Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 3 Гласова - 3.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Slobodan Jovanović
11-11-2013, 06:20 PM
Порука: #1
Slobodan Jovanović
Слободан Јовановић родио се у Новом Саду, 4. децембра 1869. године, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене Маринковић. Владимир Јовановић живео је у Новом Саду, тада у границама Аустро-Угарске, као изгнаник из Србије, кнеза Милана Обреновића, а по речима историчара Владимира Ћоровића, био је „један од најактивнијих и најречитијих вођа читавог либералног нараштаја кнежевске Србије од Париског до Берлинског конгреса“.

[Слика: naslovna.jpg]

Син Владимира Јовановића први је Србин који је понео име Слободан.

Од средине 1872. године породица Јовановић се враћа у Београд, у коме је Слободан похађао основну школу, а потом и Прву београдску гимназију. То је била једина пуна гимназија у Србији тог времена, а Слободан је матурирао 1886. године.

Слободан се у јесен 1887. уписао на Правни факултет у Женеви, а убрзо постаје и стипендиста Министарства просвете. Посебно се посветио изучавању јавног права, а његова прва мала теоријска расправа састојала се од 22 руком писане странице о демократији. Дипломирао је 1890. године, а потом је годину дана у Паризу изучавао државно право.

Од 1892. до 1897. радио је у Министарству иностраних дела, на месту шефа одељења пропаганде. На овом месту бавио се школским и црквеним стварима наших сународника у Турској. Истовремено почиње да објављује и књижевне приказе и позоришне критике, штампане у тадашњим листовима „Ред“ , „Српски преглед“ (уредник и приређивач Љубомир Недић) и „Зора“ (уредник листа је једно време био Јован Дучић).

Једини његов објављен рад из области политичких студија у то време била је омања студија о Друштвеном уговору Жан Жак Русоа.

1897. године Слободан Јовановић је изабран за професора државног права на Правном факултету Београдске велике школе. Постао је професор са непуних 28 година, а у два маха биран је за декана Правног факултета (1904/1905 и 1909/1910).

Првих година рада на факултету објавио је више расправа из области права, а прва је његово уводно предавање одржано 1897, О суверености. Током рада на факултету припремио је и два капитална дела наше правне науке, која објављује 1906. и 1907. Прво је Основи прване теорије о држави, а друго Уставно право Краљевине Србије, које је имало карактер универзитетског уџбеника.

Током читавог свог радног века, Слободан Јовановић је активан факултету, све до 1940. када је пензионисан. Слободан Јовановић постао је прави утемељивач науке уставног права у Србији, а преко 40 година остаје неоспоран ауторитет у тој науци.

1905. године изабран је за дописног члана Српске краљевске академије, а 1908. и за редовног.

Све ово време неуморно је радио на објављивању дела из права и историје, а осим посебно штампаних радова добија место и у два класична споменика српске науке и културе – Српском књижевном гласнику и Архиву за правне и друштвене науке.

У време Балканских ратова Слободан Јовановић објављује студије Наше уставно питање у XIX веку (1905), Макиавели (1907), Пера Тодоровић(1908) и друге. Ипак, најзначајнија књига из овог периода, којом започиње систематско проучавање уставне и политичке историје Србије од 1838. до 1903. јесте Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), објављена 1912.

За време ратова 1912-1919, Слободан Јовановић прекида са радом на факултету, па као војни обвезник бива именован за шефа Пресбироа при Врховној команди српске војске, што ће и остати током оба балканска рата. Исту улогу има и у Првом светском рату.

После повлачења српске војске преко Албаније, Јовановић борави на Крфу, потом у Солуну и, најзад поново на Крфу. Уклоњен је са дотадашње дужности због става према Солунском процесу, а додељен је на рад Министарству иностраних дела. Учествовао је на Мировној конференцији у Паризу 1919. године.

За ректора Београдског универзитета по други пут је изабран 1920, а председник Српске краљевске академије постаје 1928. Двадесетак година колико је потрајала међуратна Југославија, Слободан Јовановић искористио је за објављивање својих великих дела. У том периоду објављује Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1924), као и дела Друга влада Милоша и Михаила (1858-1968) и Влада Милана Обреновића (1868-1889) и Влада Александра Обреновића (1889-1903).

