Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 1 Гласова - 5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Truli zapad ili zaostali istok
06-02-2018, 01:43 PM
Порука: #99
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Ћерај ти шегу ама ми у Северној Чемерици изгласасмо Трампа!

Међутим!

Ако се не буде понашао.....

ДОВЕШЋЕМО ПУТИНА!

ПС

Нијесам рекао "изгласаћемо" но ДОВЕШЋЕМО ГА ДА ПРИМИ ДУЖНОСТ!

И биће иста сцена као са Јељцином:

-Немо'само да ме убијете!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-02-2018, 01:51 PM
Порука: #100
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Kako da dovedeš???

Valjda se bira međ narodom..

Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-02-2018, 06:14 AM
Порука: #101
RE: Truli zapad ili zaostali istok
(06-02-2018 01:51 PM)Mekenzi Пише:  Kako da dovedeš???

Valjda se bira međ narodom..

Ма какво "бирање", ко још у то верује?!

Међутим!

Ми откривамо све више истомишљеника и с'ове и с'оне стране гледе нашег изврагавања руглу болесне идеје "бирања" и ДЕМОНОКРАТИЈЕ, доконих енглеских лордова из 19-ог века која је осмишљена па као прихваћена и здушно финансирана од Интернационалне Лихварске Хидре!

Наиме ради се о "светој догми" интернационалних банкстера под именом ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА, која функционише на Трулом Западу кроз шему 1 БИЛМЕЗ = 1 ГЛАС!

Признајемо, MEA CULPA, MEA CULPA, да смо и ми били жртва те сумануте идеје кад смо убјежали 'вамо на Трули Запад из ондашње СФР Шугославије пре 40 канадских зима, ну пошто смо човек урођено бистар из Ерског краја миле нам Отаџбине, убрзо смо схватили ту шему, ну шта'ш...из ове се коже не може сем да млађима пренесемо поруку Брата Младена Обрадовића је то лепо објаснио рекавши да су ПРВИ УСТАНАК ПОДИГЛИ, И У МАРИЋЕВИЋА ЈАРУЗИ ВОЖДА КАРАЂОРЂА ИЗВИКАЛИ, (а не изгласали) , 50, и словима

П Е Д Е С Е Т,

ВИЂЕНИХ ЉУДИ!

ДА СЕ ГЛАСАЛО ПО ШЕМИ 1 БИЛМЕЗ = 1 ГЛАС, ЈОШ БИ МИ БИЛИ ПОД ТУРЦИМА!!!


А трагедија Првог Србског Устанка је започела са првом клицом демонократије, то јест са васпостављањем Правитељствујушчег Совјета!

Паметном доста!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-02-2018, 04:32 PM
Порука: #102
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Piše: Mensur Osmović
„NOVA strategija Europske unije za zemlje zapadnog Balkana podigla je temperaturu u regiji prije svega zbog Srbije. Ta država očekivala je da će dobiti precizan rok za ulazak u članstvo EU i računala je da će to biti do 2025. godine, međutim… Europska unija, kako je prekjučer rečeno, želi proširenje na Zapadni Balkan, ali ne želi ulazak u EU nijedne države bez ispunjenja uvjeta.
Podvučeno je kako je bilo puno priče o 2025. godini „ali to nije krajnji rok, to je perspektiva”.


Sve ovo odmah je u Srbiji otvorilo prostor za priče o Euroazijskoj ekonomskoj uniji koja je otvorena za prijem te zemlje u svoje članstvo.

Beograd u tom Putinovom savezu vidi i Republiku Srpsku i izvjesno je da će to donijeti nove političke potrese u Bosni i Hercegovini.

U najkraćem, na sceni je žestoki rat između Europske unije i Rusije za Zapadni Balkan i potpunu kontrolu nad tim dijelom Europe. Za politički, ekonomski i financijski utjecaj bore se i Kina i Turska.

Iz NATO-a su nedavno saopćili svoj precizan stav: Zapadni Balkan je od strateškog značaja za taj savez.

Gdje je u svemu tome BiH i šta će biti s našom zemljom?


Kako nam kažu u sarajevskim diplomatskim krugovima, potpuno je jasno da će se BiH tresti sve dok službeni Beograd ne prizna državu Kosovo, dok ne prizna teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, a Europska unija je toga svjesna.

Prekjučer je predstavljena nova strategija EU za Zapadni Balkan, a jučer se Srbija bavila prošlomjesečnom izjavom ruskog predsjednika Vladimira Putina. On je kazao kako pregovori Euroazijske ekonomske unije i Srbije dobro napreduju i Srbija bi mnogo prije 2025. godine mogla postati članica tog saveza.

Za Beograd to znači i ulazak bh. entiteta Republika Srpska u savez uz citiranje Putinove izjave kako je najbolje rješenje da se Srbima u RS dozvoli pravo na samoopredjeljenje kao što su Amerikanci dozvolili uspostavu nezavisne države Kosovo.

Predsjednik Rusije podvukao je da Euroazijska ekonomska unija i kineski projekt „Jedan pojas-jedan put” mogu efikasno da se dopunjuju.


Zanimljiva je i još više znakovita i izjava Sergeja Željeznika, visokog dužnosnika Putinove stranke Jedinstvena Rusija. On je poručio da je sve što Moskva radi zapravo odgovor „na sve jače pritiske na Beograd i Banja Luku da odustanu od političkih, vojnih i ekonomskih veza sa Rusijom”.

Po nekim ruskim političkim analitičarima, iza svega stoji plan i namjera Moskve da podrži „ujedninjene svih Srba na Balkanu u jednu državu ako vlasti Srbije to žele”.

U svemu svakako je nezaobilazna uloga SAD i kako nam kažu naši izvori iz inozemne diplomatske zajednice u Sarajevu, može se očekivati ofanziva Washingtona kako bi „nezavršeni posao u BiH napokon bio završen”.

Ne otkrivaju kakvi bi potezi mogli uslijediti osim što kažu da će biti „oštri, efektni i efikasni”.


Ne treba smetnuti da je nedavno u američkom Kongresu bilo inicijativa da se hitno organizira „Dayton 2” za Bosnu i Hercegovinu. Na ovo je reagirao ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov stavom da je Moskva protiv uz objašnjenje kako „BiH ne bi izdržala jer bismo iznova počeli da razbijamo njenu državnost”.

Kako će na sve ovo reagirati najviši dužnosnici BiH koji su se, uzgred kazano zbog onog što rade popeli na vrh glave Europskoj uniji i SAD i koje zbog njih gube strpljenje, moglo bi biti jasnije do proljeća do kada se očekuju ozbiljni rezovi u BiH u režiji i organizaciji međunarodne zajednice.

