Одговори 
 
Оцена Теме:
  • 6 Гласова - 4.67 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Житије светих за сваки дан
20-10-2015, 09:58 AM
Порука: #351
RE: Житије светих за сваки дан
07. Октобар


1. Св. муч. Сергије и Вакх. Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев. И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога." Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу. Пострада св. Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.

2. Св. муч. Полихроније. Родом из епархије Агатанидске, од сељачких родитеља. Као младић аргатоваше у винограду некога Цариграђанина. Но и као аргатин Полихроније се предаваше даноноћном подвигу поста и молитве. Видећи његов живот, ангелски по чистоти и уздржљивости, газда му се удиви и даде му много више новаца него што је зарадио. А св. Полихроније узе новац и сагради цркву. У време Никејског Сабора Полихроније беше чтец; и том приликом показа толику ревност у заступању Православља пред Аријанцима, да га посветише за свештеника. Доцније ови злобни јеретици из освете нападоше св. Полихронија у самој цркви и исекоше га на комаде. Тако пострада овај велики бранитељ истине и чистоте Православља, и прими венац славе од преславног Господа свога.

(Житија Светих за данас)

Царски људи, Сергије и Вакхо,
Слуге цара, ал' не земаљскога,
Но Исуса, цара бесмртнога,
Цар земаљски свецима се руга
Па им скиде појас са бедара,
Крепошћу их Господ опојаса;
Цар им скиде тогу великашку
У лепшу их Спаситељ обуче
У нетљену одежду бесмрћа;
Цар им узе прстен са деснице
А Господ их лепше прстенова,
Душе њихне за себе обручи.
Цар их изгна из двора својега
Бог их прими у небесне дворе
Земља мучи Христове витезе
Земља мучи а небо их блажи
Трулеж гони од себе чистоту,
Злоба гони од себе доброту,
Свети Вакхо и свети Сергије
Све земаљско земљи повратише,
Душе свете Богу предадоше;
Из земаљског царства изгнаници
Још и сад су земљи светилници
Муком својом злобу победише,
Смрћу за крст себе прославише,
Победници над мрачним силама
Пут к победи показују нама.


РАСУЂИВАЊЕ

Виђење св. Андреје. Једанпут сеђаше Андреја свети са својим учеником Епифанијем и разговараше о спасењу душе. У том приближи се демон Епифани ју, и поче му правити некакве замке, да би му мисли одвео на другу страну, а Андреји се не смеде приближити. Тада навикну Андреја на њ гневно: „одлази одавде, нечиста непријазни!" А ђаво се трже натраг и одговори злобно: „ти си ми непријазан каква нема више у свему Цариграду!" Андреја га не хтеде одмах отерати, но пусти га да говори. И ђаво поче да прича: „осећам, да долази време, кад ће пропасти мој занат. У то време људи ће бити гори од мене као што ће и деца бити у лукавству гора од одраслих људи. И ја ћу онда почивати, и не ћу учити више људе ничему, пошто ће они сами од себе вршити у свему вољу моју". Упита га Андреј: „којим се гресима највише радује род ваш?" Одговори ђаво: „идолослужењу, клевети, злоби против ближњих, содомском греху, пијанству и среброљубљу, — овоме се ми највише радујемо." Још упита Андреја: „а како подносите, кад се неко, ко вам је прво служио одрече вас и ваших дела?" Одговори ђаво: „ти то боље од мене знаш; тешко подносимо, но тешимо се тиме, да ћемо га опет к себи повратити, јер многи, који су се нас одрекли и Богу се обратили, опет су се к кама повратили." Када зли дух изрече то, и још много другога, дуну на њега свети Андреја и он ишчезе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам правду цара Јосије и награду Божју (II Днев. 34), и то:
1. како цар Јосија истреби идоле и чињаше све што је право пред Господом;
2. како се благослов Божји изли нањ и народ њихов за време дугог царовања његовог.


БЕСЕДА

о деци и њиховој похвали Господа
Из уста мале деце и која сисају
учинио си себи хвалу насупрот
непријатељима својим (Пс. 8, 2).
При свечаном уласку Господа Исуса у Јерусалим а по том и у самом храму викала су деца: Осана сину Давидову! Благословен који иде у име Господње (Мат. 21). Изгледа, да ништа није тако раздражило старешине Јеврејске као ова похвала Исуса од стране мале деце. Чујеш ли шта ови говоре? упиташе Га они злобно. А Господ им кротко одговори: да! зар нијесте никад читали: из уста мале дјеце и која сисају учинио си себи хвалу? Јасно је, дакле, као бели дан, да се ове пророчке речи Давидове односе на то чудо, које се догодило при уласку Господа Христа у Јерусалим, т.ј. на ову чудесну похвалу Господа од стране мале деце. Јасно је то из самог догађаја, јер како је пророковано, тако се буквално догодило. А јасно је и из тога, што се сам Господ при том догађају позива на оно пророчанство цара Давида. Да је то једно велико чудо, надахнуто Духом Божјим и произведено силом и вољом Божјом, у то не може бити сумње. Док кнежеви и књижевници и старци и свештеници нису могли да познаду Христа Господа, дотле су Га мала деца познала и објавила. Ваистину, ово је чудо, прво, јединствено у целом Старом и Новом Завету, а друго — чудо ако не веће није мање од чуда васкрсења мртвих. У осталом и при оном и при овом чуду дејствовала је иста сила Божја, исти Дух и исти Промисао Божји. А ту силу и величанство славе Божје пророк је хтео нарочито да истакне догађајем са малом децом, који догађај он ставља напоредо са дивљењем звезданој васиони, коју је та иста сила Божја саздала.
Осим тога треба у ту малу децу убројати и саме апостоле, и многе светитеље, испоснике, мученике за Христа и девице — хиљаде и хиљаде и хиљаде оних, који невино и простосрдачно признаше Христа Сином Божјим и Спаситељем својим, и пригрлише га љубављу срдачном, и страдања тешка за њега поднеше. Зашто баш из њихових уста учини Господ хвалу Себи, а не из уста самих великаша и философа и ритора? Због кротости узе оне, а због гордости одбаци ове. Гордељивци су највећи непријатељи Божји. Зато Христос чудесно отвори језик деци и простим рибарима и сељацима, да јављају истину насупрот непријатељима својим, тј. гордељивим а празним кнежевима и књижевницима Јеврејским.
О Господе Свесилни, Боже Свемогући, отвори и нама језик да и ми с вером јаком и радошћу детињском јављамо славу Твоју бесконачну. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
21-10-2015, 07:27 AM
Порука: #352
RE: Житије светих за сваки дан
08. Октобар


1. Преп. Пелагија. Покајана грешница. Рођена као незнабошка у Антиохији и обдарена од Бога великом телесном лепотом Пелагија је употребљавала своју лепоту на душевну пропаст и себе и других. Беше се кроз блуд врло обогатила. Идући једном поред цркве св. муч. Јулијана, у којој проповедаше епископ Нон, она сврати у цркву и чу проповед о Страшном Суду и казни грешника. И та реч је толико потресе и измени, да се она на једанпут згади на саму себе, устраши Бога, покаја за све нечисте грехе своје, и припаде св. Нону с молбом, да је крсти. „Смилуј се мени, грешној, оче свети, крсти ме и научи ме покајању: ја сам море безакоња, амбис пропасти, мрежа и оруђе ђаволско." Тако ова покајница са сузама мољаше архијереја Христова. И он је крсти. На крштењу јој кумоваше блажена Романа, ђакониса те цркве, која је по том, као њена духовна мати, утврди добро у вери хришћанској. Но Пелагија не буде задовољна само крштењем. Осећајући притисак многобројних грехова својих и грижу савести, она се реши на велики подвиг. Своје огромно богатство, грехом сабрано, она остави сиромашним људима, и тајно оде у Јерусалим, где се под мушким именом, као монах Пелагије, затвори у једну келију на Јелеонској Гори, и ту отпочне тешки подвиг поста, молитве и бдења. После три године посети је ђакон св. Нона Јаков и затече је још живу, али када је поново посети после неколико дана, нађе тело њено мртво, и чесно га сахрани. Упокоји се св. Пелагија око 461. год. Тако ова негдашња велика грешница покајањем и трудом умилостиви Бога, опрости се греха, и посвети. И њена очишћена и посвећена душа удостоји се царства Божјег.

2. Преп. Таиса. Покајана грешница. По рођењу Мисирка. Као и св. Пелагија тако и Таиса провођаше младост своју у разузданом блуду. На зао пут живота беше Таиса упућена и од своје бестидне матере. Но Бог милостиви, који не жели грешнику пропасти но спасења, нађе начина да Промислом Својим чудесним спасе грешну Таису. Један од ученика св. Антонија Великог, Пафнутије Сидонит, чу за Таису, за њен грешни живот, и за отров душевни, којим она троваше душу многих људи, па се реши, да је с Божјом помоћи спасе. Преобуче се, дакле, Пафнутије свети у светско одело, узе један златник оде у град, нађе Таису и даде јој златник. Таиса мислећи да јој тај човек даде златник за нечисто дело, одведе Пафнутија у своју собу. Тада Пафнутије отвори своја благодатна уста и изобличи грехе Таисине и позва је на покајање. Душа и савест у Таиси пробудише се, и Таиса се обли сузама дубоког срдачног покајања. Раздавши све своје имање беднима она се упути у један девојачки манастир, према упутству св. Пафнутија, и ту оста око три године, затворена у једну келију, живећи само о хлебу и води. Пред смрт је посети св. Пафнутије и изведе је, преко њене воље, из келије. Она се ускоро разболи и после кратког боловања предаде своју очишћену и освећену душу Богу. Св. Павле Препрости, други ученик св. Антонија, у визији виде у рају прекрасну обитељ, уготовану од Бога св. Таиси покајници. Упокоји се ова света душа 340. год.

3. Св. муч. Пелагија. Девица знаменита рода из Антиохије. У време цара Нумеријана началник Антиохијски беше послао војнике, да доведу на суд Пелагију, као тада разглашену хришћанку. Војници опколе кућу и изазову свету девицу на врата. Она им се јави, и кад чу, да су дошли да је воде пред судију, прављаше се весела, па рече војницима, да је причекају само тренутак два док се попне да се преобуче. По том се успне на кров од куће, уздигне руке к небу, и дуго се мољаше Богу, да јој Бог прими душу и да не допусти да се оскврни њена девствена чистота. И Бог јој прими душу, а тело паде мртво пред војнике. „Смрт њена, пише св. Златоуст, била је средством не природног пада него заповести Божје", па продужује: „и тако, ово девствено и од сваког злата чистије тело лежало је на земљи: ангели су га окружавали, архангели поштовали, сам Христос био је код њега."

(Житија Светих за данас)

Грешна беше Пелагија,
па се покаја
И познањем праве вере
душу обасја.
Свет је зове, свет је мами
она не слуша,
Пробуди се у њој савест,
засветли душа.
Колко труда улагаше,
колико муке,
Око свога грешна тела —
труле јабуке
Тол'ко труда, тол'ко муке,
после уложи,
Докле своју јадну душу
вером обожи.
Засија се на небеса
сунце Божије
Ал' се боље душа засја
у Пелагије.
Покајање, покајање,
Бог нам остави,
Покајањем Пелагија
себе прослави.


РАСУЂИВАЊЕ

О кад би бар онолико труда уложили око душе колико труда улажемо око тела! О кад би добили вољу, да се украшавамо врлинама пред Богом и ангелима Божјим пресветлим колико се украшавамо сујетним и пролазним шаренилом спољашњим! Пелагија и Таиса у почетку знађаху само за тело док душе њихове беху као везани робови у тамници тела. Обе оне беху украшене само сујетом, одевене у сујету, окићене сујетом, окружене сујетом, ласкане сујетом. Но каква нагла промена! Какав божанствен преокрет у њиховом животу! Чуднији него кад се дивља јабука накалеми и почне доносити слатке плодове; или кад се мутна и смрдљива бара неким начином избистри и постане чистом и питком водом. Када епископ Нон са осталим епископима први пут виде грешницу Пелагију, у свом спољашњем сјају њеном, одевену у најскупље одело, урешену, украшену, окићену прстењем, ђерданима и трепетљикама, намирисану, окружену робовима, — када је епископ Нон виде, заплака се и рече друговима својим „ваистину ја се много научих од ове жене. Њу ће Господ поставити на Страшном Суду Свом и њоме нас укорети. Јер шта мислите: колико сати ова жена проведе у својој соби перући се, одевајући се, украшавајући се, огледајући се у огледалу, и то — зашто? Ради тога само, да би се показала пред људима што лепша. А ми који имамо Женика бесмртнога на небу — не трудимо се да украсимо окајане душе наше, не журимо се, да их оперемо сузама покајања, и да их оденемо у лепоту добродетељи, те да би се што лепше показале пред очима Божјим!"

