Погледи форум

Пуна Верзија: Житије светих за сваки дан
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
16. Мај


1. Преподобни Теодор Освештани. Ученик светог Пахомија. Рођен и одрастао као незнабожац, но као младић дошао до познања праве вере, крстио се, и чувши за светог Пахомија, добегао овоме у манастир тајно од својих родитеља. Свети Пахомије га замонаши и заволи због његове необичне ревности и послушности. Кад му је дошла мајка да га зове натраг дома, он се не хтеде ни јавити мајци, но мољаше се Богу за њу, да би и њу Бог просветио истином. И заиста, мајка не само не поврати свога сина кући, него се и сама не поврати. Видећи недалеко женски манастир, којим управљаше сестра Пахомијева, она ступи у њега и замонаши се. После извесног времена дође у манастир и брат Теодоров, Пафнутије, те се и он замонаши. Деси се једном, да епископ града Панопоља позва светог Пахомија, да му устроји манастир за многе који жељаху монашког живота. Пахомије узе собом Теодора, и предаде у главном овоме дужност око устројења манастира. По смрти светог Пахомија Теодор поста игуманом свих Пахомијевих манастира, и до дубоке старости поживе богоугодно управљајући мноштво монаха на пут спасења. Упокојио се мирно и преселио у царство вечне светлости 368. године.

2. Блажена девица Муза. О њој прича свети Григорије Двојеслов, да је била само девет година стара, када јој се у два маха јавила Пресвета Богородица, окружена сјајним девицама. Када је Муза изјавила жељу, да и она буде у тако сјајној пратњи Царице Небесне, Богородица јој рекне да ће кроз месец дана доћи по њу и узети је. Још јој нареди како треба да живи за тих тридесет дана. Двадесет петог дана паде Муза у постељу, а тридесетог дана опет јој се јави Света Пречиста зовући је тихим гласом, на што Муза одговараше: "Ево ме идем, Госпођо, ево ме идем!" И испусти дух свој. Прешла из свог живота у вечни у I веку.

3. Свети Никола Мистик, патријарх цариградски. Прославио се необичном строгошћу живота. Цар Лав ожени се четврти пут, због чега му патријарх забрани улазак у цркву, а свештеника који га венча - рашчини. Због тога цар збаци патријарха и отера га у манастир. Делегати римског папе Сергија III одобре цару четврти брак. Но када цар умре, Никола поново дође на престо патријаршијски и сазва сабор 925. године, на коме четврти брак у опште би хришћанима забрањен. Упокојио се 930. године. Мистик означава најстаријег члана царског савета. Најпре је овај светитељ, дакле, био дворјанин високог чина, по том је оставио сујету света и замонашио се. Скончао мирно 930. године.

4. Свети новомученик Николај. Родом из Епира. За веру Христову мучен од Турака и посечен у Трикали 1617. године. Глава овог мученика чува се и данас у једном од Метеорских манастира у Тесалији. Чини многа чудеса, лечи најтеже болести, а нарочито је познато, да одгони скакавце са њива.

5. Преподобни мученици Саваити. У време цара Ираклија, око 610. године, пострадаше за веру Христову четрдесет четири монаха из обитељи светог Саве Освећеног код Јерусалима. Њихово јунаштво и страдање описао очевидац свети Антиох.

6. Свети свештеномученик Теодор, епископ вршачки. Епископ Теодор се 1594. године нашао на челу устаника у Банату. Устаници су на заставама имали лик светога Саве. Темишварски паша ухвати у Вршцу владику Теодора и живог га одере. Исте године донете су мошти светог Саве из манастира Милешеве и спаљене на Врачару.

(Житија Светих за данас)

Николај мученик за Христа пострада
И трпљењем љутим ђавола надвлада;
Не хте јунак свога одрећи се Спаса,
Но слављаше Бога док имаше гласа;
A кад глас га изда, он срцем слављаше
И за муке веће душмане мољаше.
Тукоше га Турци свирепи ко вуци
Предаваше свакој нечовечној муци,
И најзад му свету отсекоше главу.
Скотрља се глава у зелену трву,
Светитељска глава светлошћу засија;
Хришћанин ту главу у свилу завија
И у цркву носи да лек многим буде,
Да наказне лечи, и слепе, и луде.
Бог неверне казни са свакога краја.
A прослави вечно верног Николаја.


РАСУЂИВАЊЕ

Када Теодор Освештани беше у Панопољу са својим духовним оцем св. Пахомијем, дође му неки философ и понуди да се препире c њим o вери. Па стави философ Теодору ова три питања: ,,Ко се не роди a умре? Ко се роди a не умре? И ко умре a не иструну?” На ова питања одговори св. Теодор: ,,Адам се не роди a умре. Енох се роди и не умре. Лотова жена умре и не иструну.” Па додаде светитељ и овај савет философу: „Послушај ти наш здрав савет: остави се бескорисних питања и схоластичких силогизама. приступи ка Христу, коме ми служимо, и добићеш опроштај грехова!” — Философ занеми од таквог оштроумног одговора, и постиђен удаљи се. Из овога се јасно види огромна разлика између једног незнабожачког философа и једног хришћанског светитеља. Онај се губи у апстракцијама, у вештим обртима речи, у логичним зачикавањима, у мисаоном спорту, док је овај управио сав свој ум на Бога живога и на спасење своје душе. Онај је апстрактан и мртав, овај је практичан и жив.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Дух Свети чудесно управља ноге апостола по далеким земљама,
2. како их чудесно из далеких земаља сабира у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице.


БЕСЕДА

о јављању пророка Јеремије из онога света

Потом се јави други један муж, диван седином и славом, около Њега неки чудни и великолепни ореол. Одговори Онија и рече: ово је братољубац, који се много моли за људе и за свети град, Јеремија Божји пророк (II Макав. 15, 13 20)

Ово је виђење које виде храбри Јуда Макавеј. Прво му се јави из онога света Онија архијереј, а потом свети пророк Јеремија. Као што Мојсеј и Илија беху виђени у слави од апостола на Гори Таворској, тако некад Јуда Макавеј виде у слави пророка Јеремију. Ни пре Христа Васкрслог, дакле, Бог милостиви није остављао људе без сведочанства о животу после смрти. У хришћанском времену пак та сведочанства су без броја и без краја. Ко и после свега тога сумња у живот после смрти, тај стоји под проклетством свога греха као под гробном плочом. И као што мртве ствари не могу да виде светлост дана, тако ни он не може да види живот који јесте и коме нема краја.

Но погледајте, каквом је славом увенчан пророк Јеремија у ономе животу! Диван седином и славом! Около њега нека неописана отменост, неки светли ореол, нека неисказана пријатност и красота. Он који је бивао вучен и тучен од људи којима је саопштавао вољу Божју, и који је био сужањ у тамници, и мученик у смрадној рупи, и који је као лажа исмеван, и као издајник суђен, и најзад као преступник камењем убијен! Но један је суд грешнички а други је суд Божји. Најпониженији међу људима постао је код Бога увенчан славом ангелском.

И још погледајте, како небо назива онога кога је земља назвала лажом и издајником и преступником! Братољубац — тако га назива небо. Братољубац који се много моли за људе. Видите, најзад, како се светитељи на небесима много моле Богу за нас! Не спавајући они се моле за нас кад спавамо; не једући, они се за нас моле кад једемо и преједемо се; не грешећи, они се моле за нас кад грешимо. О браћо, застидимо се пред толиким нашим искреним пријатељима. Застидимо се, застидимо се од толиких светитељских молитава за нас, и придружимо се молитвама њиховим. Господе пречудни, опрости нам грешну лењост и тупост нашу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Овај Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом је из херцеговачког села Клепци, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. је обновљена као црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце).

Из родне му Херцеговине одведен је у Сарајево, а одатле 1942. године депортован у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима. У Јасеновцу је Старац Вукашин (иако није био много стар, но је кријући се по шуми сав био зарастао у већ проседу браду), јануара 1943. године, погубљен од усташког кољача Жила Фригановића и то страдање је описао доктор Недо Зец, такође један од преживелих Јасеновачких логораша, под насловом „Само ти, дете, ради свој посао“ . Усташки зликовац Фригановић, видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје Православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је, као поглавник злочиначке „Независне Државе Хрватске“, тада спроводио страховит прогон и затирање Православних Срба свуда у Хрватској и Босни и Херцеговини), блажени мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерност, полако и разговетно рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“ Овај одговор и зрачећи небески мир са већ крвљу покропљеног лица Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исјекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудио, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неђу Зецу, који је ово касније и записао, и објављено је у збиркама сведочења преживелих логораша из Јасеновца.
Свети Архијерејски Сабор СПЦ канонизовао је овог новомученика 1998. године и Црква га слави 16/29. маја
17. Мај


1. Свети апостол Андроник. Један од Седамдесеторице. Сродник апостола Павла, као што сам Павле пише (Рм 16, 7), спомињући и свету Јунију, помоћницу Андроникову. Андроник би постављен за епископа Паноније, но не становаше на једном месту, него проповедаше Јеванђеље по целој Панонији. Са светом Јунијом он успе да многе приведе Христу и да разори многе храмове идолске. Имађаху обоје благодатну силу чудотворства, којом демоне изгоњаху из људи и исцељиваху сваку немоћ и сваку болест. Пострадаше обоје за Христа, и тако примише двострук венац: и апостолства и мучеништва. Њихове свете мошти нађене су у пределима Евгенијским (в. 22. фебруар).