Predsjednik SNSD-a i Republike Srpske Milorad Dodik bez ostatka se oslanja na Rusiju koja mu daje podršku za sve što radi, a uz njega je stao i Dragan Čović, predsjednik HDZ-a i predsjedatelj Predsjedništva BiH. Kako stvari stoje, njih dvojica već sebe vide budućim članovima Predsjedništva BiH.

Predsjednik SDA i član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović luta, a narodski kazano, „srce ga vuče” Turskoj koja je prešla na stranu Rusije.

(Dnevni list.ba)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
14-02-2018, 08:44 PM
Порука: #103
RE: Truli zapad ili zaostali istok
[Слика: IMG_6752.jpg]

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
14-02-2018, 09:02 PM
Порука: #104
RE: Truli zapad ili zaostali istok
(11-02-2018 04:32 PM)Прст_у_ока_латиници Пише:  (Dnevni list.ba)

Захумље, ови што им се адресе завршавају на .ба нису баш поуздани у преношењу инормација.Склони су измишљању вести.Не треба да истичем да се ради о исламистима.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
17-02-2018, 11:19 PM (Последња измена: 17-02-2018 11:48 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #105
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Захумље, ови што им се адресе завршавају на .ба нису баш поуздани у преношењу инормација.Склони су измишљању вести.Не треба да истичем да се ради о исламистима.

То се пише у медијама, ја желим да документујем сва мисљења, код је писао и кад је то писано!

Мој мисљење око исток и запад?

Па запад умире као тржиште. Како?
Територије
Area 44,579,000 km2
Демографија 4,462,676,731
Демографићна густима 100/km2 (260/sq mi)
GDP (номинална) $27.2 trillion (2016)
GDP (PPP) $55.3 trillion (2016)
GDP пер капита $5,635 (2016)

Државе 49 UN чланова
6 других држава

Динамика, имаш образованих грађани ко тед улазе у свој потрошног период у живот
Оних су то све видили на запад, и тако тражу иста могучности и уживање и обавеза итд.

Па је сасвим јасно свима осим вама где ће бити трговачка будучност

Па ако додаш и Африке и Јужне Америке преко БРИКС!

Марко Гасић на РТ
https://www.youtube.com/watch?v=hgjUKEl-QVs
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
18-02-2018, 07:41 AM
Порука: #106
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Територије Aзије
Area 44,579,000 km2
Демографија 4,462,676,731
Демографићна густима 100/km2 (260/sq mi)
GDP (номинална) $27.2 trillion (2016)
GDP (PPP) $55.3 trillion (2016)
GDP пер капита $5,635 (2016)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-02-2018, 03:10 AM
Порука: #107
RE: Truli zapad ili zaostali istok
ДА ЛИ ЈЕ ЕВРОАЗИЈСКА УНИЈА реална алтернатива ЕУ?

Док се Србија приближава евентуалном чланству у ЕУ, остаје нејасно да ли је такав политички потез од користи за српску државу.

Дана 30. септембра 2016. започели су формални преговори о стварању зоне слободне трговине између Србије и Евроазијске економске уније. Преговори су настављени током читаве 2017. године, а индикације напретка дао је Марко Чадеж, предсједник Привредне коморе Србије, током свог учешћа на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу. Овај нови споразум о слободној трговини требало би да замјени старије билатералне споразуме о слободној трговини које Србија има са Руском Федерацијом, Белорусијом и Казахстаном те отвори тржишта Јерменије и Киргистана за српске производе.

Вијетнам је илустративан примјер користи коју може донијети споразум о слободној трговини са ЕАЕУ. Споразум о слободној трговини између земаља ЕАЕУ и Вијетнама ступио је на снагу 5. октобра 2016. Десет мјесеци касније, извоз роба из земаља Уније у Вијетнам повећао се за 32 одсто у односу на исти период 2015-2016. Увоз вијетнамских производа од стране ЕАЕУ порастао је за 28 одсто. Према ријечима Дмитрија Медведева током његове посјете Јеревану, у периоду од јануара до августа 2017, међусобна трговина између земаља чланица Евроазијске економске уније порасла је за 28 одсто, посебно у секторима индустрије, пољопривреде те транспорта људи и роба.

Без резерве треба истаћи да се и ЕАЕУ сусреће са проблемима, но такође треба имати на уму да ова организација постоји тек три године и да су потешкоће приликом оваквих вишедимензионалних пројеката неминовне. С обзиром на то да је ЕАЕУ укључена у преговоре с другим земљама, као што су Индија, Сингапур, Израел и Иран, сарадња Београда са евроазијским блоком има потенцијал да оснажи присуство и развије углед српске робе и компанија на брзорастућим тржиштима ASEAN-а и других азијских земаља. Поред тога, једном постигнут, споразум са ЕАЕУ ће осигурати српским фирмама могућност стварања заједничких предузећа са компанијама из ЕАЕУ, слично као што су то учиниле фирме из Вијетнама.

У 2016. години, Руски савет за међународне послове објавио је рад који се односио на зону слободне трговине између Србије и ЕАЕУ. Овај документ нуди три могућа сценарија развоја. У првом, Србија прати једностран европски вектор развоја и одбија споразум о слободној трговини са ЕАЕУ. Други сценарио види Србију и Евроазијски економски савез као привремене савезнике. Србија ће склопити споразум о слободној трговини са евроазијским блоком и извлачити користи из овог споразума, све до тренутка уласка у ЕУ.

Након придруживања Европској унији, евроазијска интеграција изгубиће свој значај. Трећи сценарио, и најоптимистичнији за Београд, предвиђа Србију као мост између Европе и Евроазије. Овакав развој догађаја пружа Србији услове за разноврсну и мултилатералну сарадњу и са европским и са азијским земљама и политичким блоковима, корисно дјелујући како на економски тако и на сигурносни положај земље. Истовремено, оваква ситуација пружа могућност Србији да и даље задржи своју неутралност, што је додатна предност.

УПИТНА СТАЗА ПРИСТУПА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

За разлику од могућности које споразум о слободној трговини са ЕАЕУ доноси, процес придруживања Србије ЕУ, поготово Поглавље 30, које се детаљно бави обавезама везаним за вањску политику ЕУ, спутава Србију, приморавајући је да на сопствену штету усклади своју вањску политику са оном ЕУ. Према ријечима аналитичара Форума економиста Борислава Боровића, Србија остаје једна од ријетких земаља без анализе трошкова и користи од приступања ЕУ и самим тиме, ми као друштво, смо и данас без увида у предности и мане које настају као резултат овога процеса.

