistem autor donosi prikaz sustava eksploatacije na temelju analize osobnih i materijalnih izdataka državnog proračuna. Taj se sustav posebno očituje u investicijskoj politici.
Tako je u razdoblju između 1925-1934. država za Srbiju utrošila tri puta više novca negoli za Hrvatsku.

Цитат:U trećem dijelu knjige s naslovom Posljedice i perspektive ili pokušaji srbijanskog imperijalizma iznesena je porazna ekonomska bilanca Hrvatske u za-
jedničkoj državi.

Очигледно, оно што је Франк био за ударање темеља те вјештачке творевине зване 'хрватска нација' то је Рудолф Бићанић био са њене економске стране.

Човјек се на крају рата вратио у Југославију, учествовао у прелазној влади и на крају радио као професор на свеучилишту у Загребу.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-09-2013, 03:10 AM (Последња измена: 10-09-2013 03:13 AM од херцеговац.)
Порука: #3
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Цитат:Мр Горан Латиновић

О хрватским уџбеницима историје

...
''Творац теорије о наводном економском искоришћавању Хрватске био је Рудолф Бићанић, чија је књига Ekonomska podloga hrvatskog pitanja (Zagreb, 1938) имала политичку позадину и у којој је изнесен читав низ произвољних и нетачних података. О каквом се ''искоришћавању'' радило говори и податак да је од 1918. до 1938. готово двоструко више инвестирано у индустрију Хрватске (са Славонијом и Далмацијом), него у индустрију Србије.''
...

http://www.jadovno.com/dokumenti/article...l#ftn.id92

Да се Власи не досјете, данашња хрватска слави овог човјека и објављује његова дјела.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
10-09-2013, 03:20 AM
Порука: #4
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Хапшење истине о геноциду

Комисија Синода СПЦ за утврђивање злочина у НДХ на удару нових власти одмах
после ослобођења 1944. године. – Краљевска влада прећуткује, Тито хапси

Комисија Синода СПЦ која је испитивала геноцид над српским живљем у НДХ између
Ђурђевдана и Митровдана 1941. године и, на основу исказа 4.054 сведока,
утврдила да је за четири месеца поубијано 180.000 људи, грађана, сељака и
свештенства, одмах је након ослобођења Београда 1944. године – похапшена.

...

Двострука игра Рудолфа Бићанића

Да у време рата у Питсбургу, у америчкој држави Пенсилванији, није излазио
српски лист „Американски Србобран”, истина о злочинима над Србима у НДХ тешко
да би се раширила светом. Овако, 4. новембра 1941. године објављена је у
„Американском Србобрану” на црно уоквиреним страницама трагична чињеница о
180.000 жртава усташког погрома. Биће то прво и једино гласило које се часно
понело према овој историјској чињеници.

Тадашњи министар Нинчић послао је извештај амбасадору Фотићу, а овај песнику и
дипломати Јовану Дучићу, који га објављује и тиме долази у сукоб не само са
владом него и званичном Америком, због чега му прети протеривање. Од тога га
спасава – смрт.

...

Посебну занимљивост представља ексклузивни податак да
је персонална веза између синодске комисије из 1941. и Државне комисије 1944.
године био Рудолф Бићанић, члан избегличке владе у Лондону. Он је у великој
мери успео да обеснажи извештај комисије наводима које је, према признањима
објављеним осамдесетих година, добијао из Загреба, будући да је био у дневним
контактима с Павелићем. Три године касније, Бићанић је лично на Вису предао
функционерима Озне комплетан материјал, који ће послужити као основа за хапшење
чланова синодске комисије из 1941. године. За такву активност биће награђен
местом у државној комисији.

Центар Озне за Београд, смештен у Маглајској улици, хапсио је све за које је
добио налог. Такав случај је био и са истражитељима геноцида.

