Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 0 Гласова - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
06-06-2018, 05:24 PM (Последња измена: 25-10-2019 03:49 PM од Милослав Самарџић.)
Порука: #1
УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
8


Величанствена је и бескрајна смотра српских родољуба кроз историју. Напоредо, међутим, тече колона посрамљених "родољубаца" — лажних националиста. На овај тип у српском политичком животу указао је још Стерија, док га је у својој свевременској песми "Наши дани" овековечио Дис певајући о "мрачним душама" што "назваше се патриоти". (Као посебна подврста овог феномена јавља се редовна историјска кобна смена која обично карактерише сваки крај рата: они са војничког зачеља или из позадине прелазе у прве редове послератног друштвеног живота.) Тек, наши дани у последњој деценији XX века са посебном брижљивошћу неговали су овај политички тип. Тако се поприлично намножила ова колона лажних родољуба, до те мере да је почела да заклања поглед на славну родољубиву историју српског чојства и јунаштва. Стога да бисмо отворили погледе ка истинском српском национализму морамо испред очију растерати магле лажног и компромитујућег национализма, истовремено указујући на његове специфичне корене у прошлом (комунистичком) полувеку.


ЗАМАСКИРАНИ КОМУНИЗАМ

Без обзира да ли се комунисти налазе у борби за освајање или очување власти, они се користе најразличитијим маскама, неуморно прикривајући своје право лице и циљеве.

Корени комунистичког премаскирања у националне ношње налазе се у времену грађанског рата 1941—45, када партизани под плаштом борбе за ослобођење подижу комунистичку револуцију за освајање власти. Њихова претварања почела су још пре рата када су, по налогу Коминтерне, прво глумили антифашисте, да би потом све од пакта Рибентроп — Молотов (август 1939) до Хитлеровог напада на Совјетију 22. јуна 1941. били пацифисти и пријатељи Немачке, савезника "братског СССР-а". Тек са угроженошћу Совјетије југословенски комунисти подижу устанак, напуштајући градове где су сарађивали са окупатором. (Као што са угроженошћу Енглеске, и са подстицајем енглеске обавештајне службе, пучисти преузимају власт 27. марта 1941.) Устанак, заправо, представља маску за револуцију, што наравно треба прикрити: "Ми смо у почетку избјегавали да говоримо о социјалистичкој револуцији. То тада није било нужно подвлачити, да не бисмо непријатељима давали могућност да необавјештене и политички недовољно упућене људе застрашују својим тумачењима идеја социјализма и комунизма" (Јосип Броз Тито, НИН, 11.5.1975). У ту тактичку сврху све је дозвољено: маскирања у четничке преобуке, лажно ширење вести у народу (нпр. о строго "патриотском карактеру покрета"), дозирано допуштање традиционалних националних обичаја (Брозова маска тако чак 1946. године још увек не дира веронауку у школи и обележава Савиндан у Београду).

Али, убрзо након освајања власти на совјетским тенковима комунисти скидају маске и показују сву мржњу према политичким противницима: Цркви, Српству, монархистима, антикомунистима, угледним грађанима (свештеницима, учитељима, трговцима, сеоским домаћинима) и иза себе остављају масовне гробнице и препуне робијашнице у свим српским варошима.

Неколико година страховладе у околностима потпуне комунистичке диктатуре биле су покушај да се уведе крај српске историје, државности, црквености, националне просвете и културе и разбију целине српских националних територија, Српске Православне Цркве, српског језика (помоћу измишљања нових "језика", "цркава", "нација", "република"...). Међутим, српска нација је, упркос свему, опстала, а комунистички режим постепено слабио, тако да је нагло расла потреба за новим пресвлачењима и подметањима у циљу опстанка на власти.

Тако у комунистичком маскирном самозаштитном систему Крцун и Ранковић постају браниоци српских националних интереса, 1968. антирежимска побуна, Добрица Ћосић дисидент, Слободан Милошевић национални вођа, компартијски функционери опозициони прваци, националисти, четници, равногорци, а стамболићевци и остали унучићи комунизма грађани, демократе, опозиција, па "нова власт".

Тако се као побуњеници, дисиденти, опозиција, алтернатива, председнички противкандидати, "оци нације", непрестано потурају "бивши" комунистички кадрови.

Без обзира, дакле, да ли се комунисти представљају као антифашисти, пацифисти, ослободиоци, домољуби, родољуби, националисти, патриоте, демократе, грађани, они остају комунисти (безбожници, србофоби) са једним јединим циљем голе борбе за очување власти.

Али највеће комунистичко позориште маски основано је у њиховој Служби безбедности, високо развијеној технологији за производњу маскираних заштитника система.


