Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 2 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Србија пре Немањића
06-01-2015, 04:00 AM
Порука: #15
RE: Србија пре Немањића
(02-01-2015 05:38 PM)Бранке Пише:  У неколико борби успео је да победи Петрову војску и да заузме престони град Достинику, али освајањем престонице сукоб још није био решен у Клонимирову корист јер Петар још увек није положио оружје због чега су сукоби настављени. Приликом једног сукоба Клонимир гине, а Петар као једини живи принц у Србији поново долази на власт.
[Слика: Serb_tribes_pl-1.jpg]
Српска племена у 8. веку

Гле Романије, центра Србије Кез

https://www.srbizasrbe.org/
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-01-2015, 01:34 PM
Порука: #16
RE: Србија пре Немањића
smederevo Пише:Како су кренули да нас уништавају не би ме зачудило да се и то нађе у ново штампаној историјиВаистину!

И налази се од 2006 у историји за основну школу . . .

http://www.srbijadanas.net/kretenizam-sr...ne-skole/#

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-01-2015, 05:25 PM (Последња измена: 06-01-2015 06:21 PM од Бранке.)
Порука: #17
RE: Србија пре Немањића
Не схватам шта је проблем у овом списку?Ово су људи за које постоји неки извор да су постојали,сад овако их је како их је званична историја распоредила(да ли су они били само обласни жупани или владари свих Срба сад је мало теже утврдити) . . . Колико се мени чини нису познати српски владари у новој ери пре 490-те године(по барском родослову,који узимају и Орбини и Милојевић за извор о владарима) . . .

Ајде да допуним списак и са другом страном . . .

По Милошу С. Милојевићу српски владари од 492 године су:

Династија Свевладовића

1. Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530)
2. Цар Борис, или Брус И Свевладовић или Самовладовић I (530-540)
3. Цар Остројило И Свевладовоћ или Самовладовић II (540-552)
4. Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић III (552-564)
5. Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић IV (564-585)
6. Цар српски Владан I Селимиров син Свевладовић V (585-610)
7. Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620)
8. Вишеслав Свевладовић
9. Радослав Свевладовић
10. Просегој Свевладовић

Династија Дрвановића

1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675)
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић II (675-680)
3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић III (680-692)
4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић IV (692-709)
5. Томислав I Владислављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић V (709-722)
6. Себислав (или Збислав) I Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић VI (722-749)
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи или Дрвенаровићи VII (746-753)
8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић VIII (753-773)
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић IX (773-782)
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787)
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XI (787-791)
12. Толимир Остројилов Дрвановић XII (791-799)
13. Предислав I Толимиров Дрвановић XIII (799-805)
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић XIV (805-830)
15. Светозар Крепимиров Дрвановић XV (830-835)
16. Радослав Светозарев Дрвановић XVI (835-850)
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић XVII (850-862)
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић XVIII (864-879)
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић XIX (879-910)
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића XX (910-930)
21. Тресимир I Белин или Павлиморов Дрвановић XXI (930-960)
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић XXII (960-982)
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић XXIII (982-986)
24. Легет I Крешимиров Дрвановић XXIV (986-989)
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић XXV (989-993)
26. Тугомир Силвестров Дрвановић XXVI (993-997)
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић XXVII (997-1003)
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић XXVIII (1003-1010)
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић (Јован Владимир) XXIX (1010-1015)
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић XXX (1015-1019)
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић XXXI (1036-1055)
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић XXXII (1055-1057)
33. Михајил I Војислављев Дрвановић XXXIII (1057-1073)
34. Радослав II Војислављев Дрвановић XXXIV (1073-1089)
35. Бодин I Михајилов Дрвановић XXXV (1089-1100)
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић XXXVI (1100-1102)
37. Владимир III Михајилов Дрвановић XXXVII (1102-1114)
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић XXXVIII (1114-1117)
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић XXXIX (1117-1124)
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић XC (1124-1143)
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић XCI (1143-1154)
42. Радослав III Градињин Дрвановић XCII (1154-1160)

Барски родослов:

http://nasaistorija.blogspot.com/2011/09/xii.html

Деретић:

http://www.scribd.com/doc/17102475/%D0%9...0%B8%D1%9B

Занимљива теорија . . .