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам неправду цара Ахава и казну Божју кроз пророка Илију (I Цар. 16, 17), и то:
1. како се Ахав сав предаде идолопоклонству и чињаше све што је зло пред Господом;
2. како пророк Илија молитвом запечати небо, и не би кише три године.

БЕСЕДА

о томе како ће врагу нестати оружја на крају
Врагу оскудје оружје на крају,
градове си разрушио, погибе
спомен његов с хуком (Пс. 9, 7).
Враг рода људског, крвник људски и човекоубица од самога почетка, употребио је сва оружја и све сплетке против човека. Његово је да дан и ноћ измишља нова оружја и нове сплетке, да би само кога упропастио, као гладан лав ричући ходи и тражи кога да прождере (I Пет. 5, 8), као отровна змија таји се и чека свој плен, као паук свуда распиње своје мреже, само, — само да би коју човечју душу ухватио и у своје смрадно царство вргао. Незнабожачки народи су као његови градови. До Христова доласка он је у њима господарио мирно и потпуно. Идолослужење било је служење њему; врачарство и гатарство било је служење њему; разузданост и раскалашност живота међу људима он је штитио и унапређивао; приношење људи на жртву, огањ страсти, распре, ратови, злочини — све је то било уживање за њега. Но на крају њему неста оружја, градови се његови разрушише, спомен његов погибе са хуком. Тај крај, који спомиње пророк, јесте долазак Христа Господа у свет. Господ показа силу Своју над ђаволом победивши његова искушења на гори: показа власт Своју изгонећи ђаволе из људи и заповедајући им да иду овамо или онамо; показа непобедно господарство Своје над грехом и смрћу Својим страдањем и васкрсењем. И, што је можда најважније, сруши ад и распршта силу демонску. Он није хтео уништити демоне него их је распрштао и оружја им пребио, разбио их је и распрштао као Јевреје, и још страшније од Јевреја. Народе је ослободио од њихове власти: а што је главно дао је људима власт над демонима, да их именом Његовим могу од себе одгонити. Видите, како је Господ спојио са Својом победом над демонима и Своју милост према људима? Он је толико онемоћао и пребио демоне, и збунио их, и распрштао, да их је предао под власт људи. И тако негдашњи робови, постали су господари, а негдашњи господари робови. Но не даде Господ власт над демонима свима људима него само онима који у Њега верују и Његовим заповестима следују. Даде им власт, даде им и оружје. Оружје је крст.
О Господе Боже наш, Спаситељу наш од власти ђаволске, помози нам да и ми учинимо оно најмање још што си оставио нама да учинимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
22-10-2015, 09:18 AM
Порука: #353
RE: Житије светих за сваки дан
09. Октобар


1. Св. апостол Јаков. Син Алфејев и један од дванаест великих апостола. Рођени брат апостола и јеванђелиста Матеја. Сведок истинити речи и чудеса Господа и Спаса нашега Исуса Христа, сведок Његовог страдања, васкрсења и вазнесења. По силаску Светога Духа о Педесетници апостолу Јакову паде у део да проповеда Јеванђеље Христово у Елевтеропољу и околним местима, по том и у Мисиру, где и пострада за свога Спаситеља. Са великом силом, и на речи и на делу, проносио је св. Јаков спасоносну благовест о ваплоћеном Богу Слову, рушећи идолопоклонство, изгонећи демоне из људи, лечећи сваки недуг и сваку болест именом Господа Исуса Христа. Његов труд и његова ревност крунисани су великим успехом. Многи незнабошци поверовали су у Христа Господа, цркве се основале и уредиле, свештеници и епископи поставили. Пострада у Мисиру у граду Острацину будући на крст распет од незнабожаца. И тако се пресели у царство небесно овај велики и дивни апостол Христов, да бесмртно царује са Царем славе.

2. Преп. Андроник и супруга му Атанасија. Грађани Антиохијски из времена Теодосија Великог. Андроник беше по занату златар. И он и жена му беху веома благочестиви трудећи се непрестано да ходе путем Господњим. Од своје зараде једну трећину даваху сиротињи, другу цркви а трећом се они издржаваху. Пошто им се родише двоје деце они се договорише, да живе у будуће као брат и сестра. Но по Божјем недокучивом Промислу обоје им деце умреше у један дан. И беху у великој тузи све док се св. муч. Јулијан не јави на гробљу Атанасији и не утеши је вешћу, да су њихова деца у царству Божјем, и да им је боље него код родитеља на земљи. По том обоје оставише све и одоше у Мисир и примише монашки чин, св. Андроник код старца Данила у Скиту, а Атанасија у женском манастиру у Тавенисиоту. Угодивши Богу својим дугогодишњим подвизима преселише се у вечно царство Христово, и то најпре св. Атанасија, а после 8 дана и св. Андроник.

3. Св. праведни Аврам и Лот. Читај о њему у књизи Постања.

4. Св. Димитрије патријарх Александријски. Једанаести епископ Александријски после св. Марка Јеванђелиста. Управљао мудро и дуго паством својом, и то од 189– 231. год. У његово време на тражење Индијаца послат би у Индију на проповед Јеванђеља св. Пантен, управитељ знамените катихетичке школе у Александрији. Пантен нашао у Индији Јеванђеље, писано св. Матејем на јеврејском језику.

5. Св. Стеван деспот српски. Син деспота Ђурђа и Јерине. Са својом сестром Маром живео неко време на двору султана Мурата II. Ослепљен у Једрену са својим братом Гргуром. Примио власт деспотску над Србијом 1458. год. Ускоро се морао склонити из своје земље у Албанију, где се оженио Ангелином, ћерком Скендербега. Слеп и несрећан но вазда предан Богу он се упокојио 1468. год. у Италији. Мошти му почивају у ман. Крушедолу, задужбини сина његовог св. Максима.

(Житија Светих за данас)

Од Господа послан, Господу послушан,
Свехвални се Јаков апостол потруди
Јеванђелско семе да посеје свуда,
Да из њега никну христоверни људи.
И Сирију прође и Египат стари
Свуда мед небесни вредно разносећи
Мед лековит, чудан, са Христових уста,
Огладнеле људе тим медом хранећи.
Куда Јаков прође траг остави свуда:
Пуне чаше меда, препуне и целе,
Непресушне чаше животворног меда —
То су свете цркве богате и беле.
У њима се слави Творац бесконачни
И чудесна дела Божијега Сина,
Христос мед је онај, што се верним даје
Животворна мâна од хлеба и вина.
Јаков пут заврши са црвеном тачком,
Крвљу мученичком, што се с крста проли,
И венац од Христа он на небу доби
Ко' и други редом Божји апостоли.


РАСУЂИВАЊЕ

Како Бог и кажњава и милује, показује нам се јасно из живота последњих деспота српских у време турског завојевања земљама српским. Нису Турци самовласно и самовољно дошли на Балкан и подјармили народе хришћанске, Грке, Бугаре и Србе, него по допуштењу Божјем, исто као што је Навуходоносор не по сили својој него по допуштењу Божјем покорио Јерусалим и одвео Јевреје у ропство. Због греха кнежева и великаша народних пострадао је љуто народ српски, но још љуће су пострадали сами кнежеви и великаши. Деспот Ђурађ умро је као изгнаник, синови његови: Гргур и Стеван ослепљени од Турака, кћи његова силом морала постати жена султанова, средњи син његов устане против мајке своје Јерине и брата Гргура, и силом заузме он пољуљани престо у Смедереву; но скоропостижно умре. Слепи Стеван тек што је постао деспот морадне бегати у Албанију, а по том у Италију, где као изгнаник и бедник умре у туђини. Све је то казна Божја. А где је милост? Бог прослави вечном славом и овога Стевана, и жену његову Ангелину, и децу њихову Максима и Јована. После 8 година лежања у гробу тело Стеваново би откопано и нађено цело и испуњено благоуханим мирисом. И чудеса многа пројавише се од тих светих моштију његових. Исто тако прославише се и посветише се благодаћу Божјом и жена његова и синови.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно свођење огња с неба пророком Илијом (I Цар. 18), и то:
1. како се св. Илија помоли Богу на Кармилској гори, у присуству Ахава цара и идолских жречева;
2. како огањ с неба паде и запали жртву коју Илија принесе Богу.


БЕСЕДА

о томе како само безумни одричу Бога
Рече безуман у срцу својем: нема Бога.
Трула су и мрска дјела њихова (Пс. 13, 1).
Ум је крманош целог бића људског. Он саветује, он наговара, он руководи. И душа и тело управљају се према уму. Ако је ум прав пред Богом, цео је човек прав. Ако ли је ум неправ пред Богом, цео је човек неправ. Ако неко само помисли: нема Бога, то се одмах пројављује у његовим делима. Прво ниче зла помисао, а њој одмах следују зла дела. Видите ли, како надахнути пророк добро познаје природу човечју? Он истиче прво узрок, па онда наводи последице. Од злих помисли неминовно произлазе зла дела. Зато, браћо, не верујте ономе ко говори: ја не верујем у Бога, али чиним добро. Пре свега, онај ко не верује у Бога не зна шта је добро, нити може разликовати добро од зла. Неверовањем у Бога човек одсеца себе од главнога Добра и извора свакога добра. Даље, посмотрите пажљиво, и видећете, да су дела свих безбожника трула и мрска: трула, јер су зла, ништавна и пролазна; мрска, јер су супротна вољи живога Бога. Безбожник не може ни разликовати добро од зла, јер се само у светлости закона Божјег може тачно одредити, шта је добро, шта зло. Но бива да и онај ко устима каже да верује у Бога, чини дела трулежна и мрска. То јест: устима признаје Бога, а делима одриче. Добро је исповедати Бога устима, али то ни из далека није довољно: треба Га још срцем признавати и делима веру своју потврђивати. А бива још, да човек и срцем верује и устима исповеда, па ипак греши. То бива или по слабости воље или пак од ђаволских стрела. Нека се такав покаје, и то одмах, и опростиће му се. Покајање је у осталом спасоносно и за безбожника, тим пре за вернога. Докле је човек на земљи, дотле још има рока за покајање. Но ко може бити сигуран, да рок његов неће још ове ноћи истећи? Отуда је одлагање покајања потпуно безумље.
О преблаги Господе Исусе Христе, Сине Божји, помози нам покајати се као што нам помажеш дисати. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
23-10-2015, 07:08 AM
Порука: #354
RE: Житије светих за сваки дан
10. Октобар

1. Св. муч. Евлампије и Евлампија. Брат и сестра, из Никомидије. У време једног страшног гоњења хришћана од цара Максимијана неки верни из Никомидије беху се склонили из града и сакрили. Млад Евлампије би послат у град да донесе хлеба. Ушавши у град виде младић царску наредбу о гоњењу и убијању хришћана, налепљену на зиду, насмеја се тој наредби, смаче је и поцепа. Због тога одмах би изведен пред судију. Када га судија поче саветовати, да се одрече Христа, поче и Евлампије саветовати судију, да се он одрече лажних идола и призна Христа као јединога живога Бога. Тада судија нареди те га тукоше дуго док га крв не обли и мучише другим љутим мукама. Чувши за мучење свога брата девица Евлампија дотрча, да и она заједно са братом прими муке за Христа. И она би бијена док јој крв не удари на нос и на уста. По том их бацише у врелу смолу, па у зажарену пећ, но они силом крсног знамења и имена Христова учинише огањ безопасним. Најзад св. Евлампију одсекоше главу, а св. Евлампија издахну пре посечења. Још бише погубљени 200 хришћана, који повероваше у Христа видећи силу и чудеса св. Евлампија и сестре његове. Сви се увенчаше венцима мученичким и пређоше у своју небесну бесмртну домовину.

2. Св. мученици Зографски. Када цар Михаил Палеолог склопи с папом злогласну Лионску унију, да би од папе добио помоћ против Бугара и Срба, тада Светогорски монаси послаше цару протест против те уније и савет, да је одбаци и да се врати Православљу. Папа посла војску у помоћ Михаилу. И та латинска војска уђе у Св. Гору и почини таква варварства, каква Турци не починише никада за 500 година. Обесивши Прота и убивши многе монахе у Ватопеду, Иверу и по другим манастирима, латини нападоше на Зограф. Блажени игуман Тома објави претходно братији, да ко жели да се спасе од латина нека се склони из манастира, а ко жели мученичку смрт нека остане. И тако оста 26 људи, и то 22 монаха, са игуманом својим, и 4 световњака, који беху као радници манастирски. Сви се ови затворише у пирг (кулу) манастирску. Када латини дођоше, поджегоше кулу, те у огњу нађоше мученичку смрт њих 26 Христових јунака. Докле кула гораше они певаху Псалме и Акатист Пресветој Богородици, и предадоше своје свете душе Богу 10. октобра 1283. год. Исте године у децембру бедно сконча и нечестиви цар Михаил, против кога, а у заштиту Православља, беше се дигао српски краљ Милутин.