УДБАШКА ИСТОРИЈА СРБА

Политичка историја Срба у последњих неколико деценија представља, заправо, јавни одраз тајне историје комунистичке Службе државне безбедности — по злу познате као УДБА. Удба је већ деценијама једини режисер свих политичких игара међу Србима. Посебно последњих десет година српску политичку сцену карактеришу играчи подељени из удбашког шпила карата.

Ова тајнополицијска употреба убачених људи води порекло из затворске селекције сломљених притвореника који су за своје ослобођење из комунистичког пакла пристајали да раде за Службу. Тако су откуцаване илегалне четничке групе после '44, као и сви видови отпора комунистичкој тиранији; тако су од бивших антикомуниста изаслати доушници и убице у емиграцију; тако су регрутовани криминалци из београдског подземља за услуге политичких убистава у земљи и емиграцији. Робија је, дакле, била велики удбашки регрутни центар, где су сломљени робијаши постајали штићеници и послушници Службе. И уопште сви нивои комунистичке организације друштва (школство, радне организације, државни органи) били су предмет опште мобилизације шпијуна, доушника, цинкароша и достављача у служби Удбе односно Партије, по познатом критеријуму универзалног комунистичког конкурса за најмањег Србина тј. најрадоснијег отпадника од своје вере и нације. Овом удбашком колу режимске безбедности, из страха, каријеристичких побуда и полтронства, придружили су се и многи Чворовићи из свих слојева друштва.

Своје антисрпско деловање Удба је поставила управо на двострукости значења грчког префикса АНТИ, који не значи само лако уочљиво и провидно, директно ПРОТИВ, СУПРОТНО, већ и тајно, намештено, подметнуто УМЕСТО. Удбашки методи разарања сваке могућности појаве режимске опозиције били су, дакле, поред директног елиминисања политичких противника (убиствима, затварањима, компромитовањима, спречавањима, претњама), и много суптилније природе: УБАЦИВАЊЕ УМЕСТО онога очекиваног, правог, жељеног, супротног, противног комунизму, а све ради потпуне контроле свих опозиционих комбинација и руковођења политичком игром у дозвољеним границама безбедности комунистичке власти.

Тако је само из Удбе могла потећи лажна представа о постојању Српске Удбе, и о комунистичким крвницима као браниоцима српских националних интереса. Посебан изум представља удбашко прављење лажних дисидената, лажних опозиција, лажног вишестраначког система у коме се јасно знају правила игре и границе дозвољене опозиције. Ова удбашка стратегија до те мере је усавршена да су они тачно предвиђали идеолошке секторе који могу постати интересантни и унапред у њих постављали своје агенте. Тако њихови људи добијају задатак да отварају табу теме (да би биле контролисано отваране), причају политичке вицеве (да се не причају без контроле), воде студентске протесте (да их не би водио неко ко није под контролом), оснивају политичке странке (да би својим људима премрежили читаву политичку сцену и искључили могућност неконтролисане опозиције). Из истог удбашког центра организују се политичка убиства виђенијих Срба по емиграцији, расколи у СПЦ, а у наше време и политичка десница државне безбедности. Удбашку слику света индиректно подржавају и сви они застрашени и аутоцензурисани интелектуалци (професори, академици, новинари, књижевници...), док је директно подупиру доушници на свим нивоима.

Два посебна пројекта из удбашке стратегије очувања власти по сваку цену обележила су 90-е: потези на националну карту и употреба криминалаца. Увек када се у тих десет година јављала потреба за спасавањем власти, комунисти би одиграли на националну карту потурајући одбрану своје владавине на место нужне одбране Отачаства. Удбашки производ је, најпре, и сам газиместански лажни пророк, док су све ратове које он није водио водили удбашки супервизори и криминалци-ратници. До открића успешне употребе криминалаца Удба је дошла још 70-их и 80-их када из редова београдског подземља регрутује атентаторе на српске емигранте, заузврат им дајући "слободу рада". Ова удбашка тактика кулминирала је 90-их када криминалци воде ратове за Службу заузврат добијајући слободу безграничног богаћења и уличне осионости, као и статус угледних грађана. На тај начин Удба омогућава да злочини криминалаца у њеној служби буду проглашени за српске злочине. Потом се Србима намећу осећање кривице пред другима и фрустрације за изгубљене ратове и неостварене националне интересе. За све то време блокира се свака истрага о комунистичким злочинима од 1941. године и откривање комунистичких биографија већине личности јавног политичког живота. Врхунац неуништивости ове удбашке стратегије представља петооктобарска намештена револуција у којој бива жртвован спољашњи експонент и његова дворска клика зарад опстанка полувековне комунистичке елите, помоћу операције довођења на власт поражене комунистичке фракције са Осме седнице и њихове идеолошке грађанске дечице. Овим изнова тријумфује стара комунистичка тактика премаскирања у циљу властодржачког опстанка.