У време између 1932. и 1936. излазе, у издању Геце Кона, Сабрана дела Слободана Јовановића у 17 томова.

Све до пред крај међуратне Југославије, Слободан Јовановић, није био активан учесник ни у политичким борбама (никада није припадао ни једној политичкој странци), нити је учествовао у стварању устава и другог основног законодавства. Његово политичко неучествовање као уставописца произилази из жеље да сачува своју научничку објективност и независност у заузимању ставова и изрицању судова.

Својеврсно улажење у политику наговестио је крајем 1936, када се приближавао својој седамдесетој години, подстакавши оснивање Српског културног клуба. Његов председник постао је 1937. године. Српски културни клуб је основан са задатком да „ради на неговању српске културе у оквиру југословенства“, а изричито је изјаснио да се неће везивати ни за једну политичку идеологију. Клуб је деловао до 1941. и успео да окупи знатан број српских интелектуалаца, али и других јавних личности и изврши знатан утицај на буђење српске националне свести, која је између два светска рата била запуштена. Такође, постао је и мета напада како наших интернационалиста, тако и хрватских националиста. Тадашње власти су га прогањале и ометале његов рад због демократских и родољубивих идеја, које је заступао.

У време почетка Другог светског рата, када је у Југославији деловала влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека, Српски политички клуб интензивира своје политичко ангажовање. Преко листа „Српски глас“ до изражаја су дошле многе идеје Слободана Јовановића. Основни став Српског културног клуба био је да треба одржати Југославију као државну творевину, али да треба напустити погрешна схватања о интегралном југословенству. Тежило се јасном дефинисању српских националних интереса.

27. март 1941. године, по речима Слободана Јовановића, изражава „један од императива наше историје“, када је народ „послушао глас своје савести, глас свог историјом одређеног карактера“. Ово је био и датум почетка стварног Јовановићевог учешћа у политици.
После демонстрација због приступања владе тзв. Тројном пакту, пучем је збачена влада Цветковић-Мачек, кнез намесник Павле Карађорђевић принуђен да поднесе оставку, и проглашено је ступање на престо краља Петра II. Oснована је владам на челу са Душаном Симовићем, у коју је, као једина ванстраначка личност ступио и Слободан Јовановић, у својој 72. години живота.

Тако се почетак Слободановог бављења политиком поклопио са почетком најтежих дана у новијој историји српског народа. Улазећи у авион који ће га, са осталим члановима владе, одвести у избеглиштво, из кога се никада неће вратити, он је, по сведочењу присутних, кроз сузе рекао: „Ово је најнесрећнији дан у моме животу!“

Југословенска влада у избеглиштву је прешла у Лондон, а Слободан Јовановић је био њен потпредседник, потом председник, па поново потпредседник.

Влада је била састављена од различитих личности, које су припадале трима народима, а трвења су била свакодневна. Највећи проблеми са којима се Слободан Јовановић суочио, као председник избегличке владе, били су: односи са Хрватима (ставови према усташким покољима и питања будућег уређења државе), односи са двором (влада је настојала да спречи краља Петра II да се ожени грчком принцезом, Александром, у неприкладном тренутку, али није успела), односи Југословена и Енглеза (влада је зависила од британског финансирања и наилазила на велике проблеме), Покрет отпора (влада је подржала покрет Драже Михаиловића, али британска помоћ устаницима није стизала, а сама комуникација је била отежана. На крају британци су почели да праве уступке и уместо четничког покрета да помажу партизанске одреде под вођством комуниста.)

После препуштања Југославије Совјетима, у јесен 1944. комунисти су дошли на власт. Слободан Јовановић тада није био председник владе, нити њен члан.

Марта 1946. ухваћен је генерал Дража Михаиловић, а после вишемесечних саслушања је подвргнут судском процесу. Оптужени су и министри у влади генерала Милана Недића, шефови и агенти београдске Специјалне полиције и Слободан Јовановић.

