Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 0 Гласова - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Срби и Руси
01-01-2019, 03:52 PM (Последња измена: 01-01-2019 04:11 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #1
Срби и Руси
Руско Соколство у Краљевини Југославији

31. децембра 2018.

Чеси су сматрали да је соколство установа која је позвана да поведе културну борбу против Немаца у свим словенским земљама. Зато су ширили соколство код словенских народа. На територији Русије соколство је први пут организовано шездесетих година 19 века у чешким колонијама у Волињској. У Русији се осећала потреба за оснивањем соколских друштава, али није било довољно стручних лица, да организују рад. Чешки соколи послали су своје најбоље предњаке у Русију. Соколи из Чешке били су учитељи гимнастике у руским средњим школама.(1) Руска бирократија дуго је ометала оснивање соколских друштава у Русији. Међу противницима соколства у руској штампи били су конзервативци којима су се привиђале „револуције” и кадети (уставни демократи) који су се бојали да ће соколи унети у редове руске омладине народну свест и сузбити космополитизам. Упркос томе соколски гимнастички систем уводио се постепено у све руске школе и у војску. Савез Руског соколства своје порекло води од Тифлиског гимнастичког друштва „Соко“ основаног 1907. (2)

Убрзо после Тифлиског друштва основано је 40 соколских друштава. Савез је основан 4. јуна 1910. од стране соколског друштва у Петрограду, Тифлиског, Одеског и Руског сокола у Москви. О Ускрсу 1911. у Москви је одржана главна скупштина руског сокола, на којој је учествовало 50 изасланика. За старешину Савеза изабран је Александар Степанович Гижицки. Седиште Савеза било је у Петрограду. (3) Савезна скупштина одлучила је да се соколство подели на жупе и да ступи у везу са осталим словенским соколством. Савез је обухватио 60 друштава, гласник савеза био је лист „Соко”. Припреман је слет 1915. у Петрограду.(4) У сваком губернијалном граду било је соколско друштво. Приликом I свесловенског соколског слета у Прагу руске соколе у Праг довезли су посебни возови из Петрограда и Кијева.

Руска соколска друштва ширила су словенску мисао, и тако допринела да Русија 1914. стане на страну тешко угрожене Србије. У очи рата руско соколство приредило је словенске манифестације у Москви и Петрограду. На почетку Првог светског рата ступило је 80% руских сокола у редове руске војске, да се боре за ослобођење Словена. Од њих је 70% погинуло у карпатским горама, мазурским мочварама и на Балкану. (5)

После бољшевичког преврата било је у Русији око 6.000 сокола. Совјетска влада је 1922. дозволила обнову Савеза Руског Соколства и увела соколски систем телесног вежбања у војску. Исте године је Соколство наступило у Петрограду са 2.000 вежбача. Влада је тражила да Руски Соко националне боје замени црвеном. Совјетској влади сметала је соколска идеологија, нарочито идеја словенске солидарности па је 1923. распустила Соколство. (6) Бољшевици су употребили руске соколске предњаке за оснивање гимнастичких друштава “шпартака”, а касније за своју нову “фискултуру”. Власт је прогањала све који су били вође руских сокола. Руски соколи у емиграцији радили су на обнови руског соколства. На VII свесоколском слету у Прагу 1920. учествовало је неколико десетака руских сокола. Настојањем професора Јастребова основано је у Прагу руско гимнастичко соколско друштво. Повратком др. Вергуна из Америке друштво је почело да ради. Оснивана су соколска друштва у свим крајевима где се налазила руска средњошколска и високошколска омладина, у Чешкој, Југославији, Бугарској, Балтичким државама и Француској. (7)

После Првог светског рата Краљевина СХС. примила је велики број руских избеглица. Бивши руски соколи наставили су свој рад у чешким и југословенским соколским друштвима, у форми руских одсека. Основали су 1923. Савез руског соколства у иностранству, који је на конгресу у Варшави 1925. приступио Свеславенском соколском савезу. После бољшевичке забране соколства у Русији Савез руског соколства у иностранству, био је претставник руске националне и соколске идеје. Циљ руског соколства био је да шири соколство код руских избеглица, да ствара кадрове руских сокола (соколица) и васпитање омладине, нараштаја и деце у руском националном духу. Поједина руска соколска друштва и гнезда постојала су у Француској, Бугарској, Немачкој, Литавској, Латвији, у Сирији и Африци и Карпаторуски соколски савез у Америци. Покрајински Савез Руског Соколства у краљевини СХС у Земуну био је део Савеза руског соколства у иностранству.

"...На крају Другог светског рата руске установе и друштва у Југославији кренуле су у ново избеглиштво пред наступањем Црвене армије и партизана. Ухапшен је староста Дрејлинг, авионом пребачен у СССР и тамо ликвидиран у логору. Генерал Вјачеслав Матвејевич Ткачов, новосадски староста, био је репатриран у СССР, на робију. (34)

Руски соколи били су добровољци у руској војсци у Првом светском рату. Већина њих погинула је у Првом светском рату. После доласка бољшевика на власт руски соколи били су забрањени. Међу руским избеглицама које је примила Југославија били су чланови руског сокола. Соколи у Југославији тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска соколска друштва. Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Ту је било седиште Покрајинског Савеза Руског Соколства. Пред долазак партизана и Црвене армије велики део руске емиграције побегао је из Југославије.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

Н.Д.Д., „За руске Соколе !”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28; „Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;

„Српски Соко“, Сремски Карловци, 13. (26) јануара 1910, бр.6, стр. 120;

„Српски Соко“, Сремски Карловци, 8 (21) маја 1911, бр. 7, Год. V, стр. 119;

Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23–24, стр.23; Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник”, I, Београд, 1934, стр. 185;

„Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931, бр. 1, стр. 2;

Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23–24, стр.23;

„Двадесет година Савеза руског Соколства”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931, бр. 1, стр. 2;

„Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247; Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23–24, стр.23; Југословенски Соколски календар 1930, Љубљана,стр.139;

„Руско соколство у нашој држави”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 15 децембра 1926, бр. 23, стр. 247;

„Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 276-278;

„Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 31. аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;

Н.Д.Д., „За руске Соколе !”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Војновић, „Соколска Жупа Београд”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;

Бранко Најхолд, „Хроника земунског спорта“, Алтера Београд 1989,стр.40;

М.Ј. „Јубиларна академија Руског сокола у Земуну”, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1937, бр.6, стр.120;

„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;

Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;

„Разбе вести из словенског соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 2;

„Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1, 2, 3;

„Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 3,4,5;

Н.К, „Просветни течај Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски гласник“, Београд, 13 март 1937, бр. 7, стр. 3;

Вести, „Око Соколово“, Београд, 1 мај 1938, бр.5, Год.II, стр.129;

Југословенски Соколски календар 1931, Љубљана, стр.167;

„Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;

Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

Бранислав А. Жорж, „Реч о руском соколу”, „Око Соколово“, Београд, децембар 2005, бр.23–24, стр.23;

Н.К. „VIII Главна скупштина Савеза руског Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 10;

„Освећење костурнице палим руским борцима у Београду”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17 јануара 1936, бр. 3, стр. 6;

„VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, „Око Соколово“, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.180–181;

Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;

„Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 68;

Н.К, „Годишњи конгрес Покрајинског савеза руског Соколства у Југославији”, „Соколски Гласник”, Београд, 23 април 1938, бр. 16, стр. 4;

„Логоровање деце и женског нараштаја”, „Братство”, Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр.218;

„Из Руског соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 13 децембар 1940, бр. 50, стр. 4;

Бранислав А. Жорж, Исто;








https://vidovdan.org/autori/rusko-sokols...goslaviji/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-01-2019, 04:31 PM (Последња измена: 02-01-2019 04:33 PM од Ултрадесничар.)
Порука: #2
RE: Срби и Руси
Сава створио Русима обавештајну службу ?

Ко је био познати Херцеговац, чувени гроф Сава Владиславић Рагузински, саветник руских царева ? Духовним спонама везан за српство? Покушао је да, уз помоћ цара Петра Великог ослободи православни Балкан ?

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81...jnu-sluzbuЧитај
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)