Српске политичке промене у протеклих петнаест година могу се, дакле, разумети једино као смене комунистичких фракција на власти. Када се томе придода строго селектирани београдски друштвени слој њихове псеудоелите, углавном одабран од деце комунизма и намењен кадрирању у породичном кругу, онда је удбашка историја Срба потпуно заокружена. Следе ЈЕДИНО ЛОГИЧНИ СРПСКИ ЗАКЉУЧЦИ:

1. Комунисти нису и не могу бити Срби, односно Срби су могли постати комунисти и престати бити Срби (класичан пример превере).
2. Не постоје српски већ антисрпски комунисти, као што не постоји српска већ антисрпска Удба (у оба значења грчког префикса АНТИ: и против и уместо).
3. Не постоје бивши комунисти (јер не родише род достојан покајања), већ нова власт старих комуниста, пресвучених у нове партијске ношње.
4. Удбашка политичка сцена и удбашка демократија нису владавина (српског) народа, већ владавина Удбе — удбократија.
5. Удбашки злочини у последњим ратовима и злочини удбашко-криминалних паравојски нису српски злочини, већ наставак комунистичких злочина још од 1941. године.
6. Члановима КПЈ, удбашима и удбашким послушницима мора бити забрањена свака политичка активност, барем у наредних 10 година (уколико нису или не постану предмет кривичног гоњења, што им јасно опредељује место где ће провести извесни остатак живота).
7. Пад комунизма није донео и пад комуниста са власти; стога антикомунизам остаје неодступни чинилац сваког данашњег истински српског политичког активизма.



Ризница Српска

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
06-06-2018, 09:18 PM
Порука: #2
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
Pope, ti ko Zahumlje kilometarski copy/paste tekst.

Lepo stavis deo teksta i ispod link...

Ovolike tekstove niko zivi ne cita..

Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
07-06-2018, 03:07 PM
Порука: #3
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
(06-06-2018 09:18 PM)Mekenzi Пише:  Pope, ti ko Zahumlje kilometarski copy/paste tekst.

Lepo stavis deo teksta i ispod link...

Ovolike tekstove niko zivi ne cita..

Кога интересује имаће стрпљења или жеље да прочита текст, овде или преко линка.

Иначе, реченица:"Комунисти нису и не могу бити Срби, односно Срби су могли постати комунисти и престати бити Срби" је потпуно тачна и ту нема полемике.

Јеремија
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
09-06-2018, 01:49 PM (Последња измена: 09-06-2018 01:52 PM од Брада.)
Порука: #4
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
http://www.pogledi.rs/forum/Thread-vuk-d...0#pid75360

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-vuk-d...4#pid94694

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-istor...0#pid52890
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-06-2018, 01:06 AM
Порука: #5
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА




Ауууу...ал'ће сад да настане друковање у Новосрба!

Има сви удбашки цинкароши да се реактивирају, наравно они који још нису липсали!

Ц, ц, ц....види како се Чамрић одма'заинтересовао!

Тагата је наша поголема!

ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
05-12-2018, 07:37 PM
Порука: #6
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
.
О ВУЧИЋЕВИМ УДБАШКИМ НАЦИОНАЛИСТИМА



Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, био је председник Српског народног покрета Наши, Иван Ивановић. Тема емисије је била стање на патриотској опозицији у Србији.

Свако, ко у овом моменту, пакује причу која одговара Александру Вучићу – Срби, браћо, одбранимо свету земљу, одбранимо Косово, напали су Србе доле и слично, ко виси цео дан по ТВ Пинку и ТВ Хепију, ко даје интервјуе за Ингормер, Српски телеграф и Ало, ко се на тај начин појави на њиховим медијима тај је њихов. Ја сад да седнем у тенк и да тенком уђем у Пинк зауставили би ме, ”, истакао је у интервјуа Иван Ивановић, а онда је додао:

„Од 1945. године овде влада један удбашки систем. Када је кренуло рушење комунистичког система они су се одлично досетили да направе удбашке политичке партије. И у Србији, зато, никада није заживео прави национализам, већ овде влада удбашки национализам, а носилац таквог национализма је Војислав Шешељ, са којим сам нажалост и ја излазио на изборе.”





У емисији се говорило о издаји Косова и Метохије од стране Александра Вучића и решавању косовског проблема (00:00:30 и од 00:14:45), о обележавању краја Првог светског рата у Паризу и Србији (00: 06:30) о Београду који је изгубио душу (00:11:25), о петој колони и режимским патриотама (00:19:30), о удбашком национализму и Војиславу Шешељу (00:23:30) о српској мафији на Космету и српској патриотској опозицији (00:30:30) о српском, европском и руском национализму (00:37:30), о Владимиру Путину и природи режима Александра Вучића, (00:40:20), као о томе како може да се руши владајући режим у Србији, (00:50:00), односно о Републици Српској и Милораду Додику (00:57:00).