На челу београдског центра Озне био је Милош Минић, а сачињавали су га још Јово
Капичић, Ђура Станковић, Срђан Брујић, Павле Пекић, Драгослав Пешић и Момчило
Дугалић.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-07-2014, 08:31 PM (Последња измена: 30-07-2014 08:35 PM од Захумље.)
Порука: #5
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Nisim Albahari (1916-1992), član Oblasnog komiteta KPJ za istočnu Bosnu, šef odeljenja OZNE za oblast Trećeg korpusa. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
Isidor Baruh (1910-1941), politički komesar Užičke partizanske čete. Za narodnog heroja proglašen je 1953. godine.
Pavle Goranin Ilija (1915-1944), politički komesar 27. istočnobosanske divizije. Za narodnog heroja proglašen je 15. maja 1944. godine.
Robert Domani (1918-1942), komandant Drugog kordunaškog partizanskog odreda. Za narodnog heroja proglašen je 24. jula 1953. godine
Ilija Engel (1912-1944), član Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske. Za narodnog heroja proglašen je 24. jula 1953. godine.
Ovadija Estreja Mara (1922-1944), politički komesar bataljona u Sedmoj makedonskoj brigadi. Za narodnog heroja proglašena 11. oktobra 1953. godine.
Pavle Pap Šilja (1914-1941), delegat CK KPJ u Dalmaciji. Za narodnog heroja proglašen je 5. jula 1945. godine
Moša Pijade (1890-1957), član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
Adolf Štajnberger Drago (1916-1943), politički komesar Treće čete Trećeg bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odreda. Za narodnog heroja proglašen je 27. jula 1943. godine.
Vojo Todorović Lerer (1914–1990), Ordenom narodnog heroja odlikovan 20. decembra 1951. godine.
Slaviša Vajner (1903–1942), Ordenom narodnog heroja odlikovan 25. novembra 1944. godine.

Jevreji u Narodnooslobodilačkoj borbi
Izvor: Wikipedia


Spomenik žrtvama logora Jasenovac


Spomenik žrtvama logora na Sajmištu, na savskom keju


Grobnica porodice Baruh u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu


Spomen-grobnica na Mirogoju Jevrejima ubijenim u logorima Jasenovac i Gradiška
Mnogi jugoslovenski Jevreji aktivno su učestvovali u Narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije, od 1941. do 1945. godine.

Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije, Jevreji su bili pod snažnim udarom rasističkih zakona, koji su primenjivani u Trećem rajhu i drugim okupiranim zemljama Evrope. Te „protivjevrejske mere“ su imale za cilj ekonomsko, psihičko i fizičko uništenje Jevreja, odnosno konačno „rešenje jevrejskog pitanja“. Nacistički genocid na Jevrejima u Jugoslaviji počeo je septembra 1941. godine, a u njemu su pored okupatora učestvovali ustaški režim u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj pod Antom Pavelićem i vlada Milana Nedića u okupiranoj Srbiji, kao i ostali saradnici okupatora. Ustaše su tokom leta 1941. godine formirale koncentracione logore u Staroj Gradiški i Jasenovcu, u kojima su tokom čitavog rata ubijani Jevreji i Srbi. Nemci su u Srbiji imali nameru da „reše jevrejsko pitanje“ pa je u delu grada Beograda pod okupacijom takozvane Nezavisne Države Hrvatske na Sajmištu oktobra 1941. formiran poseban logor za Jevreje (kasnije su dovođeni i drugi zatvorenici).

Od 82.500 Jevreja koji su živeli u Jugoslaviji do 1941. godine svega njih 14.000 (17%) je uspelo da preživi holokaust. Albert Vajs navodi da je stradalo oko 80% od ukupnog broja jugoslovenskih Jevreja, odnosno oko 60. 000 ljudi.[1]

Pre nego što su okupacione vlasti počele s odvođenjem Jevreja najpre u sabirne, a potom i u koncentracione logore, značajan broj Jevreja pridružio se Narodnooslobodilačkom pokretu Jugoslavije, a mnogi od njih su bili i predratni članovi Komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a. Posle oslobođenja jugoslovenskih Jevreja iz italijanskih koncentracionih logora, septembra 1943. godine, Jevreji su masovno počeli da stupaju u Narodnooslobodilački pokret.

