Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Теконологија
#1

http://vidovdan.org/info/nislije-prodale...kompaniji/

Фирма Фрејм (Фраме) коју су тројица Нишлија основали крајем 2012. године, продата је за чак 165 милиона долара америчкој софтверској компанији Нутаникс. Тада још нека врста сервиса, Фрејм је први пут представљен јавности половином 2013, а већ две године касније Нишлије су најавиле нову фазу рада компаније, ширење корисничког круга и нова запошљавања у Србији.

Један од покретача компаније Никола Божиновић тада је рекао да је тим неколико месеци радио на спремању производа за шири круг корисника. Више од 100.000 људи покренуло је своје апликације путем овог сервиса, а међу клијентима су се ускоро нашле и познате компаније. На обичном језику, захваљујући Фрејму, било који рачунар може покренути неке од најзахтевнијих програма, а све што је потребно је само стабилна интернет веза.
Центри по целом свету

Фрејм је постао главна вест 2016. године кад су подигли инвестиције у висини од 10 милиона долара. То је била највећа појединачна инвестиција у српски стартап бизнис (покренут самостално на основу оригиналне идеје). Само месец дана касније сервис је лансиран глобално, са центрима у Kалифорнији, Северној Вирџинији, Ирској, Немачкој, Јапану, Аустралији и Бразилу.
Памет најскупља

Сам назив купца представља комплимент за Божиновићев подухват. Наиме, фирма Нутаникс је основана 2009, а њена вредност износи вртоглавих девет милијарди долара.

Испоставило се да је памет најскупља. Наиме, чак ни поједине банке продате у Србији нису вределе колико бизнис Николе Божиновића. Један од највећих шопинг молова у Београду, Делта сити, продат је за 127,7 милиона евра, а велелепне зграде у центру за по неколико милиона.

Божиновић, који је докторске студије завршио у Америци, тада је говорио да тајне успеха нема. Посао је започео у гаражи од скромне уштеђевине и у тренутку кад је добио друго дете у прескупој Kалифорнији. У то време, његова фирма се састојала од два сервера, и двојице програмера који су радили од куће из Ниша.
Ништа преко ноћи

– Људи често читају наслове у новинама, где се до крупних резултата долази преко ноћи. Ја сам у том тренутку био у својим тридесетим годинама, а у Америци већ читаву деценију, тако да сам знао да постоји прилика да се направи нешто испочетка, што ће да користи нове технологије и у року од неколико година буде веома просперитетно. Боравак у Америци и контакти са људима који су прошли кроз сличне ствари охрабрили су ме да предузмем ризик на који се иначе не бих усудио – причао је Никола Божиновић пре две године.
Субвенције само странцима

Извоз српске софтверске индустрије од 2011. расте стопом од 30 одсто годишње. Прошле године остварен је извоз од 760 милиона евра.

Николин Фрејм је регистрован у Америци и седиште му је у Сан Франциску. Упућени у ову привредну грану кажу да има много компанија које су основали Срби у иностранству, или наши људи раде за стране компаније, због чега држава губи огроман новац на пропуштеним порезима и доприносима.

Држава је мало помогла српским компјутерашима, али је немачкој компанији Kонтинентал додељена субвенција од 9,5 милиона евра за отварање центра за истраживање и развој у Новом Саду. Обећавајућа новосадска ИТ индустрија осетила се угроженом, пошто очекује да ће Немци тим новцем преотети њихове стручњаке пре него што оснаже довољно да се носе са таквом конкуренцијом.

У мају прошле године Фрејм је осигурао нових 16 милиона долара финансирања, а међу инвеститорима се налазио и Мајкрософт вентурес, инвестициони огранак једне од највећих технолошких компанија. Фрејм је тада у Србији запошљавао укупно 30 људи и имао тимове у Нишу и Београду. Средства су уложена у запошљавање софтверских инжењера, као и проширење продаје и маркетинга у Европи и Азији и ове године вредност Фирме досегла је баснословну цену уочи продаје.
Милошевићу сасуо истину у лице

Никола Божиновић водио је Студентски протест у Нишу 1996. године. Био је и на челу групе студената који су пешице ишли до Београда, што су преносиле телевизије, а људи излазили на ауто-пут да им дају храну.