Србин Инфо

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2019, 01:11 PM (Последња измена: 25-10-2019 01:22 PM од Шумадинац.)
Порука: #7
RE: УДБАШКИ КОРЕНИ ЛАЖНОГ НАЦИОНАЛИЗМА
.
УДБАШКИ ШЕШЕЉЕВСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ

Удбашки шешељевски национализам је скуп свих најгорих особина које се могу
извући из једног народа и суштински гледано то је анти-српска појава која тера
сваког иоле честитог човека да га буде срамота што је припадник српског народа.
Распад СФРЈ открио је једну тужну истину о Србима. Док су све остале Републике
СФРЈ радиле на њеном уништењу, Срби су се упорно трудили да је сачувају по
сваку цену.
Шта нам то открива?
Слом СФРЈ нам је јасно показао да су у тој вештачкој и наметнутој држави искрени
комунисти били једино Срби, док су сви остали народи (Хрвати, Словенци,
Шиптари… ) гледали да извуку свој интерес из заједничке државе и да се у датом
моменту отцепе и формирају властите државе. Срби су били једини народ који су
желели Југославију и који су били спремни да је штите и бране по сваку цену.
Јачање национализма у бившим републикама СФРЈ, а пре свега фашизма у
Хрватској довео је до тога да и у Србији дође до буђења национализма, али не
оног који у свом корену има Светосавље као темељ и који као основну политичку
платформу има раскид са тоталитарним комунистичким системом, већ се овај
монструм рађа управо из кухиње тадашње УДБЕ како се не би формирале
аутентичне националистичке странке које би срушиле наказни титоистички систем.

Питање које је највише мучило УДБУ у Србији било је како држати под
контролом анти-комунистичке елементе, а у исто време се успешно носити са
тежњама запада који је за циљ имао рушење СФРЈ. Императив УДБЕ у Србији био
је сачувати Југославију макар само Србија и Црна Гора чинили Југославију, што се
на крају и догодило.
Због сулудих идеја о очувању Југославије, УДБА је убрзано радила на
проналажењу кадрова који ће бити лажна и контролисана понуда националиста и у
том циљу из плакара службе су извађени кадрови попут Вука Драшковића
(секретара Мике Шпиљка за информисање, агента УДБЕ средњег ранга са
беспрекорним комунистичким педигреом). Уз Драшковића ту је и звезда ове књиге

Војислав Шешељ оснивач Српског четничког покрета, као и његов саборац Мирко
Јовић (један од оснивача СЧП и касније СНО-а – Српске народне одбране) да би
касније по задатку УДБЕ сваки отишао на своју страну са властитом странком, а у
тој расподели је најгоре прошао Мирко Јовић, који није направио значајнију
политичку каријеру.
Ова тројка настала из кухиње УДБЕ је имала велики утицај током деведесетих
година како се не би изнедриле праве националистичке организације потпомогнуте
Четничком и Љотићевском емиграцијом против које се УДБА борила деценијама, а
која им је сада куцала на врата.
У удбашкој кухињи настао је сурогат национализма а понуда је била разноврсна. За
оне који су били за повратак Династије Карађорђевић и Равногорство је био Вук
Драшковић, а у другој опцији је било модификовано Равногорство са
републиканством, а све уз изглед и кореографију Четника из Булајићевих филмова,
које је представљао Војислав Шешељ
Међутим, као и у свакој породици проблем је настао кад је Вук Драшковић
пронашао другу породицу и почео отворено да подржава запад и на тај начин је
издао своје дугогодишње другове и кумове из партије.
Док су наши непријатељи имали свој аутентични национализам који је здушно
потпомогнут од њихових верских конфесија, Срби су као понуду имали лажне
националисте који су били само форма без суштине. Обична маска са ликом
патриотизма која се налазила на лицу УДБЕ и превара за грађане жељне истинских
промена.
Тако је створен УДБАШКИ ШЕШЕЉЕВСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ, који као какав
паразит и даље постоји и који егзистира и храни се људском несрећом. Зато је
веома битно разоткрити злочиначко деловање Војислава Шешеља како би коначно
ова морална наказа завршила на сметлишту историје где јој је већ одавно место.

Исечак из књиге “Смежурано удбашко мудо – Војислав Шешељ”

https://politikon.rs/2019/10/22/knjiga-u...ionalizam/

.

Борити се са комунизмом до последње капи крви, не штедећи свој живот чак и онда када је тај комунизам на себе ставио маску ''Свете Русије''.

Влади́мир Христиа́нович Дава́тц
Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)