3. Преп. Теофил исповедник. Пореклом македонски Словенин негде од Струмице. Млад се замонашио, и засновао свој манастир. Много пострадао за иконе у време Лава Исаврјанина, и погинуо би том приликом, да не успе убедити кнеза Ипатика, судију свога, у основаност и потребу иконопоштовања. Кнез га пусти у слободу, и он се врати у свој манастир, где мирно сконча 716. год и пресели се у радост Господа свога.

4. Св. муч. Теотекн. Официр римски у Антиохији за време Максимијана. Када га цар нуђаше да принесе жртву идолима, он одговори: „ја верујем у Христа Бога, и Њему ћу принети на жртву себе — жртву живу." С каменом о врату потопљен у море после великих истјазања чесно пострада за Христа и венча се венцем мученичким.

5. Преп. Васијан. У време благоверног цара Маркијана дође овај светитељ из Анадолије у Цариград 450. год. Велик беше његов подвиг, велика и чудотворна сила, коју му Бог дарова. Имађаше око 300 ученика; међу овима и свету Матрону. Цар Маркијан сагради у његово име храм, који још и данас постоји.

(Житија Светих за данас)

Зографски јунаци, витези истине,
Православној вери жртву принесоше,
Посрамише горде, безочне латине
У царство се Божје душом уздигоше.
У пламену кула, пламен к небу греди,
У огњу монаси Богу хвалу дижу,
Небо с ангелима у тај призор гледи,
Под кулом крвници као црви гмижу.
Ту игуман Тома, к'о родитељ прави,
Своју браћу храбри и псалме почиње.
Смрти се не боји ко Господа слави,
Погинути не ће ко за Бога гине.
Жртва се принесе, а жртвеник оста,
Одлетеше душе, сагореше тела,
Због те жртве Зограф још славнији поста.
Остаде му слава вечита и цела.
Свети Ђорђе витез витезе негује
И Божија Мајка — небесне грађане —
Витезима правде Црква се радује,
То су њена деца, њене плодне гране.


РАСУЂИВАЊЕ
По Промислу Божјем највише чудеса и небеских јављања бива у време мучења слугу Божјих. У онај дан када су латини пошли на манастир Зограф, неки старац монах имао је послушаније у винограду на пола сата далеко од манастира, и у своје одређено време читао је акатист пред иконом Божје Матере. Но када је он почео произносити реч „ радуйсја!" на једанпут од иконе дође му глас: „радуј се и ти старче! Бежи одавде што пре, да те не задеси несрећа; или извести братију манастира, да се закључају, јер су богопротивни латини напали на ову Гору, коју ја изабрах, и већ се находе близу". Устрашени старац падне ничице на земљу, и у страху узвикне: „како ћу ја Тебе, Царице, моју заступницу оставити овде?" На то опет дође глас: „не брини о мени, но иди журно!" Старац одмах оде у манастир. Но када стиже пред врата манастира, погледа и виде пред вратима ону исту своју икону Божје Матере. Икона чудесним начином беше стигла у манастир пре њега. Удивљени старац исприча игуману и братији све шта му се јави, и сви чувши то прославише Бога и Матер Божју. — Једном у време празновања 26 мученика у Зографу, 10. октобра 1873. год, беше велико ноћно бденије. Ноћ беше без месечине. У пола ноћи, док монаси појаху, и читаху житије св. Мученика у храму, наједанпут се чу неки шум у храму, а над храмом појави се огњени стуб од земље до неба, тако светао, да се на пољу све видело на далеко као у подне. Та чудесна појава трајала је око четврт сата, и после ишчезла.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно јављање Бога пророку Илији (I Цар. 19), и то:
1. како Илија заморен од неправде људске помоли се Богу да умре;
2. како га Бог утеши Својим јављањем на Хориву;
3. како беше јак ветар, па трус, па огањ, и најзад глас тих и танак — глас од Бога.


БЕСЕДА
о мукама Давидовим и пророчанству мука Христових
Опколише ме пси многи, чета злих веза ме,
прободоше руке моје и ноге моје (Пс. 21, 17).
Ово је тајанствени доживљај покајника Давида, и у исто време јасно пророчанство Христових страдања. И сви који хоће побожно да живе у Христу Исусу биће гоњени (II Тим. 3, 12), вели апостол Павле. Када је цар Давид грешио, ђаволи му се нису јављали нити га узнемиравали. Но када се почео кајати и живот свој управљати на пут Божји, тада су га ђаволи зли опколили, и почели га држати и мучити. Овде ни је реч о људима него демонима, који се или сами јављају покајнику или га муче преко људи. Не би Давид назвао људе Божје, круну створења Божјег, псима; него је псима назвао демоне, који се јављају људима праведним било као пси, било као змије, било као црнци, било као лавови, било у ма ком другом облику. А да он овде под псима разуме зле духове, можемо се уверити из живота великих подвижника, којима су се демони, ради застрашавања, јављали у виду паса. И још се можемо у то уверити из речи Господа Спаситеља, које је са крста изрекао: оче, опрости им, јер не знају шта чине (Лк. 23, 34)! То значи, не чине своју вољу, него вољу нечију туђу, на име демонску. Пси многи и чета злих сабраше се, да униште Христа Господа. Кад није могао ђаво — искушач да победи Господа на Гори Искушења својим лажним обећањима, тада је са свом силом својом навалио био, да га уништи кроз људе смрћу бешчесном на крсту. Погледајте браћо, како је јасно пророчанство! Прободоше ми руке и ноге моје. Ни на кога у свој историји света те се речи нису могле однети осим на распетог Спаситеља. Но то пророчанство иде у све појединости: разделише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку. Све се збило како је пророковано, — али све! Но ђаво се преварио у рачуну. Он је мислио да смрћу уништи јачега од смрти. Он је мислио да обешчасти Онога који једини даје част сваком створењу. Господ Христос је Својим славним васкрсењем победио и посрамио ђавола и сву чету његових паса, и дао нама људима силу и власт над њима. Сав свет незнабожачки није могао одагнати једнога демона; а ми смо у стању именом Христовим и крстом Његовим одагнати, као дим, легионе демона, јер су демони после Христа постали као пребијени и плашљиви пси. О Господе Победитељу и Спаситељу — Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
24-10-2015, 09:50 AM
Порука: #355
RE: Житије светих за сваки дан
11. Октобар


1. Св. апостол Филип. Родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио 4 кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Јеванђеље и сведочаше га чудесима многим изгоњењем демона, исцелењем болесних и др. Видећи чудеса св. апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти св. Филип и евнуха царице Кандакије. По том ангел га Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот, где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.

2. Спомен Седмог Васељенског Сабора. Овај Сабор одржат је 787. год. у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је коначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством Светих Отаца и достоверним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „На што толику част одавати стени?" рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству) па удари својим гвозденим штапом по икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Богородице. — Овај Сабор решио је још, да се у антиминс непремено стављају свете мошти мученика. Учествовало је на сабору 367 Отаца. За молитве њихове нека и нас Господ помилује и спасе.

3. Преп. Теофан Начертани. Исповедник и писац канона. Рођен у Арабији од богатих и побожних родитеља. Са својим братом Теодором (27. дец.) замонашио се у манастиру Св. Саве Освештаног. Као врло образоване монахе пошаље их патријарх Јерусалимски Тома цару Лаву Јерменину, да образложе цару и одбране иконопоштовање. Цар опаки грдно намучи ову свету браћу, и баци их у тамницу. Доцнији цар иконоборац Теофил продужи их мучити; и да би их изложио подсмеху света нареди да се на њиховом лицу нацртају неке подругљиве речи. По свршетку иконоборства св. Теофан буде пуштен у слободу и ускоро посвећен за епископа. Мирно скончао 847. год. Страдао за иконе 25 година. Написао 145 канона. Одселио се у вечну радост Господа свога.

4. Св. Нектарије патријарх Цариградски. Као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после св. Григорија Богослова, 381. год. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397. год.

5. Св. муч. Зинаида и Филонида. Сестре рођене, родом од Тарса. Називају их сродницима св. апостола Павла. Као девојке одрекле се света ради Христа, и повучене у неку пештеру подвизавале се. Знађаху лекарску вештину, те помагаху многим болним. Нарочито Филонида због великог поста удостоји се дара чудотворства. Но неки неверни нападну их ноћу и побију камењем.

(Житија Светих за данас)

Теофан Саваит, подвижник изрјадни,
Дубоки богослов и песник преславни,
Страдалник за Христа, исповедник вере,
Украшење цркве, Отац православни,
Келију остави ради послушања,
Из тишине глухе опет у свет крочи
Да опаког цара истином убеди
И истину праву цару посведочи.
Четврт је стољећа и за срећу доста!
То у муци прође светом Теофану
На муци претешкој у тамници хладној,
На лицу носаше муку начертану.
Но светитељ Божји, Духом надахнути,
Све испуни време сладостним појањем
Господа славећи и Господње свеце
Са љубављу жарком, вером и надањем.


РАСУЂИВАЊЕ

Као што се Божјим Промислом даје сила целебна, чудотворна, освештаној води или освештаном јелеју, тако се исто таква сила даје и иконама. Један диван пример чудотворне силе светих икона наводи св. Атанасије Велики. У граду Вириту, живео неки хришћанин под кирију у једној кући. Иселивши се из те куће он заборави у њој једну икону Спаситељеву. После њега усели се у исту кућу неки Јеврејин. А у том граду беше много Јевреја, и то нарочито озлобљених против вере хришћанске. Када се икона, дакле, нађе, изнесоше је Јевреји у своју зборницу, и почеше да јој се ругају као што су се некад претци њихови ругали живоме Спаситељу. И учинише Јевреји са иконом исто оно што претци њихови учинише са Спаситељем, на име: прободоше руке и ноге ексерима, натопише уста на икони сирћетом, и на све начине поругаше се лику Спаситељеву. Најзад неко од њих узе копље и удари лик божански под ребра. Но, о чуда, из прободеног места потече крв с водом, као негда из живога тела распетога Господа. Страх и ужас Јевреја не може се описати. Тада потурише суд, да се уњ слива крв; и доведоше многе болеснике, слепе, глухе, хроме, бесне, који чим их намазаше том крвљу — сви се исцелише. На ово чудо сабра се сав град, и сви прославише Христа Бога. А Јевреји у томе граду сви повероваше у Господа Христа, живог и животодавног.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам многобројне неправде народа Израиљског и многобројне казне Божје, и то:
1. како се кнежеви народни често одвраћаху од Бога и чињаху што је зло пред Богом.
2. како Бог кажњаваше народ да би га поправио.
3. како најзад, под злим царем Јоакимом, народ Израиљски би одведен у ропство Вавилонско.