Српски кнез оснивач хрватске државе?

[Слика: borna1111.jpg]

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје.

Недавним одустајањем Немачке од германско-нордијске историјске школе, на основу које се пишу наши уџбеници историје дуже од једног века, отвара се простор разним манипулацијама и прекрајању историје. Ово деценијама већ раде поједине државе, што може имати далекосежне последице на “балканско буре барута”.

Константин XVIII Порфирогенит, византијски владар (913-959), чија је владавина са политичког аспекта безначајна, наводно је аутор списа ”О управљању државом” (De administrando imperio) у којем је описао и многе народе са којима је византијско царство долазило у додир. Порфирогенит је једини извор тврдње о досељавању Срба и Хрвата на Балканско полуострво у VII веку. Порфирогенита су се слепо држали и Ватикан и представници германско-нордијске историјске школе.

На нашим просторима Порфирогенит је млако оспораван, највише због чињенице да је у X веку описивао догађаје из VI и VII века. Падом западне историјске школе, проучавањем српских историјских књига пре Берлинског конгреса, анализом најновијих научних открића на нашим просторима у Pодунављу и детаљном обрадом дела античких историчара, српски историчари могу напокон поставити темеље праве српске историје.

Ово је прича о Борни, кнезу тимочко-кучевском који се сматра оснивачем Хрватске државе.

[Слика: Mapa-centralne-evrope.jpg]
Mapa-centralne-evrope

Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били “legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant” (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Борна, Тимочанин, био је заједнички кнез Гудушчанаца и Тимочана. Гудушчанци су српско племе тада настањено у долини Пека. Име су добили по античком граду Гудусцум, данашње Кучево, чији се слабо истражени остаци налазе недалеко од данашње варошице Кучева, на супротној страни Пека, при ушћу речице Кучајне. Темељи грађевина овог града, зидани од опеке и камена, протежу се дуж Пека дужином од 4 километра. Дакле, племе Гудушчанаца географски се налазило између Браничеваца и Тимочана.

Борна је склопио савез са франачком државом и са својом војском послат да угуши устанак Људевита Посавског.

Способни кнез Борна убрзо постаје господар у приморској Хрватској. Године 818, пре избијања устанка, он је код Ајнхарда записан само као кнез Гудушчана и Тимочана (dux Guduscanorum et Timocianorum). Већ идуће године, кад је водио на Купи велику битку с Људевитом, био је већ “dux Dalmatiæ”. У трећој години устанка (821.) Борна постаје “dux Dalmatiæ atque Liburniæ”, дакле кнез целе далматинско-хрватске области.

Из градације ових титула, може се извући закључак: да су Франци Борни, као награду и помоћ, давали све већу власт, на све већој територији, док му најзад нису дали и кнежевски положај.

Борна је умро 821. године, а за његовог наследника постављен је његов синовац Владислав. “Interea Borna, dux Dalmatiæ atque Liburniæ, defunctus est, et petente populo atque imperatore consentiente, nepos illius nomine Ladasclavus successor ei constitutus est”. (У међувремену умро је Борна, кнез Далмације и Либурније, и по жељи народа, као и сагласношћу цара, његов синовац по имену Владислав постављен је за његовог наследника).

После слома устанка 822. године, Људевит је напустио свој главни град Сисак и пребегао Србима. Не зна се где је тачно Људевит побегао, али се зна да је 823. године побегао код Борниног ујака Људемисла у Далмацију. Људемисл је и сам имао титулу кнеза. Крајем 823. године Људемисл је погубио Људевита.

Људевит Посавски устанком је покушао да створи заједничку државу Јужних Словена. Таква држава створена је 1100 година касније. У њу је Србија ушла као победник у Великом рату, плаћену огромним жртвама, а изашла са границама из 1912. године.