Od 4.556 Jevreja koji su učestvovali u Narodnooslobodilačkoj borbi, njih 2.897 su učestvovali kao borci Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, a 1.569 kao pripadnici Narodnooslobodilačkog pokreta. Od onih koji su se borili kao vojnici, poginulo je 720 (29%), a pripadnika pokreta poginulo je 599 (38%). Od 720 poginulih kao pripadnici NOVJ, njih 438 je poginulo u borbenim jedinicama, dok je drugi deo poginuo na poziciji komandanta, političkog komesara ili na drugoj poziciji. Izvestan broj Jevreja je tokom rata bio na visokim vojnim ili političkim funkcijama, a Moša Pijade bio je član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ.

Za narodne heroje proglašeno je deset Jevreja, a njih 150 su nosioci Partizanske spomenice 1941. U Jugoslovenskoj armiji 14 Jevreja dostiglo je do čina generala.

Nacistička i četnička antisemitska propaganda često je opisivala partizane kao "bandite koje vode zagrebački Jevrejin Tito i beogradski Jevrejin Moša Pijade".[2]

Sadržaj/Садржај [sakrij/сакриј]
1 Jevreji narodni heroji Jugoslavije
2 Antijevrejska propaganda
2.1 Nacistička propaganda i holokaust
2.2 Ustaška i Paveliceva propaganda
2.3 Nedićeva propaganda
2.4 Četnička propaganda
3 Foto galerija
4 Literatura
5 Izvori
6 Vidi još
7 Vanjske veze
Jevreji narodni heroji Jugoslavije[uredi - уреди]
Za narodne heroje Jugoslavije proglašeno je deset pripadnika jevrejske nacionalne manjine u Jugoslaviji:

Nisim Albahari (1916-1992), član Oblasnog komiteta KPJ za istočnu Bosnu, šef odeljenja OZNE za oblast Trećeg korpusa. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
Isidor Baruh (1910-1941), politički komesar Užičke partizanske čete. Za narodnog heroja proglašen je 1953. godine.
Pavle Goranin Ilija (1915-1944), politički komesar 27. istočnobosanske divizije. Za narodnog heroja proglašen je 15. maja 1944. godine.
Robert Domani (1918-1942), komandant Drugog kordunaškog partizanskog odreda. Za narodnog heroja proglašen je 24. jula 1953. godine
Ilija Engel (1912-1944), član Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske. Za narodnog heroja proglašen je 24. jula 1953. godine.
Ovadija Estreja Mara (1922-1944), politički komesar bataljona u Sedmoj makedonskoj brigadi. Za narodnog heroja proglašena 11. oktobra 1953. godine.
Pavle Pap Šilja (1914-1941), delegat CK KPJ u Dalmaciji. Za narodnog heroja proglašen je 5. jula 1945. godine
Moša Pijade (1890-1957), član CK KPJ i Vrhovnog štaba NOV i POJ. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 27. novembra 1953. godine.
Adolf Štajnberger Drago (1916-1943), politički komesar Treće čete Trećeg bataljona Drugog kordunaškog partizanskog odreda. Za narodnog heroja proglašen je 27. jula 1943. godine.
Vojo Todorović Lerer (1914–1990), Ordenom narodnog heroja odlikovan 20. decembra 1951. godine.
Slaviša Vajner (1903–1942), Ordenom narodnog heroja odlikovan 25. novembra 1944. godine.
Antijevrejska propaganda[uredi - уреди]
Glavni članak: Antisemitizam
Nacistička propaganda i holokaust[uredi - уреди]
Glavni članci: Holokaust, Holokaust u Jugoslaviji, Holokaust u Srbiji, i Nemački zločini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu


Zatvoreni Židovi u Beogradu, aprila 1941.
U svesti nacista, postojalo je poistovećenje komunističkih pobunjenika sa Jevrejima, što je činilo Jevreje adekvatnom metom za "odmazde". Krajem oktobra 1941., kada je ustanak u Srbiji dostigao vrhunac, Harald Turner je u pisao da taoce treba tražiti među zatvorenim Jevrejima i Romima, smatrajući to "pitanjem principa, budući da ove dve grupe predstavljaju elemenat nesigurnosti i stoga opasnost po javni red i sigurnost."[3] Oktobra 1941. godine, kao odgovor na sve veći partizanski ustanak u Srbiji, novopostavljeni komandant nemačke vojske u Srbiji, Franc Beme je uveo takozvane "mere pokajanja", obelodanjene u zvaničnoj naredbi da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika ima pogubiti 100 civila, a 50 za svakog ranjenog. U Bemeovom naredenju je naglašeno da taoci moraju biti uzimani iz populacija koje uključuju: "sve komuniste, ljude za koje se sumnja da su komunisti, sve Jevreje i određen broj nacionalista i demokratski nastrojenih stanovnika."[4] Shodno tome, prednost pri masovnim streljanjima su imali jevrejski zatvorenici iz Šapca i Beograda, osumnjičeni komunistički simpatizeri zatvoreni u logoru Banjica, kao i grupe Roma iz Beograda i okolinih naselja.[5] Tokom dva meseca Bemeovog mandata na čelu vojne komande (oktobar-decembar 1941.), ubijeno je približno 30 000 civila - uključujuci gotovo svo muško jevrejsko stanovništvo Srbije.[6][7]

Represalije su bile efikasan način za rešavanje "jevrejskog pitanja", naročito posle Ajhmanovog naređenja. Kako je Harald Turner istakao u prepisci sa Berlinom, sprovođenje kaznenih mera bio je "neprijatan posao", ali se "jevrejsko pitanje, samo po sebi, najbrže rešava na ovaj način".[8] Turner se pritom osvrnuo na nelogičnost politike streljanja jevrejskih taoca, budući da je odmazda trebalo da ide "na račun Srba" koji su činili okosnicu pobune. Međutim, ovo je pravdavao pozivajući se na praktične razloge ("oni [Jevreji] su ti koje već imamo u logoru") i "konačno rešenje": "Sem toga, oni su takode građani Srbije i moraju da nestanu".[9]

Jedan nemački vojnik je nakono rata konstatovao: "Ubijanje Jevreja nije imalo nikakve veze sa napadima partizana". Odmazda je zapravo bila "alibi za istrebljenje Jevreja".[10]

Ustaška i Paveliceva propaganda[uredi - уреди]
Glavni članak: Nezavisna Država Hrvatska


Plakat za propagandnu Hrvatsku izložbu o Židovima u NDH 1942. godine.
Propaganda NDH po pitanju Židova je stajala na opštoj liniji nemačke nacističke propagande. Židovi su navodno bili glavni rušilački elemenat u Hrvatskoj sve dok nije došla nacistička okupacija i rješila "židovsko pitanje u NDH".

Nedićeva propaganda[uredi - уреди]
Glavni članak: Propaganda Nedićeve vlade
Nakon Vlada narodnog spasa Milana Nedića je najviše ulagala u antikomunističku i antisemitsku propagandu. Na propagandnim plakatima Nedićeve vlade Jevreji su prikazivani kao okrutni gospodari sveta, koji drže ekonomiju, privredu, vojsku i dr. Boljševici, komunisti i zapadni saveznici (Britanija i SAD) su gotovo uvek dovođeni u vezu sa Jevrejima i njihovom "globalnom zaverom". General Milan Nedić svoje govore redovno usmerava protiv "komunističko-jevrejskog ološa" i "komunističko-masonsko-jevrejsko-engleske mafije".[11] Ovakva retorika je bila veza sa nacističkom politikom prema Jevrejima, u kojoj su srpski kvislinzi bili veoma angažovani.