БЕСЕДА

о гласу Господњем на водама.
Глас је Господњи на водама (Пс. 28, 3)
На Јордану чуо се глас Господњи, када је св. Јован крстио Спаситеља. На мору Галилејском, када би бура и ветрови, чуо се глас Христов, и бура се утишала, и ветрови престали. Глас Господњи чуо се на свадби у Кани Галилејској, и вода се претворила у вино. На Црвеном Мору би глас Господњи, и море се раступи и отвори пут народу Божјем. У пустињи би глас Господњи, и вода потече из сува камена. Шта значи то: глас је Господњи на водама? Значи: стихија водена је дело Божје, и кроз њу Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. Не мање су и остале стихије дело Божје — огањ, ваздух, и земља. И над њима је Бог господар; и кроз њих Бог чини чудеса кад хоће и како хоће. У огњеном виду јавио се Бог Дух Свети о Педесетници. У пећи Вавилонској пламен изгуби своју силу по речи Господњој и не нашкоди блаженим отроцима, огањ с неба паде и запали жртву Гедеонову (Суд. 6). Илија сведе огањ с неба. Купина гораше и не сагореваше (II Мојс. 3). Огањ с неба паде и запали жртву Богу (I Цар. 18). Огњени стуб хођаше пред Израиљцима. Све то по речи Господњој. Земља се отвори и прогута неправедног Кореја, Датана и Авирона (IV. Мојс. 16). Земља се отвори и сакри Јелисавету са младенцем Јованом од мача Иродова. Земља се затресе када Господ издахну на Крсту, и гробови се отворише. На ваздуху се вазнесе Господ на небо. На ваздуху свети апостоли бише пренети у Јерусалим са разних страна света. На ваздуху пренесе ангел пророка Авакума тренутно у Вавилон. И то све по гласу Господњем, по наредби Господњој. О кад би људи били тако послушни гласу Господњем као што су му послушне неразумне стихије природне! Но под водама разумеју се ваистину и људи, послушни гласу Господњем: апостоли и светитељи. Као вода разлише се они по свему свету с проповеђу Христа Бога. Као вода напојише жедни свет са извора вечнога живота. И обнови се свет, и процвета. Као на обичним водама тако се и на њима јавише безбројна чудеса Божја — јер беху покорни вољи Божјој, послушни гласу Божјем, као вода, исто као вода.
О Господе Исусе Христе, помози нам бити послушним гласу Твоме. Помози нам застидети се од мртвих стихија, које Тебе боље слушају него ми. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
25-10-2015, 08:22 AM
Порука: #356
RE: Житије светих за сваки дан
12. Октобар

1. Св. муч. Тарах, Пров и Андроник. Тарах беше родом из Клавдиопоља у Сирији; Пров из Сиде Памфилијске, а Андроник — син знаменитог грађанина Ефеског. Мучени сва три заједно од антипата Нумерија Максима у време цара Диоклецијана. Тараху беше 65 година у време мучења. Када га антипат три пута упита за име, он сва три пута одговори: хришћанин. Најпре их тукоше штаповима, па их крваве и рањаве бацише у тамницу. По том их поново изведоше на истјазање. Када антипат саветоваше Прова да се одрече Христа обећавајући му почасти од цара и своје пријатељство, одговори Пров свети: „нити цареве почасти хоћу, нити твоје пријатељство желим". А када прећаше св. Андронику још већим телесним мукама, одговори млади мученик Христов: „тело моје пред тобом је, чини што хоћеш". После дуготрајних мучења по разним местима ова три света мученика беху бачени у позоришту пред зверове. Пре њих беху неки други осуђеници у истом позоришту растргнути од зверова. Но зверови не хтеше шкодити светитељима, него се и медвед и лавица љута умиљаваху око њих. Видећи то многи повероваше у Христа Бога и викаху на антипата. Бесан од љутине, и љући од зверова, антипат нареди војницима, те уђоше и мачевима исекоше Христове војнике на комаде. Тела им осташе помешана са мртвим телима осталих осуђеника. Три хришћанина: Макарије, Феликс и Верије, који присуствоваху убиству св. мученика, дођоше те ноћи да узму тела њихова. Но како тела беху помешана, а ноћ беше врло тамна, они, у недоумици како да распознају тела мученичка, помолише се Богу, и на једанпут појавише се три свеће над телима светитељским. И тако они их узеше и чесно сахранише.

2. Св. Мартин еп. Турски. Рођен у Панонији, у једноме граду Штајерске 316. год. од родитеља незнабожаца. Отац му беше римски официр, и тако и млади Мартин и преко воље буде дат на службу војничку. Међутим он већ беше „оглашен" у цркви хришћанској, коју свим срцем љубљаше од раног детињства. Путујући једне зиме са друговима ка граду Амиену, он виде пред капијом града једног просјака где без мало наг дрхти од мраза. Сажали се Мартин, изоста од другова, скиде са себе свој војнички огртач и сабљом пресече га на двоје: једну половину даде просјаку, а другом се он огрте, и оде. Те ноћи јави му се у сну Господ Христос, огрнут у ону половину огртача његовог, и рече ангелима Својим: „Мартин је тек оглашен, и ево обуче ме својом одећом!" Изишавши из војске Мартин се одмах крсти, и крсти мајку своју. По том се замонаши у епархији св. Иларија Поатијског, и провођаше живот пун истинског подвига. Беше изванредно смирен, те му због смирења даде Бог обилати дар чудотворства, тако да и мртве васкрсаваше, и зле духове изгоњаше. На супрот његовој вољи би постављен за епископа у граду Гуру. После обилатог рада у винограду Господњем, после мучне борбе и са незнабошцима и са јеретицима аријанцима, св. Мартин предаде душу своју свету у руке Господу своме 397. год.

3. Преп. Козма Мајумски. Родом из Јерусалима. Друг св. Јована Дамаскина, чији га родитељи узеше као сироче и васпиташе. Као монах помагао св. Дамаскину саставити Октоих. И сам је испевао много канона светитељима. Нарочитом красотом и дубином одликују му се канони на Лазареву Суботу, на Цвети, на Страсну Недељу. Био епископ у граду Мајуму, близу Газе Палестинске. Надживео св. Дамаскина и скончао у дубокој старости.

(Житија Светих за данас)

Свети Мартин, чедо Паноније,
И велико светило Галије,
Презре части цара земаљскога,
Слуга поста Цара небескога.
Јаке воље ка' у неког дива
Беше Мартин срца милостива.
Пепелом се Мартин посипаше
На пепелу злехудом спаваше
Из љубави према Богу своме,
За грехове људи распетоме.
И Мартин се сав разапе свету
Само да би достигао мету,
Борбу веде Мартин с демонима
Не даде се њихним кушањима,
Борбу веде с људима обесним,
С јересима мрачним и нечесним
Витез беше Мартин православни
И победник чудесни и славни.
Борба прошла, витез се одмара
С мислима покрај Христа Цара,
Но молитве и сад Богу диже,
И у помоћ невољнима стиже.


РАСУЂИВАЊЕ
Чиме су се светитељи највише толико узвисили и прославили у очима неба и људи? Поглавито смирењем и службом. Св. Мартин још пре крштења, као официр, имао је једнога слугу, кога је он више сматрао братом него слугом. Често пута он је служио свога слугу не стидећи се тога него, на против, радујући се томе. Када га св. Иларије хтеде произвести за свештеника, он са сузама одби ту почаст, и умоли епископа, да му само дозволи да буде монах у неком забаченом месту. Једном путоваше св. Мартин из Француске за Панонију, да обиђе своје родитеље. Када је прелазио Алпе, ухвате га разбојници и хтедоше га убити. Када један разбојник замахну да га посече, Мартин се не уплаши и не трже и не замоли за поштеду, него беше потпуно миран, као да се ништа не догађаше. Зачуди се разбојник таквом понашању, опусти мач, и упита Мартина, ко је он? Мартин рече, да је он хришћанин, и да се за то није уплашио, што зна да Бог по великој милости увек је близу људи, а нарочито у часовима опасности. Сви се разбојници удивише реткој врлини овога Божјег човека, и онај, који беше замахнуо мач на Мартина, поверова у Христа, крсти се, и доцније замонаши. — Када се упразни столица епископа у Туру, сви хтедоше св. Мартина узети за епископа, али Мартин не хте о том ни чути. Но неки грађани Тура лукавством га изазваше из манастира и одведоше. Наиме: они дођоше пред капију манастира Мартиновог и јавише игуману, да неки болесник чека пред капијом и моли да изађе и благослови га. Када св. Мартин изађе, они га узеше и одведоше у Тур, и учинише епископом. Предвидевши своју скору смрт у старости он то објави братији својој, и ови се врло расплакаше молећи га, да их не оставља. Светитељ, да би их утешио, помоли се Богу пред њима и рече: „Господе, ако ја још требам људима Твојим, ја се не отказујем труда. Нека буде Твоја света воља!"

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно дело апостола Петра и Јована (Дела Ап. 3), и то:
1. како један просјак, хром од рођења, потражи милостињу од светих апостола.
2. како Петар рече, да сребра и злата они немају;
3. како га апостол узе за руку и рече: у име Исуса Христа устани и ходи! и како болесник оздрави.


БЕСЕДА
о вечерњем плачу и јутарњој радости
Вечером се усељава плач а јутром радост (Пс. 29, 6).
Бог кара, и Бог весели. Једна покајна помисао већ ублажава гнев Божји. Јер се Бог не гневи на људе као што се непријатељ гневи, него као отац на децу своју. Његов је гнев тренутан, Његова милост бесконачна. Ако вечером покара, јутром већ обрадује. Да би Га људи познали и у карању и у миловању. О браћо моја, кад би људи стално познавали и признавали Бога као добротвора, не би Га ни знали као каратеља и судију. Гле, и Бог се више радује, да Га ми познамо по милости него по гњеву. Но има људи врло неблагодарних и немислених, који се Бога никад не сећају, када Бог даје и милује, него Га се само онда сете, када их Он почне бити и карати, било болешћу, или смрћу у породици, или неуспехом и срамом међу људима, или огњем, или мачем, или земљотресом, или поплавом, или многобројним другим прутовима и прутићима, којима Он шиба непробуђене, опомиње неблагодарне, приводи разуму затупеле, и подсећа све и свакога, да је Он Творац и Господар и Дародавац и Судија.
Вечером се усељава плач а јутром радост. Још ове речи значе, да је ноћ за плач и молитву и покајање и богоразмишљање. Нарочито је ноћ за покајање, а правог покајања нема без плача. Ноћу човек несметано мисли о делима својим, о речима и мислима својим, и каје се за све што учини против закона Божјег. Ако човек ноћу покајнички плаче, даљу ће се радовати, радоваће се као новорођени, као окупани, као олакшани од бремена греха. Ако ли пак ноћ проводи у греху и безумном весељу, освануће му дан жалостан и плачеван.
О Господе Исусе, Спаситељу и Учитељу наш, карај нас, но опрости нам; шибај нас, но спаси нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
26-10-2015, 01:30 PM
Порука: #357
RE: Житије светих за сваки дан
13. Октобар


1. Св. муч. Карп и Папила. Карп беше епископ Тијатирски а Папила ђакон. Родом беху из Пергама, где најзад и пострадаше за веру Христову од опаког намесника Валерија, а у време царовања Декијева. Веза их Валерије за коње и отера у Сард, где их баци на љуте муке, но ангел Божји јави им се, исцели их од рана и укрепи. Слуга Карпов Агатодор следоваше с великом жалошћу своме господару, док и њега не узеше на мучење. По том их Валерије понова веза за коње и из Сарда довуче у Пергам. Када Карпа светог везаше за дрво и толико шибаше, да му све тело у ране претворише и крв његова потоком земљу напоји, насмеја се св. Карп усред тих страшних мука. Када га питаху, зашто се смеје, одговори св. мученик, да виде небеса отворена и Господа где седи на престолу, са херувимима и серафимима унаоколо. Приликом мучења Папиле, овај св. мученик молитвом исцели једног човека, слепог у једно око. И многи видевши вероваше у Христа Господа. Вргнути пред зверове мученици осташе неповређени. Када их бацише у пећ огњену, то виде Агатоника, сестра Папилина, па и она ускочи у огањ. Но огањ их не опали. Најзад их све мачем посекоше, 251. год. И тако после добрих подвига примише венац славе у царству Христовом.

2. Свешт. муч. Венијамин ђакон. Овај војник Христов беше Персијанац, и ревносном проповеђу Јеванђеља обрати у веру Христову многе незнабожне Персијанце и Јелине. Пострада за време персијског цара Издегарда, сина Гороранова, око 412. год. Када би бачен у тамницу неко од велможа царских заступи се за њега код цара. Цар га пусти но с тим, да ћути и више не говори људима о Христу. На то одговори Венијамин: „то никако не могу напустити. Јер великим мукама биће предан онај, ко скрива дати му талант". Па продужи ширити веру Христову. Цар нареди те му ударише трње под нокте, и мучаху га дотле док не предаде дух свој Богу.

3. Св. великомуч. Злата Мегленска. Рођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромашних сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Св. Злата беше кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом. Када Злата једном изађе на воду, ухватише је неки бесрамници Турци и одвукоше у своју кућу. Када јој један од њих нуђаше да се потурчи и да му буде жена, неустрашиво одговори Злата: „ја у Христа верујем, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на комаде исекли". Тада јој дођоше родитељи њени са сестрама. И рекоше јој родитељи: „кћери наша, смилуј се себи и нама, родитељима својим и сестрама, одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, а Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота". И плакаху горко родитељи бедни и сестре и рођаци. Но витешка душа св. Злате не даде се победити ђаволским замкама. Она одговори родитељима својим: „кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје; имам оца Господа Исуса Христа, и мајку Богородицу, и браћу и сестре — светитеље и светитељке". Тада је Турци бацише у тамницу, где лежаше три месеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Најзад је обесише стрмоглав и подложише ватру, да би се од дима угушила. Но Господ беше са Златом и даваше јој силу у страдању. На послетку је обесише о дрво и исекоше сву на мале комаде. И тако ова мужествена девица предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља, 1796. год. Комаде њених моштију разнеше хришћани по својим домовима ради благослова.