2. Свети мученик Солохон. Родом би Мисирац и војник римски под војводом Кампаном, у време нечестивог цара Максимијана. Када дође царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјасни као хришћанин. То исто учинише и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода нареди те их бише и мучише страшним мукама, под којима издахнуше свети Памфамир и Памфалон. Солохон оста још у животу, и би стављен на нове муке. Тако, нареди војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску. Мученик зубима сломи гвожђе и не прими у се смрадну жртву идолску. Најзад му прободоше писаће перо кроз оба уха и тако га оставише да умре. Хришћани узму мученика и однесу у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога уздиже хвалу Богу, сконча свој земни живот, и предста Господу у Царству небеском 298. године.

3. Свети Стефан патријарх, цариградски. Син цара Василија Македонца и брат цара Лава Мудрог. На престо патријаршијски дошао је после Фотија и управљао Црквом Божјом од 889-893. године. Мирно скончао и предстао Господу кога је много љубио.

(Житија Светих за данас)

Апостол Андроник, сродник светог Павла,
Проповедник мира и духовног здравља,
Љубављу пламеном ка Христу гораше
И науку светлу светом проношаше:
Без плате и неге и без много pуxa,
Само богат силом божанскога Духа.
Све муке подели са светом јунијом
Док крст не пронеше целом Панонијом.
Где крст часни блесну, ту нестаде таме,
Издвоји се жито без плеве и сламе.
Пренуше се људи из сна животињства.
И дар усвојише Божијега посинства
Разбише идоле као слабе трске,
Оставишс раздор и пороке мрске,
Запеваше уста кад срце зајеца:
Оче наш небески, ми смо Твоја деца!
Сад примисмо светлост од Твог апостола,
Прости нам што бесмо робови идола.


РАСУЂИВАЊЕ

После страшног земљотреса у Антиохији говорио је Златоуст народу: „Велики су плодови земљотреса, Погледајте човекољубље Господа, који потреса град a утврђује душу, који колеба темеље и укрепљује помисли, који показује слабост града a вољу чини силном! Обрати пажњу на Његово човекољубље: Он поколеба за мало — a утврди на свагда; земљотрес — за два дана, a благочешће треба да остане на све време; ожалостили сте се за кратко — a утврдили заувек... Мајка хотећи да одлучи свога младенца од навике честог плакања, силно затресе малу колевку његову, не зато да би га погубила, него да би га устрашила. Тачно тако и Господар свега, који држи у рукама Својим весељену, потреса ову не зато да би је срушио, него да би обратио к спасењу оне (људе) који живе безаконо.” Ето како су Света Оци, стубови Цркве васељенске, знали објаснити човекољубљем Божјим и напасти исто онако као и благодјејања, и несрећу исто онако као и срећу. Да се постидимо ми, који смо и спори благодарити Богу кад Бог даје и брзи роптати на Бога кад Бог узима.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на свете мученике за веру и то:
1. како им Дух Свети даје мудрост да говоре пред судовима,
2. како им Дух Свети даје храброст да гину на губилиштима.


БЕСЕДА

о Духу Светом Утешитељу
А утјешитељ Дух Свети, којега ће Отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох (Јов. 14, 26).
Шта практично значе ове речи ако не да треба сваки дан да се молимо, да нам се пошаље Дух Свети онако исто као што се молимо сваки дан за хлеб насушни? Бог је вољан сваки дан да нам пошаље Духа Светога, но Он тражи од нас, да се сваки дан молимо за Духа Светога. Јер као у погледу хлеба што бива час обиље час оскудица, тако бива и у погледу Духа Светога. Дух Свети долази нам и одлази од нас, како кад, сходно нашој ревности или лености у молитви, сходно добрим делима и трпљењу. Зато је Црква установила, да се прво јутарње богослужење почиње призивањем Духа Светога: Царю Небесный, Утeшителю, Душе истины прiйди, а потом долази молитва: Хлебь нашъ насущный даждъ намъ! Зашто? Зато што без Духа Светога ми не умемо ни хлеб употребити како треба за наше спасење.
Он ће вас научити свему. То јест: сваки дан и сваку ноћ према приликама у којима се будете налазили. Он ће вас упутити, посаветовати, наставити шта треба да мислите, шта треба да говорите, шта треба да чините. Зато просите од Бога само Духа Светога, а остало Он ће донети сам собом све што вам у извесном тренутку буде требало. Кад Он буде сишао на вас, ви ћете све знати, све умети, све моћи што је потребно.
И напоменуће вам све што вам рекох. То јест: не бојте се, да ћете заборавити моју науку и моје речи: Дух Свети зна све што и Ја знам, те кад Он буде присутан у вама, биће и сва наука моја присутна у вама заједно са Њим.
О Господе Душе Свети, благоволи сићи на нас не по нашој заслузи но по заслузи Господа Исуса и по Твојој бескрајној благости. Теби слава и хвала вавек. Амин.
18. Мај


1. Свети мученици Теодот и седам девојака мученица, Текуса, Александра, Клавдија, Фаина, Ефрасија, Матрона, и Јулија. Теодот беше ожењен и беше крчмар у Анкири за времена цара Диоклецијана. Иако беше ожењен, живљаше по речи апостоловој: "Одсада и они који имају жене да буду као да их немају" (1. Кор 7, 29). А крчму држаше, да би могао не посумњано што боље помагати хришћане. Његова крчма би склониште гоњеним верним. Тајно шиљаше Теодот помоћ разбегнутим хришћанима по планинама, и тајно прикупљаше тела погинулих и сахрањиваше. У то време беху изведене на суд и мучене за Христа седам девојака, беху мучене, поругане, и најзад утопљене у језеру. Једна од њих, света Текуса, јави се на сну Теодоту и рече му да извади тела њихова из језера и сахрани. По тамној ноћи пође Теодот са једним другом да испуни вољу мученице, и, вођен од ангела Божјих, успе те нађе свих седам тела и сахрани. Но тај друг издаде га судији, и судија га стави на муке тешке. Но све муке трпљаше Теодот као да беше у туђем телу имајући сав свој ум удубљен у Господа. Када му мучитељ све тело претвори у ране, и зубе му камењем раздроби, нареди да се мачем посече. Када би изведен на губилиште, многи хришћани плакаху за њим, а свети Теодот им говораше: "Не плачите, браћо, за мном него прославите Господа нашег Исуса Христа, који ми поможе свршити подвиг и душмана победити". - Рекавши то, положи своју главу на пањ под мач, и би посечен 303. године. Свештеник неки чесно сахрани тело мучениково на једну узвишицу изван града. На томе месту доцније би подигнут храм у име светог Теодота. (в. 7. јун).

2. Свети мученици Петар, Дионисије, Андреј, Павле и Христина. Петар - диван младић, Дионисије - муж угледни, Андреј и Павле - војници, и Христина - шеснаестогодишња девица, сви исповедише храбро Христа Господа и поднеше муке и смрт за име Његово. Неки Никомах, који с њима би мучен, одрече се Христа усред мука, и наједном сиђе с ума, па као бесан гризаше своје тело и бацаше пену на уста докле не издахну. То је било 250. године.

3. Свети мученици Ираклије, Павлин, Венедим. Беху Атињани. Пострадаше за веру у време Декијево. За име Христово беху сажежени у пећи огњеној.

(Житија Светих за данас)

Анкире на зеленом брегу,
Ту дружина гоњених хришћана
С благословом објед обједаше.
Што је сунце међ звездаш сјајним
To Теодот у дружини бјеше,
A до њега презвитер Фронтоне.
Па Теодот бесједи Фронтону:
Ово мјесто приличи за цркву
Над моштима чесних мученика!
Теодоту Фронтон одговара:
Постарај се ти предивни муже,
Добави нам мошти мученика,
Цркву ћемо лако сазидати,
мјесто ово црквом украсити.
Осмјехну се Теодот предивни,
Прстен скида са деснице руке,
Па га даје чесноме Фронтону,
Оваку му ријеч говорећи:
— Ријеч ти часна, a прстен ти залог,
Мошти ћу ти скоро добавити
И на ово мјесто положити!
To Теодот проричући рече.
Проричући своје страданије.
И за Христа своје мучеништво,
Како рече онако се стече.
Мошти су му туне положене.
И над њима црква саграђена.
Диван спомен бесмртне побједе
Крај Анкире на зеленом брегу.


РАСУЂИВАЊЕ

Скривати врлину своју и подвиг свој био је обичај подвижника и подвижница не само првих времена Хришћанства него и кроз све векове до наших дана. Евдокија, жена славнога кнеза Димитрија Донскога, ослободиоца Русије од Татара, остане удовом 1389. године, и то још доста млада. Сва прожета благочешћем ова кнегиња зидала је храмове, делила милостињу, тајно изнуравала своје тело постом и бдењем. До тела је носила железне ланце. Међутим пред светом се вазда јављала насмејана, одевена у раскош, окићена бисером. Свет је свашта говорио o њој; почели су се проносити гласови o њеном неморалном животу. To дочују и њени синови; па увређени и озлојеђени кажу мајци отворено шта се говори o њој. Мајка отвори своју раскошну хаљину, и деца са ужасом великим видеше њено тело, сасвим сухо и усахло, утегнуто ланцима железним.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на мученике и то:
1. како им Дух Свети пружа утеху у страдањима,
2. како понекад, према Своме произвољењу, чини њихова тела несагоривим.