Успели су да их Слободан Милошевић прими и да му у лице кажу шта имају, а Никола се тих дана сећа с радошћу иако Србија сада није тамо где су он и његови другови мислили да ће бити. Прича да су студентски протест 1996. почели у Нишу и сарађивали са свима који су се залагали да Србија буде нормална земља.
Сусрет са Сентом

Да би стигли до Милошевића Никола и други студенти морали су прво да се суоче с његовим шефом обезбеђења чувеним Сентом Миленковићем. Он им је рекао да се нишки студенти одлично хране у мензама, као и да се пола Ниша такође храни у мензама нишких факултета. На то је неко од студената добацио да би се друга половина хранила у народним кухињама кад би постојале.

– Било је очигледно да су избори покрадени, нарочито у Нишу. Имали смо записнике са бирачких места где се руком и гумицом преписивало преко бројева, и то у тренутку кад је Србија већ месец дана била у врло опасном стању и на граници грађанског рата. Протест се на крају завршио успешно признавањем изборне крађе оригиналних резултата, али политичке организације након тога нису успеле да доведу промена. Ми смо након тога имали бомбардовање, много пропасти – сећа Божиновић.
Људи су највреднији капитал

Светску пажњу, да подсетимо, првукла је и српска ИТ компанија Нордеус, чији је оснивач и председник Бранко Милутиновић (34). Нордеус је 2016. остварио приход од око 75 милиона долара.

Бранко је одрастао деведесетих година уз сирене за ваздушни напад и школу похађао с избеглицама. По завршеним мастер студијама, као и многи амбициозни млади Срби, напустио је земљу чим му се пружила прва прилика. У Kопенхагену је радио у корпорацији Мајкрософт, где је имао одличне услове, али му посао није причињавао задовољство.
Странци раде у Београду

Kомпанија Нордеус заузима неколико спратова модерне пословне зграде у центру Београда, где раде српски стручњаци и више од 30 људи из САД, Велике Британије, Француске и Немачке. Слава и новац нису променили Бранка. Ожењен је и има двоје деце, а живи у стану изнад мајчиног.

С пријатељима Иваном Стојисављевићем и Миланом Јововићем 2009. године је одлучио да се врати у Србију. Удружили су уштеђевину и основали компанију за видео-игре Нордеус. Направили су фудбалску игрицу Топ елевен, која је скинута са интернета више од 170 милиона пута и постала култна широм света и већ после годину дана постала најпопуларнија на Фејсбуку.

Kомпанија је мала и успешна, а оснивачима су запослени највреднији капитал. Могу да раде шта год желе: да оду на колективни годишњи одмор на грчком острву или да годинама раде на амбициозној игрици која треба да се појави ове године, па чак и да постану један од највећих добротвора Србије. Велике суме су уложили у болнице и одељења у којима се роди свака трећа српска беба.

Вести

Никако немогу да разумен зашто неко овако ће продати своју цењену текнологији другима.

Овде су требали тражити сараднике, сигурно бих их добили у другим државама.

Па Руси стварају свој интернет.......
Одговори
#2

Шумадинац са револуционарном изумом: Странци у реду испред имања, а Срба — нигде (фото) © Фото : Vladan Petrović
НАУКА
13:13 10.09.2018Преузмите краћи линк
Јелена Вучићевић
0 272
Соларни концентратори који могу да омогуће бесплатно грејање за целу Србију, бежични пренос струје, добијање питке воде из морске, нафте из биомасе, само су неки од пројеката професора Владана Петровића за које Србија није заинтересована. За разлику од странаца...
Еурека
PIXABAY
Српски изум Србијанка: Троши 10 пута мање и не може да се украде
Када се после дуго година живота и рада вратио у родни Крагујевац, професор Петровић био је сигуран да ће у Србији радо прихватити иновативне патенте који значајно могу да унапреде привреду наше земље.

У Бадњевцу, надомак Крагујевца, на свом имању, на два хектара, поставио је сунчеве концентраторе како би на практичном примеру доказао да је бесплатно грејање могуће.

Од тада до данас, посећивали су га многи званичници, нарочито током предизборних кампања, али конкретног договора није било.

У међувремену, потенцијал пројекта препознала је фирма из Норвешке која је са професором закључила уговор.

„Српске власти једноставно нису показале никакав конкретан интерес за ово што радим. Али зато су заинтересованост показале друге земље. Потписао сам уговор са великом компанијом која ради плутајућа острва. Они у Монаку треба да реализују велики пројекат, инвестицију вредну милијарду евра, за коју је потребна соларна енергија. Заинтересовани су за ову технологију и све што је са тим повезано желе да развијају“, каже Петровић.