(Житија Светих за данас)

Свету Злату, златно срце,
Турци мучили
Ради Христа, живог Бога,
муком морили.
Не заплака златна Злата,
нит се колеба,
Но срцем се сва предаде
Господу неба.
Залуд сузе родитељске,
сузе сестринске,
Злата тражи сласт кроз муке,
сласти истинске,
Сласти које Христос спреми
мудрим девама,
Сласти које Женик даје
верним девама.
Разорише кавез тела
златне Златице.
Душа јој се ослободи
трошне тамнице,
И у рај се Злата диже
душе веселе
Усели се међ цареве —
свете ангеле.
Некад бедна сељанчица
света Златица
У рају се сада слави
као царица.


РАСУЂИВАЊЕ

Ништа бедније нема од човека, који у часу беде напусти наду у Бога и прибегне средствима спасавања супротним закону Божјем. Не само да такав човек не успева спасти и поправити свој спољашњи положај, него још и душу губи. Такав је: случај био са царем Михаилом Палеологом. Да би спасао своје царство, угрожено од Бугара и Срба, он потражи помоћ од папе и пристане на унију. Шта је тиме постигао? Царство није спасао, а починио је безбројне злочине и убрзо жалосно скончао у ратном походу на кнеза Епирског Јована Дуку. Православни народ толико је био киван на њега, да син његов Андроник не смеде га јавно сахранити него га ноћу закопа без опела и молитве. Од цркве православне беше одлучен, од римске непримљен, Михаил је скончао ван цркве Божје. Његова жена царица, по његовој смрти, обнародује овакав указ: „Царственост моја мрзи и сматра гнусним то дело (унију), које се недавно догодило у цркви и смутило је... Па како је света црква Божја определила, да не удостојава прописаних помена умрлог супруга мога, господара и цара, због поменутог дела и смутње, то и Царственост моја, претпостављајући свему страх Божји и покорност цркви светој, одобрава и прима то определење њено, и никад не ће дрзнути да чини помен души господара и супруга мога".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесну казну којом Петар апостол казни Ананију (Дела Ап. 5), и то:
1. како Ананија, а по том и жена му Сапфира слагаше, и утајише нешто од новаца;
2. како их апостол Петар изобличи, и они једно за другим падоше и издахнуше.


БЕСЕДА

о бремену греха и ослобођењу
Благо онима којима се опростише безакоња
и којима се греси покрише (Пс. 31, 1)
Од греха се рађа страх, и збуњеност, и немоћ, и раслабљеност и помраченост ума. Грехом човек изазива против себе људе, узбуњује своју сопствену савест, сабира око себе демоне и даје им оружје против себе. Грехом се човек одваја од Бога, удаљује од свог ангела хранитеља, ограђује од извора свакога добра. Учињен грех означава објаву рата Богу и свим добрим силама. То је смешније него да увео лист јесењи објави рат ветру. Но и то најсмешније догађа се, наиме: човек објављује рат Богу! Сама та објава значи унапред пораз и пропаст ако човек брзо не дође к себи, не покаје се и не прибегне Богу за помиловање.
Ужасан положај једнога грешника добро је осетио и на самом себи испитао велики цар Давид. Осетио је неисказан страх, и смутњу, и раслабљеност, и осамљеност, осетио је стреле људске и стреле демонске. Но увидевши свој страховити положај Давид је признао свој грех, пао у пепео пред Богом, сузама покајања затопио земљу речима бола, који као огањ пече, умолио Бога милостивога, да му опрости. И кад му је све опроштено, он је онда осетио блаженство неисказано. То блаженство опроштене душе он не може речима да покаже: само јавља и тврди и уверава на основу својих доживљаја оба стања, т.ј. и стања грешничког и стања опроштености од Бога: благо онима којима се опростише безакоња и којима се греси покрише! Какво им је благо? Слобода, и храброст, и радост неизречена, и сила, и снага, и јасност мисли, и мир савести, и надање у Бога, и песма Богу, и љубав к ближњима, и смисао живота! Једном речју: светлост, радост, снага — то су та блага. То су блага, која опроштени од греха осећа овде на земљи; а каква су блага која га чекају на небу, то људско око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође (I Кор. 2, 9).
О Господе Боже наш, по милости Твојој бескрајној опрости нам безакоња и покри нам грехе! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
27-10-2015, 08:12 AM
Порука: #358
RE: Житије светих за сваки дан
14. Октобар

1. Преп. Петка — Параскева. Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос, између Силимврије и Цариграда. Родитељи св. Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ Мадитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе св. Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: „остави пустињу, и врати се у твоје отечество: потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу". Св. Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI столећу. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) св. Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.

2. Св. муч. Назарије, Гервасије и Протасије. Назарије рођен у Риму од оца Јеврејина и мајке хришћанке. Мајка му Перпетуа беше крштена самим апостолом Петром. Примивши веру материну Назарије се својски предаде испуњењу свих прописа црквених. Неустрашиво проповедајући Јеванђеље Назарије дође у Медиолан (Милан). Тамо нађе у тамници Гервасија и Протасија, и служаше им са великом љубављу. Сазнавши за то месни кнез нареди те избише Назарија и прогнаше из града. У визији некој јави му се мајка његова и рече му, да треба да иде у Галију (Француску) и тамо проповеда Јеванђеље. Тако Назарије и учини. После неколико година Назарије опет дође у Медиолан, сада са младићем Келсијем, учеником својим, кога он крсти у Галији. Ту затече браћу Гервасија и Протасија још у тамници, у коју и њега брзо баци кнез Анулин. И радоваху се Христови мученици због новог сусрета по Божјем Промислу. Цар Нерон нареди, да се Назарије убије; и кнез изведе из тамнице Назарија и Келсија, и одсече им главе. Ускоро потом бише посечени и св. Гервасије са Протасијем од некога војводе Астазија, који кроз Медиолан иђаше у рат против Мораваца. Па кад чу војвода, да ова два брата не приносе жртве идолима, убоја се да због тога не изгуби битку, па нареди те их одмах посекоше. Гервасије и Протасије беху близанци блажених родитеља и за веру такође ученика: Виталија и Валерије. Мошти св. Назарија пренесе св. Амвросије из неког врта ван града у цркву св. Апостола, а мошти св. Гервасија и Протасија беху му откривене у једној чудесној визији.

(Житија Светих за данас)

Чисто срце Господ жели,
Јеванђеље тако вели:
Чиста дева ти остаде,
Чисто срце Богу даде —
О предивна светитељко,
Наш узоре, света Петко!
Ум пречисти Господ тражи,
Без маштања и без лажи:
Ти му даде ум пречисти.
К'о анђелски — такав исти.
О предивна светитељко,
Чуј нам молбе, света Петко!
Душу чисту Господ иште
К'о небеско светилиште;
Такву душу ти одгаји,
Што на небу сад се сјаји,
О предивна светитељко,
Помози нам света Петко!
Помози нам молитвама
У животним невољама:
У облачној земној тузи
Засветли нам слично дузи —
О предивна чедна дево,
Света мајко Параскево?


РАСУЂИВАЊЕ
Примери како светитељи сами откривају људима своје скривене мошти, оправдавају поштовање моштију светитељских, а да и не говоримо о чудотворном дејству тих моштију, које их двоструко оправдава. Гроб св. Петке дуго и дуго нико није знао. Једном се деси да неки морнар умре и тело му би бачено у близину гроба светитељкиног. Када се тело претвори у леш и поче одавати неподносиви смрад из себе, неки монах, који се недалеко подвизаваше, зовну сељаке, те сахранише леш. И деси се, да га сахранише у сами гроб св. Петке. Те ноћи јави се св. Петка у сну једноме од тих сељака, што сахранише леш, Ђорђу по имену. Јави се као нека прекрасна и преукрашена царица, окружена многим и дивним војницима, па рече: „Ђорђе, одмах извади мошти моје и положи их на друго место, јер не могу више подносити смрада од онога леша". И рече му св. Петка, ко је и одакле је. Исте те ноћи имала је исто такво виђење и једна сељанка из тога места, Ефимија. Сутрадан сељаци оду, почну копати, и заиста нађу мошти св. Петке, необично мирисне и, као што се убрзо показало, чудотворне. — О моштима св. Гервасија и Протасија прича св. Амвросије, како су исте њему на сличан начин биле откривене. Једне ноћи јаве се будноме Амвросију два красна младића и један старац, за кога Амвросије мисли, да је апостол Павле. И док су младићи ћутали старац рече Амвросију о њима, да су то Христови мученици, да њихове мошти леже на оном истом месту на коме се Амвросије у то време Богу мољаше, и да ће све остало сазнати о њима из једне књижице, коју ће наћи у гробу. Сутрадан објави Амвросије своје виђење, почну копати и заиста нађу мошти двојице људи, о којима из нађене књижице сазнаше, да се они зваху Гервасије и Протасије. У присуству св. Амвросија неки слепац Севир дотаче се тих св. моштију и одмах прогледа.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесна исцелења од стране св. Апостола (Дела Ап. 5), и то:
1. како се рукама апостолским учинише многи знаци и чудеса;
2. како се од саме сенке апостола Петра многи болесници исцељиваху.


БЕСЕДА
о томе како ангели војују за праведнике
Ангел Господњи устаће око оних који
се боје Њега (Господа), и избавиће их (Пс. 33, 8).
Ангел ће Господњи војевати за оне који се Бога боје. То се показало јасно много пута, што је записано, и без броја пута, што није записано. Архангел Михаил ополчи се за Исуса Навина. Ангел војева за цара Језекију праведнога, и за једну ноћ уништи сву војску Халдејску. Колико пута ангели посетише апостоле и мученике хришћанске у тамници, и укрепише их и развеселише? Праведнику је утеха то што зна да је Бог свевидећи, те види његову невољу; и што је Бог свемогућ, те може да га спасе од невоље; и што је Бог премилостив, те хоће да га спасе од невоље. Послаће Бог ангела свога светлога на помоћ праведнику; и праведник се не ће борити против тиранина свога, него ће се ангел Божји борити место њега. А кад се ангел Божји ополчи, каква војска сме му на супрот стати? каква ли царевина с њим војевати? У ранијем псалму вели пророк Давид: не ће се спасти цар многом силом, нити ће се див спасти величином снаге своје, лаж је коњ у спасавању. То све ништа не помаже, ако је неправда савезник свему томе. Кад се један ангел ополчи против свега тога, све ће то прснути као мехур од воде. Давид је и сам био цар, и сећао се је добро, како је негде као чобанин из праћке убио Голијата, дива до зуба наоружана. Он је више пута осетио помоћ ангела Божјега. Зато он и може с таквом поузданошћу да теши притешњене праведнике речима утехе и снаге: ангел Господњи устаће за вас, о сви ви који се Господа бојите и Њему служите, и избавиће вас ангел Божји.
О браћо моја, не сумњајмо у ове речи, него испитујмо сваки дан пажљиво, како нас ангел Божји оставља с тугом, када грешимо, и како нам притиче у помоћ с радошћу и силом неисказаном, када се кајемо и од Бога милост просимо.
О Господе Боже, Створитељу наш, Царе безбројних ангела, опрости нас и спаси нас, и заштити нас ангелима Твојим светим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
28-10-2015, 09:36 AM
Порука: #359
RE: Житије светих за сваки дан
15. Октобар


1. Преп. муч. Лукијан презв. Антиохијски. Рођен од благородних родитеља у Самосату у Сирији. У младости приобрео врло широко образовање светско и духовно. Муж знаменит како по учености тако и по подвижничкој строгости живота. Раздав имање своје сиромашним он се издржавао састављањем поучних дела, и од тога се као од неког рукодеља хранио. Врло је велику услугу учинио цркви тиме што је према јеврејском тексту исправио многа места у Светом Писму, која јеретици сходно своме наопаком учењу беху искварили. Због учености и духовности би рукоположен за презвитера у Антиохији. У време Максимијановог гоњења, када намучени беху св. Антим Никомидијски и св. Петар Александријски, би и св. Лукијан у списку оних, које цар жељаше погубити. Лукијан избеже из града и сакри се, али га проказа неки завидљиви јеретички свештеник Панкратије. У то време гоњење беше ужасно. Ни мала деца не беху поштеђена. Два дечака, који не хтеше јести од идолских жртви, беху бачени у врело купатило, где у мукама предадоше душе своје свете Богу. Нека ученица Лукијанова, по имену Пелагија, да би сачувала девствену чистоту своју од развратних насилника, баци се с крова куће на земљу и разби се. Лукијан би доведен у Никомидију пред цара. Уз пут саветима својим успе да обрати у веру Христову 40 војника. И сви мученички скончаше. После испитивања и бијења св. Лукијан би бачен у тамницу, где би мучен глађу. „Он је презрео глад, пише Златоусти Јован о св. Лукијану, презримо и ми раскош и уништимо власт чрева да би, када дође време које од нас захтева таквог мужества, будући унапред приготовљени помоћу мањих подвига, јавили се славним у време борбе." На Богојављење причести се у тамници, и сутрадан предаде дух свој Богу. Пострада 7. јануара 311. године.