БЕСЕДА

о сведочењу Духа Божјег
Дух истине, који од оца исходи, он ће свједочити за мене (Јов. 75, 26)
Бог Син шаље у свет Бога Духа Светога да сведочи о Њему до краја времена. Он ће свједочити за мене.
Како ће сведочити Бог Дух о Богу Сину? Сведочиће на многе начине као:
привлачиће људске душе Цркви Христовој;
отварајући им смисао Светога Писма;
доводећи им на памет заповести Христове;
дајући речима Христовим топлину, свежину. силу и милину;
обраћајући покајане грешнике у праведнике,
испуњујући сва обећања и пророчанства Христова на људима, на народима и на Цркви Божјој;
утврђујући Цркву Христову и држећи је чврсту против свих бура времена и свих злоба адских и људских кроз векове и векове.
Дух који дејствује на ове и на многе друге сличне начине, јесте Дух Божји, Дух истине, благи. животворни, свесилни.
Ниједна реч Христова не противи се Духу Божјем, нити се Дух Божји противи иједној речи Христовој. Зато кад Дух Божји благоизволи ући у срце човеково, Он бива живим и нелажним сведоком свега што Христос рече и учини. И човек онда верује радосно и непоколебљиво. Јер како да не верује највећем и најтрајнијем Очевицу и Саучаснику свих речи, свих чудеса и свих дела Христових?
Зато, браћо моја, молимо се пре свега и изнад свега, да овај Очевидац и Саучасник. Дух Свети и Свесилни, усели се у срца наша, да би вера наша постала жива, непоколебљива и радостотворна. О Боже Душе Свети, Душе истине, приђи и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.

ДУХОВИ, ТРОЈИЦЕ, СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ (грч: Πεντηκοστή), рођендан хришћанске Цркве; празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.
У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дап 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога Духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.
19. Мај


1. Свети мученик Патрикије епископ бруски, са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном. Пострадали за веру Христову у време Јулијана Одступника у Бруси азијској. Намесник царски Јуније доведе ове светитеље до врућих вода и упита Патрикија: "Ко створи ове лековите воде, зар не наши богови Ескулап и други, којима се ми клањамо?" Одговори свети Патрикије: "Ваши су богови демони, а ове воде као и све остало створио је Христос Господ и Бог наш". Онда упита намесник: "А да ли ће те твој Христос спасти, ако те ја бацим у ову врелу воду?" Одговори светитељ: "Ако хоће, Он ме може сачувати цела и неповређена, премда бих ја желео, да се у тој води разрешим од овог временског живота, да бих са Христом вечно живео; но нека буде на мени Његова света воља, без које ни влас не отпада са главе човекове!" Чувши ово намесник нареди те Патрикија бацише у врелу воду. Вреле капље прснуше на све стране и ожегоше љуто многе присутне, но светитељ Божји, на чијем језику беше непрестана молитва, оста неповређен као да стајаше у хладној води. Видећи ово, намесник разјари се од срама и нареди, да се и Патрикију и осталој тројици његових презвитера одсеку главе секиром. Тада незлобиви ови следбеници Христови очиташе молитву и положише своје главе под секиру џелатску. Када им главе беху одсечене, душе њихове веселе узнеше се у светло царство Христово, да вечно царују.

2. Свети Јован епископ готски. Би епископ у Грузији, но када тамошњи каган татарски поче мучити хришћане, он се удаљи на четири године међу Готе у Бесарабију. (Готска епархија образована за време Константина Великог). Чувши о смрти кагановој, врати се на службу своју и руковођаше паству своју ревносно и богоугодно. Пред смрт своју рече: "Кроз четрдесет дана одлазим да се судим са каганом" (тј. кроз смрт иде пред престо Божји). И тако би. Четрдесетога дана представи се и оде ка Господу. Упокоји се мирно у VIII веку.

3. Свети кнез Јован Вологодски. Чудотворац. Богобојажљив и благочестив одмалена он би од свога стрица, кнеза Јована Васиљевића, вргнут у тамницу са својим братом Димитријем, где проведоше пуне тридесет две године. Пред смрт се замонаши Јован и доби име Игњатије.

(Житија Светих за данас)

У тамници тамној кнез Јован тамнује
C братом Димитријем: па брата сјетује.
— И не тугуј, брате, тугом се не мори,
Тамница је верним што и царски двори,
Нит говори ружно o нашему стрицу,
Што нас без кривице врже у тамницу.
Без Божије воље зар би могло бити
Два Божија створа тамом заробити?
Ако наш се стрико брине само за се,
Бог се за нас брине да нам душе спасе.
Неразуман само своју корист тражи,
A Бог и презрене даровима блажи.
Милостиви Господ тамнице с не боји —
Радије са сужним но са гордим стоји.
Нe срди се, брате, не пребацуј стрицу,
Бог једини знаде међ' нама правицу.
Стрица једним путем нас другим спасава
Поклони cе Богу. Богу нек је слава!


РАСУЂИВАЊЕ

Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом карактеру кротост и одлучност, кротост према праведницима и покајницима и одлучност према непокајаним крвницима. Једне недеље, после свете службе, приђе цар Иван Грозни митрополиту Филипу да прими благослов. Митрополит се правио да не види цара и гледао је у икону Спаситељеву. Тада царев ађутант приђе митрополиту и рекне му: „Владико, Господар је пред тобом, благослови га!” Митрополит погледа на цара и рече: „Господаре, убој се суда Божјег: ми овде приносимо бескрвну жртву Богу, a иза олтара пролива се крв хришћанска. Колико невиних страдалника! Ти си висок на престолу, но ипак си — човек.” Разјарени цар опомињао је митрополита да ћути, но Митрополит му рекне: „Где је моја вера, ако ја будем ћутао?” Када му је цар почео претити, он мирно одговори: „Ја сам дошљак и гост на земљи, и готов сам пострадати за истину!” После неког времена опаки цар удави митрополита, али не удави светитеља.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља мудрошћу и истином и то:
1. како је Он надахнуо мудрошћу и истином пророке, јеванђелисте и апостоле, који написаше Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству,
2. како је Он надахнуо мудрошћу и истином Свете Оце који толковаху Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству.


БЕСЕДА

о светим Божјим људима
Научени од Светога Духа говорите свети Божији људи (II Петр. Ј, 21)
Ово сведочи онај који је и сам био свети Божји човек, апостол Петар, камен вере и витез крста. Као свети Божји човек он, по сопственом свом искуству, објашњава, како су говорили и како говоре свети Божјн људи, и каже: научени од Светог Духа говорише они. Не говораху, дакле, они по своме умовању, ни по свом памћењу, ни по свом слућењу, ни по свом учењу, ни по својој речитости, него говораху од Духа и по Духу Светоме. Мудрост Божја изливаше се кроз њих и истина Божја откриваше се кроз њих. Не написа Свето Писмо лажљива писаљка књижевничка (Јерем, 8, 8) него га написаше слуге и избраници Духа Божјег Светога. Нити Свето Писмо писаху људи, којима писање беше занат, него га писаху свеци Божји, упућени и нагнани Духом Божјим да пишу. Често и не хотећи, па чак и противећи се, они су морали да пишу, као што сведочи свети пророк Јеремија говорећи: и рекох, нећу га (Бога) више помињати, нити ћу више говорити у име његово: али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (20, 9).
О браћо моја, браћо, није Свето Писмо од човека него од Бога, није од земље него од неба, нити је од тела него од духа, да — од Духа Божјег Светога. Надахнути мудрошћу и истином од Духа Светога писаху свети Божји људи: пророци, и јеванђелисти, и апостоли, и оци, и учитељи, и јерарси, и пастири.
О Боже Душе Свети, Душе Мудрости и Истине, надахни нас дахом Твојим животворним, да бисмо познали Мудрост и Истину, и испунили их с помоћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Духовски понедељак

После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
20. Мај


1. Свети мученик Талалеј. Родом од Ливана, од оца Верукија и матере Ромилије, осамнаестогодишњи младић, красан изгледом и узрастом телесним, косе црвеножуте. Лекар по занимању. Пострада за Христа у време царовања Нумеријанова. Када храбро исповеди своју веру у Христа Господа пред судијом мучитељем, нареди овај двојици џелата Александру и Астерију, да му сврдлом проврте колена, провуку коноп кроз пробушене кости и обесе о једно дрво. Но џелатима као да невидљива сила Божја одузе вид, те место Талалеја они провртеше једну даску и обесише о дрво. Када мучитељ ово дознаде, помисли да су џелати то намерно учинили, па нареди да их шибају. Тада Александар и Астерије усред шибе повикаше: "Жив нам Господ, од сада и ми постајемо хришћани, верујемо у Христа, и страдамо за Њега!" Чувши ово, мучитељ нареди те их мачем посекоше. Тада сам мучитељ узе сврдло да сам врти колена Талалеју, но руке му се узеше, и он мораде молити Талалеја, да га овај спасе, што незлобиви мученик Христов помоћу молитве и учини. Потом би бачен у воду, но јави се жив пред мучитеља. (Јер у себи мољаше Талалеј Бога, да не умре одмах него да му се продуже муке). Када би бачен пред зверове, зверови му лизаху ноге и умиљаваху се око њега. Најзад би посечен мачем и пресели се у живот вечни 284. године.

2. Свети мученик Аскалон. Пострадао у Антиноју, граду мисирском, у време Диоклецијана. Био шибан, струган, свећама опаљиван, но остао до краја непоколебан у вери. Кад се мучитељ Аријан превозио лађом преко Нила, Аскалон молитвом заустави лађу насред реке, и није јој дао маћи се док Аријан није написао, да верује у Христа као јединога и свемоћнога Бога. Но приписујући то чудо магијској вештини Аскалоновој, мучитељ заборави што је писао и продужи мучити Божјег човека и надаље. Најзад Аскалону вежу камен о врат и баце га у реку Нил. Но трећега дана хришћани нађу тело Аскалоново на обали заједно са каменом о врату (како им је пред смрт свети мученик и прорекао) и чесно га сахране 287. године. С њим пострада и свети мученик Леонид. А мучитељ њихов, Аријан, покаја се доцније, поверова у Христа од свег срца и јавно почне исказивати своју веру пред незнабошцима. Тада незнабошци и њега убише, те се и Аријан, негдашњи мучитељ хришћана, удостоји мученичког венца за Христа.