Masovno hapšenje Jevreja je u Srbiji počelo u avgustu 1941. godine, u čemu je ključnu ulogu imala kvislinška Nedićeva vlada, čija je policija i žandarmerija svojski pomagala nacistima u holokaustu.[12] Jevreji Srbije su poubijani između jeseni 1941. i proleća 1942. godine. Nedić je pokušavao da impresira naciste svojim antisemitskim žarom, pa je 22. juna 1942. pisao generalu Baderu, tražeći da srpski "nacionalno zdravi oficiri" u nemačkim logorima budu razdvojeni od Jevreja i komunista.[13]

Četnička propaganda[uredi - уреди]
Glavni članak: Četnička ideologija
Prisustvo Jevreja u narodnooslobodilačkom pokretu obilato je koristila četnička propaganda, radi naglašavanja navodno "nesrpskog" karaktera partizana. Od samog početka, četnički vođa Draža Mihailović prikazuju komuniste kao etnički strani element. U pregovorima sa Nemcima u novembru 1941, Mihailović uverava Nemce da "partizane vode stranci, oni koji nisu Srbi: Bugarin Janković, Jevrejin Lindemajer, Mađar Borota, dva muslimana čija mi imena nisu poznata, pripadnik ustaša major Boganić" (imena i podaci su netačni sem Borote, ali on nije Mađar). [14] Retorika ove vrste je brzo usvojena. Kapetan Bogdan Marjanović 24. februara 1942, povodom preuzimanja dužnosti komandanta Rogatičkog odreda, zasniva svoj govor protiv partizana na međuetničkoj isključivosti protiv "čivuta" (pogrdan naziv za Jevrejina), "krvoločnih Turaka i Hrvata":

Wikicitati „"Budite junaci svesni da nam preti opasnost od novih neprijatelja, a to su komunisti. Oni pod lažnim lozinkama da se bore protiv okupatora, pokušavaju da u svoje ruke uvuku što više naših neukih Srba Bosanaca, a posle da nas potčine pod vlast čivuta i onih istih krvoločnih Turaka i Hrvata, koji su stotine hiljada naše braće uništili na najzverskiji način".[15] “
(―)
Ravnogorska propaganda, da bi odvraćala ljude da ne stupaju u partizanske formacije, obavezno je isticala da na čelu NOP-a stoje Jevreji i drugi tuđinci. Četnički izvještaji, zapovijesti, depeše partizane često imenuju kao "mošinovce" (sinonim za Jevreje i komuniste), sledbenike Moše Pijade.[16][17] Sličnu rasističku retoriku koristi i Jezdimir Dangić, četnički komandant iz istočne Bosne, koji optužuje partizanske odrede da ih vode "čivut Moša Pijade, Turčin Safet Mujić, mađar Franjo Vajnert i takozvani Petar Ilić čije pravo ime niko ne zna", a cilj im je da unište srpstvo.[18][19] Četnički komandant u oblasti Nevesinja Boško Todorović u svom proglasu iz 1941. piše da će Srbi, kada postignu zlatnu slobodu, slobodno izjasniti da li su za Veliku Srbiju, očišćenu od Turaka i drugih ne-Srba, ili neku drugu državu u kojoj će "Turci i Jevreji" ponovo biti ministri, komesari, oficiri i "drugovi".[20]

Marijan Stilinović, partizanski borac, piše o grupi četnika koji su januara 1942. prebegli iz partizana jer su im u vođstvu bili Jevreji i Hrvati.[21] Dobroslav Jevđević, Mihailovićev delegat u istočnoj Bosni i Hercegovini, u svom izveštaju iz juna 1942. godine napominje da proleterske brigade imaju mnogo "Jevreja, Cigana i muslimana." [22] Jevđević u proglasu protiv partizana jula 1942. godine iznosi prilično bizarne optužbe: "Oni uništavaju srpske crkve i dižu džamije, sinagoge i katoličke hramove". [23] Na skupu četnika u Trebinju jula 1942, partizane su proglašeni najvećom pretnjom za srpski narod jer ih vode "muslimani, katolici i Jevreji". Na istom zboru je odlučeno da u srpskim zemljama moraju živeti samo Srbi.[24]