2. Преп. Јевтимије Нови. Рођен у Анкири 824. год. Од праведних родитеља. Епифанија и Ане. Служио војску, женио се, и имао једну ћерку, Анастасију. Подвизавао се оштро и дуго у Олимпијским манастирима а потом у Св. Гори. Неко време живео као столпник близу Солуна. Ту близу Солуна основао један мушки и један женски манастир. Упокојио се на острву Свештеном близу Св. Горе крајем IX века. Мошти му свете и чудотворне почивају у Солуну.

(Житија Светих за данас)

Лукијан премудри, подвижник и књижник,
Дерзновено иде по Христовом путу.
Против јеретика и идолског мрака
Лукијан победни веде борбу љуту.
Тројицу Пресвету у темељ постави,
Безначалног Оца са Духом и Сином
И речју и делом Лукијан прослави,
То и својом крвљу утврди невином.
Бесни Рим се сруши, јереси умреше,
Погибоше дела нечасна и срамна,
Мученици Цркву до неба узнеше —
Све надживе Црква, велика и славна.
То је царство светих, царство без свршетка,
Што Данил прорече а Христос заснова —
О жељено царство, од светског почетка,
С кубетима златним врх небеског крова!
И Лукијан свети, зидар царства тога,
Потруди се много и све даде за то.
Сад царује славно уз Исуса свога,
Узнесен од Бога у ангелско јато.


РАСУЂИВАЊЕ

Светитељи Божји много су полагали на то, да се причесте пред смрт. Чак и мученици и мученице, ма да су живот свој жртвовали за Христа Господа и мученичком крвљу омивали све грехе своје, жудно су примали Свету Тајну, где год је то било могуће. Свети Лукијан беше у тамници са још неколико ученика својих и других хришћана. Када би уочи Богојављења, он пожели, да на тај велики празник хришћански причести се телом и крвљу Христовом, јер знађаше, да му предстоји блиска смрт. Видећи жељу срдачну Свога страдалника Бог Свемогући устроји, те неки хришћани дотурише хлеб и вино у тамницу. Када свану Богојављење, позва Лукијан све хришћане у тамници, да стану унаокруг њега. „Окружите мене, и будите црква". Но немаше у тамници ни стола ни столице, ни камена ни дрвета, на коме би се свршила света литургија. „Где ћемо, свети оче, положити хлеб и вино"? упиташе Лукијана. А он леже усред њих, и нареди, да хлеб и вино положе на прси његове. „На прси моје положите, нека буде живи престо живоме Богу!" И тако се сврши литургија, потпуно чино и молитвено на прсима мученика, и сви се причестише. Сутрадан посла цар војнике, да изведу Лукијана на истјазање. Када војници отворише тамничка врата, Лукијан свети три пут узвикну: „хришћанин сам! хришћанин сам! Хришћанин сам!” И у томе предаде дух свој Богу.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно ослобођење апостола из тамнице (Дела Ап. 5), и то:
1. како јеврејске старешине бацише апостоле у тамницу;
2. како се ангел Божји ноћу јави, отвори тамницу, изведе апостоле, и нареди им да иду у цркву и проповедају Јеванђеље.


БЕСЕДА

о томе како чува Господ кости праведничке
Чува Господ све кости њихове, ниједна
се од њих неће скрушити (Пс. 33, 21).
Нека се не боје праведници. Свевидећи Бог бди над њима. Или зар може Свевидећи нешто изгубити и заборавити? У дан васкрсења Он ће сабрати сав састав њихов телесни, и прослављено васкрснути га. Гонитељи су бацали тела мученика у море, или заривали их у дубоке јаме, или остављали у пољу да их птице поједу. И Господ је Промислом Својим тако управљао догађаје, да су те свете мошти ипак долазиле у руке верних; ове су полагане чесно у скупоцене ковчеге, над њима су зидани храмови, од њих је исходила сила чудотворна. Тако је Бог хтео, да би тиме показао вернима, прво да Он чува кости праведних, и друго да их је прославио у царству небеском, о чему се и црква на земљи обавештава кроз чудесну силу прослављених телеса њихових. Чудотворне мошти су као претеча општем и славном васкрсењу праведника. Ако су кости неких праведника и сагорене или самлевене, зар то може бити препрека свемогућој сили Божјој, да их у дан васкрсења из развејаног пепела опет састави и оживи? Длака с главе ваше неће погинути (Лк. 21, 18), уверава Спаситељ. Хоћеш ли пак да под костима разумеш дела, онда знај, да су дела неправедника као дим, а дела праведника силна и трајна као тврде кости. Ниједно се праведно тело не ће истањити и ишчезнути у току времена. Бог их зна, и Бог их чува, да их као драгоцени бисер објави пред збором ангела и људи у Дан Онај.
О Господе Свевидећи, Господару и чувару праведника, умножи праведна дела наша Духом Твојим Светим, без кога се ништа добро не може учинити. И спаси нас по милости Твојој а не по делима нашим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
29-10-2015, 08:05 AM
Порука: #360
RE: Житије светих за сваки дан
16. Октобар

1. Св. муч. Лонгин. Божествени Матеј јеванђелист описујући страдање Господа Исуса Христа вели: а капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: заиста овај бијаше син Божиј (Мат. 27, 54). Тај капетан беше овај блажени Лонгин, који са још двојицом војника својих поверова у Сина Божјег Исуса. Он је био старешина војника, који присуствоваху распећу Господа на Голготи, он — старешина страже која је чувала гроб. Када старешине Јеврејске сазнаше за васкрсење Христово, потплаћиваху војнике, да проносе лажну вест, као да Христос није васкрсао него да су Га ученици Његови украли. Покушаше Јевреји да потплате и Лонгина, али се он не даде потплатити. Тада Јевреји прибегоше своме уобичајеном начину, тј. Решише да убију Лонгина. Сазнав за ово Лонгин скиде свој војнички појас, крсти се од апостола, заједно са она два своја друга, и заједно са овима тајно напусти Јерусалим и пресели се у Кападокију. Тамо се предаде посту и молитви, и као живи сведок васкрсења Христова обрати својом сведоџбом многе незнабошце у веру истиниту. Потом се удаљио у село на имање свога оца. Но злоба јеврејска ни ту га не остави на миру. По клевети Јевреја посла Пилат војнике да посеку Лонгина. Лонгин свети провиде духом приближење својих џелата, па им изађе у сусрет и сврати их у дом свој не казујући им се ко је. Добро угошћени војници легоше спавати, а св. Лонгин стаде на молитву, и мољаше се целу ту ноћ, припремајући себе за смрт. Изјутра оде и доведе и она два своја друга, обуче се у беле погребне хаљине, поучи своју чељад у кући и показа им место на једном брдашцу, где ће га сахранити. Тада се јави војницима и рече им, да је он Лонгин, кога они траже. Војници се збунише и застидеше, и не мишљаху посећи Лонгина, но овај навали на њих, да испуне заповест старешине свога. И бише посечени Лонгин и два друга његова. Главу Лонгинову однеше војници Пилату, Пилат је предаде Јеврејима, а ови је зарише у ђубре ван града.

2. Преп. Лонгин Трудољубиви. Монах Кијево–Печерски из XIV столећа. Био је вратар у манастиру, и толико је имао чисто и облагодаћено срце, да је увек знао, с каквим мислима неко улази у манастир, и с каквим опет други излазе из манастира. Чудотворне мошти Лонгинове почивају у Теодосијевим пешчерама.

(Житија Светих за данас)

Свети Лонгин под крстом стајаше,
Кад на Крсту Христос издисаше.
Виде Лонгин гнев благога неба,
Виде земљу где се усколеба,
Јарко сунце где изгуби луче,
И свет цели у мрак се обуче,
Гробови се многи отворише,
Мртви живим многи се јавише.
Лонгин храбри испуни се страхом,
И узвикну с покајним уздахом:
— Овај Човек Син Божји беше! —
Грешни људи Невиног распеше!
Поред њега два друга војника
Поновише узвик свог сотника.
Беше Лонгин сведок васкрсења
К'о што беше сведок понижења,
Лични сведок, сведок истинити,
Не хте Лонгин истину сакрити,
Кудгод оде свуд истину јави,
Христа Бога васкрслог прослави.
Христов војник до смрти остаде
И за Христа Лонгин главу даде.


РАСУЂИВАЊЕ
Прво јављење св. муч. Лонгина. Много времена беше протекло од мученичке смрти св. Лонгина, када се догоди, да једна удовица у Кападокији ослепи. Не могоше јој лекари помоћи ништа. Наједанпут јој дође помисао, да иде у Јерусалим и поклони се тамошњим светиљама, да ко јој што помогне. А имађаше јединца сина, дечка, који јој служаше као вођа. Тек што стиже у Јерусалим, разболи се син њен и умре. О колика неизмерна жалост слепе мајке! Изгубивши очи она сад изгуби и јединца сина, чије су је очи до сад водиле! Но у тој њеној муци и тузи јави јој се св. Лонгин, и утеши је обећањем, да ће јој и вид повратити и сина у небеској слави показати. Рече јој Лонгин све о себи, па је упути да иде ван зидина градских на сметлиште и ђубриште, да тамо откопа главу његову, где ће даље сама видети шта ће јој се догодити. Устаде жена, и тетурајући се некако изађе ван града, па довика некога и умоли, да је одведе на највеће ђубриште и тамо је остави. Када би доведена на ђубриште, она се саже и поче рукама чепркати имајући јаку веру, да ће наћи оно што јој светитељ рече да тражи. Чепркајући тако она се дотаче до главе св. мученика, и у том тренутку очи јој се отворише, и она виде под рукама главу човечју. Испуњена благодарношћу Богу и радошћу великом она узе главу св. Лонгина, опра је, окади и стави у свој стан као највећу драгоценост овога света.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам храброст св. Стефана архиђакона у исповедању Христа (Дела Ап. 7), и то:
1. како св. Стефан поброја чудеса и милости Божје према народу Израиљском кроз векове:
2. како изобличи богоборство и злочине старешина Јеврејских;
3. како их назва издајницима и крвницима Христа.


БЕСЕДА
о горама и безднама Божјим
Правда је твоја као горе Божије,
судови твоји бездна велика (Пс. 35, 7).
Горе правде Божје просецају све даљине времена и простора, и уздижу се од земље до небеса, и из облака времена уздижу се у ведрину вечности. Нису ли светитељи носиоци правде Божје? Погледајте их како просецају време и простор! Рођени у времену они сада ликују у вечности; живећи у вечности они се спуштају к нама у времену и помажу нам, као јача браћа што помажу слабијој браћи. Живели су на земљи на простору ограниченом, а сада их слави сва васиона. На свих пет континената света уздижу се храмови у част апостола, мученика и осталих праведника Божјих. Такве су горе правде Божје: не можете их ограничити, не можете их обухватити, не можете их измерити никаквом мером овога света. Какве горе да се мере са горама Божјим? Какви људи да се мере са људима Божјим? Каква слава да се мери са славом оних, које Бог прослави? О браћо моја, радујмо се правди Божјој, и веселимо се горама високим правде Божје.
Судови твоји — бездна велика. То јест: судови Промисла Твога неиспитани су као бездна велика. Јова си бацио на ђубриште, да га прославиш: Саула си дигао на престо, да сам себе сурва у пропаст. Милујеш грешника, и дајеш му обиље и здравље, да би се покајао; бијеш праведника, да би га укрепио у вери и нади!
Црква је Твоја света највиша гора правде Твоје, матица гора многих. Црква Твоја света, Боже, испитује судове Твоје и путове Твоје, и мудрост је њена многа и слатка као кошница испуњена медом.
Господе, разагнај облаке злобе из срца нашег, да би познали судове Твоје и видели путове Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
30-10-2015, 10:17 AM
Порука: #361
RE: Житије светих за сваки дан
1. Св. пророк Осија. Син Веиријин из племена Исахарова. Живео и пророковао на преко 800 година пре Христова рођења. Речи његове богодухновене налазе се у књизи његовој која садржи 14 глава. Укоравао је много Израиља и Јуду због идолопоклонства, прорицао казну Божју за грехе, пропаст Самарије и Израиља због богоодступништва, али и милост Божју колену Јудину. Прорицао укидање и престанак старозаветне жртве, и долазак Господа, и богатство дарова, које ће Он донети Собом на земљу. Живео до у дубоку старост, и мирно се упокојио.