3. Преподобни Стефан Пиперски. Овај светитељ би рођен у племену никшићком, у селу Жупи, од сиромашних но благочестивих родитеља, Радоја и Јаћиме. По предању подвизавао се најпре у манастиру Морачи, где је и игуманом био. Турци га одатле протерају, и он се настани у Турману Ровачком, на месту које се сад назива Ћелиште. После се пресели и настани у Пиперима у једној ћелији, где је до смрти остао у трудном и богоугодном подвигу. Упокојио се мирно у Господу 20. маја 1697. године. Његове мошти и сада ту почивају и чудесима многим прослављају Христа Бога и Божјег угодника Стефана.

(Житија Светих за данас)

Нa позору људи и ангела,
У мукама и при издисају
Талалеј се Господу мољаше:
— O Господе, Створитењу свјета,
Твоја милост, Твоја и освјета!
Молим Ти се, живот ми продужи,
Да за Тебе још поднесем мука.
Ваистину. мало сам поднио,
Да би' Царство Твоје заслужио.
Страшне твоје муке на Голготи,
Страшне муке за Тебе безгрешна!
Још страшније требају за грешна,
Да би опро себе кроз мучење
И достојно примио спасење.
Што молио Талалеј прекрасни,
Што молио Бога домолио,
Прошење му бијаше умилно,
Бог му пусти мука изобилно,
Све до краја Талалеј отрпе
Све c радошћу и c благодарношћу,
Све са муке на муку хођаше,
Ко са славља још на веће славље —
Тако светац слави Православље!


РАСУЂИВАЊЕ

Кад човек стекне хришћанску савест, он се ревносно труди да исправи живот свој и да угоди Богу. Све остало постаје за њ мало важно. Примера таквих људи имамо ми не само међу великим подвижницима и духовницима, него и међу самим силним царевима. Такав пример пружа нам цар Теодосије Велики који је за неко време био пао у јерес па се после покајао. Над његовим мртвим телом говорио је св. Амвросије, његов ранији обличитељ: „Волео сам ја овога мужа који скинувши са себе царске знаке, јавно је у цркви оплакивао свој грех и са уздасима и сузама просио опроштај. Чега се простаци стиде тога се није устидео император. По добитку славне победе (над непријатељима царства) он се решио не прилазити к Светом Причешћу до повратка његових синова само зато што су у борби непријатељи његови били побијени.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавм Бога Духа Светога као надахнитеља кротошћу и благошћу и то:
1. како је Он надахњавао кротошћу и благошћу подвижнике и испоснике кроз све векове,
2. како је Он надахњавао, и данас надахњава, кротошћу и благошћу све истински покајане душе.


БЕСЕДА

о духу овога света и Духу од Бога
И ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је из Бога. (II Кор. 2, 12)
Дух овога света је, браћо, дух гордости и суровости, а Дух Божји је Дух кротости и благости. Апостол Божји тврди, да следбеници Христови не примише духа овога света него Духа који је из Бога, тј. који из Бога Оца исходи као благоухани мирис из цвета, те се као добар мирис разлева по души човечјој, чинећи ову крепком, светлом, спокојном, благодарном и умилном.
Људи су по природи кротки и благи. Св. Тертулијан пише: „Душа човечја је по природи хришћанка." Али духом овога света она је раздражена и разбешњена, Дух овога света направио је од оваца вукове, док Дух који је из Бога прави од вукова овце.
Још апостол додаје, да смо примили Духа Божјег зато да знамо што нам је даровано од Бога, Да познамо, дакле, шта је од Бога у нама а шта није од Бога, и да осетимо сласт од онога што је од Бога и горчину од онога што није од Бога, него од духа овога света. Док је човек ван своје природе, испод своје природе, он сматра горчину за сласт а сласт за горчину. А када се Духом Божјим врати својој правој природи, онда он сматра сласт слашћу а горчину горчином.
Ко може човека вратити Богу? Ко може човека излечити од отрованости греховном горчином? Ко га може научити да опитом разликује праву сласт од горчине? Нико други осим Духа који је из Бога.
Зато се помолимо, браћо, да нам Бог дарује Духа Свога Светога, као што Га је даровао апостолима и светитељима Својим. А кад тај Дух Божји Свети дође у нас, дошло нам је Царство Божје, у коме је све сама сласт, само добро, сама светлост, сама кротост, сама благост.
О Душе Свети, Душе кротости и благости, приђи и усели се у нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
21. Мај


1. Свети цар Константин и царица Јелена. Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца. Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин наџиви своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

2. Преподобни мученик Пахомије. Родом из Мале Русије. У младости ухвате га Татари и продају једном Турчину кожару као роба. Провео у ропству двадесет седам година, у месту Усаки у Малој Азији. Насилно га потурче. Оде у Свету Гору, замонаши се и проведе дванаест година при манастиру светог Павла. Реши се да пострада за Христа. Његов старац духовник Јосиф отпрати га у Усаки где се Пахомије јави свом бившем господару као хришћанин у монашком оделу. Турци га ударе на муке, потом баце у тамницу, и најзад посеку 8. маја 1730. године на сам дан Вазнесења. Од његове крви и моштију десила се многа чудеса. Сахрањен на острву Патмосу у цркви светог Јована Богослова. Тако овај сељак малоруски постаде мученик и венценосац у царству Христовом.

3. Преподобна Јелена Дечанска (3. јун). Преподобна Јелена Дечанска. Јелена је сестра Стефана Дечанског. Упокојила се средином XIV века и сахрањена је у манастиру Дечанима где јој се мошти и данас налазе. Њен портрет сачуван је у цркви у Горњем Матејевцу код Ниша.

(Житија Светих за данас)

Константин цару крст се светли јави,
Константин га виде и Бога прослави.
To знамење беше Сина Божијега.
Од овог знамења нема краснијега,
Знамење страдања и времене беде
Али и знамење коначне победе.
Са овим знамењем, твориоцем чуда,
Константин се креће и победи свуда.
Сред паганског Рима, крстогонитеља,
Он крст висок диже, славу Спаситеља.
Што три века беше ломљено и клето,
To сад за Рим поста велико и свето!
Три стотине лета крст пљуван бејаше,
У крви светаца земља се купаше.
Царства и цареви, охоли и мрски,
Сломише се редом слично слабој трски.
A знамење крста остаде усправно
И светљаше свету чудесно и славно.
Константин га позна и уздиже више,
Зато му се име у календар пише.


РАСУЂИВАЊЕ

Да је порок нешто стидно и грешно, видимо и по томе што се он вазда крије и вазда за вазда узима на себе образину добродетељи. Св. Јован Златоуст дивно каже: „Порок нема свог сопственог лица, него узима у зајам лице добродетељи.” Зато је Спаситељ и рекао: долазе у оделу овчијем, a унутра су вуци грабљиви (Мат. 7, 15). Назови лажова лажовом, лопова лоповом, убицу убицом, блудника блудником, клеветника клеветником, и огорчићеш их. Назови пак кога хоћеш човека: поштеним, чесним, несебичним, истинитим, справедљивим, савесним и — озарићеш га и задовољити. Опет по Златоусту говорим: „Добродетељ је нешто природно у човеку, док је порок нешто неприродно и лажно.” Ако се неки човек и ухвати у пороку, он брзо оправдава свој порок неком добродетељи, облачи га у рухо добродетељи. Заиста: порок нема свог сопственог лица. Исто као и ђаво, отац порока!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља правдом, миром и радошћу и то:
1. како је Он надахњивао правдом, миром и радошћу све љубитеље правде Христове,
2. како је Он надахњивао, a и данас надахњује, правдом, миром и радошћу све страдалнике за правду Христову.


БЕСЕДА

о деци Божјој
Овај Дух свједочи духу нашему да смо дјеца Божја (Рим. 8, 16)
Онај ко има у себи Духа Божјега — само онај има и сведочанство, да је дете Божје. Без Духа Божјега нема ни тога сведочанства. Нити пак васцела васиона може дати тога сведочанства. Сама васиона, без Духа Божјега, шта нам друго сведочи него да смо ми њени робови, њена жртва, коју она немилосрдно гута. Незнабошци су, у ствари, тако и мислили. Богоборци наших дана — не мисле ли и они тако? Мисле. Јер заиста тешко је и отети се од те мисли човеку који није познао Духа Христова, Духа Божјега, Сведока небеснога. Не примисте духа ропства, говори исти апостол. Какав је то дух ропства? Сваки други осим Духа Божјега кога Христос Господ шаље онима који њега љубе. Једино је Дух Божји Свесвети дух слободе и посинаштва.
О среће, о мира, о радости, кад се Дух Божји свије у очишћено срце човечје као ластавица у своје гнездо! Тада нада отвори стотине капија на тамници васионе, и загрљај наш, шири од васионе, пружа се ка Некоме већем и милостивијем од васионе. Коме? Оцу! И ми онда кличемо:
Авва, Оче!
Сведочанство о Богу које долази кроз очи, може нас и довести у сумњу да смо и ми чеда Божја. Али сведочанство, које нам долази из срца, од Духа Божјега, не оставља ни најмање сумње. То Бог сведочи о Богу. Какве ту може бити сумње? И милује нас Бог Дух Свети у самоме срцу бића нашег. Какве ту може бити сумње? Не; него тада ми знамо и осећамо сасвим поуздано, да је Бог—Отац, а ми — чеда Божја. Ничије слуге, ничији робови, но — чеда Божја.
О Господе Боже Душе Свети, усели се у нас и остани с нама као Сведок Тројице и Царства, као Сведок Раја бесмртнога. Теби слава и хвала вавек. Амин.
22. Мај


1. Свети мученик Василиск. Сродник светог Теодора Тирона. Би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником. Када ова последња двојица бише распети, и издахнуше 3. марта, Василиск би враћен поново у тамницу. У том се деси смена царских намесника, те Василиск оста дуго тамнујући. Са сузама мољаше се Василиск Богу, да Њему не ускрати мученичку смрт. И по дугој молитви јави му се сам Господ Исус, обећа му испунити жељу и посла га у његово село, да се поздрави са мајком и браћом. У том дође нови намесник Агрипа и у граду Амасију учини Господ преко Свога мученика велика чудеса, због којих многи народ поверова у Христа. Агрипа нареди мученику да принесе жртву Аполону. "Аполон значи губитељ!" рече Василиск, и усрдном молитвом скруши идола у прах и небесним огњем спали храм. Уплашени Агрипа приписиваше све то мађијама, и нареди те Василиска мачем посекоше. У том Агрипа полуди, и у лудилу оде на губилиште, нађе мало крви мученикове у прашини и привеза је себи под појас, од чега поста здрав. Дошавши себи, он се крсти. Доцније неки Марин, грађанин Комански (Комани управо зваше се место погубљења Василискова), подиже цркву на моштима мучениковим, у којима многи болесници нахођаху исцељење.