Стављено им је на терет да су помагали окупатору сарадњом са Дражом Михаиловићем, те да су заједно руководили издајничком четничком организацијом и били иницијатори и саучесници ратних злочина у току ослободилачког рата.

Проглашен кривим, Слободан Јовановић је осуђен на казну лишења слободе са принудним радом у трајању од 20 година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од 10 година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства.
Када је рат завршен Слободан Јовановић имао је 75 година, остао је да крајње скромно живи у Лондону, и није престао да ствара. Основао је Југословенски народни одбор и Удружење српских писаца, а такође је завршио и две значајне студије О тоталитаризму (објављена у Паризу, 1952.) и Један прилог за проучавање српског националног карактера (објављен у Канади, 1964, после Јовановићеве смрти).


Пријатељи и сарадници сведоче да је Слободан Јовановић до смрти сачувао не само радну енергију, о чему сведоче радови написани у емиграцији, него и луцидност, духовитост и ведрину.

Слободан Јовановић преминуо је у петак 12. децембра 1958. у својој деведесетој години, у Лондону.

2007. године Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавом.

Биографија је прилагођена на основу књиге:
Јовичић, Миодраг, Слободан Јовановић, илустрована монографија, Правни факултет универзитета у Беграду и И.П. Вајат Д.О.О Београд, 2004, стр. 12-60.

http://www.slobodanjovanovic.org/sloboda...iografija/
Цитирај ову поруку у одговору
12-11-2013, 10:15 AM
Порука: #2
RE: Slobodan Jovanović
На свим правним факултетима у свету, који држе до себе, изучавају се стручна дела Слободана Јовановића, само у Србији нису обавезне књиге на правним факултетима, зато нам је и овакво правосуђе,,,
Цитирај ову поруку у одговору
14-11-2013, 10:29 AM
Порука: #3
RE: Slobodan Jovanović
Успомена на професора Слободана Јовановића се карикира у серији на РТС "Равна Гора", јер он уопште није био англофил, нити се уздао у Черчила, једино вредно пажње у тој серији је да су приказали да је др Сллбодан Јовановић био од угледа и ауторитета и у влади Генерала Симовића...
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 01:00 AM (Последња измена: 24-11-2013 01:03 AM од мунгос.)
Порука: #4
RE: Slobodan Jovanović
Слободан Јовановић није српски него југословенски великан.
Задрти југословен који је био у свакоме момемнту за љубав братству-јединству са Хрватима, прећи преко убиства стотина хиљада Срба ко да су у питању овце а не људи.

Четници нијесу од њега и његови имали никакву корист већ само штету.

Ах да, умало да заборавим.
Углед и ауторитет "ђенерала Симовића" и његових "влада" је стварно био толки да се човјек исповраћа од гађења и згражања.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 03:26 PM
Порука: #5
RE: Slobodan Jovanović
Чак и у Подгорици, један професор, др права, предаје социологију, иначе окоријели "Црногорац" хвали лик и дјело Слободана Јовановића. :smile2:
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 03:27 PM
Порука: #6
RE: Slobodan Jovanović
(24-11-2013 01:00 AM)мунгос Пише:  Слободан Јовановић није српски него југословенски великан.
Задрти југословен који је био у свакоме момемнту за љубав братству-јединству са Хрватима, прећи преко убиства стотина хиљада Срба ко да су у питању овце а не људи.
Четници нијесу од њега и његови имали никакву корист већ само штету.

Апсолутно нетачна и произвољна тврдња, Слободан Јовановић је приватно износио мишљење да Југославија не може да опстане као таква, али да због Запада није могуће тражити њену поделу јер то они не би дозволили, већ би им само добродошло као изговор више, да оборе владу у Лондону и признају Титову.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 04:45 PM
Порука: #7
RE: Slobodan Jovanović
(24-11-2013 03:27 PM)Николај Пише:  ...
Апсолутно нетачна и произвољна тврдња, Слободан Јовановић је приватно износио мишљење да Југославија не може да опстане као таква, али да због Запада није могуће тражити њену поделу јер то они не би дозволили, већ би им само добродошло као изговор више, да оборе владу у Лондону и признају Титову.