У свијетлу ове чињенице, могућност да је Србији боље изван Европске уније остаје пуноважно гледиште. Међутим, познато је да ће Србија, након затварања Поглавља 30, бити приморана да се повуче из свих споразума о слободној трговини који су тренутно на снази, као што је ЦЕФТА, споразум о слободној трговини са Русијом, Турском, Белорусијом и Казахстаном. Једини СЗТ који ће преостати јесте онај са ЕУ.

Још једно важно питање које се односи на Поглавље 30 је проблематика санкција против Русије. Србија је једна од ријетких земаља у Европи која 2014. није увела санкције Руској Федерацији. Тренутни став Србије има веома јаку подршку народа, те се показао корисним за Србију у областима трговине и економије. То би се морало промијенити ако Београд закључи преговоре са ЕУ или чак затвори наведено поглавље. Сви услови из овог дијела преговора о приступању нису у интересу Србије, с обзиром на то да ће, уколико буду проведени, имати негативне економске и политичке посљедице.

Извештај за 2016. годину, израђен од стране Републичког завода за статистику, показује да од укупне економске размјене Србије, 64,4 одсто отпада на размјену са чланицама ЕУ, док се остатак углавном односи на остале партнере са којима Србија има споразум о слободној трговини. Ако узмемо у обзир ове чињенице, негативни ефекти за српску привреду изгледају неизбјежни. Упитно је да ли је даље интеграција у економски систем ЕУ корисна за Србију, с обзиром на то да би такав поступак изазвао само већу зависност од ЕУ, чиме би се ограничио дипломатски маневарски простор и угрозила економска и политичка сигурност, те суверенитет Србије. Диверзификација извозних и увозних партнера, којом би била смањена ефикасност могућег политичког притиска, у најбољем је интересу Србије.

Европска унија, одана својој често исказаној политици дволичности, већ неколико година инсистира, посебно у области енергетике, на разноликости партнера, но истовремено би да Београду уклони ту исту могућност. Штавише, Њемачка, најважнија земља у оквирима ЕУ, нема резерви по питању сарадње са Русијом у оквирима пројекта „Сјеверни ток“. Овај примјер показује да чак и земље чланице Европске уније воде рачуна о сопственим интересима те дјелују у складу са њима. Србија не би требало да чини ништа мање.

Још важнија јесте тематика будућности саме ЕУ у свијетлу Брегзита и друштвено-политичких промјена које су захватиле Европу. Упитно је колико је мудро инсистирати на политичком циљу, старом скоро двадесет година, када је сама структура међународне заједнице подвргнута брзим промјенама. Упитност овакве политике још више је наглашена недавном изјавом предсједника Европске комисије, Жан-Клода Јункера, који је истакао да је погрешно представити како je Европска комисија рекла да Србија и Црна Гора морају бити у ЕУ до 2025. године.

То је индикативни датум и охрабрење, тако да ове земље раде снажно и прате тај пут. И сама стратегија Европске комисије, објављена у фебруару 2018, наводи 2025. као годину могућег приступања, под условом да се најотпимистичнији сценарио оствари чиме се, у суштини, евентуално приступање Србије продужава у недоглед и као политички циљ губи на привлачности, посебно када се узме у обзир цијена коју то приступање носи.

МИШЉЕЊЕ НАРОДА

Истраживање јавног мнијења у Србији из 2015. године показало је јасан пад подршке европским интеграцијама, с једне стране, те повећање подршке сарадњи са Русијом и другим азијским земљама, са друге стране. Проценат оних који су заступали ЕУ интеграције пао је са 76 одсто у 2009. на 49 одсто у 2015. години, док је број оних који такве процесе нису подржали у истом периоду порастао са 19 на 44 одсто.

Интересантно је да је 35 одсто оних који би гласали против приступања ЕУ ,,не дијели вриједности које ЕУ интеграције доносе“, 20 процената испитаника је уморно од ,,притисака које Србија трпи како би ушла у ЕУ“, док 32 одсто наводи примјере „Грчке и Шпаније као доказ да чланство у ЕУ неће донијети ништа добро Србији“. За разлику од ЕАЕУ, Европска унија није само економски блок, већ и политички и идеолошки пројекат који занемарује националне посебности и традиције оних који би се придружили.

Истраживање се дотакло питања самог Косова и Метохије. У случају гдје се од Србије тражи признање Косова, 57 одсто испитаника је одговорило да Србија треба одбити, макар то значило останак ван ЕУ. Око 94 одсто испитаника је изразило мишљење да је у најбољем интересу Србије одржавање јаких веза са Русијом. Кина је на другом мјесту, са 89 процената, док је Њемачка трећа са 80. Ограничени у одабиру на само једну земљу, 63 одсто испитаних изабрало је Русију као најповољнијег партнера.

Из резултата истраживања уочено је пар трендова. Један од њих је сада већ традиционална народна подршка сарадњи са Руском Федерацијом и организацијама које води, као што су ЕАЕУ и ОДКБ. Други тренд је растући евроскептицизам унутар српског друштва. Ово није толико резултат економских политика ЕУ, колико резултат необјективног приступа питањима нације, правде, друштва и политике на Балкану од нестанка Југославије.

Суверенитет Србије и сигурност српског народа, посебно оног дијела који живи у окупираној покрајини Косово и Метохија, политичка су питања која дају додатну тежину економским мотивима за придруживања било ЕУ или ЕАЕУ. Јасна подјела по овом питању се примјећује између Европске уније са једне стране, те Русије и Кине са друге. Предвиђања показују да би Србија можда могла постати чланица ЕУ до 2025. или чак 2030. године. Нагласак на можда. Како се Србија приближава евентуалном чланству у Европској унији, остаје непознато какве ће бити послиједице такве одлуке и да ли је такав политички потез од користи за српску државу.

Да ли ће Србија бити приморана да призна Косово и дозволи његов приступ УН-у? Француски амбасадор у Србији, Мондолони, 21. јануара 2018. је поновио да не може бити европске интеграције Србије без, како га је он еуфемистички назвао, споразума о Косову. Српско становништво снажно се противи томе, с обзиром да би директно или индиректно, присилно или својевољно признавање Косова од стране Србије легитимисало агресију НАТО-а на Југославију 1999. године.

Међутим, сада је јасно да Европска унија више није једини наднационални пројекат. Како организације попут Евроазијске економске уније почињу активније да дјелују, нудећи економску сарадњу без идеолошког и политичког пртљага, ЕУ би се могла наћи у положају застарјелог концепта оптерећеног сложеним скупом закона и борбом за превласт између наднационалних институција саме уније и националних влада. Ова борба већ је очигледна у спору између Вишеградске групе и Брисела око питања миграната, те између Брисела и Пољске по питању правосудних реформи. Ако се наставе суочавати са притисцима из Брисела који подривају националне интересе, чак и чланице ЕУ можда започну потрагу за флексибилнијим алтернативама међународне сарадње.