2. Свети мученик Јован Владимир, краљ српски. Беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар. Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше. Али имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима и богумилима, а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром зароби и баци у тамницу. Када тамноваше, јави му се ангел Божји и предсказа му, да ће скоро бити ослобођен тамнице, али ипак да ће мученички скончати. Познавши га боље, Самуило га заволи и даде му своју кћер Косару за жену. Када умре Самуил, зацари се син његов Радомир. Но двојуродни брат Радомиров Владислав уби Радомира, па онда дозва на превару Владимира те и овога посече 1015. године. Мошти овога светог краља мученика почивају нетљене у његовом манастиру код Елбасана и на њима се кроз векове дешаваху, и дан дањи дешавају, многобројна чудеса. Код манастира Светог Наума, 1925. године подигнута је црква овоме крунисаном мученику као ктитору овога славног манастира.

3. Други васељенски сабор. У време цара Теодосија Великог овај сабор би сазван 381. године у Цариграду, да утврди учење православно о Духу Светоме, о коме криво учаше тадашњи архиепископ цариградски Македоније. Овај духоборни архиепископ, наиме, учаше као да је Дух Свети твар Божја а не ипостас божанска, равна ипостаси Оца и Сина и с овима једнобитна. Македоније би од сабора осуђен, а Никејски Символ Вере допуњен још учењем о Светом Духу.

4. Свети праведни Мелхиседек, цар салимски. Савременик праоца Аврама. По речима апостола Павла он је био као цар и свештеник праобраз Господа Исуса Христа (Јевр 7).

(Житија Светих за данас)

Мелхиседак, цар Салимски,
Имаде ли кога свога?
Он цар беше и свештеник
Највишега Цара — Бога
Од Аврама већи беше,
Тајна беше и остаде. —
Он Аврама благослови,
Аврам њему данак даде.
Цар у свету и свештеник,
Он праобраз Христу поста,
Мир и правду он најави —
Тајна беше, тајна оста.
Нe зна му се род ни конац,
Ни дужина земног века.
Ал' се знаде да бејаше
Диван узор од човека.
Диван узор од човека.
Цара, свеца, праведника.
Мелхиседек тиме поста
Пророк Христа и — праслика.
Без иједне речи пророк,
Но прекрасном тек личношћу;
Без иједне речи пророк.
Пророк — правдом и милошћу.


РАСУЂИВАЊЕ

Како је Мојсеј могао постити 40 дана? Како су многи хришћански подвижници могли живети, и то дуговечно живети. у крајњој уздржљивости од јела и пића? Телесном човеку, који не зна за духовни живот, то je немогуће веровати, Немогуће му је то и доказати, јер поимање тога постиже се само опитом. Кад су св. Василиска мучитељи држали три дама без хлеба и воде, па му онда понудили да једе, он одбије говорећи да није гладан. „Ја сам,” вели, ,,испуњен бесмртном храном, и нећу да примам смртну. Вас храни земаљски хлеб, a мене небесна реч Божја; вас весели вино, a мене благодат Светога Духа; вас засићава месо, мене пост; вас крепи сила, телесна, a мене Крст Христов; вас богати злато, a мене љубав Христова; вас красе одела, a мене добродетељ; ви се веселите смехом, a ja сe утешавам духом кроз молитву.” Ево човека, једног од многих, и многих, на коме се потврдила реч Христова: не живи човјек o самом хљебу но свакој ријечи која излази из уста Божјих (Мат. 4, 4)!

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат чисти човека од првородног греха,
2. како га она учвршћује у грађане слободе Христове.


БЕСЕДА

о телима људским као храмовима

Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама; којега имате од Бога, и нијесте своји? Јер сте купљени скупо (1 Кор. 6, 19—20)

Због чега су, браћо, телеса наша постала црквом Светога Духа? Због тога што смо плаћени скупо. Господ Христос платио нас је Својим бригама, трудовима, мукама и смрћу. Због те цене ми смо се удостојили да будемо црквом Светог Духа.

Но неко ће рећи: та цена је давно плаћена, а ми живимо 20 столећа после тога? Свеједно: цена није плаћена за једно време и за једно поколење него за сва времена и за сва поколења од Адама до Страшнога Суда. И ако се још буду на земљи родиле милијарде и милијарде људских бића, за све њих је цена већ плаћена. Цена је тако велика и богата, да кад би се сав песак морски претворио у људе, она би била довољна.

Од кога тренутка, браћо, телеса наша постају црквом Светога Духа? Од тренутка нашега крштења. Цена је плаћена за све људе, али црквом Светог Духа постају само они који се крсте.

Каква је последица, браћо, тога што Свети Дух живи у нама? Последица је та, што ми више нисмо своји. Када се Дух Свети усели у наша телеса, тада је Он господар над нама а не ми над њим ни над собом. Тада смо ми, браћо, својина Бога Духа Светога.

А шта значи то, браћо, да на Тајној Вечери, када Господ опра ноге и Јуди и када Јуда прими од Господа залогај хлеба тада, вели се, уђе у њега сатана (Јов. 13, 27)? О да стршаних речи! О да страшне казне за богоиздајство! Не значи ли то, браћо, да кад се и ми одрекнемо Бога који нас пере и храни, Дух Божји излази из нас а усељава се на Његово место сатана? О да тешка значења! О да грозне опомене свима нама крштенима! Дух Свети се уселио у нас при крштењу и направно од нас храм Себи. Но Дух Свети не станује у нама насилно него по нашој доброј вољи. Ако погрешимо против Њега, он се исељава из нас; место Њега улази сатана, и наш телесни храм претвара се у свињац.

О душе Свети Свеблаги, не остави нас. Смилуј се и опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.
23. Мај


1. Свети Михаил, епископ синадски. Овај свети и умни јерарх посвети себе од детињства на службу Христу. Подвизаваше се заједно са светим Теофилактом Никомидијским. Једном у сушно време ова два светитеља својим молитвама низведоше обилан дажд на земљу. Због свог подвижничког и девственог живота од своје ране младости, би изабран и посвећен од патријарха Тарасија за епископа синадског. Участвовао на VII васељенском сабору. По жељи царевој ишао калифу Харун-ал-Рашиду да води преговоре о миру. У време злога Лава Јерменина свргнут са престола архијерејског због поштовања икона и послат у изгнанство, где у беди и сиромаштини сконча оставши до краја веран Православљу и 818. године пресели се у царство Христа Цара.

2. Преподобни мученик Михаил. По смрти својих родитеља овај Михаил раздаде све своје имање сиромасима, а он оде на поклоњење светињама у Јерусалим. Потом ступи у обитељ светог Саве Освећеног где се замонаши. Беше Михаил сасвим млад и красан лицем, но од многог поста сух и блед. У то време владаху Јерусалимом Арапи. Једног дана посла Михаила његов духовни отац у град да прода рукодеље. На улици га срете шкопац царице арапске и поведе царици да покаже своје рукодеље. Када царица виде красна монаха, разгори се нечистом похоти и предложи монаху грех телесни, као негда жена Пентефријева целомудреном Јосифу. Када Михаил одби скверни предлог и поче да бежи, гневна царица нареди да га бију штаповима а потом да га воде цару с оптужбом као тобож да је хулио веру Мухамедову. Цар му предложи да прими веру Мухамедову, но он одби. Тада му дадоше неки јак отров, да би га отровали; он испи отров, и не би му ништа. Онда нареди цар те га посекоше мачем усред Јерусалима. Монаси нађу тело његово и пренесу у обитељ светог Саве, где га чесно сахране. Пострада свети Михаил за Христа и прослави се у IX веку.

3. Преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка. Ћерка Всеслава, кнеза Полоцког. Када је родитељи хтедоше обручити, она одбеже у женски манастир и замонаши се. Трипут јој се јавио ангел Господњи и показао јој место где она има устројити нови девички манастир. Привукла у монаштво и своју сестру Евдокију, и многе друге девојке из великашког сталежа. Једна рођака њена, Звенислава, по рођењу кнегиња Борисовна, донесе све своје благо, хаљине и драго камење па рече: "Све красоте овога света сматрам ништавним, а ове украсе спремљене за брак дајем цркви Спаситељевој, и сама желим обручити се с Њиме у духовни брак и потклонити главу моју под Његов благи и лаки јарам". Ефронисија и њу замонаши и даде јој име Евпраксија. У старости пожели Ефросинија да умре у Јерусалиму, и Богу се мољаше за то. Бог јој услиши молитву те, заиста, када посети Јерусалим тамо и сконча. И би сахрањена у манастиру светог Теодосија 23. маја 1173. године.