Petar Baćović, Todorovićev naslednik u istočnoj BiH, u svom proglasu Srbima u partizanskim redovima oktobra 1942, objašnjava kako su "Jevreji, udruženi sa najvećim šljamom zemlje", pobegli u šume i tamo propagiraju boji život u komunističkoj državi.[25] On svom proglas završava rečima:

Wikicitati „"Vas još uvek vode Tito, Moša Pijade, Roćko Čolaković, Vlado Šegrt, Rade Hamović, Savo Mizera i mnogi drugi Jevreji, muslimani, Hrvati, Mađari, Bugari i ostali belosvetski šljam."“
(―)


Tito i Moša Pijade, najčešće mete četničke antijevrejske propagande.
Četnički pamflet u okolini Sarajeva u jesen 1942. govori o "komunistima čije vođe su Jevreji i koji hoće da nametnu jevrejsku vladavinu svijetu".[26] Četnici su decembra 1942. rasturali rasistički pamflet u istočnoj Hercegovini koji glasi:

“ "Vrhovni zapovednik svih komunističkih snaga u zemlji je neki Drug Tito, čije pravo ime niko ne zna, ali znamo jedino da je zagrebački Jevrejin. Njegov glavni saradnik je Moša Pijade, beogradski Jevrejin; Franjo Vajner, mađarski Jevrejin; Azija Kokuder, bosanski Turčin; Safet Mujije, Turčin iz Mostara, Vlado Šegrt, bivši robijaš; i mnogi drugi njima slični. Njihova imena najbolje svedoče ko su i koliko se bore za naš narod." [27] ”
Četnički vođa general Mihailović svojim depešama za partizane kaže: "To su najveći zlotvori koje vodi jevrejština."[28] On u obraćanju potčinjenima u decembru 1942. godine takođe koristi prisustvo Jevreja i drugih naroda kao argument protiv partizana:

Wikicitati „"Partizanske jedinice su pune razbojnika svih vrsta, kao što su ustaše - najgori kasapi srpskog naroda - Jevreji, Hrvati, Dalmatinci, Bugari, Turci, Mađari i svih drugih naroda sveta."[29]“
(―)
Dana 10. februara 1943. godine, početkom Četvrte neprijateljske ofanzive, četnički komandanti Istočne Bosne, Hercegovine, Dalmacije i Like objavili su zajedničko saopštenje "narodu Bosne, Like i Dalmacije" u kojem kažu:

"Pošto smo očistili Srbiju, Crnu Goru i Hercegovinu, došli smo Vam u pomoć da razbijemo žalosne ostatke komunističke međunarodne, zlikovačke bande Tita, Moše Pijade, Levi Vajnerta i drugih plaćenih jevreja." [30]
– Četnički proglas povodom početka Četvrte neprijateljske ofanzive
Oni ih pozivaju da "poubijaju političke komesare i stupe odmah u četničke redove, kao i stotine i stotine drugih koji shvataju da su "izdati i prevareni od komunista jevreja". [31] Proglas su potpisali Ilija Mihić, Momčilo Đujić, Petar Baćović i Radovan Ivanišević.

Šovinizam četnika, a naročito njihov anti-semitizam, veoma je blizak propagandi Nedićeve vlade, koja je, opet, deo opšte nacističke ideologije.[19] Često prozivanje "Jevreja" u partizanskim redovima, u jeku holokausta u Jugoslaviji, delom je dodvoravanje nacistima.[19] Kako se povećavala saradnja četnika sa Nemcima, tako se njihov stav prema Jevrejima pogoršavao. U oblastima pod njihovom kontrolom, oni su poistovećivali Jevreje sa komunistima. Bilo je mnogo slučajeva da su četnici ubijali Jevreje ili su ih predavali Nemcima.[32]