Не губећи из вида да сваки политички актер има интересе, јасно је који приступ сарадњи је кориснији за саму Србију. Док Европска унија настоји да интегрише земље кроз сложен систем зависности и преносом националних прерогатива на наднационални ниво, Евроазијска економска унија је фокусирана на економију и вођена принципом суверене једнакости држава, потребом за безусловним поштовањем владавине уставних права и слободе човека и грађанина. Суочена са низом домаћих изазова, Србија би, ограђивањем од било какве трајне обавезе, као што је чланство у ЕУ, себи осигурала више слободе приликом рјешавања домаћих питања, те могућност сарадње са ширим спектром партнера на међународном нивоу.

Док је вама требало оволико година да од овоме расправљате.......ви требате да тражите новој професцији, зашто економска аналитика није за вас!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
04-03-2018, 04:09 PM
Порука: #108
RE: Truli zapad ili zaostali istok
ČUVENI SRPSKI ONKOLOG DR ČIKARIĆ IZNEO JEZIVE PODATKE: ČAK 18.000 SRBA UMRLO OD RAKA ZBOG NATO BOMBI!


Zbog osiromašenog uranijuma iz NATO bombi od raka obolelo 30.000 ljudi u Srbiji. Italijani čiji su vojnici umirali na Kosovu daće nam istraživanja koja to dokazuju.

Blizu 18.000 ljudi umrlo je u Srbiji od raka koji je direktno izazvao osiromašeni uranijum iz NATO bombi, dok je još 30.000 obolelo od karcinoma zbog toga, tvrdi za Informer naš poznati onkolog prof. dr Slobodan Čikarić.

On kaže da bi ova njegova teza uskoro mogla da bude i potvrđena kada nam Italijani tokom sledeće nedelje dostave dokaze da su njihovih 348 vojnika koji su bili na Kosovu oboleli i umrli od raka baš zbog NATO bombi (pogledajte okvir).

Temeljna istraživanja

Čikarić je za naš list istakao da će dokazi do kojih su došli italijanski stručnjaci biti jedna od ključnih karika za podizanje optužnice protiv NATO i dodaje da bi, po njegovoj proceni, ovaj vojni savez trebalo da nam isplati odštetu koja se meri milijardama dolara.

– Prema temeljnim istraživanjima koja sam sproveo, zbog direktnog uticaja osiromašenog uranijuma iz NATO bombi u Srbiji je od karcinoma obolelo 30.000 ljudi, a umrlo je blizu 18.000. Ovu tezu će potvrditi i dodatno ojačati to što ćemo dobiti istraživanja italijanske komisije i dokaze o povezanosti NATO bombardovanja i obolevanja njihovih vojnika od karcinoma.

Taj izveštaj će, uz sve one stvari do kojih sam došao zajedno sa timom naših stručnjaka, predstavljati ključan dokaz za tužbu protiv NATO pakta. Prema proceni koju sam napravio na osnovu sličnih tužbi i presuda koje su donošene širom sveta, NATO pakt bi zato što je ugrozio zdravlje 10 miliona ljudi u Srbiji i okolnim zemljama morao da plati odštetu u desetinama milijardi dolara – objašnjava Čikarić.

Niški advokat Srđan Aleksić, koji sprema tužbu protiv NATO pakta, otkrio je za Informer da će rezultati istraživanja italijanskih stručnjaka biti jedan od glavnih dokaza u sudskim sporovima koji će se voditi protiv svake zemlje pojedinačno.

– U Italiji je od 3.000 vojnika koji su posle 1999. godine bili na Kosovu od raka umrlo njih 348. Većina ovih slučajeva se završila na sudu, a u šest je sud već dokazao direktnu vezu između obolevanja vojnika i njihovog izlaganja osiromašenom uranijumu iz bombi bačenih na Srbiju. Dodeljene odštete nisu zanemarljive, pa su roditelji preminulog vojnika Alesandra Melise dobili 233.776 evra odštete, a njegovom bratu i sestri je dodeljeno po 58.440 evra zbog pretrpljenog duševnog bola. Još 43 ovakva sudska postupka su u toku. Mi nećemo pristati na manje odštete od onih koje su Italijani isplatili svojim vojnicima jer mi nismo građani drugog reda. A uz to, u našem slučaju su u pitanju nevini civili – jasan je Aleksić.

Isti aršini

On dodaje da će za srpske žrtve tražiti iste aršine kao i za preminule italijanske vojnike.

– Ako je sud u Italiji presudio da država Italija, inače članica NATO pakta, plati odštetu svojim vojnicima koji su zbog osiromašenog uranijuma na Kosovu oboleli i umrli od karcinoma, onda ne postoji nijedan razlog da ne dosudi plaćanje odštete i za svakog građanina naše zemlje koji je oboleo zbog tih radioaktivnih materija. To će biti ključna teza sa kojom ćemo potkrepiti tužbu – ističe Aleksić.

Proučićemo izveštaj Italijana

Delegacija Srbije na čelu sa predsednikom Skupštinskog odbora za zdravlje i porodicu Darkom Laketićem putuje u Italiju, gde će se 6. i 7. marta sastati sa predsednikom Komisije Parlamenta za istragu o osiromašenom uranijumu Đan Pjerom Skanuom, od koga će dobiti rezultate najnovijih istraživanja njihovih stručnjaka o povezanosti NATO bombardovanja i obolevanja od karcinoma. U slučaju da zaključci iz ovog izveštaja podrže tezu naših stručnjaka, oni će biti glavni dokaz u tužbi protiv NATO pakta, koja je u pripremi.

– Idem da preuzmem rezultate istraživanja italijanske komisije i tek kada vidim i dobro proučim taj izveštaj moći ćemo da znamo da li će nam i koliko značiti za tužbu protiv NATO. Ono što je dobro i što ide nama u prilog jeste da su Italijani već pokrenuli intenzivnu priču u svom i evropskom parlamentu o tome šta se dogodilo njihovim vojnicima – otkrio nam je Darko Laketić.

(Informer)
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
11-03-2018, 06:08 PM (Последња измена: 11-03-2018 06:19 PM од Прст_у_ока_латиници.)
Порука: #109
RE: Truli zapad ili zaostali istok
ТРИФКОВИЋ: Србима прети двострука опасност – и од ЕУ и од НАТО-а
15:40 11.03.2018.