(Житија Светих за данас)

Зла царица Михаила тужи,
Да он веру исламску наружи,
Цар иноку чудан предлог чини,
Да ће њега сином да усини,
Само веру да остави праву.
И к'о муслим да обрије главу.
Инок срце молитвама грије
И султану у лице се смије:
— Мислиш царе, од мене си јачи?
Смрт за мене нови живот значи.
Душа моја за светом не мари.
Ево три ти ја предлажем ствари:
Ил' се крсти крстом правовериш,
Ил' се убиј мачем крвожедним.
Ил' ме пусти оцу духовноме,
Да се вратим манастиру своме. —
Наљути се царе господаре:
Мачем севну глава свецу паде,
Душу свету ангели узеше
И у царство Христово однеше.


РАСУЂИВАЊЕ

Духован човек тумачи све ствари и све појаве у природи на духован и симболичан начин, и из свега извлачи корист за душу своју. Једанпут дођу братија св. Јовану Колову и почну му причати како је пала добра киша и залила палме, и како су нове гране на палмама почеле да бујају, тако да ће монаси имати материјала за своје рукодеље. Св. Јован замисли се, па рече братији: „Исто тако и Дух Свети силази у срца светитеља, те се обнављају и пуштају изданке страха Божјега.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат даје силу души и следује Христу Господу,
2. како је она залога Божјега усиновљења крштеног човека.


БЕСЕДА

о томе како не треба жалостити Духа Божјега
И не ожалошћавајте Светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења (Еф. 4, 30)
„Печат дара Духа Свјатаго" — речено је, браћо, над сваким од нас, који смо се крстили водом и Духом. Дух Божји нама је дат не по заслузи нашој — да нико то и не помисли — него по милости Бога Живога. И у обичним одношајима међу људима радостан је онај ко дар даје, радостан и онај ко дар прима. Даровање је радовање на обе стране. Што већи дар — већа и радост. Радује се и Бог када даје благодат Духа Свог Светог, како да се не радују људи који примају. Сиромах који прима, обично се више радује од богаташа који даје — како да се не радују бедни људи који примају огроман дар од богаташа Бога.
Чиме људи жалосте Духа Божјега? Апостол, који је заповедио да не жалостимо Духа Божјега, одмах додаје и чиме се тај Дух жалости: сваком горчином, и гневом, и љутином, и виком, и хулом (псовком), и сваком пакошћу. То све да се узме од вас, говори апостол. Једном речју: Дух Божји се жалости сваким грехом нашим. Нека се узме од нас сваки грех, и Дух Божји ће бити радостан, н ми ћемо се радовати од Њега. Кад имамо у кући некога високог госта, ми се старамо да чинимо све оно што је томе госту угодно. А зар може бити већи гост од Духа Божјега Светога? Па кад је Он највиши и најжељенији гост наш, треба да уложимо највеће старање да Њему угодимо. А ми знамо чиме се угађа Духу Божјем — оним истим чиме и Христу Господу. А Господ је рекао: ако имате љубав к мени, заповијести моје држите (Јов. 14, 15). Ко, дакле, држи заповести Христове, тај има љубав и према Сину држећи заповести Његове, тај угађа Оцу и Духу Светоме. Нарочито препоручује апостол благост, милост и праштање. Ако смо благи, ако смо милостиви, ако праштамо један другом, тиме угађамо Духу Божјем, који гостује у срцима нашим. И радује се тада Дух Божји у нама, и цело биће наше тада трепери од неке радости неисказане.
О браћо моја, старајмо се да не ожалостимо Госта Највишега, који нам долази с даровима пребогатим.
О Боже Душе Свети, опрости нехат наш према Величанству Твоме бесмртноме, и не остави нас, празне и ништавне без Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
24. Мај


1. Преподобни Симеон Столпник Дивногорац. Овај дивни светитељ родио се у Антиохији 522. године у време цара Јустина Старијега. Отац му погине од земљотреса и он остане сам с матером Мартом. У шестој години живота удаљио се у пустињу ка некоме духовнику Јовану, под чијим руководством предао се великом посном и молитвеном подвигу на удивљење свих оних који су га видели. Претрпевши страшна искушења демонска, он је примио од Господа и ангела Његових велику утеху и благодат. Господ Христос јавио му се у виду краснога дечка. И после тога виђења у срцу Симеоновом разгори се велика љубав према Христу. Многе године провео је на столпу Богу се молећи и псалме појећи. По упутству Божјем удаљио се по том на гору прозвану Дивном од самог Господа. По имену ове горе и сам Симеон прозват је Дивногорац. Сходно његовој љубави према Богу, дата му је била ретка благодат, помоћу које је исцељивао сваку болест, укроћавао зверове, прозирао у далеке крајеве света и у срца људска, излазио ван себе и гледао небеса, разговарао с ангелима, страшио и разгонио демоне, прорицао, живео понекад по тридесет дана без сна и још дуже без хране, примао храну из руку ангела. На њему се потпунце испунише речи Спаситељеве: "Ко вјерује у мене, дјела која ја творим и он ће творити, и већа ће од ових творити" (Јн 14, 12). Лета Господњег 596. а у седамдесет петој години живота свога представи се Симеон Господу, да се вечито наслађава гледањем лица Божија заједно с ангелима.

2. Свети мученици Мелетије стратилат и хиљаду двесто осамнаест војника са женама и децом. Оптужен за разорење незнабожачког храма у време цара Антонина. Прикован за дрво Мелетије испусти своју свету душу. Са њим пострадаше и многи војници, који су били под његовом командом, а не хтеше се одрећи Христа Господа свога. Сви чесно пострадаше у II веку и преселише се у царство Христа Бога.

3. Преподобни Никита Столпник. Као младић живео животом необузданим и порочним. Ушавши једном случајно у цркву, он чује речи пророка Исаије, "Умијте се, (од греха) бићете чисти" (Ис 1, 16). Ове речи сиђу дубоко у срце његово и учине цео преврат у животу његовом. Никита остави кућу своју, и жену, и имање, и оде у један манастир близу Перејаславља, где се до смрти подвизаваше тешким подвизима. Обложи себе ланцима, и затвори се у један столп, због чега се и прозва Столпником. Бог му дарова велику благодат, те исцељиваше људе од разних мука. Тако исцели од узетости черниговског кнеза Михаила. Неки злотвори видеше на њему ланце, па по сијању помислише да су од сребра. За то га једне ноћи убише, а ланце скидоше и однеше. То се догодило 16. маја 1186. године. По смрти јавио се неком старцу Симеону, и наредио му, да нађене ланце његове положи у гроб покрај тела његовог.

(Житија Светих за данас)

Слава Симеону, дивном Дивногорцу,
Он похвала беше свевишњему Творцу.
Молитвом и постом и бденијем ноћним
Он светитељ поста c даровима моћним,
C даровима моћним Божје благодати.
Трудове му Господ благодаћу плати,
Благодаћу силном на делу и речи,
Што демоне руши и болести лечи,
Што свакоје дело по истини суди,
И познаје тајне небеса и људи.
Од детињских лета до старачких дана
Он би жртва красна и благоухана.
Срце му бејаше олтар живог Бога.
Светилиште светло Духа Свесветога.
Ум уздигнут силно у највише сфере,
Где се видом виде сви предмети вере.
A воља му беше на добро пружена.,
У закону Божјем крепко утврђена.
Шта су сва богатства, и сна царства шта су?
Ко светлаци хитри блесну и угасну!
Спрам светог човека — и свет цели шта је?
Свет се мења, гине, и светац остаје,
Нe роди ли свеца свет јс смоковница
Без рода и цене — мртва јаловица!
Слава Симеону, дивном Дивногорцу.
Он похвала беше и твари и Творцу.


РАСУЂИВАЊЕ

Чистоме све је чисто, рекао је апостол. И храна човекова сама по себи не може се назвати нечистом, мада нека храна може изазвати нечисте помисли и жеље код човека. O томе дивно расуђују св. Симеон Столпник у разговору са својим старцем Јованом. Рече старац Јован: „Човека не прља јело и пиће, јер Господ говори у Писму: всякое зелiе снедное въ пищу дахъ вамъ” (I Мојс. 9, 3), на што блажени Симеон одговори: „Ако човека не прља јело, ипак оно порађа мисли прљаве, и помрачава ум, и укорењује и одебљује страст, и претвара духовног човека у телесног прикивајући мисли његове к земним жељама.” Није ли вода што из облака пада чиста? Но кад киша много пада, усеви од ње иструле. Така исто и јака храна изазива труљење духовног и моралног бића човековог.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни миропомазања и то:
1.како та благодат помазује душу, очишћену крштењем од првога греха, радошћу синовства,
2.како она утврђује човека у вери Христовој и запечаћава га за Царство Божје.