Jaša Romano, Jevreji zdravstveni radnici Jugoslavije 1941 – 45

http://www.znaci.net/00001/191_2.pdf
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-10-2014, 03:08 PM
Порука: #6
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Наивни Срби мисле да нас jевреjи воле и да делимо заjедничку судбину. Где год jе било прилике да се направи неко зло Србима и другим Словенима они су били умешани.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
19-10-2014, 08:43 PM
Порука: #7
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Зар није тај Бићанин био Хрват?
Како био уопште одређујете које је неко националности?
Да не сматрате нпр. да је Владимир Велебит био Србин?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-10-2014, 10:31 PM (Последња измена: 21-10-2014 10:38 PM од херцеговац.)
Порука: #8
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
То што се родио у Хрватској га чини хрватом?

Дај, Самарџићу, немој ми рећи да је и Франк био хрват!?

Још ћеш рећи да и Драгутин Шулхоф није Јевреј јер је прешао на римокатолицизам?

Код њега су штампани Јутарњи лист и Обзор, два листа жељна српске крви! И нарано усташки леци које је штампао бесплатно за вријеме краљевине.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-10-2014, 11:01 PM
Порука: #9
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Владимир Велебит јест био Србин. Што се Бићанића тиче, ако се он осјећао као Хрват и радио за хрватске националне интересе, шта друго море бити него Хрват?
Да, јеврејског поријекла, као што су многи други били српког, њемачког, мађарског, чешког итд., али сви су били Хрвати.
Море ли се, према томе рећи да Бранислав Нушић није био Србин?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-10-2014, 11:52 PM (Последња измена: 21-10-2014 11:56 PM од херцеговац.)
Порука: #10
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Шта је по теби био Франк? И ако је добио задатак из Беча да ради то што је урадио...

За Франка како је причао наш језик, иначе су говорили да је овај наш престолонаследник у покушају, измислио српски!

Ето свашта виђех, па и да се са тобом не сложим!?

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-10-2014, 02:04 AM
Порука: #11
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
(21-10-2014 10:31 PM)херцеговац Пише:  То што се родио у Хрватској га чини хрватом?

Дај, Самарџићу, немој ми рећи да је и Франк био хрват!?

Још ћеш рећи да и Драгутин Шулхоф није Јевреј јер је прешао на римокатолицизам?

Код њега су штампани Јутарњи лист и Обзор, два листа жељна српске крви! И нарано усташки леци које је штампао бесплатно за вријеме краљевине.
Свакако да је био.
А шта је онда био Никола Пашић рецимо?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-10-2014, 02:05 AM
Порука: #12
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
(21-10-2014 11:01 PM)мунгос Пише:  Владимир Велебит јест био Србин.
Немци пишу да је био Хрват, а комунисти уз тај документ дају напомену да Немци нису знали.
А ти размисли ко је боље знао. Smile
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-10-2014, 02:28 AM (Последња измена: 22-10-2014 02:29 AM од херцеговац.)
Порука: #13
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
(22-10-2014 02:04 AM)Милослав Самарџић Пише:  
(21-10-2014 10:31 PM)херцеговац Пише:  То што се родио у Хрватској га чини хрватом?

Дај, Самарџићу, немој ми рећи да је и Франк био хрват!?

Још ћеш рећи да и Драгутин Шулхоф није Јевреј јер је прешао на римокатолицизам?

Код њега су штампани Јутарњи лист и Обзор, два листа жељна српске крви! И нарано усташки леци које је штампао бесплатно за вријеме краљевине.
Свакако да је био.
А шта је онда био Никола Пашић рецимо?

Онда си ти Србијанац српског порјекла... или је можда неки Мађар из Суботице, Србин мађарског порјекла!?

То су смијешне ствари... фулаш овдије.

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-10-2014, 04:06 PM
Порука: #14
RE: Рудолф Бићанић - Јевреј који је стварао хрватску
Нисам схватио?
Ако неки Мађар из Суботице пређе у српску нацију онда је Србин мађарског порекла, ако не, онда је просто Мађар.
Ти које си навео горе свакако су били Хрвати јеврејског порекла - ако је и то тачно.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)