Професор објашњава да једини у свету има технологију за производњу струје из сунчеве енергије 365 дана, свих 24 сата сваког дана.

Плутајућа острва у Монаку
© ФОТО: YOUTUBE/VIXON SYSTEMS
Плутајућа острва у Монаку
„Развили смо и поступак за десолинизацију морске воде где је потрошња енергије релативно мала, тако што се отпадна топлота из соларног система користи за десолинизацију морске воде. Тако може да се добије хиљаде кубика питке воде из морске воде и производња струје 365 дана“.

Професор Петровић се присећа како је његово постројење посетило 19 држава како би се упознали са новим технологијама..

„Држао сам веома посећена предавања на Машинском факултету на тему: ’Покретање привреде на бази нових технологија‘, технологија које Србији могу да обезбеде фантастичан економски прогрес. Поред осталих технологија представио сам и пројекте бежичног преноса електричне енергије, добијање струје из јоносфере, добијање нафте из сунчеве енергије, добијање нафте из биомасе, како да издвојите CO2 из атмосфере уз помоћ сунчеве енергије итд. Како да на пример по хектару можете да добијете 100 тона нафте на основу фотосинтезе. Али на томе се, што се Србије тиче, све и завршило.“

Бесплатно грејање за читаву Србију

Он тврди да би на основу његовог пројекта све топлане у Србији могле да се снабдевају бесплатном сунчевом енергијом.

„Зрачење Сунца у Србији је отприлике 0,6 киловата по квадрату. Пошто је у хектару земље 10.000 квадрата, дакле 6.000 киловата, од 2.000 сати Сунца у Србији, добијате 12 милиона киловат часова сунчеве енергије по хектару. Моји концентратори у Бадњевцу код Крагујевца развијају температуру од 1.700 степени. Али ако вам треба ниска температура, можете да акумулирате енергију из земље. Акумулирате 12 милиона киловат часова, од тога 20 одсто изгубите, десет милиона киловат часова вам остаје. Тако можете да грејете 1.500 станова по хектару.“

Наш саговорник оцењује да је тужно што су само странци препознали потенцијал и што ће сутра Србија куповати технологију од странаца по много већој цени него што би је коштало да је одлучила да откупи патенте.

„То је јефтина технологија, коју свако може да изведе, можете целу Србију тако да угрејете. Почнете да скупљате енергију по хектару земље од априла месеца. У октобру имате 200 степени у земљи. Кад почне грејна сезона, до краја фебруара та температура падне на 40 степени. Онда се користе топлотне пумпе, од тога добијете 10 киловата топлотне енергије, а утрошите један киловат електричне енергије. Тако може да се греје не само Србија, већ цео свет.“

Бесплатно грејање за целу Србију је могуће, тврди професор Петеровић.
© ФОТО : VLADAN PETROVIĆ
Бесплатно грејање за целу Србију је могуће, тврди професор Петеровић.
Петровић каже да за покретање тог система нису потребна велика улагања и истиче да је у Бадњевцу акумулатор топлоте који фантастично функционише и који акумулира 400 киловат часова по кубику.

„У свету се производи 80 до 100 киловат часова по кубику. И такав акумулатор кошта 130 евра по киловат часу, а ово решење кошта 0,3 евра. За то је заинтересована фирма из Дрездена, док у Србији није било интересовања. Немци су схватили да на основу акумулатора топлоте може да се користи енергија из ветра и да се тако греју читави градови.“

Петровић сматра да Србија није заинтересована за ове револуционарне пројекте због некомпетентности, да људи који одлучују немају довољно знања из ове области.

„Вратио сам се из иностранства у Србију зато што сам желео да живим овде и да од мојих патената корист има моја земља. У Шумадији сам направио парк од два хектара где моји патенти беспрекорно функционишу у пракси. Нажалост, потенцијал су уочили само странци.“

Србија као Дубаи

Петровић каже да је развио и систем за добијање нафте из биомасе и да комплетну биомасу коју имамо у Србији можемо директно да претворимо у нафту.

Он тврди да званична теорија о настанку нафте није тачна, да се нафта не добија таложењем планктона већ на потпуно други начин.