Поред комадања матичне територије, Србима прети и преваспитавање у складу са идеолошким стандардима постхришћанског Запада.

Срђу Трифковића није потребно детаљно представљати. Реч је о једном од најистакнутијих српских стручњака у домену међународних односа, спољнополитичком уреднику магазина Chronicles и професору Универзитета у Бањалуци. Повод за овај интервју био је његов двонедељни боравак на Блиском истоку, у Либану. На крају смо ипак одлучили да проширимо дијапазон тема и дотакнемо се унутарполитичке борбе у САД, све сложеније ситуације у Европској унији, али и унутрашњих и спољних опасности које се надвијају над Србијом и српским народом. Кренимо редом.

Недавно сте провели две недеље у Либану. Кажу да је стање у тој земљи својеврсни барометар стања на целом Блиском истоку, премда тренутно, и поред политичких тензија, Либан делује стабилније у односу на велики део региона. Какав је ваш поглед на тамошњу политичку и друштвену ситуацију?

— Либан јесте опстао као лабави кондоминијум кључних актера у грађанском рату, али он није одраз равнотеже снага у хронично нестаблином ширем региону. Основна је разлика да хришћани у Либану ипак опстају, премда у смањеном проценту у односу на предратно време и са неизвесним дугорочним изгледима. Насупрот томе, њихов положај другде у региону је трагичан.

После америчке интервенције у Ираку, хришћани су доживели егзодус библијских размера, уз савршену равнодушност окупационе силе. Они су чинили око осам процената житеља Ирака пре америчког напада 2003, а данас опстају само у траговима. Углавном је реч о старијој популацији без много опција, попут преосталих Срба у Лици и Далмацији.

Под аутрократским али секуларним БААС режимом Садама Хусеина уживали су сва политичка и верска права, али је грађански рат изазван страном интервенцијом њих учинио колатералним жртвама ширег сукоба двотрећинске већине ирачких шиита – који од промене режима контролишу централну власт у Багдаду – и мањинских сунита, који су били окосница снага отпора окупацији у западном делу земље.

ХОНГ КОНГ БЛИСКОГ ИСТОКА

Сунитски џихадисти, оличени у Исламској држави, али и другим покретима, третирали су хришћане као потенцијалне колаборационисте непријатеља. Спали су на дискриминисану заједницу којој дугорочног опстанска нема. Уследило је масовно исељавање, често уз губитак својинских права над остављеним некретнинама.

Опстанак хришћана у Сирији – где су до 2011. године чинили десетак процената становника, око два милиона људи – такође је под знаком питања. По проценама црквених епархија (православних, мелкитских и маронитских), њихов се број преполовио од почетка грађанског рата. Хришћани су у целини образованији и боље прилагодљиви друштвима-домаћинима у западном свету, тако да су способни и спремни да се интегришу у земље пријема. Стога су углавном остајали ван статистика о блискоисточном мигрантском цунамију који је задесио Европу 2015. године. Њихов опстанак у Сирији, у ма ком броју, пресудно зависи од опстанка Башарове владе у Дамаску.

У Либану је током и након грађанског рата дошло до територијалне консолидације завађених заједница, тако да имамо мање-више компактни шиитски југ и већи део долине Бека, затим сунитски север са центром у Триполију, као и хришћански приобални појас Либанске горе са планинским залеђем, од Триполија до Бејрута. Овакав исход у много чему подсећа на постдејтонску Босну и Херцеговину, са том разликом да формално нема страног ,,високог представника“ који може да арбитрира у корист једне од заједница и у циљу наметнуте унитаризације.

Грађански рат окончан је унутрашњим договором, који опстаје првенствено зато што ниједна страна за сада не тежи да своју вољу наметне другима. На сцени је микрокосмос система равнотеже снага какав смо имали у Италији у време ренесансе, или у Европи после Бечког конгреса.

Колико се данас у Либану осећају последице грађанског рата који је током 70-их и 80-их опустошио земљу? Да ли је могуће повући паралеле између тог рата и онога што данас гледамо у Сирији, пре свега због учешћа великог броја актера са различитим циљевима и агендама?

— Незахвално је правити паралеле, јер Либан ужива компаративне предности које Сирија нема. Центар Бејрута се спектакуларно опоравио, пре свега јер представља центар пласирања (и прања) огромних заливских пара. Припадницима саудијске и емиратске елите одговара да имају оф-шор центар – на пар сати лета од Ријада и Дохе – где могу да се викендом ослободе стега невеселог живота под правилима шеријата. Ту је надомак главног града чувени казино, ту су луксузни хотели попут обновљене Фениције, добар провод, првокласна храна и коктели, лепе и доступне даме, а ту су им и оф-шор инвестициони фондови.

Либан као својеврсни Хонг Конг Блиског истока има предности које нема злосрећна Сирија, док овај аранжман траје. Да он вероватно није дугог века свима је јасно, али брига о дугорочним сценаријима није дневна преокупација припадника либанске пословне елите. Они су претежно хришћани-маронити, наследници феничанског трговачког умећа, искусни у уметности преживљавања, често са резервном опцијом одступнице у некој од прекоморских земаља (пре свега Бразил, Француска и САД).

За обичан свет живот није лак – две трећине Либанаца живи на мање од 700 евра месечно – али у том делу света статистике су варљиве због огромне сиве економије. Бруто национални производ по глави становника је нешто већи од српског, али су социјалне разлике далеко јаче изражене. Општи је утисак да нема акутне беде, попут предграђа Каира на пример, али нема ни развојног бума који се предвиђао после окончања грађанског рата. У последњих седам година сиријска трагедија је томе наравно допринела. Већина Либанаца жели опстанак Башара као предуслов очувања лабавог статуса кво у својој земљи, али истовремено нема много наде у дугорочну стабилизацију региона у целини.

Да ли сте у разговору са Либанцима стекли нешто ближи увид у политичку заврзламу с краја прошле године, када је либански премијер Харири током посете Саудијској Арабији поднео оставку, након чега је, могуће и против своје воље, задржан неколико дана у тој земљи, да би потом директно из Саудијске Арабије отпутовао у Француску. Кад се коначно вратио у Либан, нагло је променио мишљење о оставци. Можете ли нам рећи нешто више о тој несвакидашњој епизоди?

— Афера Харири је одраз чињенице да је Либан дуго био држава са ограниченим суверенитетом. Подела власти заснована на неформалном националном пакту из 1943. почива на попису становника под франуским мандатом још из 1932. Сходно њему положај председника владе припада сунитским муслиманима, који у данашњем Либану чине око 27 одсто становника и чији су политички заступници годинама (не без основа) сматрани експонентима заливских, пре свега саудијских интереса.