БЕСЕДА

о томе како се љубав Божја излива у срца људска
Љубав Божја изли се у срца наша Духом Светијем који је дат нама (Рим. 5, 5)
Љубав је радост, и љубав радошћу помазује срце човеково. Љубав је, браћо, сила, и љубав силом помазује срце човеково. Љубав је мир, и љубав миром помазује срце човеково. А од радости, силе и мира рађа се храброст, и љубав храброшћу помазује срце човеково,
Љубав Божја, као мирисни јелеј, излива се у срца наша не друкчије него Духом Светим, Духом свеблагим и свесилним. Потпуно незаслужено од нас излива Дух Божји љубав Божју у срца наша у тајни миропомазања. Но ми ту љубав временом пренебрегавамо, и грехом од Бога се удаљавамо, и падамо у болест духовне раслабљености. И Дух Свети, не могући обитавати у сасуду нечистом, удаљава се из срца нашег. А када се Дух Свети од нас удаљи, удаљава се намах и радост, и сила, и мир, и храброст. И ми постајемо жалосни, безсилни, узнемирени и страшљиви. Но свеблаги Дух Божји само се удаљава од нас, али нас не напушта потпуно. Не напушта нас Он, него нам, болесним, нуди лекове кроз тајну покајања и тајну причешћа. А када се покајањем и причешћем поново очистимо, тада се Он, Бог Дух Свети, поново усељава у нас и излива љубав Божју у срца наша. Падамо и устајемо, падамо и устајемо! Када паднемо, Дух Божји стоји крај нас и диже нас, ако ми пожелимо да се дигнемо. Када пак устанемо, дух Божји стоји у нама све докле ми по греху и глупости не пожелимо да паднемо. Тако ми у овом животу наизменично бивамо плодна њива и пустиња, синови покајани и синови блудни, пуноћа и празнина, светлост и тама.
О Боже Душе Свети свеблаги, не одступи од нас и кад Те ми хоћемо и кад Те ми нећемо. Пребуди с нама до смрти наше, и спаси нас у живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.
25. Мај


1. Треће обретеније главе светог Јована Крститеља. У VIII веку у време љутог иконоборства глава светог Јована би пренета у место Комане, место прогонства светог Јована Златоуста. Но када иконоборство преста, у време цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године чесна глава светог Јована би пренета у Цариград и тамо положена у придворној царској цркви (в. 7. јануар>; 24. фебруар ; 24. јун; 29. август; 23. септембар).

2. Свештеномученик Терапонт, епископ кипарски. Монах и подвижник на острву Кипру; удостојио се чина епископског, но у време гоњења Хришћана удостојио се још и већег венца, венца мученичког. Његово тело почивало је у једној цркви на Кипру. Када, у време цара Никифора године 806, ударише Агарјани на острво Кипар, јави се светитељ тутору те цркве, рече му да ће неверници напасти на Кипар, и нареди му да његове мошти пренесе у Цариград. Тутор то одмах и учини. Када лађа са ћивотом крете морем, диже се бура велика, но око лађе беше море тихо, и из ћивота се разлеваше мирис благоухани по целој лађи и унаоколо. Тада тутор отвори ћивот, и сви видеше га напуњеног миром, изливеним из моштију светитељских. Тим миром многи се болесници намазаше и оздравише. У Цариграду се сагради црква над моштима овим чудотворним, које продужише давати исцељења свима који с вером к њима притицаху. Благодаћу Божјом исцељаваху се од моштију светог Терапонта најтежи болесници од узетости, од рака, од крвотечења, од лудила, слепила, сухости, и од разних других мука.

3. Свети мученици Пасикрат, Валентион, Јулије и други. Војници римски; пострадали за Христа у Доростолу Македонском око 302. године. Када Пасикрату приђе брат његов Папијан, који одступи од Христа из страха, и поче га наговарати да се одрекне Христа и остане жив, одговори му свети Пасикрат: "Иди од мене, ти ми ниси брат!" Пасикрат и Валентион буду заједно посечени. Јулије свети рекне на суду: "Ја сам ветеран, двадесет шест година служио сам верно цару, па кад сам до сада био веран нижем, како сад да не будем веран вишем?" тј. Цару небеском. По том Никандар би изведен пред префекта Максима. Жена Никандрова храбраше свога мужа, да погине за Христа. "Глупа бабо," рече јој љутито Максим, "теби се хоће бољи муж!" Одговори му жена: "Ако ти тако мислиш о мени, нареди, нека мене сад погубе пре мога мужа!" С Никандром погине и Маркијан. Жена његова дође на губилиште носећи сина на рукама. Маркијан пољуби сина и помоли се Богу: "Господе свемоћни, старај се Ти о њему!" Потом беху посечени, и пређоше у царство Христово.

(Житија Светих за данас)

Терапонт блажени за Христа с' намучи,
Два небесна венца зато и получи:
Kao јерарх цркве и мученик смели;
Још му тело оста ко 'цвет неувели,
Да мирише свету и да цели болне,
Да радује верне, и теши невољне.
To Господ прослави прослављача Свога,
Пастира дивнога стада словенскога.
И то Господ створи, да се зна и збори,
Да смрт насилничка свеца не умори,
Но венцем га венча и име му јави
У обадве цркве бесмртно прослави.
Терапонте свети, Божји слављениче,
И за веру свету дични мучениче,
Рад љубави Божје помози и нама
Пред престолом вишњим твојим молитвама!


РАСУЂИВАЊЕ

Неки неупућени људи више мисле o крају света него o крају свога живота, премда је јасно, да је за онога коме дође крај живота, дошао и крај света. Неки брат стојећи пред светим Серафимом Саровским, држао је непрестано у уму како ћe да упита светитеља o свршетку света. Св. Серафим прозре његову мисао и рекне му: „Радости моја! ти високо мислиш o убогом Серафиму: како ја могу знати кад ћe бити крај овоме свету и онај велики дан, у који ће Господ судити живим и мртвим и дати сваком по делима његовим! Нe, не, ово је мени немогуће знати!” Па кад светитељи нису знали, како ће знати грешници! И на што нам знати оно што сам Спаситељ није нашао за корисно да нам открије? Много је боље мислити да ће Нaшa смрт доћи пре краја света, него ли крај света пре наше смрти.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Бога Духа Светога у тајни Покајања и исповести и то:
1. како та благодат кад се косне срца покајникова — покајник види сву ругобу свога греха и сузама га мије.
2. како та благодат када се покајник исповеди улази у човека као
радост у жалосног, као нада у безнадежног.


БЕСЕДА

о близини Судије
Гле, судија стоји пред вратима (Јаков 5, 9).
За један дан, брате, можеш задобити сву вечност. И за један дан, брате, можеш изгубити сву вечност. Дате су ти хиљаде дана на земљи, да се определиш за своје сопствено вечно спасење или за своју сопствену вечну пропаст. Но блажен по сто пута онај дан, у који се покајеш од свих својих нечистих дела, нечистих речи и нечистих мисли, и обратиш Богу с вапајем за милост! Тај дан вредеће ти више од хиљаде других дана.
Какав је тај блажени дан? То је дан самоосуде. Кад тај дан сване, човек, који је дотле осуђивао цео свет, погледа и наједанпут види себе као највећу мрљу на овом Божјем свету. И застиди се од Бога, и застиди се од сваког човека, и застиди се од сваке твари Божје у свету. И стид га почне пећи као огањ. И он онда признаје и исповеда: ваистину, ја сам највећа мрља на овом Божјем свету! ваистину, сви су људи бољи од мене? ваистину, све су твари чистије од мене! црњи сам од огорелог угарка, а ја сам досад мислио да сам бео! ружнији сам од жабе, а ја сам досад мислио да сам леп као ангел! Господе, Господе, Господе, смилуј се мени грешнику, и опери ме од кала греховнога, да колико-толико почнем личити на Твоје творење!
Не чекај, брате, не чекај да тај блажени дан покајања сам дође! Ти сам ухвати чврсто први дан који ти долази у сусрет и реци: ти си тај мој блажени дан којим ћу купити вечни живот! Не чекај, брате, не чекај, јер гле: судија стоји пред вратима! Тај судија је Господ Живи, који те је и створио и сва твоја безакоња до сада видео и избројао. За дан за два може те Он повући на суд где нећеш имати ни речи оправдања. Граби дан! Граби дан за покајање! Граби дан док тебе није смрт уграбила! Гле, судија стоји пред вратима!
О Господе страшни и праведни, продужи грешнику дане док се не покаје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
26. Мај


1. Свети апостол Карп. Један од Седамдесеторице. Следбеник и пратилац апостола Павла, од кога би постављен за епископа Верије Трачке. Но проповедао је Јеванђеље и на Криту где је примио у свој дом свети Дионисија Ареопагита. О њему сведочи свети Дионисије, да је био човек необично чистог ума, кротости и незлобивости; да му се у визији јавио сам Господ Исус с ангелима Својим, и да никад није почињао свету литургију док претходно није имао небеско виђење. Претрпевши многе напасти за име Христово, он је најзад пострадао од неверних Јевреја, и убијен био, преселивши се душом у Царство Божје, да се вечно наслађава гледањем Господа у слави.

2. Свети апостол Алфеј. Отац двојице апостола из Дванаесторице и то: Јакова Алфејева и Матеја Јеванђелиста. Скончао је свој земаљски живот мирно.

3. Преподобни Јован Психаит. У раној младости удаљио се од света и повукао у лавру Психаитску у Цариграду. Ту се подвизавао многе године ради љубави Христове. У VIII веку трпео изгнанство због иконопоштовања.

4. Свети новомученик Александар Солунски. Овај мученик Христов би рођен у Солуну у време велике тираније турске над овим градом. Као младић заваран би од Турака и потурчен. У почетку га савест није гризла за такав поступак, и он дође на Ћабу с осталим мухамеданским хаџијама, и постаде дервишом. Но као дервиш у Солуну он се почне горко кајати. При том кајању дође на мисао, да он ничим не може спрати са себе страшни грех христоодступништва до само својом крвљу. Када се покаја, дакле, и реши на мучеништво, он се објави пред Турцима као хришћанин. Турци га баце у тамницу, и потом ставе на друге муке. Но Александар је само викао: "Као хришћанин сам рођен, као хришћанин хоћу да умрем". Најзад га Турци осуде на смрт, чему се покајани Александар веома обрадова, познавши из тога да су му греси опроштени и да Бог прима жртву његову. Би посечен у Смирни 1794. године и прослављен у Цркви небеској и земаљској.