Што их наравно није спречило у намери да Србе униште...

Ја о Слободану Јовановићу не знам баш (скоро) ништа.

Али ми се чини да је и он био мајстор - зидар соломоновог храма, судећи по свему.

Ако је био то, онда му га џаба сав рад, труд, значај. Онда је у не малом реду гробара Србије, Српства, Бога Господа, а који стрмоглавце одоше сатани у бездан, са све њиховим "радом".

Сатана је заузет дебело, стално пржи виршле на дебелој јари. А његов посо овде одлично раде његови, ту ни он није потребан...

Надам се да грешим за Слободана.

Rolleyes

Препоруке Србима:
http://vizantia.info/docs/171.htm
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vl...Prozor.zip
http://www.svetlost.org/podaci/cujte_srbi_rajs.doc
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 05:23 PM
Порука: #8
RE: Slobodan Jovanović
(24-11-2013 04:45 PM)Лепи Бора Пише:  Што их наравно није спречило у намери да Србе униште...
Они су на крају то ипак урадили, али Слободан није хтео да им ми сами олакшамо тај посао.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-11-2013, 07:11 PM
Порука: #9
RE: Slobodan Jovanović
(24-11-2013 03:27 PM)Николај Пише:  Апсолутно нетачна и произвољна тврдња, Слободан Јовановић је приватно износио мишљење да Југославија не може да опстане као таква, али да због Запада није могуће тражити њену поделу јер то они не би дозволили, већ би им само добродошло као изговор више, да оборе владу у Лондону и признају Титову.

Шта је то апсолутно нетачно и произвољно? Да су Симовић, Јовановић и остали крили хрватске злочине над Србима пред Енглезима и Американцима зарад Југославије?
То није ни нетачно ни поизвољно.
Да ли можда то да су и Енглези и Американци тражили избацивање хрватских министара из владе (Владимир Милановић - пренесено преко Џорџа Рендела од Черчила, Константину Фотићу лично од Рузвелта)?
Не, и то је тачно. Срби су на све начине настојали да одбране Хрвате и да до тога не дође чиме су се скроз дискредитовали и пред Енглезима и пред Американцима).

Историја није оно што би ти волио да буде нити оно што подупире твоју унапријед одабрану тезу. Она је оно што је било и што се стварно десило.
Да није теби приватно то С. Јовановић саопштио, онако у повјерењу?
Поред свега што се дешавало, С. Јовановић је све учинио и жртвовао сваки српски интерес зарад Хрвата и Југославије.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-11-2013, 08:09 AM
Порука: #10
RE: Slobodan Jovanović
Да си навео бар један извор за то што тврдиш, можда бих те и узео за озбиљно.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-12-2013, 04:08 AM (Последња измена: 01-12-2013 04:08 AM од мунгос.)
Порука: #11
RE: Slobodan Jovanović
The War We Lost. Konstantin Fotic, New York 1948.
Promjena politike Velike Britanije prema Jugoslaviji u prvoj polovini 1943. godine. Vojmir Kljakovic, Jugoslovenski istorijski casopis, 3, 1969, str. 26.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-12-2013, 09:55 AM
Порука: #12
RE: Slobodan Jovanović
Па шта пише конкретно у њима за Јовановића, то мене занима?
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-12-2013, 08:17 AM
Порука: #13
RE: Slobodan Jovanović
У многима књигама пише доста тога "конкретно". Имаш Зборник за историју САНУ из 1997. не сјећам се који број.
У њему је Василије Крестић појаснио ствари око Слободана Јовановића, како је сваку пут био спреман прећутати хрватске злочине над Србима у "вишем интерсу".
Хрватском интересу и ничијем другом.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-12-2013, 10:45 AM (Последња измена: 03-05-2014 09:05 AM од Николај.)
Порука: #14
RE: Slobodan Jovanović
Добро, пошто немаш ништа, да поставим ја нешто и да завршим полемику. Из књиге др Марка Павловића "Српска правна историја", стране 825-826, 831, 836.

[Слика: 1.jpg]
[Слика: 2.jpg]

[Слика: 3.jpg]

[Слика: scan0003.jpg]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)