Премијер Саад Харири, који је на положај дошао 2016, од те матрице је одступио покушајем да Либан држи по страни од регионалног надметања Саудијске Арабије и Ирана, а конкретно својом политиком налажења компромиса са либанским шиитима (око 28 одсто Либанаца) и њиховим оружаним покретом Хезболах.

Саудијци су јесенас Харирија принудили на оставку, држећи га у кућном притвору у Ријаду где је био у посети. То је објективно био скандал првог реда, али Саудијска Арабија на Западу – пре свега у Вашингтону – већ годинама ужива имунитет од критика. Њима се тај потез свеједно показао дугорочно контрапродуктивним.

Вративши се зимус у Бејрут (захваљујући француском посредовању), где је дочекан као херој, Харири је заузео још помирљивији став према шиитима него раније. У свом залагању за стабилизацију Либана на основу мултиконфесионалног договора, што неминовно обухвата прихватање Хезболаха као легитимног партнера, он је потврдио да су Саудијци у целој афери претрпели пораз – и не само они, већ и Израел и Вашингтон, који су желели да делегитимизују Хезболах као актера на либанској политичкој сцени.

Овакав исход је директна последица успеха Башара ал Асада на ратишту у суседној Сирији, где је Хезболах био активни учесник на страни владе у Дамаску и чији је положај у Либану тиме битно ојачан. Ту чињеницу данас не могу да пренебрегну ни политички лидери либанских сунита, премда су испрва већином подржавали Башарове противнике. Афера Харири завршена је тактичком победом Ирана, али не и стратешким тријумфом: то је била само једна епизода у геополитичком надметању коме нема краја.

Како данас процењујете Трампове шансе у борби са оним што се уобичајено назива „дубоком државом“, премда сте Ви рекли да је бољи назив „перманентна држава“, односно да се просто ради о америчкој држави као таквој. У почетку сте били јако скептични, чак сте наводили да је Трамп капитулирао, да бисте потом, након објављивања меморандума о злоупотребама овлашћења у FBI током предизборне кампање, навели да се Трамп вратио у игру, као и да дешавања у Вашингтону иду у прилог Србима. Какав је ваш став данас?

— У целини сам ипак песимиста. Трампов повратак у игру има првенствено домаћи значај. На светској сцени, као што се свакодневно уверавамо, имамо наставак приступа његових претходника по низу битних питања, а у односима са Русијом пре свега. Ово је одраз Трампове свеопште неспремности да – макар и по цену политичке конфронтације унутар сопственог, републиканског табора – следи своје инстинкте и обећања из кампање 2016. и претходних година.

Међу примере подлегања естаблишменту свакако треба укључити и одлуку да Америка снабдева оружјем режим у Кијеву и „проверене“ фракције у Сирији, затим наставак рата у Авганистану, као и најављену намеру да САД пониште споразум о контроли иранског нуклеарног програма. У данашњем Вашингтону, процес креирања спољне политике постао је дифузан више него икада. Примера ради, јула 2017. године амерички Конгрес усвојио је закон о новим санкцијама Русији и тиме ограничио Трампов ауторитет да их самостално укине. У кључном питању односа са Русијом, председнику је тако ускраћена могућност да делује као рационални доносилац одлука. Његове руке су практично везане.

У другој години свог мандата, премда и даље понавља слоган „Америка на првом месту“ као реторичку поштапалицу, Трамп је супстантивно одустао од њене суштине. Срж те девизе била је у одбацивању хегемонизма и прихватању статуса САД као суверене националне државе ослобођене самопоражавајућих окова глобално-империјалних заблуда.

Не би било сасвим исправно рећи да је америчка перманентна држава саботирала и подрила легално изабрану извршну власт. Било би тачније констатовати да је један бунтовни, вашингтонском дуополу нежељени председник покушао да промени давно зацртани курс естаблишмента – и да је у том покушају претрпео пораз. Што се тиче оперативаца перманентне државе, председник Доналд Трамп више не мора да буде свргнут неким импичментом; он је ефикасно зауздан и припитомљен.

Вратимо се нешто ближе Србији, у Европу. Ангела Меркел је успела да сачува свој климави канцеларски трон и утисак је да ће, иако је прошао зенит њене моћи, у наредне четири године и даље бити прво лице ЕУ. Мислите ли да ће успети да поврати европски status quo, односно да у већем делу Европе ствари врати у стање какво је било пре Брегзита и јачања покрета и странака које мејнстрим медији називају „популистичким“, или видите рађање једне нове Европе оличене у Вишеградској групи, Алтернативи за Немачку, Националном фронту, па и десној коалицији у Италији, која је на изборима у недељу освојила највише гласова? Укратко, да ли се Европа ослобађа неолибералних фантазија о свету без идентитета, граница и ратова?

— Која „Европа“? Европска унија прерасла је одавно у радикални пројекат културно-марксистичке постмодерне, чији је циљ да кодификује и посвети једну творевину олигархијске природе, која оличава тежње и интересе постнационалне елите. „Брисел“ замењује дух аутентичне Европе култом непрекидног напретка човечанства кроз друштвено-политички инжењеринг.

Ангела Меркел је отелотворење идеолошке посвећености бриселске „Европе“ неолибералној глобализацији, која је претворила мултикултурализам и неограничену имиграцију (претежно исламску) у две неповредиве евродогме. Резултат је злокобна улога Брисела као објективног савезника џихада. Доследна идеолошкој матрици својих франкфуртских ментора, еврократија одбацује сваку сугестију да су завештање европске породице, њена култура и историјска искуства, вредни очувања.

Брегзит се стога може упоредити по потенцијалном значају са падом Берлинског зида скоро три деценије раније. Испољио се, оштрије него икад, дубоки јаз између друштвене и политичке елите и незадовољне провинцијске тихе већине која је одбила да буде заплашена претњама о смаку света. Та већина изразила је своју одбојност и према бриселској машини и према постнационалној елити која је доминирала политичким процесом и медијским дискурсом на Острву. Питање права нација да суверено одлучују о томе кога ће пустити на своју територију, поготову у контексту покушаја Брисела да силом намеће мигрантске квоте земљама чланицама, има потенцијал да и друге народе подстакне на отпор.