2. Св. муч. Козма и Дамјан Безсребреници. Имају троји св. врачи, по имену Козма и Дамјан. Једни се мирно упокојише 1. новембра, други бише каменовани у Риму 1. јула, а ови трећи беху из Арабије, и о овима је реч под данашњим датумом. Беху лекари по занимању; но када примише веру Христову, исцељиваху болеснике именом Господа Исуса Христа. И беху се прочули на све стране због свог чудотворног лечења. Злобни незнабошци ухватише их и одведоше пред кнеза Лисија у град Егас. Па пошто се ова света браћа не хтеше ни по какву цену одрећи Христа, бише најпре бачени у море, а потом у огањ. Но Бог Свемогући спасе их и од потопа и од огња. Ангел Господњи јави им се и спасе их. Кнез незнабожачки приписиваше то некој њиховој враџбини. А они му одговорише: „никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која спасава и нас и свакога ко призива пресвето име Христово". Тада их удараху камењем, но камење се одбијаше од њих; стрељаху их стрелама, но и стреле се одбијаху од њих. Најзад их мачем обезглавише. Са њима пострадаше и венац славе примише св. Леонтије, Антим и Евтропије. Пострадаше у време Диоклецијана и Максимијана. Чудеса многа јавише се и од њихових св. моштију, као и од њих живих.

3. Преп. муч. Андреј. Хрићанин по роду, и свештеник хришћански. У време гоњења икона показао се велики поборник иконопоштовања. Да би изобличио опаког цара Копронима због иконоборства, оде св. Андреј у Цариград. Беше цар једнога дана у цркви св. муч. Маманта. Андреј уђе у цркву, стаде пред цара, и јавно га пред свима укори. „Боље би ти било, царе, да гледаш војничке послове и да народом управљаш него да гониш Христа и слуге Његове". Због тога би св. Андреј много бијен и мучен и вучен по улицама. Неки јеретик удари га секиром и уби. Тако предаде Андреј своју свету душу Богу, 767. год. Мошти његове даваху исцелење болним.

4. Св. Лазар Четвородневни. Главно му је празновање 17. марта и у Лазареву Суботу уз часни пост. Под данашњим датумом празнује се пренос његових моштију са острва Кипра у Цариград. Цар Лав Мудри сазида храм св. Лазару у Цариграду и пренесу му мошти у тај храм 890. год. Када после близу 1000 година откопаше гроб Лазарев у граду Китији на Кипру, нађоше мермерну плочу, на којој је стајало написано: „Лазар Четвородневни пријатељ Христов."

(Житија Светих за данас)

Видовити пророк Осија викаше
И народу грешном беду прорицаше:
— Господ, Господ збори, милост ми је мила
А немила жртва, прљава и гнила.
Преступисте закон к'о и Адам стари,
Лажи се клањате, лаж вам господари.
Престаће вам жртве, примати их нећу,
Ја сам себи жртву готовим највећу.
Орасте безбожност, безакоње жњесте,
И сијасте ветар, — олују пожњесте.
А сад сијте правду, — милост ћете жњети,
И бићете мени народ опет свети.
Мене се стидите, идоле волите,
Прељубу са грехом водите, водите!
Зато ћете бити по свету скитачи,
И сваки ће народ бити од вас јачи.
А ја ћу подићи Новог Израиља,
Једно ново царство, — царство светитеља:
Биће као роса, к'о љиљан цветаће,
Најлепшим мирисом свету мирисаће.
Ја сам Господ, Господ, што хоћу то могу,
Блажен — ко се клања Мени, живом Богу.


РАСУЂИВАЊЕ

Друго јављење св. муч. Лонгина. Када се св. Лонгин јави слепој удовици, којој беше умро синчић, обећа јој и вид јој повратити и сина јој показати у слави великој. Нашавши мошти св. мученика и додирнувши их рукама својим удовица одмах прогледа. И тако једно се обећање испуни. Идуће ноћи јави се св. Лонгин удовици у великој светлости држећи за руку сина њеног, који беше одевен у сјајно одело. Па као отац милујући дете рече удовици: „погледај, жено, сина твога, због кога толико плачеш! Погледај га у каквој је части и слави, погледај и утеши се. Бог га уврсти у небесне чинове, који живе у царству Његовом. Ја га сад узех од Спаситеља, и неће никад бити удаљен од мене. Узми главу моју и тело сина свога и сахрани у један ковчег, па више не тугуј за својим јединцем, и нека се не смућује срце твоје, јер њему је дата од Бога велика слава и радост и бесконачно весеље". Видевши и чувши све ово испуни се жена великом радошћу и врати се дому своме говорећи сама себи: „исках очи телесне, а нађох и очи душевне. Бејах жалосна због смрти сина свога, а сад га имам на небу где у слави стоји с пророцима и радује се са њима непрестано".

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно виђење св. Стефана архиђакона и првомученика (Дела Ап. 7), и то:
1. како Стефан, пун Духа Светога, погледа и виде небо отворено:
2. како рече: ево видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Богу;
3. како га Јевреји засуше камењем.


БЕСЕДА

о гнојним ранама греха
Усмрдјеше се и загнојише се ране моје
од безумља мојега (Пс. 37, 6)
О греховним ранама говори пророк, који је и сам најпре грешио и у самом себи осетио сав смрад греха. Колико се из овог признања види нечистота првашњих грехова толико се исто види и потоња чистота покајника. Јер докле човек ходи гнојним путем греха, он не осећа загушљиви смрад греха, но када се удаљи с тога пута и крене чистом стазом праведничком, тек онда увиђа неисказану разлику између чистоте и нечистоте, између пута врлине и пута порока. Замислите осећање човека, који је ноћ провео у смрадној и загушљивој крчми и који се изјутра обрео у ружичној башти. Тамо смрад и отров, и понижење душе и тела, и јарост и раздор, мучење себе и других; овде велико Божје сунце над главом, красно цвеће унаоколо, свеж ваздух и мирис, тишина и здравље. Још је већа разлика између пута греховног и пута Божјег. Усмрдјеше се и загнојише се ране моје; тако описује велики цар своју греховну прошлост. Ништа тако не смрди као грех, ништа се тако не гноји и не распростире као грех. Смрад телесних рана само донекле напомиње неподношљиви смрад грешне душе. Зато се од такве душе удаљује свака светиња. Чисти духови небески склањају се од ње, а нечисти духови адски траже њено друштво. Сваки је нови грех нова рана на души, сваки је грех гној, и сваки је грех смрад. Но од чега долазе греси? Од безумља мојега, објашњава пророк. Ум избачен са свога божанског колосека наводи човека на грех. Док се ум не очисти, не може се човек очистити. А ми ум Христов имамо (I Кор. 2, 16), говори апостол, тј. имамо ум повраћен поново у онај колосек, у коме је био ум Адамов пре греховног смрада. Отуда, браћо, сва православна наука о подвижништву усредсређује своју пажњу на једну главну тачку, на ум човеков, на очишћење и исправљење ума.
О Господе Исусе Христе, Чистото и вечни Изворе чистоте, помози нам одбацити безумље наше; помози нам умовати према уму Твојему. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
31-10-2015, 08:15 AM (Последња измена: 31-10-2015 08:17 AM од смедерево.)
Порука: #362
RE: Житије светих за сваки дан
18. Октобар


1. Св. Лука апостол и јеванђелист. Родом из Антиохије. У младости изучио беше добро грчку филозофију, медецину и живопис. У време делатности Господа Исуса на земљи св. Лука дође у Јерусалим, где види Спаситеља лицем у лице, чује Његову спасоносну науку и буде сведок чудесних дела Његових. Поверовавши у Господа св. Лука би увршћен у Седамдесет апостола и послат на проповед. Заједно са Клеопом видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле Лука се вратио у Антиохију, и тамо је постао сатрудник апостола Павла, с којим је путовао и у Рим, обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Поздравља вас Лука љекар љубазни, пише Колошанима апостол Павле (Кол. 4, 14). На молбу хришћана написао Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти великог апостола Павла св. Лука је проповедао Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим странама. Живописао икону Пресвете Богородице, — и то не једну него три, а тако исто и иконе св. апостола Петра и Павла. Отуда се св. Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа. Под старост посетио је Ливију и Горњи Мисир. Из Мисира се вратио у Грчку, где је настављао с великом ревношћу проповедати и људе Христу обраћати, без обзира на своју дубоку старост. Написао св. Лука Јеванђеље и Дела Апостолска, и обоје посвети Теофилу кнезу Ахаје. Беше му 84 године, када га злобни идолопоклоници ударише на муке Христа ради и обесише о једној маслини у граду Тиви (Теби) Беотијској. Мошти чудотворне овога дивнога светитеља беху пренесене у Цариград у време цара Констанција, сина Константиновог.

2. Св. Петар Цетињски митрополит Црногорски. Рођен 1. априла 1749. год. у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој 12. години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, и ако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. год. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.

3. Св. Јулијан и Дидим Слепац. Св. Јулијан, звани Пустињак, беше Персијанац и сељак без школовања, али због чистоте срца — сасуд благодати Духа Светога. Подвизавао се украј Еуфрата у Месопотамији. Имао дар видовитости. У сами час када погибе Јулијан Одступник, св. Јулијан то прозре духом и објави ученицима својим. Његов савременик, св. Дидим слепац у Александрији; такође провиде духом погибију Јулијанову; беше на молитви ноћу, када му дође глас с неба: „данас је нестало цара Јулијана, извести о томе патријарха Атанасија". Св. Антоније Велики веома је уважавао овога чудеснога слепца Дидима, који је имао дух видовит, и свраћао је код њега, кад год је из пустиње долазио у Александрију, и заједно с њим Богу се молио. И св. Јулијан и св. Дидим, дивне слуге Божје, упокојили су се после 362. год.

(Житија Светих за данас)

Божествени Лука, и уман и учен,
Драговољно беше за Господа мучен.
Избећи могаше поруге и муке,
Но свет не би им'о великога Луке.
Лука млади виде Божију Истину,
Предаде се срцем Божијему Сину
Слуша Учитеља, гледа Чудотворца,
И у Њему позна свог бесмртног Творца,
Виде Васкрслога и говори с Њиме,
Чудеса сотвори у Његово име.
И Христос му поста јединствена радост,
Жртвова Му Лука ум, благо и младост.
Кад остари Лука, млад Христом бејаше,
Од Христа примаше и свету даваше,
Па кад свету даде што могаше дати
Тад му свет, по Писму, немилошћу плати...
О маслини старој виси старац Лука
С осмејком на лицу, прекрштених рука,
Са неба се пружи рука самог Христа
И прихвати душу Свог Јеванђелиста.
Сад у Рају светлом с други апостоли,
За цркву се свету свети Лука моли.


РАСУЂИВАЊЕ

Може ли грешник за десет дана искајати грехе своје? По неизмерном милосрђу Божјем може. У време цара Маврикија беше неки чувени разбојник у околини Цариграда. И у околини престонице и у самој престоници владаше страх и трепет од њега. Тада му сам цар Маврикије посла крст у знак вере, да му не ће ништа учинити, ако се преда. Разбојник прими крст и предаде се. Дошавши у Цариград он паде пред ноге цареве и мољаше за опроштај. Цар одржа реч, помилова га и пусти га у слободу. Но одмах по том разболе се разбојник тешко, и предосети да му се приближује смрт. Он се поче горко кајати за све грехе своје, и плачевно молити се Богу, да му Бог опрости као што му беше и цар опростио. Многе сузе проли на молитви, тако да му марама којом сузе брисаше беше сва наквашена сузама. И умре разбојник после 10 дана плача и молитве. Исте ноћи када он умре виде лекар, који га лечаше, у сну визију чудесну: када разбојник на постељи испусти душу, скупише се око њега некакви црнци са многим хартијама, на којима беху исписани греси умрлога. Ту се јавише и два светла анђела. Међу њима поставише се теразије, и црнци весели метнуше све оне хартије, и њихова страна теразија претеже, јер друга страна беше празна. „Шта ћемо ми метнути?" саветоваху се ангели. „Потражимо неко добро у животу његовом!" И обрете се у рукама једног ангела она марама наквашена покајничким сузама. Ангели је брзо метнуше на своју страну теразија, и њихова страна одједном претеже све оне хартије. Тада црнци побегоше жалосно урлајући а ангели узеше душу и однеше у рај славећи човекољубље Божје.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудо с апостолом Филипом и ушкопљеником (Дела Ап. 8), и то:
1. како ангел упути Филипа из Самарије на пут у Газу;
2. како виде Филип ушкопљеника царичиног, објасни му једно пророчанство Исаијино, и крсти га;
3. како ангел узе Филипа, учини га невидљивим за ушкопљеника, и пренесе тренутно у град Азот.