„Вода продире у дубину земље и долази близу магме. Кад сагорите циклохексан са кисеоником добијате угљен диоксид и водену пару. А из тога поново може да се добије нафта. Али за то је неопходно 15.000 бари. Ако то урадите, потрошићете више енергије него што сте добили. Али на основу мог реактора, може се користити сунчева енергија за добијање нафте, на 15.000 бари. Вода реагује са кречњаком и тако добијамо нафту.“

„Покретање привреде на бази нових технологија“, предавање професора Петровића на Машинском факултету
© ФОТО: E3 BEOGRAD
„Покретање привреде на бази нових технологија“, предавање професора Петровића на Машинском факултету
Алтернативна енергија ресурс будућности

Петровић је у Србији завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник „Гоше“, а затим је постао технички директор крагујевачке фирме „Романија“. Давне 1972. године отишао је у Франкфурт где је за само шест месеци постао шеф „Манесманове“ испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја инжењеринга у концерну „Круп“ у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Написао је 55 научних радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. године и у Крагујевцу отворио фирму „Алтернативне енергије“ у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије ветра.

https://rs.sputniknews.com/nauka/2018091...ntratori-/

https://www.nextgov.com/emerging-tech/20...ai/151104/
Одговори
#3

http://webtribune.rs/sokantno-predvidanj...es-za-sad/
Одговори
#4

https://www.serbianmonitor.com/en/agreem...nd-oracle/
Одговори
#5

СРБИЈИ НИСУ ПОТРЕБНЕ ЗАПАДНЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Хашбенг
Предуслов за информатичку безбедност је потпуно познавање система на коме се ради, како софтвера тако и хардвера. У основи, постоје две могућности: може се користити Open Source или развити сопствени, како софтвер, тако и хардвер.

Ово није само економско и тржишно питање - како не можемо ангажовати стране писце да пишу нашу, српску књижевност, већ имамо домаће писце који пишу на српском, тако морамо имати и домаћи софтвер, пре свега, па и хардвер. Или, како се не можемо ослањати на страну нафту у случају рата, тако не можемо ни на страни Интернет или хардвер страних компанија.

Пре мање од тридесет година у школама су постојали домаћи рачунари Тим 011, развијени на Институту Михајло Пупин. Оданде су скоро сви инжењери пребачени у Сједињене државе, заједно са породицама, а на позив сâмих научних центара из Сједињених држава уз обезбеђивање докумената, дозвола за рад, држављанстава, плата и осталих услова за живот. Економски – тада много бољих него у земљи нападнутој економским санкцијама и економским убицама који су изазвали дотад невиђену пљачку богате државе и народа, и, егзистенцијално - много бољих него у земљи у којој је изазван грађански рат, криминал, а и НАТО је напао и извршио нелегалну агресију.

И, у таквој ситуацији специјаног и оружаног рата, шта се дешава у сфери информатике, после насилног преузимања власти (мирним путем), у октобру 2000. године? Један од првих уговора нове Владе је био уговор са Мајкрософтом - о стратешкој сарадњи државних органа Србије са овом озлоглашеном фирмом. Комплетна администрација у свим државним органима, законодавним, судским, извршним, безбедносним, здравственим, образовању итд. пребачена је на Microsoft Windows рачунарски оперативни систем (избачене су све куцаће машине) и на Microsoft Office (Word) програмe. Треба размислити шта ово значи у пракси.

Из економске перспективе: плаћа се фирма из Сједињених држава, новцем грађана Србије, из јавног буџета, који уместо да остаје у земљи и да се стимулише домаћа електронска индустрија, стручњаци (који се овде школују) одлазе у иностранство. Наравно, то се спроводи под слоганом модернизације и са изговором да "Срби нису способни да напишу такав софтвер" – тиме се прикривају лични интереси појединаца из државне управе, јер се ради о милионским износима и уговорима. Многи "јунаци петооктобарске демократизације", обични људи у сваком, па и економском смислу, су се обогатили и постали 'елита' у информатичким и телеком пословима – основали су фирме уз помоћ западног капитала (као надокнада за изведену обојену револуцију) и склопили милионске послове са државом (још једна корист од обојене револуције), у којима се појављују као посредници страних фирми. Не само Мајкрософта, већ и компанија Циско, Оракл (Cisco, Oracle), и многих других.