Што се бриселске Европе тиче, на помолу је крај немачко-француског мита да је процес све тешњих политичких евроинтеграција природан и неповратан. Доминантни ставови евро-елита о имиграцији, суверенитету нација и трговинским токовима биће сада све чешће и жешће оспоравани. Растући евроскептицизам постао је очигледан у резултатима избора у јесен 2017. у Немачкој, Аустрији и Чешкој, а сада и у Италији. Кључ за разумевање отпора бриселској Европи јесте ароганција њених елита. Коалиција мулти-култи фанатика, постнационалних технократа, неомарксиста и лопова која влада институцијама ЕУ у исходима тих избора види доказ да је демократија исувише озбиљна ствар да би била препуштена народу. Они ће учинити све што могу да спрече неки нови референдум, ма где и ма када.

Насупрот њима, здрави евроскептицизам, заснован на два главна стуба – завођењу контроле над имиграционим цунамијем и повратку суверене државности традиционалних европских нација – у пуном је замаху. Данас евроелитама прети губитак кредибилитета и ауторитета упоредив са кризом совјетског естаблишмента после појаве Солидарности у Пољској 1981.

Номенклатура ЕУ је носилац мноштва фаталних слабости Европе, укључујући како примарни узрок – губитак вере – тако и низ секундарних, а пре свега непријатељство према сваком облику солидарности традиционално хришћанских заједница, видљиво у равнодушности ЕУ према уништавању хришћанских цркава на Косову и Метохији, или процесу истребљења хришћана на Блиском истоку и другде у исламском свету. Негација историјске и духовне утемљености сопствених народа и друштава пропраћена је наметањем парадигме глобалног света и међусобно ускладивих вера, културе и порекла. Ово пружа идеолошку подлогу политици отворених граница, мигрантским инвазијама и наметању култа „различитости“, „мултикултурализма“ и „толерантности“.

Следи демонизација и криминализација сваког неслагања са овим принципима, конкретно у Немачкој применом драконских закона против „говора мржње“ и мерама полицијског надзора против „девијантних“ особа и група. Могућност негативне реакције Европљана на последице исламске демографске инвазије њихових земаља проглашена је већим бауком од инвазије саме, због чега је измишљен термин „исламофобија“.

ГЕОПОЛИТИЧКА ИНВАЗИЈА

Ипак, већина припадника европских нација свесна је нужности самоодбране, али их спутава елита која држи моћ, медије, институте и катедре и ствара климу цивилизацијске капитулације. Притом, да иронија буде потпуна, европски народи у опадању подвргнути су индоктринацији са циљем да поверују – или пак да под принудом прихвате – да је демографски преокрет заправо благослов мултикултурализма који обогаћује њихова друштва и чини их узбудљиво разноликим.

Да би опстала, Европа ће морати да заустави прилив имиграната неподложних асимилацији и испуњених дубоким презиром према друштву-домаћину. Садашњим темпом раста, исламска дијаспора ЕУ од преко 20 милиона удвостручиће се до 2030; тада ће рађати око једну трећину деце у петнаест држава које чине старо језгро Европске уније. Овај процес битно је различит од таласа имиграције у Северну Америку у XIX и XX веку. Нема асимилације, нема интеграције, нема ни помена о прихватању културе земље-домаћина.

Починиоци терористичких напада и „младићи“ који дивљају улицама француских предграђа нису мотивисани гневом због наводне дискриминације или недостатка запослења, већ презиром и мржњом према друштву-домаћину. Европа није подвргнута процесу миграција, већ инвазији са несумњивим геополитичким циљевима. Номенклатура ЕУ и евроелита оличена у Ангели Меркел, саучесник је у том удруженом злочиначком подухвату. Она је такође, супротно свим трезвено дефинисаним европским – а пре свега немачким – интересима, и саучесник Америке у третману Русије као претње, као супарника и непријатеља. То је, да парафразирамо Таљерана, горе од злочина; то је грешка.

Није тајна да немате нарочито високо мишљење о томе како је Русија одиграла украјинску партију. Недавно је Сергеј Лавров рекао да ЕУ у Србији понавља украјинску грешку, на шта је Жан-Клод Јункер одговорио изјавом да Србија и Украјина нису за поређење. Какав је ваш став о томе, да ли мислите да би Србија могла да скрене са курса политике европских интеграција без великих турбуленција?

— Са западног становишта апсолутно није било никакве ,,украјинске грешке“! Геополитички гледано, Украјина је кључна област рубног подручја (Спајкманов Rimland) које окружује евроазијско срце копна, а њен de facto прелазак у западни војнобезбедносни табор прети да Русији ускрати стратешку дубину на потенцијално рањивом југозападном боку.

Ова чињеница објашњава одлуку влада кључних земаља ЕУ и САД да изрежирају крваву представу „догађања народа“ на кијевском Мајдану у зиму 2013-2014, затим државни удар којим је оборен легално изабрани шеф државе фебруара 2014, као и крвави пир који је недуго потом уследио. То није био само амерички већ и евро-бриселски сценарио. Будимо реални, остварен је преко свих очекивања.

Наравно, вашингтонски дуопол је после пуча у Кијеву уграбио прилику да обнови војно-безбедносну доминацију САД у Европи и да поремети до тада растуће руско-немачко партнерство. Ова стратегија, са становишта америчког хегемонистичког дуопола, показала се успешном. Од продора у Украјину и стварања трајне кризе у односима са Русијом нема бољег начина да се обезбеди продужетак америчке доминације у Европи.

Стављена је тачка на ионако колебљиве покушаје артикулисања независне спољнополитичке стратегије ЕУ. Што је можда и важније, спречава се даље приближавање двеју највећих европских нација, двеју континенталних и међусобно компатибилних сила, Русије и Немачке. Евентуална осовина Берлин-Москва, коју је градио Бизмарк и за коју се потом залагао Карл Хаусхофер, већ век и по представља најгору ноћну мору англосаксонских стратега.

У том ширем контексту гледано, Жан-Клод Јункер је у праву: Србија и Украјина нису за поређење. Украјина је неупоредиво важнији геополитички згодитак. На Балкану су притом активно присутни тројаки геополитички вектори – амерички (атлантистички) који се ослања на Албанце, германско-континенталистички који се ослања на Хрвате, као и неоосмански који се ослања на ,,Бошњаке“ и пројектује путем ,,зелене трансферзале“.

Још увек недостаје активно присуство евроазијског вектора са истока, што Србима реално умањује маневарски простор. Да апсурд буде већи, у скоро дводеценијској еуфоричној пропаганди ,,европског пута Србије“ замагљена је чињеница да Србе у кључним земљама ЕУ напросто не желе да прихвате, јер германско срце старе Европе њих третира као хронично реметилачки фактор и према њима има цивилизацијски и културолошки отклон. Ова чињеница није подложна ревизији без обзира на понашање званичног Београда. Србија у ЕУ неће ући никада, што је уосталом један од предуслова њеног опстанка.