БЕСЕДА

о гресима језика
Рекох: чуваћу се на путовима својим
да не згријешим језиком својим (Пс. 38, 2)
Грех језика је најчешћи и најбржи грех. Ко у ријечи не погрешује, онај је савршен, вели апостол Јаков (Јак. 3, 2). Када покајник пође путовима Божјим, т.ј. када почне живети по заповестима Божјим, нека се труди прво да језиком не сагреши. Такво је правило био поставио себи и покајани Давид. Нарочито се решио био, да ћути пред противницима својим: зауздаћу уста своја када грешник стане преда ме. Ево прекрасног правила за оне који се од греха лече. Када га оптужују, он не одговара; када га клеветају, он ћути. У истини, шта помаже и говорити разјареном неправеднику, који Бога нема пред собом? Ако му о злу говориш, још више ћеш га раздражити, ако ли о добру, учинићеш га ругачем светиње. Пред Пилатом Христос је ћутао. Зар мени не одговараш? рече му Пилат. Шта да ти одговори, кад немаш уши да чујеш ни разум да разумеш? Гле, ћутање праведника пред неправедником још може најбоље да утиче на неправедника. Остављен да сам тумачи ћутање праведника неправедник га може протумачити на корист душе своје, док ће сваки одговор, бео или црн, тумачити на зло и на осуду другога а на оправдање себе. Благо оном ко се научи језиком владати.
О Господе Исусе Христе, Боже наш, Ти који си нам показао примером, како и кад треба говорити, показао си нам примером, како и кад треба ћутати. Помози нам Духом Твојим Светим, да не згрешимо језиком. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
01-11-2015, 03:13 PM
Порука: #363
RE: Житије светих за сваки дан
19. Октобар


1. Св. пророк Јоил. Други по реду из мањих пророка св. Јоил беше син Ватуилов, из колена Рувимова. Живео на 800 година пре Христа. Пророковао беду народа Израиљског и ропство Вавилонско за грехе које почини пред Господом. Позивао народ на пост и свештенике на покајне плачне молитве, да би се Бог умилостивио. Наредите пост и вапијте ка Господу. Између тријема и олтара нека плачу свештеници. Прорекао је Јоил и силазак Духа Светога на апостоле, и изливање благодати Духа Божјега на све хришћане. Прорекао и описао Страшни Суд Божји. Прорекао и славу Цркве Божје свете.

2. Св. муч. Вар. Беше римски официр у Мисиру, и при том потајни хришћанин. Када седам хришћанских учитеља беху бачени у тамницу, Вар их обилажаше у тамници, и снабдеваше их са потребним, и служаше им усрдно. Он се дивљаше мученицима, и жаљаше што и он из бојазни не може да постане мученик за Христа. Охрабрише га они Божји људи, и Вар се реши и сам с њима на муке поћи. Један од тих Божјих људи издахну у тамници. Када нечестиви кнез изведе мученике преда се, виде их шест, и упита, где је седми. „Ја сам седми!" рече му Вар. Тада разјарени кнез прво намучи св. Вара. Нареди те га нага шибаше сувим штаповима; потом привезаше га за дрво, и ножевима одсецаху му комад по комад меса, докле св. Вар не предаде душу своју свету Богу. Тело његово би бачено на ђубриште. Жена нека Клеопатра, родом из Палестине и удова неког официра, деси се ту са својим сином Јованом. Она тајно узе св. мошти Варове са ђубришта и сахрани их у своме стану. По том измоли у кнеза дозволу, да може пренети из Мисира у Палестину тело свога умрлог мужа. Као жени официрској кнез јој то одмах дозволи. Но блажена хришћанка Клеопатра не пренесе тело свога мужа него мошти св. муч. Вара. Донесе она, дакле, мошти мученикове у своје родно село Едру близу Тавора, и тамо их чесно сахрани. Потом и храм подиже св. Вару. И јављаше јој се св. Вар често из онога света светао као ангел Божји.

3. Преп. Прохор Пчињски. Савременик и друг св. Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Према молитви његовој Бог му указао место, где ће се подвизавати. То место беше једна дубрава крај реке Пчиње. Ту се св. Прохор до старости и смрти подвизавао. Само једини Бог свевидећи зна све његове трудове и искушења, која је у току подвига претрпео. Но по његовим мироточивим моштима и безбројним чудесним исцелењима, која се ни до данас не прекраћују, може се судити и о величини подвига његовог и о величини благодати Божје, која му се дарова због великих трудова његових. Упокојио се св. Прохор и преселио у царство небеско у XI столећу.

(Житија Светих за данас)

Свети отац Прохор од ране младости
Склони се од света и сујетљивости,
У посту и зноју трудно се напреза
Докле душу диже и с Богом је веза.
Зверови му шумски другови бејаху,
Ангели га светли самотног чуваху,
Светитељи Божји дивљаху се њему,
Јер их свети Прохор достиже у свему,
А Господ му даде благодат обилну,
Власт над демонима, велику и силну,
Моћ над болестима и разним мукама,
Да тужним помаже својим молитвама...
Трудовима Прохор небеса присвоји.
И небесног царства он се удостоји.
Удостоји себе, и другим помаже
Да у царство дођу, који царство траже.
Он пролазно баци, и вечно прихвати
Драгоцено благо — малом ценом плати.
Чудотворац Прохор у небеском Рају.
У небеском сада сав се блиста сјају,
И помаже оне, који му се моле.
Који Христа Бога верују и воле.


РАСУЂИВАЊЕ

Јављање св. муч. Вара. Када побожна удовица Клеопатра подиже цркву светоме Вару, позва епископа и свештенике, те освешташе цркву. Беше се сабрало и велико мноштво хришћана на то празновање, јер сва околина поштоваше св. Вара као великог исцелитеља и чудотворца. После службе Божје оде побожна ктиторка к моштима св. Вара у цркву и помоли му се овако: „молим ти се, страстотерпче Христов, испроси ми у Бога оно што је Њему угодно а мени и моме сину јединцу корисно". А имаше Клеопатра сина Јована, младића приспелог за војску. Тек што изађе она из цркве са молитве, син њен, дотле здрав, разболи се. Обузе га нека ватра, и беше му све горе и горе, док око пола ноћи сконча. Жалосна и јаросна мајка дође на гроб св. Вара и поче оштро говорити: „о угодниче Божји, зар ти мени тако помажеш?" И још многе горке тужбалице изрече, тако да изнеможе и паде у лаки сан. Наједанпут јави јој се св. Вар са сином њеним Јованом. Оба беху светли као сунце, у оделу бељем од снега, опасани златним појасевима, а на глави им прекрасни венци. И рече јој светитељ: „ниси ли сама молила, да оно просим од Бога што је Њему угодно а теби и сину твоме корисно? Ја молих Бога, и Он, по неизреченој благости Својој узе сина твога у небеску војску. Ако желиш, ево узми га и дај га у војску цара земаљскога." Чувши то млади Јован загрли св. Вара и рече му: „не господару мој, не слушај матер моју, и не враћај ме у свет, пун неправде и безакоња, из кога си ме избавио". Тргнувши се иза сна Клеопатра осети велику радост у срцу, и изађе весела из цркве. Седам година поживе при тој цркви; и св. Вар са Јованом чешће јој се јављаху.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно обраћање Савла у веру Христову (Дела Ап. 9), и то:
1. како Савле пође у Дамаск да гони хришћане;
2. како га на друму обасја светлост с неба, и чу глас Христов: Савле, Савле, зашто ме гониш?


БЕСЕДА

о жеђи душе за Богом
Жедна је душа моја Бога крепкога, живога;
кад ће доћи и јавити се лицу Божијему (Пс. 41, 2).
Кад се само варница љубави према Богу засија у срцу човековом, нека је човек не утуљује, но нека је пусти да се разгорева, и видеће чудо. Распламтеће се та варница у буктињу светлости невиђене. И светлост и топлота њена биће врло велике. У светлости љубави према Богу човек ће се осећати у овоме свету као у мраку; а од топлоте њене осећаће неутољиву жеђ духовну — жеђ за Богом, за приближењем к Богу, за виђењем Бога. Ту жеђ сравњује Богољубац Давид са жеђу јелена, који јури на изворе водене. Жедна је душа моја Бога крепкога, живога. Није ли све немоћ око нас? Не претвара ли се све око нас брзо у трулеж? Ми се хватамо за сенке; ми грлимо мртваце. Сутрашњи смрад ми данас плаћамо златом и сребром, понекад чашћу и савешћу, а понекад чак и животом — смрад сутрашњега дана! То није љубав него скотска похота. Велика душа тражи предмет достојан љубави, тражи предмет неподложан кршењу и трулењу и распадању и гнусоби пролазних телеса. Зато цар богољубац и наглашава: крепкога и живога Бога. Јер ко је уистини крепак и жив осим Бога? Бог је даровао крепост и живот и ангелима и светитељима Својим, но то је све Његово и од Њега. Кад ћу доћи и јавити се лицу Божјему? Ево чежње неодољиве праве љубави према Богу. Нека се застиде сви они који говоре да верују у Бога и љубе Бога, док их и сама помисао на смрт, на одлазак из овог света, доводи до безумља.
О Господе Боже наш, свети, крепки и живи; изворе светости, изворе крепости, изворе живота, — осветли нас и загреј љубављу према Теби. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
02-11-2015, 08:19 AM
Порука: #364
RE: Житије светих за сваки дан
20. Октобар


1. Св. вел. муч. Артемије. Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?" И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу". Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.

2. Св. праведни Артемије. Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу. Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде. После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија. Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.

3. Преп. Герасим Нови. Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год. Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана. Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.

4. Преп. новомуч. Игњатије. Из Ески–Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.

(Житија Светих за данас)

Војевода свети Артемије
Веру своју пред царем не крије,
Него храбро своју веру јавља.
Христа Бога пред царем прославља.
Цар одступни Бога заборави.
И на муке свог војводу стави.
Светац Божји ум Богу посвети,
Љуте муке мало и осети.
Већа мука грешнику мучећи
Но праведном муке подносећи!
Цар војводу славног обезглави,
Господ слугу Својега прослави:
У царство га небесно узнесе,
Власт му даде да изгони бесе,
Сваку болест и муку да лечи,
Силом божјом, без труда и речи.
Ко год Христа љуби и верује.
Помаже му свети Артемије.


РАСУЂИВАЊЕ

Дивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба, па дођоше и у кућу Ђорђа, оца Игњатијева, да виде, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана". Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва, — хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице, да му Она устроји пут ка мучеништву, он чу неки шум пред собом, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9), и то:
1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;
2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију, где метну руке на њ да прогледа.


БЕСЕДА

о старим и новим причама о чудесима божјим
Боже, ушима нашим услишасмо и оци
наши приповједише нам дјело које си учинио
у њихово вријеме, у старо вријеме (Пс. 41, 1).
Тако цар Давид говори од имена народа свога. И набраја цар неколика велика дела Божја, која Бог учини за народ Израиљски. О свима тим делима Божјим и ми услишасмо, браћо, из Светога Писма, — и о коликим још и каквим још, о којима Давид не знаде, јер се догодише после њега! Сврх онога што Давид беше чуо не чусмо ли ми несравњиво чудеснија и већа дела Божјег Промисла и Божјег човекољубља? Син Божји ваплоти се од Пречисте Деве и поживе као човек међу људима, мудрост изли, чудеса учини, смрт умртви, ђавола посрами, силу даде следбеницима Својим. То не чу Давид, а ми чусмо, јер нам то јавише наши духовни Оци: апостоли и јеванђелисти, мученици и праведници, и сви редом светитељи од времена онога, времена старога, до дана данашњега. И не само јавише нам они него нам сваки дан Дух Божји јавља кроз Цркву свету, кроз благодатне тајне, кроз чудеса безбројна и безбројна. Ево нам разлога за велику радост, али и за велики страх. Јер нам је дато много, па ће се много од нас и тражити. Дато нам је више богатства духовнога него свима који живеше пре Христа: више мудрости и знања, више славе Божје и силе, и више, много више примера Божје љубави према човеку и човечје љубави према Богу. Упитајте се, о богаташи над богаташима, шта сте за све ово ви дали и шта дајете Богу? Потрудите се, дакле, да се не постидите на Суду Божјем. Као сан измичу се и измаћиће се ускоро сви дани ваши на земљи. И ускоро ће глас трубе ангелске сазвати све народе и све људе на Суд Божји Страшни. Потрудите се, да се не постидите. Јер нећете се моћи изговорити: нисмо знали, или нисмо имали! Знате и имате више откровења него што су имали Давид и Соломон. И више ће се од нас тражити него од њих.
О Сине Божји, велики и чудни Господе Боже и Спасе наш, опомињи нас сваки дан и сваки час на крв Твоју Свету, проливену за нас. Да не заборавимо, Господе, и да се вечно не осудимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
Посети веб страницу корисника Пронађи све корисникове поруке
Цитирај ову поруку у одговору
Одговори 


[-]
Podeli (Prikazi sve)
Facebook Linkedin Twitter Digg

Скочи на Форум:


Корисник(а) прегледа ову тему: 1 Гост(а)