(Житија Светих за данас)

Апостоли свети, једна чета мала,
Небесном светлошћу свет је обасјала.
На крилима Духа свет су обиграли,
Да би свет крилима истим даривали.
Ишли су у дворе, у избе и гope.
Знојили сe друмом, преходили море:
Сваки дан им беше нови бој и мука.
Рвање са светом. битка без јаука
Сваки дан различан но мисао иста,
Мисао на Христа, и визија Христа.
Свеједно им беше, какав дан ћe бити,
И да л' ћe y двору ил' апсу ноћити,
Само тек да Христа у себи одрже,
И са Њиме земљом да прелете брже.
Свеједно какав би ручак ил' вечера.
Само тек да светом засветли се вера.
Свеједно им беху части и шамари,
Само да сс Христос над светом зацари.
Крилати ангели над њима лебдаху
И ко браћи својој њима с' радоваху.
Апостоли свети, Божији синови,
На темељу Христу — црквени стубови,
Они и сад раде, и цркву зидају,
Мада као сунце на небу сијају.


РАСУЂИВАЊЕ

Грешнику не треба желети смрт но покајање. Ништа тако не жалости Господа, који је на крсту за грешнике пострадао, него када га ми молимо, да смрћу умори некога грешника, и тако уклони нам га c пута. Десило се једанпут да је апостол Карп изишао из стрпљења и почео се молити Богу да пошаље смрт на два човека грешника, једно га незнабошца и једнога одступника од вере. Тада му се јави сам Господ Христос и рече му: „Биј мене, ево готов сам за спасење људи да се опет распнем!” Овај догађај саопштио је св. Карп светом Дионисују Ареопагиту, a овај га је записао и цркви оставио на поуку свима, да се за грешнике треба молити да се спасу a да не погину, јер Господ неће да ко погине него сви да дођу у покајање (II Петр. 3,9).

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:
1. како та благодат оживљава хлеб и вино,
2. како она претвара их у тело и крв Христову.


БЕСЕДА

о благодати Божјој
Доста ти је моја благодат! (Кор. 12, 9)
Ни своје свете апостоле Господ није поштедео од искушења. Али зато им је дао био благодат! Кад је сам сатана почео пакостити апостолу Павлу, Павле се молио Богу, да би сатана одступио од њега. На то му је Господ одговорио: Доста ти је моја благодат! То јест: ако треба да трпиш од сатане, за трпљење ти је довољна моја благодат! Ако треба да се бориш са сатаном, опет ти је довољна моја благодат! Благодат је свеоружје. Благодат је јача од свих противности, од свих напасти, од свих тамних сила. Благодат је непобедива и победоносна.
Зато, браћо, треба да се молимо Господу да нам да благодат Своју свесилну. Благодат је Бог у нама. Благодат је царство Божје у нама. Кад је благодат Божја у нама, дан је у душама нашим. А дан значи светлост, знање и неустрашивост.
Ми не можемо, браћо, овде на земљи испросити већег добра од Бога него што је благодат Божја. Кад бисмо добили сву васиону на дар, тај дар био би мањи од благодати Божје.
О Господе пребогати. изворе непресушни свесилне благодати, ороси благодаћу Твојом окорела срца наша, да би се расплакали пред превеликом добротом Твојом и преужасном неблагодарношћу нашом, Теби слава и хвала вавек. Амин.
27. Мај


1. Свештеномученик Терапонт, епископ сардијски. Обратио је многе Јелине у веру Христову због чега буде љуто мучен од незнабожаца глађу, тамницом и бијењем. Обнажена по- ложише га на земљу и везаше за 4 суха коца, па га немилосрдно бише све док му месо здераше с костију. Но мученик оста, ипак, у животу, а она четири суха коца озеленеше и узрастоше у висока дрвета, од којих многи болесници добијаху исцељење. Најзад свети Терапонт би заклан као јагње, у време Валеријана, и пресели се душом у Царство, да гледа славу Божју у вечности. Чесно пострада 259. године.

2. Свети мученици Теодора и Дидим. У време злочестивог цара Максимилијана беше у Александрији Теодора девица, благородног происхођења и васпитања. Као хришћанка би Теодора изведена на суд пред незнабошце. После дугих истјазања за веру Христову нареди кнез мучитељ, да се баци у блудилиште и да буде војницима дозвољено улазити к њој на задовољење телесне похоте. Света Теодора мољаше се Богу приљежно, да је спасе од скверни, и када се она мољаше, уђе к њој војник по имену Дидим, рече јој, да је и он слуга Христов, обуче њу у своје војничко одело, а себе у њено женско. Тада њу пусти да изађе, а он оста у блудилишту. По том ухваћен буде и изведен пред судију, призна да је хришћанин, да је он спасао Теодору и да је готов за Христа умрети. Би осуђен на смрт и изведен на губилиште. Тада дотрча и Теодора к њему и узвикну: "Иако си ти спасао моју част, ја нисам од тебе искала да ме спасеш од смрти. Уступи мени смрт мученичку!" Рече јој на то Дидим свети: "Возљубљена сестро, не спречавај ме да умрем за Христа и крвљу мојом оперем грехе моје!" Чувши ову препирку незнабошци обоје осудише на смрт, и обоје беху посечени, а тела им сажежена у огњу. Чесно пострадаше и задобише венце вечне славе 304. године у Александрији.

3. Свети Давид Гареџијски. Овај Давид беше један од тринаест отаца грузијских (в. 7. мај). Прозван тако због Гареџијске пустиње, близу Тифлиса, где се подвизавао. У старости реши се Давид с неколико ученика посетити Свету Земљу. Остави, дакле, манастир на управу старцима Лукијану и Додо, и крете на пут. Када су стигли до једног брда, одакле се видео Јерусалим, Давид се заплака и рече: "Како да се дрзнем ја да својим грешним ногама ходим по стопама Богочовека?" Па рече својим ученицима да они, као достојнији, иду и поклоне се светињама, а он узе три камена и врати се натраг. Но Господ не даде да се скрије од света толико смирење, и ангел се јави Илији, патријарху јерусалимском, и рече му: "Пошљи одмах за старцем, који се враћа за Сирију; у њега су три камена, он однесе собом сву благодат Свете Земље, њему је доста за благослов један камен, а два нека врати у Јерусалим; тај старац је авва Давид Гареџијски". Патријарх брзо пошље људе, који стигну старца Давида и узму два камена, а њега пусте. Онај трећи камен и до данас лежи на његовом гробу, и има чудотворну силу исцељења.

(Житија Светих за данас)

Дидим красни ка смрти хођаше
И радосно псалме псалмоваше.
Кад то чула Теодора млада.
За Дидимом појури из града.
C Дидимом се она препираше
И о смрт се с њим отимаше:
— O Дидиме o мој добротворе
Пусти прво мене да уморе!
Ти ми спасе образ девојачки
Но узе ми венац мученички.
O Дидиме, част и слава твоја.
A смрт ова нека буде моја!
Уклони се, нек мач мене сече!
На то Дидим Теодори рече:
— Сестро моја, Теодора дево.
Ево среће што сам вазда снево!
Евo згоде да умрем за Христа,
Теби доста штo си дева чиста.
У чистоти ти Господу служи.
Дај Дидиму Богу да с' одужи!
Теодора савет му не прима,
K cмрти јури напред пре Дидима,
— И ја главу имам за сечење.
И ја души требујем спасење!
O прекрасног овог препирања!
O блаженог o смрт надметања!
Но мач један може сећи двоје:
Двапут cевнy, посече обоје.
Сад сврстани c небесним војскама
Нас помажу својим молитвама.


РАСУЂИВАЊЕ

Здравље телесно је несумњиво дар Божји. Но здравље телесно није никако највеће благо овога света, као што многи говоре и пишу. Јер ма какво да је телесно здравље, оно је пролазно; a оно што је пролазно, не може се назвати највећим благом за човека. Непролазне вредности су драгоценије од пролазних као што је вечност драгоценија од времена. A непролазне вредности улазе у оквир здравља душевнога. О. Јован Кронштатски пише: „Ах, ја и сам осећам, да кад сам потпуно здрав и кад трудом не изнуравам себе, ја тада умирем духом, тада нема у мени царства Божјег, тада овлађује мноме тело моје, a c телом ђаво.”

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:
1. како та благодат чини освећени хлеб и вино живом жртвом Христовом,
2. како она дејствује унутра у хлебу и вину слично онако као што је дејствовала у телу Свете Пречисте при ваплоћењу Господа.


БЕСЕДА

о благодати Божјој објављеној кроз векове
Да покаже у вијековима који иду превелико богатство благодати своје (Еф. 2, 7)
Пророчким даром пророковао је апостол Павле о богатству благодати, која ће се кроз векове изливати на род човечји. Оно што је апостол прорекао, можемо ми, који живимо близу 20 столећа удаљени од апостола, проверити на вековима већ минулим. Као што су кошнице испуњене вредним и медоточним пчелама, тако су сви векови од Христа до данас испуњени благодатним људима, девојкама и женама.
О колико се богатство благодати Божје показало на безбројним душама, које најпре бише грешне а после посташе свете!
О колико се богатство благодати Божје показало на људима и женама, најпре слабим и бојажљивим, који потом јуначки исповедаху Христа Господа и радосно за Њега пострадаше!
О колико се богатство благодати Божје показало кроз векове и векове на простим и неуким, који потом посташе мудраци истинити и духовни генерали војскама верних Христових!
А помислите, браћо, колико још скривене светости, нејављеног пожртвовања, незаписаног јунаштва, непохваљене врлине, лежи у дубинама двадесет хришћанских векова! Кад се све то објави, све то што је било у вековима прошлим и у оним који ће доћи до краја времена, тада ће се и ангели и људи удивити пред неисказаним богатством благодати Божје. Тада ће и сам апостол Павле морати узвикнути: иако сам апостол био, ипак слаба ми је била реч, да искажем сву неизмерност богатства благодати Божје, која се човекољубно пројавила у свету.
О пресвета Тројице, човекољубиви Боже наш, уздигни срца наша, да непрестано славимо и хвалимо превелико богатство благодати Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
Референтни URL