За крај, једно питање о домаћој политици. Недавно сте отворено критиковали склапање идеолошки некомпатибилних коалиција, а након избора у Београду, на којима су све суверенистичке листе доживеле дебакл, изнели сте став да је требало да иду у једном блоку. Мислите ли да, уколико на следећим изборима не наступе у широј коалицији, десним странкама и покретима прети политички нестанак?

— Нестанка неће бити, јер тежње ка очувању културног и духовног идентитета, породице, националног бића, територијалног интегритета и суверености имају тиху али стабилну подршку већине Срба. Оне пре или касније морају да нађу бољу форму политичког артикулисања него што је сада случај да би се тај потенцијал претворио и у бољи изборни резултат. То ће се неминовно догодити, ако не на следећим изборима, онда на оним после њих.

Велики је проблем што прети опасност да ће до тада, поступцима садашње власти, бити битно ослабљен свеопшти положај нације и државе. Србима прети двострука опасност. Прети им даље сужавање матичне територије до тачке када ће остатке њихове демографски, морално и економски исцрпљене државе чинити само они делови некадашњег Београдског пашалука на које баш нико други (за сада) не претендује.

Прети им истовремени захтев даљег кротког приклањања културним обрасцима западне постмодерне, како би доказали своју зрелост за бескрајни процес „евроинтеграција“ – од прихватања потенцијално неограниченог броја миграната, до слављења политизоване девијантности свих боја и скраћеница. Мотивација спољних ментора тих процеса, наравно, није у афирмацији разноликости и толеранције. Њихов циљ је трајно преваспитавање Србије, сходно идеолошким стандардима постмодерног, постхришћанског, пост-хуманог Запада.

Да би Србија бројним изазовима успешно одговорила, њен останак не само ван НАТО савеза већ и ван Европске уније представља битан предуслов. Бити ван домашаја Брисела, било као седишта западне алијансе или као престонице олигархијске анти-Европе, уз ширење дијапазона спољнополитичких опција и успостављање што тешњих веза са противницима глобалног хегемонизма свих боја, није само по себи довољно за опстанак Срба и Србије; али свакако јесте услов опстанка.

ЗАРОБЉЕН ВОЈНИК АРМИЈЕ ДНР: Женски агент га омамио и намамио (ВИДЕО)
03/11/2018 15:21

У оперативној команди ДНР речено је да је један припадник њихових оружаних снака у украјинском заробљеништву.


Заменик начелника оперативне команде ДНР Едуард Басурин је на конференцији за медија изјавио да је један војник ДНР заробљен и да су у тој акцији улествовали грађани заврбовани од стране украјинске војске.

Басурин је казао да је ову диверзију извршила женска особа и агент украјинске војске, која је помоћу психоактивних супстанци заробила војника и предала ха украјинској војсци.

Украјински војни канал на Јутјубу објавио је снимак са заробљеним устаником ДНР и наведено је да је он држављанин Руске Федерације.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-03-2018, 03:48 AM (Последња измена: 15-03-2018 06:34 AM од ЈВуО-КГ.)
Порука: #110
RE: Truli zapad ili zaostali istok
У Балкан инфу је требало доћи до сучељавања ставова про западног Дарка Трифуновића и про источног Зорана Буљугића. По чему је наведени Буљугић стручан и компетентан да представља ту страну, нисам схватио. Тип који предаје руски језик у средњој школи издаје се и за стручњака за геостратешке односе. У емисији је показао да је штурог знања, а стручњак је постао на интернету, вероватно.Након обавезне одбране комунистичког наслеђа, геостратег Буљугић је показао да барата лажима и неистинама као најбољи српски политичар. Надам се да га Теша више неће звати у емисије јер се од поменутог слабо шта паметно може чути.Сваки историчар који погледа емисију, схватиће после 15 минута колико овај везе са животом нема.


Емисија се завршила повицима и покличима.

Зоран Буљугић "Живела Русија".

Дарко Трифуновић "Живела Србија".

Крио се Буљугић више од два и по сата, али душа комуњарска није издржала, штета што није запевао неку руску песмицу или да одигра један казачок код Теше на столу.
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
15-03-2018, 11:47 AM
Порука: #111
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Даклем пре него што се упустимо у анализу деловања овог НАТО-Четника Шумадрипца изнад, лика са преко 100 IР адреса и налога, предлажемо цењеним дискутима да искључе звук и да само посматрају човека-парцова и хермафродита Трифуновића и балет који исти игра са својим ручицама!

Куку и леле....

ЉУДИ ПА ЧОВЕК ЈЕ СТОПОСТОТНА ПЕДЕРЧИНА У СЛУЖБИ ЦИА АГЕНТУРЕ!

Није случајно што су све, све, све војничке структуре у историји, почев од Александра па надаље, у ратним и предртаним ситуацијама најпре елиминисале мужеложнике из својих редова!

Зашто?

Па зато што је у војничком свету познато да се педери препознају међу собом у противничким таборима па да по правилу делују против својих формација ако тим чином могу да задовоље своју страст и изопаченост!

А Трифуновић ради као "безбедњак"!

Ма немо'!

Тешко оној Држави коју овакви "безбедњаци" обезбеђују!

Ми не тврдимо ође да су и Трифуновић и овај шатро "Свештеник" из Крагујевца Шумадрипац, плаћеници у новцу!

ОНИ РАДЕ ЗА ЏАБА....НАИЗГЛЕД!

Међутим!

Најгоре су бесплатне курве!





Узгред, професор Буљугић је одржао праву лекцију из историје и геополитике успаљеном колерику и очигледном педеру и хермафродиту са све сисама и пискавим гласом, човеку-парцову Трифуновићу!

Уствари једино право питање које се ође поставља јесте да ли Трифуновић носи танга-гаће, јер....анализирати његов баљезг је у најмању руку неозбиљно и губљење времена Божијег!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
16-03-2018, 06:10 AM
Порука: #112
RE: Truli zapad ili zaostali istok
Смирени и учтиви професор Буљугић једноставно није могао да дође до речи од агресивног колерика Господина (или можда Госпоже) Трифуновића!

Међутим!

Прави одговор на хистеричну русофобију компрадорске квази-елите, како у прошлости тако и у титовској СФР Шугославији и данашњој NOVOSRBIJICI, дао је професор Др. Дејан Мировић данас на Коларцу приликом промоције своје књиге о русофобији у Срба комбинованој са кроатофилијом, па каже:





У публици су запажени Драгослав Бокан, Бошко Обрадовић, Коста Чавошки и....Војислав Коштуница.

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)