(Телеграф, Вечерње новости)

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-01-2015, 11:31 PM
Порука: #18
RE: Србија пре Немањића
[Слика: jasa_t.jpg]

„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

[Слика: traktor.gif]
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-01-2015, 07:38 PM (Последња измена: 18-01-2015 07:39 PM од Бранке.)
Порука: #19
RE: Србија пре Немањића
[Слика: 10392455_757840624298972_2035483342760434426_n_j.jpg]

[Слика: 10431682_757840704298964_6638613998187702644_n_j.jpg]

[Слика: bukist.jpg]

Српски буквар за ђаке црногорских школа из 1835-те.

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-07-2017, 04:44 PM
Порука: #20
RE: Србија пре Немањића



.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-07-2017, 05:23 PM
Порука: #21
RE: Србија пре Немањића
Комшија не пратиш овај пдф ваљано Кез

Качио сам ову емисију неколико тема испод. Одлична је.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
03-06-2018, 03:56 PM
Порука: #22
RE: Србија пре Немањића
НОВИ ДОДАТАК „ПОЛИТИКЕ“

Срби пре Немањића

Одлучујућа фаза у словенском освајању и насељавању Балкана одиграла се између 610. и 626. године

среда, 30.05.2018. у 22:00

Као словенски народ и Срби своје корене имају на подручју прапостојбине свих Словена, северно од Карпата, у данашњој јужној Пољској и северозападној Украјини. На том простору су Словене под именом Венета забележили још антички писци I и II века хришћанске ере, Плиније Старији, Тацит и Клаудије Птолемеј, али их под именом Словена помињу тек на самом крају V и у првој половини VI века византијски писац Прокопије и готски историчар Јорданес.
Предраг Коматина

У то су се време, међутим, Словени већ били населили како на простору данашње Словачке, Моравске и Чешке у средњем Подунављу, тако и источно од Карпата у данашњој Румунији и у сарадњи са својим сродницима Антима почели да упадају на подручја Римског царства којим је тада владао велики Јустинијан I (527–565).

Најјачи замајац словенски упади на простор Балканског полуострва добијају тек са доласком Авара у Панонску низију 567. године. Од тада Словени наступају пратећи Аваре у њиховим рушилачким подухватима, који су довели до пада Сирмијума 582, Сингидунума (Београда) 584. и првих аварско-словенских опсада Солуна 584. и 586. године, упада у Далмацију 597, пропасти целокупног дунавског лимеса после 602. године и незаустављивог напредовања освајача по Балканском полуострву.

Одлучујућа фаза у словенском освајању и насељавању Балкана одиграла се између 610. и 626. године када је дошло до уништења великих градова у његовој унутрашњости, пустошења простора од Дунава до југа Грчке и нових опсада Солуна 616. и 618. и Цариграда 626. године. Тек је пораз под зидинама Константиновог града довео до престанка варварских пустошења и смиривања ситуације на полуострву, али је оно тада већ у великој мери било насељено словенским племенима. У таквим околностима се појављују и Срби на Балканском полуострву.

Предање о свом пореклу и сеоби стари Срби су памтили и три века касније, када га је у својој интерпретацији забележио византијски цар Константин VII Порфирогенит (913–959) у 32. поглављу свог списа De administrando imperio, састављеног између 948. и 952. године. Према њему, Срби потичу од некрштених Срба, званих и Бели, који станују с оне стране Турске (Угарске), у земљи коју они зову Бојка, којима се приближава Франачка, исто и велика Хрватска, некрштена, звана и Бела. Тамо су, дакле, и ови Срби од почетка живели. Из тог свог завичаја кренуо је део Срба пут Балканског полуострва...

О српским земљама и српским владарима од досељавања на балканско полуострво читајте у петак, 1. јуна у штампаном издању нашег листа у најновијем додатку „Срби пре Немањића“, аутора Предрага Коматине.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)