Други, значајнији, је стратешки безбедносни аспект и питање безбедности података, како приватних тако и државних тајни. Са техничке стране, јасно је да уколико не знате шта се налази у самом коду оперативног система и програма на рачунару, не можете бити ни сигурни ШТА СВЕ тај систем ради и КО СВЕ има приступ, даљински преко мреже или на неки други начин. Само неписмен човек може да помисли да ће га разни антивирус програми или фајерволови заштитити. Чак и да је могуће неком провером утврдити да софтвер нема сигурносних рупа, то не значи да их неће добити са првим следећим апдејтом, који су данас обавезни и практично их је немогуће искључити. Када се има у виду рад на дигитализовању свих државних архива (фирме, судство, здравство, пензионо, полиција, војска…), онда се мора и знати да су баш све информације о баш сваком човеку у Србији доступне страним фирмама које контролишу софтвер и хардвер. Чак нема потребе ни за копирањем.

Трећи, најзначајнији аспект: образовање. Прво су кренули разни едукативни Мајкрософт центри, што је на први поглед у реду, али не и у случају када се људима поставља као услов за добијање посла, да у својој радној биографији имају положен Мајкрософт курс или када државне фирме запосленима плате трошкове обавезног Мајкрософт курса. После тога ситуација се даље погоршала када се дошло до тога да се знање о Мајкрософту или Циску испитује на редовним испитима у редовном школском програму. Са друге стране, професори са државног Електротехничког факултета у Београду имају приватне школе, академије у којима, такође, промовишу амерички софтвер и хардвер. Ситуација је слична у Нишу и Крагујевцу, на тамошњим електротехничким или електронским факултетима. Такође, основне и средње школе у Србији – државне основне и средње школе - добијају рачунаре и рачунарску опрему, а уграђени оперативни систем је Мајкрософтов Windows. Студенти о програмима уче читаве теорије информационих технологија, али не знају све о коду, не сме све да им се каже, јер је код пословна тајна.

Овде се ради о велеиздаји државе из "најбољих намера" али, и због арогантног незнања.

Да ли постоји неко решење, а да органи управе у Србији не кукају како много кошта или да не може (ето тако, не може). Али, није баш да не може: постоји Open Source – софтвери са отвореним кодовима, а постоје и домаћи софтвери.

Тачније, постоје домаћи аутори, који уместо да раде као 'outosource' јефтина радна снага америчких фирми, треба да почну да раде за себе и своје окружење – од своје породице до своје државе. За то је потребно да јавни сектор створи услове. А пре услова, предуслове. Први предуслов је напуштање Мајкрософта, Оракла, Циска и свих софтвер и хардвер корпорација.

Као што је држава Немачка увела закон да се користе само Linux и Open Source програми и да се помажу и купују само производе домаћих технолошких фирми. Дакле, Немачка је Европска унија, али не користи Мајкрософт, и то по закону. Не постоји ниједан разлог да се такав закон не донесе и у Србији – осим ако сви српски програмери нису продати у пакету са природним ресурсима.

Пре ЕУ/НАТО окупације, имали смо одличне стручњаке - програмере и инжењере, посебно су квалитетни били у војним академијама, који су развијали информационе системе и програме, базе података, хардвер и софтвер, за све области индустрије и привреде и за државне институције. Не би светске компаније отварале толико софтверских фирми овде, које раде за њих, да не постоји огроман квалитет и потенцијал у Србији.

Постоје домаће фирме које су развиле мрежне уређаје врхунског квалитета или имају производњу чипова. Али, то много не вреди, јер бивши студенти тих разних фирмираних академија, запослени на разним местима, сада више воле или, једино знају, да раде на уређајима на којима су их подучавали. Ако се томе дода усађена ароганција и необавештеност корпоративних полуидиота, или просто, тренинг коме су изложени док уче, долази се до гомиле незналица, које арогантно подмећу полузнања, која су велике корпорације ионако веч заплениле неком аутору.

Наравоученије: Србија има могућности и способне људе који могу да развију комплетну информациону и мрежну инфраструктуру. Док смо под окупацијом тешко да ће нешто од овога моћи да се спроведе, али је за почетак важно знати да окупација територије и даље не значи окупацију здравог разума бистрих и вештих људи, који ће радити на стварању независне инфраструктуре и најурити плаћенике евроатланских корпорација из образовног процеса, из јавне управе и одсвуда, јер је крајње време да Мајкрософт и екипа напусте Србију.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним