Погледи форум

Пуна Верзија: Житије светих за сваки дан
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
16. Децембар

1. Свети пророк Агеј. Рођен у Вавилону за време робовања Израиљева. Из племена Левијева. Пророковао на 470. година пре Христа. Посетио Јерусалим као младић. Подстицао Зоровавеља и Исуса свештеника, да обнове храм Господњи у Јерусалиму проричући томе храму већу славу него бившем храму Соломонову. "Слава ће дома овога последњег бити већа него онога првога, вели Господ над војскама" (Агеј 2, 9). Јер ће се у томе новом храму јавити Господ Спаситељ. Доживео да види један део храма сазидан од Зоровавеља. У старости умро и приложио се прецима својим.

2. Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски. Управљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила, који је том приликом научио монахе, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије, која се од тада назива келија "Достојно" (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје.

3. Света Теофанија, царица. Од знаменитих родитеља, Константина и Ане, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте, ступи у брак са Лавом, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети, као да Лав носи у чизми нож, да у згодној прилици убије свога оца, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном, о празнику светог пророка Илије, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: "Авај, авај, господине Лаве!" И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења, и сви замолише цара, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе, постећи и молећи се и делећи многу милостињу, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч, ни сувишна реч, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње, и с њима се опрости, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном, но како патријарх приговори томе, подиже он храм "Свим Светим", говорећи да ако се Теофанија посветила, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недељу по Светој Тројици.

(Житија Светих за данас)

C престола царског боље се види
Сујета света, хитра сујета,
И царски престо нештедно бију
Таласи бурни овога света.
Теофанија јасно прегледа
Пучину луду света овога,
Па срце своје, срце немирно.
Укотви тврдо уз живог Бога.
Цареви земни зар су цареви?
Стражари многи на брзој смени!
Смрт стоји, броји, и смену врши
Цареви земни, пролазне сени!
Теофанија, ко мудре деве,
Светилник срца духом зажеже,
Осветли стазу светлошћу дивном,
Греховне јаме срећно избеже.
Блажена сада у царству вечном
Међу звездама ко звезда сија,
Тамо где нема муке ни смене,
Царује сада Теофанија.


РАСУЂИВАЊЕ
Велики су труд улагали светитељи, да сузбију у себи гордост и самочиност, и да се привикну на потпуну послушност и преданост, било својим претпостављеним, док су их имали, било самоме Богу. Манастир Св. Саве Освештаног одликовао се особитом дисциплином, редом и безропотном послушношћу, Када св. Јован Дамаскин ступи у тај манастир, нико од знаменитих духовника не усуди се, да тако прослављеног великаша и писца узме као свога послушника. Тада га игуман предаде једном простом но строгом старцу. Старац нареди Јовану, да ништа не сме чинити без његовог знања и одобрења. Догоди се међутим да умре један калуђер, који у том истом манастиру имаше рођеног брата. Овај брат беше у неисказаној тузи за умрлим братом својим. Ради утехе неутешном брату написа Јован посмртне стихире умрлом, познате песме на опелу, које црква и дан-данас држи. Саставивши их, Јован их поче певати. Када његов старац чу појање, разгневи се веома, и одгна Јована од себе. Чувши за ово Јованово изгнање, братија се нека усудише те одоше старцу и почеше га молити да опрости Јовану и прими га натраг. Но старац оста непоколебљив. Јован горко плакаше и ридаше, што преступи заповест свога старца. Још једном братија молише старца за Јована, да му одреди неку епитимију, па после да му опрости. Тада старац наложи овакву епитимију ученику своме: да све нужнике по свим келијама у целом манастиру рукама својим очисти и опере, ако жели опроштај. Ожалошћена братија саопштише ово Јовану мислећи да ћe Јован пре напустити манастир, него што ћe ово учинити. Но кад Јован чу поруку старца, обрадова се веома, и c радошћу изврши заповест старчеву. Видећи ово старац расплака се, загрли Јована, и кроз плач рече: „О каквог ја страдалца у Христу родих! O како је овај човек истинити син свете послушности!"

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам великодушност Аврамову и то:
1. како Аврам не хте да се свађа c Лотом због свађе њихових чобана него предложи деобу,
2. како при деоби он остави Лоту да бира, било на лево, било на десно,
3. како Аврам победивши цара содомског, одби понуђено благо и не хте узети ни конца ни каиша.


БЕСЕДА
о Мојсеју

А Мојсеј (бјеше) човјек кротак врло мимо све људе на земљи (IV Мојсеј 12, З)

Муж избрани, чудотворац велики, праобраз Господа Исуса Христа у чудотворству, победилац у Мисиру, победилац у пустињи, вођ народа — како да се не погорди! Но да се погордио, Мојсеј не би био све оно што је био. Горде се они, који мисле, да они своје дело делају у овоме свету а не Божје, и који мисле, да својом силом делају а не Божјом. А велики Мојсеј знао је да је он делатељ Божјег дела, и да је сила, којом је деловао, била сила Божја а не његова. Зато се није погордио ни страшним чудесима, које учини, ни великим победама, које задоби, ни мудрим законима, које даде народу. Сила је моја и песма је моја Господ, рече Мојсеј (II Мојс. 15). Од целога збора Израиљева у пустињи нико није осећао толику своју сопствену немоћ као овај највећи у том збору. У сваком послу, на сваком месту, и у сваком тренутку он је очекивао помоћ само од Бога. Шта ћу чинити? питао је он Бога с вапијањем, и непрестано ослушкивао одговор Божји и силу Божју. Кротак — мимо све људе на земљи. Јер сви други држали су нешто на себе, уздали се нешто у себе, а он — ништа. Он је био сав упијен у Бога, сав скрушен пред Богом. Је ли требало народ хранити и појити, он се обраћао Богу; или је требало с непријатељима борити се, он је дизао руке к небу; или је требало буну у народу утишавати, он је вапијао Богу. Кротки, прекротки Мојсеј! И Бог награди слугу Свог верног славом великом. И удостоји га Бог да се јави на Тавору са Илијом поред Господа Спаситеља.

О Господе, Боже кротких, Пастиру добрих, учини и нас кротким, слично Мојсеју и апостолима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
17. Децембар


1. Свети пророк Данил и три отрока: Ананије, Азарије и Мисаил. Сва четворица беху од царског племена Јудина. Када Навуходоносор (или Невукаднезар) разори и оплени Јерусалим, тада и Данил, као дечак, беше одведен у ропство заједно с јудејским царем Јоакимом и мноштвом других Израиљаца. Опис његова живота, страдања и пророчанства може се наћи исцрпно у књизи његовој. Сав предан Богу, свети Данил од ране младости добио је од Бога дар велике видовитости. Његова слава међу Јудејима у Вавилону почела је онда када је он изобличио два похотљива и неправедна старца, судије јудејске, и спасао целомудрену Сосану (Сузану) од неправедне смрти. А његова слава међу Вавилонцима почела је од онога дана када је он погодио и протумачио сан цару Навуходоносору. За то га цар учини кнезом на свом двору. Кад цар направи златног идола у пољу Деиру, три отрока не хтеше се поклонити идолу, због чега бише бачени у пећ огњену. Но ангел се Божји јави у пећи прохлади огањ, тако да отроци шетаху по пећи, неповређени од огња, и појаху: "Благословен јеси Господе отаца наших". И виде цар то чудо и беше ужаснут. Па изведе цар отроке из пећи и обасу их великим почастима. У време цара Валтазара, када цар једном на пиру јеђаше и пијаше са гостима својим из освећених судова, узетих из храма Јерусалимскога, невидљива рука написа на дувару три речи: мани, текел, фарес. Те речи нико не могаше протумачити осим Данила. Те ноћи цар Валтазар би убијен, Два пута Данил би бачен у јаму лавовску због вере у једнога живога Бога. И оба пута Господ га спасе и оста у животу. Виде Данил Бога на престолу са ангелским силама, виђао ангеле, проницао у будућност појединих људи, царства и васцелог рода људског, прорекао време доласка Спаситеља на земљу. Према светом Кирилу Александријском Данил и три отрока доживеше у Вавилону дубоку старост и бише мачем посечени због вере праве. Када Ананија посекоше, Азарије простре одећу своју и прихвати главу његову; по том Азаријину главу прихвати Мисаил, а Мисаилову Данил. Ангел Божји пренесе тела њихова у Јудеју на гору Гевалску и положи под камен. По предању, ова четири Божја угодника усташе у време смрти Господа Христа и јавише се многим па опет заснуше. Данил се рачуна међу четири велика пророка (Исаија, Јеремија, Језекил и Данил). Живео и пророковао на пола хиљаде година пре Христа.

2. Преподобни Данил (Донале). Великаш и гувернер острва Ниверте, код Кадикса у Шпанији. Познавши сву сујету овога света, напусти и славу и богатство, па дође у Рим, где се замонаши. Потом оде у Цариград, где је разговарао с царевима, Константином и Романом Порфирородним, па се онда упути у Јерусалим. У Јерусалиму прими велику схиму од патријарха Христодула, који му даде име Стефан. Кињен од Сарацена, који га примораваху да обрије браду, он се удаљи у Мисир, где за име Исусово претрпе многе муке и смрт. Пресели се у Царство Христово крајем X века.

3. Преподобни новомученици: Пајсије и Авакум. Пајсије беше игуман ман. Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао. Кад га је мајка с плачем молила, да се потурчи, да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник: "Мајко моја на мл'јеку ти хвала Ал' не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти..."

(Житија Светих за данас)

Majко мојa на мл'јеку ти хвала
Ал' не хвала на твоме савјету:
Срб је Христов, радује се смрти.
Ко се боји Бога истинога,
Нe боји се људи ни демона.
Верне слуге Господ награђује
И од сваке злобе ограђује
Данил свети међу лавовима
Неповређен оста од зверова:
Три отрока у пећи огњеној
Живи бише, живи остануше,
Усред огња Бога прославише
Са ангелом, Божјим послаником.
Kao Ноје у свету злобноме,
Ко Лот свети у Содому бесном,
И ко Јосиф у Мисиру гнилом,
Тако Данил посред Вавилона
Оста веран и оста праведан
Са три своја пријатеља млада:
Ананијем и са Азаријем
И са младим верним Мисаилом.
Муке бише, муке и минуше,
Мучени се славно прославише
У бесмртном Царству Христовоме.


РАСУЂИВАЊЕ

Постом се задобија чистота телесна на првом месту, a кроз чистоту телесну и чистота духовна. Уздржљивост у храни, према речима сина благодати, св. Јефрема Сирина, значи „не желети и не искати многих јела, слатких и скупих; не јести ништа ван одређеног времена; не предавати се духу чревоугодија; не раздражавати глад у себи гледањем на добра јела; и не желети час једног час другог јела." Велика је заблуда, да уздржљивост у јелу и посна храна шкоде здрављу телесном. Позната је ствар, да су испосници најдуже живели и најмање боловали. Пример за то пружа нам и св. пророк Данил са три отрока у Вавилону. Када цар нареди евнуху своме, да ове младиће храни јелима са царске трпезе и да их поји добрим вином, рече Данил евнуху, да они не желе узимати царску храну и пиће, него само храну биљну. (Јер Данил не хтеде да једе јела, попрскана крвљу од идолских жртава.) A евнух се побоја, да младићи не ослабе од посне хране, и исказа своју бојазан Данилу. Тада му пророк предложи, да учини једну пробу и да се увери, да их посна храна неће ослабити; наиме, да остале младиће на царском двору хране јелима царске трпезе a њих четворицу да хране само семенима биљним у току десет дана, па онда нека учини сравњење. Евнух послуша Данила, и учини по његовом предлогу. После десет дана беху лица у четворице младића испосника светлија a тела њихова јача него ли у младића вавилонских, који јеђаху и пијаху од царске трпезе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам гостољубље и милосрђе Аврамово (Постања 18) и то:
1. како Аврам виде три човека (ангела) где иду, па им истрча у сусрет, сврати их к себи и угости их,
2. како он мољаше Бо.га да поштеди Содом због праведника, који могу бити у томе граду.


БЕСЕДА

о Исусу Навину

Не одступај (од заповијести) ни на десно ни на лијево... Не бој се и не страши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш (Ис. Нав. 1, 7, 9)

Исус Навин је у свему до краја послушао Господа не одступајући ни десно ни лево од заповести Господњих. Великим ужасима и страхотама бивао је он окружен водећи народ кроз земљу непознату и кроз густе редове непријатеља, но он се није ни убојао ни устрашио. Он је сматрао себе оруђем Божјим, и ратове своје ратовима Божјим. Као што веран војник слуша заповести војводе свога, тако је он ослушкивао и слушао вољу Бога живога. Себи није приписивао никакво добро, никакву силу, никакву заслугу, но све Богу, и само Богу. У своју војску и у своје оружје и у своју мудрост није се поуздавао ни најмање, но у Бога, и само у Бога свесилнога и свемудрога. Видите, браћо, с каквим људима Бог ходи. О кад би хришћански владари и војводе видели ово и научили се од Исуса слуге Божјег, како се служи Богу! О кад би сви они једном разумели, да се најбоље служи народу, кад се служи Богу, и да се не може служити народу а да се не служи Богу! Господ Бог је испунио обећање Своје и био је са Исусом Навином до краја рада и живота његова. А да је Господ био с њим, то показују чудеса велика и страшна, која Господ показа кроз овога верног слугу Свога. Бог раздвоји Јордан, те народ без моста пређе по суху; Бог учини те падоше зидови јерусалимски на глас трубе; Бог отвори очи Исусу да види великог Архангела с мачем у руци; Бог предаде силне непријатеље у руке Израиљаца; Бог заустави сунце над Гаваоном и месец над долином Елонском. Ваистину, никад и нигде Бог не остави слугу Свог Исуса, јер и Исус не остави неиспуњену ниједну заповест Божју. Сведок живога Бога, и праобраз Светитеља света, када беше стар и временит, поучи народ свој, као што Њега Бог у почетку поучи: не одступајте ни на десно ни на лијево него се држите Господа Бога својега (гл. 23).

О Господе Исусе, Сине Божји, који си предивна чудеса показао кроз Исуса Навина, верног слугу Твога, укрепи нас и охрабри нас, да не одступимо од Тебе ни на десно ни на лево, ради славе Твоје и спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
18. Децембар

1. Свети мученик Севастијан и други с њим. Овај славни мученик Христов роди се у Италији и би васпитан у граду Милану. У младости још преда се служби војничкој, и као научен, изгледан и храбар омили цару Диоклецијану, који га постави за началника своје дворске гарде. У тајности исповедаше веру хришћанску и мољаше се Богу живоме. Као муж чесан, правичан и милостив беше Севастијан омиљен веома од војника својих. Где год могаше, он спасаваше хришћане од муке и смрти, а где то не могаше, он их храбраше, да неодступно гину за Христа Бога живога. Два брата Марка и Маркелина, који беху у тамници због Христа и већ на ивици да се одрекну Христа и поклоне идолима, Севастијан утврди у вери и охрабри за мучеништво. Када им говораше да се не боје смрти за Христа, лице његово просветли се и сви видеше лице његово светло као лице ангела Божјег. Своје речи потврди Севастијан у чудесима: исцели од немила Зоу, жену тамничара Никострата, нему шест година, и приведе крштењу и њу и сав дом Никостратов; исцели и два болесна сина Клавдија војводе, и приведе крштењу Клавдија и дом његов; исцели од једанаестогодишње подагре и ногобоље Транквилина, оца Маркова и Маркелинова, и приведе га крштењу, заједно са целим домом његовим; исцели од исте болести и епарха римског Хроматија, и приведе крштењу њега и сина његовог Тивуртија. Од њих прво пострада света Зоа, коју ухватише на гробу апостола Петра где се Богу мољаше. После мучења бацише је у реку Тибар. Тада Тивуртија ухватише, и судија постави пред њега жар говорећи му, да избере живот или смрт, то јест или да баци тамјан и покади идолима, или да сам стане бос на жар. Свети Тивуртије прекрсти се и стаде босоног на жар, и оста неповређен. Потом би посечен мачем; Никострат би убијен мотком; Транквилијан потопљен у воду; Марко и Маркелин мучени и копљима избодени. Тада Севастијан би изведен пред цара Диоклецијана. Цар га укори за издајство, но он рече: "Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског". Цар нареди да га голог стрелама стрељају. Војници га дотле стрељаху, докле све тело мучениково не би покривено стрелама, те се више и не виђаше од стрела. И када сви мишљаху да је мртав, он се јави жив и потпуно здрав. Тада га незнабошци моткама убише. Пострада славно за Христа Господа свога и пресели се у Царство небеско 287. године у време Диоклецијана цара, и Гаја, епископа римског.

2. Свети Флор, епископ амински. Живео у време цара Јустина II и Маврикија (565-602). Беше од племића и племић. Остави метеж и сујету света и повуче се у манастир на подвиг ради спасења душе. Потом изабран за епископа града Аминса у области Кападокијској. И као подвижник и као јерарх угодио Богу и преселио се мирно у Царство Божје.

3. Свети Модест, патријарх јерусалимски. Када му родитељи умреше, њему беше само пет месеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успе, те обрати свога господара у веру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску, где се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота.

(Житија Светих за данас)

Севастијан свети стрелама покривен,
У кострет од стрела тело му одето,
Под стрелама душа ничим нетакнута,
K небесима срце молитвом узнето.
Севастијан муке за Христа трпљаше,
Шта су царства силна, шта богатства многа,
Према овој части, према овом блеску —
Под стрелама бити због живога Бога?
Севастијан дивни то је и желео:
За распетог Спаса и сам распет бити,
Мукама и крвљу истину потврдит,
Пред небом и земљом веру сведочити.
Свевидећи Господ што све ствари гледа
Све му капље крви измери, изброја,
И у царству вечном награду му даде,
Обасу га благом без мере, без броја.
Мучениче славни, што за Христа страда,
И страдањем својим што Цркву увећа,
Помоли се Богу за Цркву на земљи,
Да све бива лепша, да све бива већа.


РАСУЂИВАЊЕ
У овоме животу човеку се ставља на избор: или царство земаљско или царство небеско. Бог не чини никакав притисак на тај избор, но свак се одлучује слободно. Када браћа Марко и Маркелин беху осуђени на смрт, остави им пагански судија месец дана за размишљање, да или се одрекну Христа и његовог царства, или да буду погубљени. Тада дођоше у тамницу њихови сродници са једним саветом, a св. Севастијан са другим. Сродници плакаху и мољаху их, да учине судији по вољи и поштеде своју младост. Плачни отац показиваше им своју седу косу и болест своју; мајка их заклињаше храном својих груди, којом их је исхранила; деца њихова плакаху око њих. Сви они у суштини предлагаху им, да се одрекну царства небеског ради царства земаљског. A Севастијан свети саветоваше им супротно томе, говорећи: „О храбри војини Христови, зар због ласкања својих сродника хоћете да изгубите венац вечни ...Зар хоћете због женских суза да упустите победну заставу?... Овај живот је пролазан, и толико непостојан и неверан, да ни своје љубитеље никада не може очувати. Шта вреди живот овај, ма неко и сто година поживео? Када приспе последњи дан, не изгледају ли све прошле године и све земаљске насладе као да никад нису ни биле? Заиста неразумно је бојати се изгубити овај скоропролазни живот, када ћe ce примити онај вечни, у коме наслада, богатства и весеље тако почињу да се никада не сврше и остају бесконачни ва век века. Сетите се речи Господњих: непријатељи су човеку његови домашњи (Мат. 10, 36). Нису вам пријатељи ови, који вас од Бога растављају." Овим и многим другим речима преовлада св. Севастијан, и мученици свети заволеше више царство небесно него царство земаљско, и радосно пођоше у смрт за Христа.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам целомудреност Јосифову (Пост. 39) и то:
1. како похотљива жена Пентефријева повуче Јосифа на грех,
2. како је Јосиф одби из страха Божјега и из поштовања господара свога,
3. како га жена ухвати за хаљину, но он остави хаљину и побеже наг c душом својом светом.


БЕСЕДА
о Рути

Твој је народ мој народ, твој је Бог мој Бог... смрт ће ме само раставити од тебе (Рут. 1, 16—17)

Ове су речи дивне и кад их каже син оцу, и ћерка мајци и жена мужу. Но оне су трипут дивније, кад их снаха каже свекрви својој. А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини, ожалошћеној свекрви својој. Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској, где живљаху као дошљаци, старица мајка умисли вратити се у Витлејем, постојбину своју, и тамо кости своје оставити. Па, саветоваше Ноемина, племенита у болу своме — саветоваше младим снахама својим, да остану у земљи својој и да се преудају. Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе. Ево прекрасног примера, како свекрва може нежно волети снахе своје, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој. Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе. Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине. Да идем у поље да пабирчим класје, рече снаха свекрви. Иди, кћери моја, одговори Ноемина. У туђој њиви, за туђим жетеоцима, требало је пабирчити класје. То није само труд, него и стид. Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој. Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави, како само Он зна наградити и прославити оне, који се Њега боје. И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза, да сабира класје. А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине. Из тога брака роди се Овид, отац Јесејев и ђед Давида цара. Беше се, дакле, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог, од кога произађоше цареви многи, па најзад и сам Цар над царевима, Господ наш Исус Христос.

О Господе Свевидећи, Господе благи, како си диван у промишљању Твоме о праведним и милостивим. Управи и нас и смилуј се на нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
19. Децембар


1. Свети мученик Бонифатије. Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: "Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?" Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: "И ја сам хришћанин!" Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаху, потом налише му врело олово у уста, и - пошто га то не повреди - одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: "Прими онога који негда беше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога". Аглаида, ужаснута, изађе у сусрет, прими тело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање бедним, а она се повуче од света, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године.

2. Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски. Беше најпре ђакон цркве Мадиоланске, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, према једном небеском откровењу, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године.

3. Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски. Од детињства био необично милостив, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку.

4. Преподобни Илија Муромец. Монах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види, да је на молитви умро. И то је обличење оних, који се не крсте с три прста.

(Житија Светих за данас)

Грешна душа у Бонифатија.
Грешна душа грехом притиснута,
Покаја се и Христом засија
И уздахну по стотину пута.
Муке виде мученика свети'
Муке виде, ко восак растаја,
Заплака се и плачем освега,
За све грехе своје се покаја.
Шта је живот? Намењена жртва
Ја л' ђаволу, ја ли Создатељу
Прва смрди ко лешина мртва.
Друга с' пење своме Спаситељу,
Покајање — животу обнова,
Би обнова и Бонифатију,
За спас душе он тело жртвова.
Купи царство за врећу костију.
Од грешника па до покајника.
Покајника па до мученика,
Није даље него прст од прста,
Није даље но земља од крста.



РАСУЂИВАЊЕ

Да ли се вером могу брда покретати (Мат. 17, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери, c тим да ако они буду побеђени, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива, тако да га они виде чувственим очима, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву, потресе се земља и гром загрми, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама, па се полако спушташе к земљи према оном месту, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших". И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:
1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад,
2. како он сву силу, све добро, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више,
3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство.



БЕСЕДА

о Самуилу

За дете ово молих се, и испуни ми Господ молитву што молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу докле је год жив на служење Господу (I Сам. 1, 27—28)

Од Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана, бездетна мајка његова, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца, највеће благо своје, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје, Божја су и кад их Бог узима, но највише су Божја, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо, да бисмо Богу дали, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима, него се јављаше овом чистом детету... Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи, и два цара помаза, Саула и Давида. А када остари, сазва народ и упита, да ли је кадгод коме учинио насиље, или од кога узео мито. А народ, једногласно одговори: ниси нас увредио, нити си нам насиља учинио, нити си нас притеснио, нити си узео што из чије руке (12, 4). Ето такав је човек био онај, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног.

О Господе свети и пресвети, благи и преблаги, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
20. Децембар


1. Свештеномученик Игњатије Богоносац. Богоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: "Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

2. Свети Данило архиепископ српски. Син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб.

(Житија Светих за данас)

Архијереј Христов, дивни и узорни,
Архијереј благи a не богоборни,
He од богоборних што Христа убише
Но од богоносних што Христа љубише —
Игњатије свети, муже богоносни,
Тебе прослављамо, тобом смо поносни.
Цар Трајан ти нуди звања и почасти,
Само кад би хтео пред идоле пасти.
Ти задиви цара, јер не хте пристати,
Ни за цело царство Господа издати,
На смрт радо пође, оче богоносни,
Зато те славимо, тобом смо поносни.
Пред зверове бачен ти мирно чекаше,
Рим забаве хоће: c тобом се играше!
— Пшеница сам Божја! — ти прозбори туде
— Зверови ме мељу, хлеб добар да буде!
A сад где је Трајан? Ти си рајски житељ,
Ангелима песма, нама си учитељ.
Игњатије свети, ти што Бога носи.
Хлеб живота за нас у Бог испроси!


РАСУЂИВАЊЕ

Kao пламеном неугасивим били су мученици свети обузети љубављу Христовом. Та љубав олакшавала им је страдања и чинила смрт слатком. За св. Игњатија каже св. Златоуст: „Он je c таквом лакоћом скинуо са себе тело као што неко скида са себе одећу своју". Путујући за Рим на смрт, Игњатије се само једнога бојао, наиме, да га хришћани некако не задрже од мучеништва за Христа, било молитвама Богу. било пак неким спољашњим начином. Зато их је непрестано молио и писмено и усмено да то не чине. ,,Простите ми", говорио је он, „ја знам што ми је на корист. Сад тек почињем бити учеником Христовим, када не желим ништа од видљивог или невидљивог, једино да Христа достигнем. Нека дођу на мене сва ђаволска мучења: огањ, крст, зверови, сечење, раздирање, крушење "крстију, раздробљење целога тела — само да добијем Исуса Христа. Боље ми је умрети за Христа неголи царовати до крајева земље... Moja љубав је прикована за крст, и у мени нема огња љубави ни према каквој ствари светској!' Када је био уведен у циркус, он се обрати речима народу: „Грађани римски, знајте да ја не бивам кажњен због каквог злочина, нити сам осуђен на смрт због безакоња неког, но ради Бога мога, чијом сам љубављу обузет и кога ненасито желим: Његова сам пшеница, и зуби зверињи ће ме самлети, да чист хлеб Његов будем". Када би изеден од зверова, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам храброст Исуса Навина и то:
1. како Исус Навин држаше све заповести Господње неодступно,
2. како c вером у Божју помоћ храбро иђаше у све борбе против непријатеља народа свога,
3. како свуда побеђиваше и све победе Богу приписиваше.


БЕСЕДА

о Давиду

Тада рече Давид Натану: сагријеших Господу... сузе су ми хљеб, дан и ноћ (II Сам. 12; Пс. 41)

Сагреши цар Давид Богу, покаја се, и Бог му опрости. Велик беше грех царев, но још веће покајање. Винован беше Богу за два тешка греха, за прељубу и убиство, али кад га изобличи Натан, пророк Божји, он болно узвикну: сагријеших Господу! Исповеди, дакле, свој грех и покаја се горко, прегорко. И скрушено се мољаше Богу, плачући, постећи, лежећи на земљи, и подносећи кротко страшне ударе, које Бог посла на њ и на дом његов и на народ његов због греха његова. У својим покајничким псалмима он говори: ја сам црв а не човјек (пс. 22, 6). Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје (101, 5). Не спавам (ст. 7). Једем пепео као хлеб и пиће своје растварам сузама (9). Колена моја изнемогоше од поста. Ево правог покајања, ево истинитог покајника! Нити је отврднуо у греху, нити је пао у очајање. Него надајући се у милост Божју, он се кајао непрестано. И Бог, који љуби покајнике. смиловао се на овог узоритог покајника. И опрости му Бог, и прослави га изнад свих царева Израиљевих, и даде му благодат превелику да спева најкрасније молитве покајничке, и да прорече долазак у свет Спаситеља света, и то од колена његовог.

Видите, браћо, како је дивна милост Божја према покајницима! Толико омиле Богу овај покајни Давид, да се Бог не устиде сам узети на себе тело из семена његовог. Благо онима, који не отврдну у греху, и онима који не падну у очајање због греха. Покајање спасава и од једног и од другог зла.

Господе милостиви, омекшај срце наше сузама покајничким. Теби слава и хвала вавек. Амин.
21. Децембар


1. Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом. Ова славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену веру говорећи: "Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?" Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцели у тамници, и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видећи то чудо, многи повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсечена, а душа оде у царство вечне Христове светлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, где га пси растргоше и поједоше.

2. Свети Петар Чудотворац, митрополит руски. Рођен у Волинској области, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на реци Рати, и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму, где му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину.

3. Свети мученик Темистокле. Као чобанин чуваше Темистокле млади овце у неком пољу близу града Мира Ликијскога. У то време мучитељи хришћана гоњаху светог Диоскорида, па наиђоше на Темистокла у пољу и питаху, да ли виде гоњенога, и да ли зна, где се крије. Темистокле иако знаде, не хте проказати, него и себе објави хришћанином. Мучен и посечен у време Декија 251. године.

(Житија Светих за данас)

Славна мајка Петра светитеља,
Када беше Петром бременита,
Сан уснила и у сну видела,
Како држи јагње на рукама,
Бело јагње c витким роговима,
Сред рогова дрво му прекрасно.
На дрвету миришљиво цвеће,
И пo цвећу плодови мирисни,
Свећама му гране искићене,
Светле свеће као сјајне звезде,
Па миришу небеским мирисом.
Сан се мајчин дивно остварио:
Јагње кротко Петра предобрази,
Рогови му — Петрово мужество,
Дрво красно — душа светитељска,
Шарно цвеће — множина врлина.
A плодови — дела милосрђа,
Свеће сјајне — вера у молитве.
Што се мајци у слици објави,
У Петру се показа на јави.


РАСУЂИВАЊЕ

Ка год се пење Царству Христовоме, мора наилазити на препоне. Те препоне су и многобројне и разнолике. Нарочито су опасна лукавства демонска. Зато сваки ревнитељ духовног живота мора бити особито опрезан, и не примати сваку светлу појаву из онога света као појаву божанску. Да се и враг може јавити као ангел светлости, то доказује и живот св. муч. Јулијане. Када ова света девица лежаше у тамници, јави joj се враг у светлости ангелској и поче је саветовати, да принесе жртву идолима, да је мучитељ не би више мучио. Устрашена Јулијана упита: „Ко си ти?" Враг одговори: „Ангел сам Божји! Много се Бог o теби брине, зато ме и посла c поруком, да се покориш епарху, те да ти тело не буде мукама сатрвено; благ је Господ и опростиће ти то због немоћи твога израњављеног тела." Ужасну се мученица од ових речи и збуни се, па припаде c плачем на молитву Богу, да joj јави, ко је то што је говорио c њом. Тада joj дође глас c неба: „Храбри се, Јулијано, Ја сам c тобом, дајем ти власт и силу над оним који ти дође, и од њега самог узнаћеш ко је он." И ђаво би везан и приморан да призна, да је он онај исти, који Еву у Рају превари, који наговори Каина да убије Авеља, и Ирода да побије младенце витлејемске, и Јевреје да убију камењем Стефана, и Нерона да распне Петра стрмоглав a Павла да посече итд. И тако ова света девица, опасана силом Божјом, не даде се прелестити од злог духа, него га својом опрезношћу и топлом молитвом Богу победи.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам покајање Давидово и то:
1. како цар Давид не погреши докле би пастир и потчињени грађанин,
2. како згреши Богу као цар,
3. како одмах увиде свој грех, исповеди га и покаја се горко.


БЕСЕДА

о Илији пророку

Жив Господ сила, Бог Израиљев, пред којим стојим, неће бити ових година росе ни дажда докле ја не речем (I Цар, 17, 1)

Страшно звуче ове речи за свако смртно уво, јер их човек изговори, човек подобострасан нама (Јак. 5, 17). Ви се питате, браћо, како може смртан човек затворити небо и зауставити дажд. Но упитајте се како може смртан човек отворити небо и низвести дажд на суху земљу. А ми знамо, да и сада по молитви људи Бог отвара небо и даје дажд. Све што узиштете у молитви вјерујући, добићете, рекао је, Спаситељ наш (Мат. 21, 22). Као што је Мојсеј по живој вери и молитви чинио страшна чудеса у Мисиру и у пустињи; као што је Исус Навин зауставио ток сунца, тако је и пророк Божји Илија затварао и отварао небо, и низводио огањ с небеса, и чинио друга чудеса моћна и страшна, све вером и молитвом. Бог даде силу Илији да чини таква чудеса јер Илија ревноваше за славу Божју а не за славу своју. Ревновах веома за Господа Бога над војскама (I Цар. 19, 14). Ништа за себе није тражио овај човек Божји а све за Бога. Бог је њему био све: сва слава, сва сила, све благо. Зато га Бог венча славом неумрлом, силом страшном, и благом које не труне и мољци га не гризу. Зато и не допусти Бог, да Илија умре, него га узе на небо као и Еноха. Илија свети беше чисте душе као роса јутарња, целомудрена тела као дете, непорочна срца и ума као ангел Божји. Зато би и оста сасуд силе Божје. Зато чињаше чудеса онда и чини их данас.

О Господе Живи, Боже пророка Твога Илије, који си нас кроз крштење посинио благодаћу Твојом светом, зажежи и у нама веру и ревност пророка Твог светог. Теби слава и хвала вавек. Амин.
22. Децембар

1. Света великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом. Ова славна јунакиња вере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилепи се љубављу ка Господу Исусу, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем. Но, изговарајући се на женску болест, она никако не хте с њим ступити у телесне везе. Због тога је муж горко мучаше затвором и глађу. А још веће муке удари на њу, када дознаде, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима, односи им понуде, служи им, пере им ране, дреши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију, па путујући морем, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим наследством тешити сиромахе делећи им милостињу. Једном цар Диоклецијан беше у граду Аквилеји, па нареди, да му доведу исповедника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу светог Анастасија. Хрисогону светом би одсечена глава по царевој заповести. Тада пострадаше и три сестре, Агапија, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве две бачене у огањ, а трећа стрелом прострељена. Њихова тела узе света Анастасија, зави у бело платно и многим ароматима обложив, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију, где помагаше страдалницима Христовим. Ту би распозната као хришћанка, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умрети за Христа љубљенога, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтеде се похотљиво коснути тела свете Анастасије, но ослепе наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу светог Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године.

2. Света мученица Теодотија с три детета. Оставши младом удовом с три чеда своја, Теодотија се сва предаде служби Богу и васпитању деце своје, у вери благочестивој. Код ње становаше света Анастасија, када беше у Македонији, и заједно с њом обилажаше узнике Христове по тамницама. Изведена на суд Теодотија дерзновено исповеда Христа Господа. Тада би послана антипату витинијском Никитију. Кад се један бестидни незнабожац хтеде дотаћи тела њеног, угледа наједанпут ангела Божјег крај ње, и би ударен од ангела. На смрт осуђена и у зажарену пећ бачена заједно са троје деце своје света Теодотија чесно сконча живот свој и пређе у Царство славе вечне.

(Житија Светих за данас)

Богу служи света дева
Анастасија,
Вером, надом и делима,
Богом се сија.
Мужа, славу и богатство
дева оставља,
И сужњима радо служи.
Бога прославља.
Узе дреши, ране мије.
мученицима;
Узе дреши, даре даје.
a не узима:
Ни од људи ни од земље
плату не тражи,
Христом Богом душу своју
и срце блажи.
Прође мука, оста слава
Анастасије.
C ангелима сад на небу
она ликује.


РАСУЂИВАЊЕ
Милостиви Бог често шаље утеху угодницима и угодницама Својим на земљи преко светитеља Својих из онога света. Пре свете Анастасије пострада за Христа света Теодотија. Потом Анастасија би вргнута у тесну и мрачну тамницу да у њој, по суду мучитеља, од глади сконча. За време од 30 дана тамновања њеног сваке joj сe ноћи јављаше света Теодотија из онога света и крепљаше је у њеном страдању. Пошто је Анастасија довољно питала и довољно чула од Теодотије, упита она ову једне ноћи, како то она њој да дође после смрти. Теодотија joj одговори, да је душама мученичким дата од Бога та нарочита благодат, да по растанку c овим светом могу долазити коме хоће ради давања поуке и утехе. Када се наврши 30 дана изведе мучитељ Анастасију из тамнице и зачуди се видећи је живу. Па онда је осуди, са још неколико других, на потопљење у море. Војници метнуше хришћане у једну малу лађицу, a они се вожаху у другој. Па када се извезоше на дубину, они провртеше ону лађицу, да би вода ушла и потопила осуђене. Тада се деси једна чудесна појава. Наиме: јави се света Теодотија на води и управи лађицу ка обали. И тако се сви на смрт осуђени спасоше c Анастасијом. Видевши ово чудо Божје, 120 незнабожаца одмах повероваше у Христа и крстише се.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам страдања Давидова због греха и то:
1. како наста беда у дому Давидову; један син уста против другог, и брат против сестре,
2. како Авесалом поведе рат против оца свога Давида,
3. како цео народ снађе беда због греха царевога.


БЕСЕДА
о Јову трпељивом

Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње (Јов. 1, 21)

Нека се не боји ничега праведник, браћо, све ће добро с њим бити. Цело Свето Писмо показује нам, да Бог не оставља праведника до краја. Пример Јова показује нам то јасно као сунце. Имаше Јов седам синова и три кћери, имаше богатство и поштовање међу људима, и пријатеље. И све то он изгуби за један дан. Он не заропта на Бога него паде на земљу и поклони се, и рече: го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се вратити онамо. Тада изгуби Јов и здравље, последње што имаде, а цело му тело, од темена до пета, покрише ране и гној. И сеђаше Јов на пепелу и уздизаше хвалу Богу. А жена га наговараше, да се одрекне Бога свога. Рече јој Јов праведни: кад смо добро примали од Бога, зар зло да не примимо?
Пријатељи га укореваху, да је грешан и горђаху се својом памећу и праведношћу пред њим, но Јов се смерно мољаше Богу, и трпељиво подношаше ране своје и несрећу своју. И данас бива као и онда, да кад нас снађе нека беда, суседи наши праве се паметнији и праведнији од нас. Но Бог Свемудри пусти све ове беде на Јова да куша не само Јова, слугу Свога, него и сроднике и пријатеље његове. Па кад се свак показа какав је, кад свак положи испит пред Богом, тада Бог свесилном десницом Својом поврати Јову и здравље и двојином онолико богатства колико му беше узео, и даде му опет седам синова и три кћери.

Ко има јаку веру, браћо, тај има и јасан вид духовни, да може видети прст Божји и у свом благовању и у свом страдању. Ко има јаку веру, има и велику трпељивост у страдању. Кад му Бог даје, он благодари, кад му Бог узима, он благосиља: да је благословено име Господње.

Господе Боже Јова многострадалнога и трпељивога, научи и нас благосиљати име Твоје у страдању нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
23. Децембар


1. Светих десет мученика на Криту. Пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

2. Свети Нифонт Чудотворац. Рођен у Пафлагонији, васпитан у Цариграду на двору неког војводе. Запавши у рђаво друштво, млади Нифонт се поквари и предаде многим гресима и пороцима. Због греха не могаше се ни Богу молити. Милошћу Свете Богородице враћен на пут правде, и замонашен. Имао безбројна виђења небеског света. Четири године водио тешку борбу с демоном, који му је непрестано шаптао: "Нема Бога! Нема Бога!" Но када му се јави сам Господ Исус као жив на икони, Нифонт задоби силу велику над злим дусима, и ослободи се тешких искушења. Толико је прозорљив био, да је виђао ангеле и демоне око људи исто као и људе, и познавао људске помисли. С ангелима је разговарао често, а с демонима се препирао. Сазидао цркву Пресветој Богородици у Цариграду, прикупио монахе и спасавао многе. Архиепископ александријски Александар по откривењу с неба посвети га за епископа града Констанције на Кипру. Беше у то време свети Нифонт већ стар, и управљавши добро црквом Божјом неко недуго време, пресели се у вечно Царство Христово. Пред смрт га посети свети Атанасије Велики, архиђакон цркве александријске, и виде му по смрти лице просветљено као сунце.

3. Преподобни Наум Чудотворац Охридски. Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, - као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства - и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога (в. 20. јун).

(Житија Светих за данас)

Наум преподобни, апостол Словена,
Христовом светлошћу обасјан свецело,
Духом неколебљив као тврда стена,
Духу благодатном он покори тело.
Постом и молитвом и бденијем ноћним
Он очисти душу од опаких страсти,
Уподоби себе ангелима моћним.
И Бог му дарова од божанске власти:
Покори му Господ све силе природе
И демоне злобе, и тамне прелести,
Он за Христа доби људе и народе
Речју и чудесним лечењем болести.
Умро и неумро, грађанин небеса,
Свети Наум и сад на свет овај гледа,
И телом и духом он твори чудеса,
Народима и сад Христа проповеда.
O Науме свети, поносе Балкана.
Угодниче Божји, ангелима друже,
Велика ти сила од Бога је дана,
O помози свима, да Господу служе.



РАСУЂИВАЊЕ

Живећи још у телу, светитељи су имали велика откровења од Бога и визије небеских и паклених сила. Сва та њихова откровења и визије потврђују веру православну у свима учењима њеним. Светитељи су радост, радост велика вернима. Св. Нифонт видео је живу Богородицу, и живога Господа Христа у слави; виђао је исход душа људских из тела, и ангеле хранитеље појединих људи! На јави се разговарао c ангелима и препирао c демонима. Црква учи. да искрено покајање грешника ма и у последњем часу, спасава душу покајника. Св. Нифонт је видео душу једног самоубице како је ђаволи вуку у Ад. Анђео хранитељ те душе иђаше и горко плакаше. A та душа беше некога слуге, који изврши самоубиство зато што му господар беше немилостив, a он не хте отрпети до краја, да би спасен био.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Божју награду покајаном Давиду и то:
1. како Бог прослави покајаног Давида и даде му дар Духа Свог Светог, да састави чудесни Псалтир,
2. како Бог учини покајаног Давида родоначалником многих добрих царева и видовитих праведника,
3. како га учини Бог родоначалником по телу и самога Господа Исуса Христа.



БЕСЕДА

о Данилу пророку

А камен који сруши идола поста гора велика и напуни сву земљу (Дан. 2, 35)

Страдање, браћо, раслабљава карактер човека, раскош пак раслабљава га још више. Данила, човека Божјег, не може раслабити ни страдање ни раскош. Он оста исти у оба случаја; и у оба случаја он би подједнако весник Бога живог и јединог и видовити откривач Тајни Божјих. Он живљаше у раскоши царској, потом у јами лавовској. У оба та случаја он оста непромењен: у раскоши царској он пошћаше, а у лавовској јами не би гладан. Свога верног слугу награди Бог Свевишњи великим, великим даром пророчанства. Главни предмет његових прорицања јесте Христос Господ. Христос ће доћи и срушити идолопоклонство по свој земљи. Он ће напунити Собом сву земљу као никад нико од свих људи, обучених у тело. Он је тај коме ће се дати власт и слава и царство, да му служе сви народи и племена и језици. Велики пророк Божји Данил прорекао је и време, тачно време, доласка у свет Господа Исуса.

Како се морамо ми хришћани стидети овога Данила! Ми гледамо сва обећања у Христу испуњена, па ипак смо лабави у вери и христољубљу. А Данилу не беше све откривено што нама крштеним, па ипак он не одступи од Бога ниједанпут.

Господе Боже Данилов, укрепи нас, покај нас и помилуј. Теби слава и хвала вавек. Амин.
24. Децембар

1. Преподобна мученица Евгенија и други с њом. Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех, и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који, дошавши у Александрију, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави, и утеши је.

2. Преподобни Никола војвода. Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа.

(Житија Светих за данас)

Евгенија славна дева
Бога познала,
На службу се своме Богу
цела предала.
Времен живот жртвовала
вечном и трајном.
Срце своје обручила
Христу бескрајном.
Трпљењем je победила
злобу вражију.
И благодат задобила Евгенијо,
чудну, Божију.
C ангелима на небеси
Сад се радује,
Са свецима вечни празник
славно празнује.
Евгенијо, красна дево,
Бог те посвети,
Ти си сада и нас грешних
пред Богом сети.


РАСУЂИВАЊЕ
Победа над искушењем — победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка, која, занесена спољашњом красотом царског војводе, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj, да је то дело, на које га она зове, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече, да је он војник, и да иде у рат, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које he Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу, и види близу себе једнога силнога човека, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску, a када он промени став и претури леву ногу преко десне, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима, и то све леш до леша. Само у средини тих лешева беше једно место празно, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу, a Никола се врати дому жив, али не више у касарну него у — манастир.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам сабор (лик) праотаца, пророка и праведника на небесима и то:
1. како они пре Христа испунише закон Божји;
2. како они прорекоше Христа Господа, било речју, било сликом живота свога,
3. како сада ликују у Царству Христовом.


БЕСЕДА
о праведном Јосифу

Јосиф муж праведан... учини како му заповједи ангел Господњи (Матеја 1,19,24)

Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света,но кад му ангел Божији јави, да је Марија зачела од Духа светога, он се трже од своје намере, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо о тајно он послужи Богу, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне, који се Њега боје и Њега слушају.
О Господе велики, Боже праведнога Јосифа, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати, Теби слава и хвала вавек. Амин.
25. Децембар


1. Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. "А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

(Житија Светих за данас)

Из љубави жарке Ти сe c неба спусти,
Из вечне красоте у ругобу муке,
Из вечне светлости у мрак злобни, густи,
Дављеним у греху пружи свете руке.
Зачуди се небо, земља затресе се:
Добро дошо, Христе! Људи, радујте се!
Из љубави жарке, којом свет сотвори,
Ко роб се понизи, да робље одрешиш,
Да обновиш кућу што Адам разори,
Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.
Љубав не зна страха нити понижења.
Добро дошо Христе, Владико спасења!
Из љубави жарке, Царе свих красота,
Ти остави блесак красних херувима,
У пећину сиђе људскога живота
C буктињом и миром очајним људима.
Устраши се земља: како да Т' одржи?
Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!
Девица прекрасна давно Ти се нада,
Земља Ти ју диже да се кроз њу спустиш
C високог престола, из небеског града,
Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.
O девице света, кадилнице златна,
Слава ти и хвала, мати благодатна!


РАСУЂИВАЊЕ

Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c Истока, дакле, најпростији и најмудрији овога света. И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c Истока? Ово питање је нарочито проучавао св. Димитрије Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или појединих градова у Персији, Арабији и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономији). Њима се јавила она чудесна звезда, која је наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Господа Исуса, тј. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он је био стар, сед, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано, a из Милана у Келн. Могло би се још додати, да су ова тројица мудраца били представници три главне pace људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тројицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:
1. како душа њена беше светла и непорочна,
2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,
3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.


БЕСЕДА

о рођењу Господа Сина Божијег
Изађох од оца и дођох на свијет (Јов. 16,28)

Син Божији јединородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена је тајна Свете Тројице у вечности, ово друго недокучена је тајна силе и човекољубља Божијег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову највећу тајну, задовољимо се, браћо, сазнањем, да је наше спасење потекло не од човека и не од земље него од највиших висина божанскога невидљивог света. Толика је милост Божија и толико је достојанство човеково, да је сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Рај поврати. Изађох од оца, где имадох све, и дођох на свет, који ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да је цео свет једна тамна пећина, коју само Он једини може осветлити. У Витлејему се роди Господ – а Витлејем значи дом хлеба- да покаже, да је Он једини хлеб живота, достојан правих људи.

О Господе Исусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Марије, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
26. Децембар

1. Сабор Пресвете Богородице. Други дан Божића Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато, што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту Богоматер.

2. Спомен бекства у Мисир. Источни мудраци-звездари поклонивши се Господу у Витлејему, упутише се по наређењу ангела другим путем за домовину своју. И Ирод опаки цар умисли поклати сву децу у Витлејему. Виде Бог ту намеру Иродову, па посла ангела Свога Јосифу. Ангел се Божји јави Јосифу на сну и заповеди му, да узме Младенца и Матер Његову и бежи у Мисир. Јосиф тако и поступи. Узевши божанског Младенца и Матер Његову Пресвету, он се упути прво у Назарет (Лк 2, 39), где уреди своје домаће ствари, и узе собом сина свог Јакова, па онда одоше у Мисир (Мт 2, 14). И тако се испунише речи пророчке: "Гле, Господ сједећи на облаку лаку доћи ће у Мисир" (Иса 19, 1). У старом Каиру и данас показују пећину, где је живела света породица, а у селу Матареа, близу Каира, указују на дрво, под којим се одмараху Пресвета Богородица с Господом Исусом, као и чудотворан извор воде под тим дрветом. Проживевши неколико година у Мисиру, света породица врати се по наређењу ангела Божјег опет у Палестину. И тако се испуни друго пророчанство: "Из Мисира дозвах сина својега" (Ос 11, 1). Ирод беше умро, а на његов крвави престо седе достојни му у злу син Архелај. Чувши Јосиф, да Архелај царује у Јерусалиму, упути се у Галилеју, у свој град Назарет, где се настани у дому своме. Галилејом тада владаше други син Иродов, Ирод млађи, који беше нешто блажи у злу од свог брата Архелаја.

3. Преподобни Еварест. Читајући дела светог Јефрема Сирина од дипломате постао монах. Врло суров према себи: носио ланце на телу и јео суха хлеба једном недељно. Проживео седамдесет пет година и преселио се ка Господу око 825. године.

4. Свети Јевтимије Исповедник, епископ сардијски. Присуствовао VII васељенском сабору. Око тридесет година провео у изгнанству због иконопоштовања. При цару Теофилу иконоборцу шибан воловским жилама, при чему мученички сконча 840. године и прими венац славе на небу.

5. Преподобни Константин Синадски. Као Јеврејин обрати се у хришћанство. При крштењу метну крст себи на главу, и оста му на глави чудотворан отисак крста до смрти. Скончао у Цариграду у VII веку. Славан због испосништва и чудеса многих. На седам година прорекао дан своје смрти.

(Житија Светих за данас)

Међа измeђ ноћи и сунчана дана
Зора је румена, румена и росна,
Ти си зоро рујна, Дево богодана,
Претходница дана, рујна и поносна;
To поправи Еву и у Рај поврати.
Твоју помоћ ни нам грешним не ускрати.
Cуx Израиљ прође кроз Црвено море.
Из пустињске стене студен извор тeчe,
Купина гораше, не може да згоре —
Ко што зора личи на румено вече
Тако и ти, Дево, на праслике ове,
O ти коју Црква Богомајком зове.
Греху непозната, греху неодана.
O пречиста Мати нашег Спаситеља,
Због чистоте Твоје Богом си избрана
Да на земљу спустиш вечног Створитеља:
Зато власт имадеш за нас се молити
A ми радост Тебе пјети и славити!


РАСУЂИВАЊЕ
Прича o божанском Младенцу Христу. Када божанска породица бежаше испред мача Иродова за Мисир, искочише разбојници на друм c намером да штогод упљачкају. Праведни Јосиф вођаше једно магаре, на коме беше нешто ствари, и на коме Пресвета Богородица са Сином својим на грудима овда-онда јахаше. Разбојници ухватише магаре, да одведу. У томе приђе један од разбојника Богоматери да види, шта то она држи на грудима. Видевши Дете Христа, разбојник се задиви необичној красоти Његовој, па у дивљењу рече: „Кад би Бог узео на себе тело човечје, не би био лепши од овог детета!" И нареди тај разбојник осталим друговима својим, да ништа не узимају од ових путника. Испуњена благодарношћу према овако великодушном разбојнику Пресвета Дева рече му: „Знај, да he те ово Дете наградити добром наградом зато што си га данас сачувао". После тридесет и три године тај исти разбојник за злочине своје висио је на крсту распет c десне стране Крста Христовога. Његово је име Диомаз, док је име онога разбојника c леве стране Гестас. Гледајући у Христа Господа невино распетог, Дисмаз се покаја за сва зла живота свога, па докле Гестас хуљаше на Господа, Дисмаз га брањаше говорећи: он никаква зла није учинио. Дисмаз је дакле, онај благоразумни разбојник, коме Господ рече: данас ћеш бити са мном у Рају (Лк. 23, 41—43). И тако Господ дарова Рај ономе, који Њега у детињству поштеди.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чистоту Пресвете Богородице и то:
1. непорочну чистоту тела њеног, бестрасног и испоштеног,
2. непорочну чистоту срца њеног, у коме се не настани никад грешна жеља,
3. непорочну чистоту ума њеног, у коме се никад не настани грешна помисао.


БЕСЕДА
о Пресветој Дјеви Богородици

А Марија рече: ево слушкиње Господње (Лк. 1, 38)

Ваистину, браћо, ево истинске слушкиње Господње! Је ли слушкиња она која је своју вољу заменила потпуно вољом господара свога, онда је Пресвета Дјева прва међу свима слушкињама Господњим. Је ли слушкиња она која с напрегнутом и свецелом пажњом гледа господара свога, онда је Пресвета Дјева опет прва међу слушкињама Господњим. Или је слушкиња она која кротко и ћутљиво подноси све увреде и тегобе очекујући само награду од господара свога, онда је опет Пресвета Дјева прва и најпревасходнија од свих, слушкиња Господњих. Њој није стало било до тога да угоди свету, него Богу; нити јој је стало било да се оправда пред светом, него само пред Богом. Сама послушност, сама пажљивост, сама кротост. Пресвета Дјева је с правом могла рећи ангелу Божијем: ево слушкиње Господње! Највеће савршенство и највећа част, коју може жена достићи на земљи, јесте да буде слушкиња Господња. То савршенство и ту част Ева је у Рају без труда изгубила, а то савршенство и ту част Дјева Марија је с трудом ван Раја задобила.

Молитвама Пресвете Дјеве Богородице, Господе Исусе, помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
27. Децембар


1. Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

2. Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани. Рођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди, те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвати Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости.

(Житија Светих за данас)

Ha Стефана Духом обасјана
Навалише Јевреји крвници.
Крвав Стефан на колена клече
И повика к небу иза гласа:
— O Господе, што c Крста опрости
Грех највећи што земљу потресе,
Грех највећи што га небо виде,
Што опрости Својим крвницима,
Сад и мојим опрости, Преблаги!
Шта је овај злочин спрам онога!
И ја шта сам спрам Господа мога!
To изрече, дух Богу предаде.
Гневни старци, грдне плашљивице,
Кад убише, тад се разбегоше.
Тад ангели c неба се слетеше
Око тела првомученика,
У хору му песму отпојаше,
Рајску душу у рaj узнесоше.


РАСУЂИВАЊЕ

Прича o божанском Младенцу Христу. Оба велика пророка, Исаија и Јеремија, прорекли су, да ће Господ доћи у Мисир, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затршће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19, 1; Јер. 43, 12). Када божански бегунци стигоше у град Ермопољ (Каиро), и тамо се приближише неком храму идолском, наједанпут сви идоли у том храму падоше и разбише сe. O томе пише и св. Паладије (у Лавсаику): „Видесмо", вели, „тамо храм идолски, у коме од приласка Спаситељева падоше сви истукани (идоли) на земљу." У некоме месту, званом Сирен, беше 365 идола. Када пресвета Дева ступи у тај храм c божанским Младенцем на рукама, сви ти идоли попадаше и разбише се. Исто тако попадаше идоли свуда по целом Мисиру. Св. пророк Јеремија бавећи се у старости својој у Мисиру, прорекао је жречевима мисирским, да he сви идоли попадати и сви рукотворени ликови сокрушити се у оно време када у Мисир дође Дева Мајка c Младенцем, рођеним у јаслама. Ово пророчанство запамтили су жречеви добро, и сходно њему изображавали су на храмовима својим Деву како почива на постељи, и до ње у јаслима Младенца њеног, у пелене повијеног. И клања.ти су се томе изображењу. Цар Птоломеј питао је жречеве, шта означава то изображење, a они су му одговарали, да је то испуњење те таше. И та је тајна ваистину се и испунила и не само Мисиру него и васцелом свету објавила.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавм мудрост Пресвете Деве Марије и то:
1. како она мудро разговараше c ангелом Божјим (Лк. 1, 28-38),
2. како она размишљаше o свему што се зби o рођењу Господа Исуса и o свему што се рече o Њему, и све то слагаше у срцу своме.
3. како она у Кани мудро рече слугама, да чине све оно што им Он рече.


БЕСЕДА

о Пресветој Деви Богородици

Велича душа моја Господа (Лк. 1, 46)

Ми имамо, браћо, свега неколико речи записаних у Јеванђељу, што их је изрекла Пресвета Богородица. Све те њене речи односе се на величање Бога. Она је била ћутљива према људима, али је душа њена непрестано разговарала с Богом. Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и провод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот, о колико би то великих књига изнело! Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Прретече Јована, може сваки хришћанин ценити, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета. То је само један дивни псалам душе Богородичине, који је дошао до нас кроз Јеванђеље. Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене. И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. То јој је знање долазило од Духа Светог Божјег, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао, у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.

О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим. Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек. Амин.
28. Децембар


1. Светих двадесет хиљада мученика никомидијских. У време опаког цара Максимијана Херкула цветаше вера хришћанска у Никомидији и увећаваше се из дана у дан. Једном цар бавећи се у томе граду, сазнаде о множини хришћана и напредовању цркве хришћанске, па се огорчи веома и смишљаше план, како да их све погуби. У том се приближи празник Рождества Христова, и цар сазнавши да се сви хришћани о том празнику скупљају у цркву, нареди, да се тога дана црква опколи војском и запали. Када се сви хришћани сабраше у цркву, после пола ноћи, и почеше торжествено празновање, војници окружише цркву, да не пусте никога ван, и царев изасланик уђе у цркву и објави хришћанима цареву заповест, да одмах или принесу жртву идолима или сви да буду сажежени. Тада архиђакон, јуначки војник Христов, распали се ревношћу божанском, па поче храбрити народ подсећајући верне на три отрока у пећи вавилонској. "Погледајте, браћо", рече, "на жртвеник у олтару Господњем и разумите, да се на њему сада за нас жртвовао Господ и Бог наш истинити; па зар ми да не положимо за њега душе наше на месту овом светом!" Народ се одушеви да умре за Христа, и сви који беху оглашени, крстише се и миропомазаше. Војници тада зажегоше цркву са свих страна, и хришћани, двадесет хиљада њих на броју, сагореше у пламену певајући славу Божју. За пет дана потом гораше црква, и дим неки дизаше се из ње с опојним и дивним мирисом, и нека чудна златозарна светлост показиваше се на том месту. Тако славно скончаше многобројни људи и жене, девојке и деца, и примише венац вечне славе у Царству Христовом. Пострадаше и прославише се 302. године.

2. Преподобни Симон Мироточиви. Оснивач светогорског манастира Симоно-Петра. Прослављен подвизима, виђењима и чудесима. Упокојио се мирно и прешао ка Христу 1257. године.

3. Света мученица Домна. Девица и жреца скверних идола на двору цара Максимијана. Прочитавши однекуд Дела светих апостола, она поверова у Христа и крсти се, заједно са евнухом Индисом, од епископа Кирила у Никомидији. Свети Кирил упути је у женски манастир, где беше игуманија блажена Агатија. Но када цар поче трагати за њом, Агатија је обуче у мушко одело и посла у мушки манастир. У то време би сажежено од цара Максимијана двадесет хиљада хришћана у цркви. Одмах потом по царевој наредби свети Индис, Горгоније и Петар са камењем о врату беху бачени у море: војвода Зинон, који јавно изобличи цара због идолопоклонства, посечен; свети Теофил, ђакон епископа Антима, убијен камењем и стрелама, игуманија Агатија, монахиња Теофила и великаши Доротеј, Мардоније, Мигдоније и Јевтимије, сви погубљени због Христа. Једне ноћи хођаше Домна обалом морском и виде рибаре где бацају мрежу у море. А она у то време нарочито туговаше за светим Индисом. Позвата од рибара да помогне, она им поможе, и Божјим Промислом извукоше у мрежу и три људска тела. Домна познаде у њима светог Индиса, Горгонија и Петра, узе тела њихова и чесно их сахрани. Када цар дознаде, да неки младић чува и кади гробове хришћанских мученика, нареди да се посече. И би света Домна ухваћена и посечена, а у небеском царству са осталим мученицима венцем славе увенчана.

(Житија Светих за данас)

Мученици свети, муке су вам прошле,
Сузе убрисане, ране залечене,
Ал' још муке иду, још cве нису дошле
На Божију цркву и на верне њене.
Свети мученици, молимо се вама:
Стражите над црквом вашим молитвама!
Мученици свети, дивни победници,
све вражије војске на вас се дигоше,
Ви без страха бисте, велики војници,
Противници ваши у бездан падоше.
Ви Тројицу Свету сада јасно зрите
У светлости Њеној ви се веселите.
Мученици свети, хвала вам за ране,
И за ваше сузе и за крвцу чисту,
Што постаде цркви тврђава одбране.
Молите се за нас Спаситељу Христу.
Да нас удостоји браћом вас назвати,
O витези чесни, децо благодати!


РАСУЂИВАЊЕ

Прича o божанском Младенцу Христу. Када се Пресвета Дева c божанским Младенцем својим и c Јосифом праведним приближише граду Ермопољу, угледаше једно дрво пред капијом града. Далеки путници беху заморени од пута и приђоше томе дрвету, да мало почину, мада дрво беше врло високо и немаше удобна хлада. To дрво називаху Мисирци „Персеа" и клањаху му се као Богу, јер вероваху да се неко божанство крије у том дрвету. У ствари, у том дрвету становаше неки зли дух. Па како се божанска породица приближи дрвету томе, затресе се дрво веома, и зли дух устрашен од приближења Младенца Христа —побеже. Тада се дрво сави врхом својим к земљи и поклони се Создатељу своме као неки словесни створ. Тако савијено дрво даваше велику сенку у којој починуше заморени путници. Од тога дана то дрво доби од Христа Господа чудотворну целебну моћ, да исцељује сваку болест на људима. Потом одоше свештени путници у село Матареу. Близу села угледаше једно дрво смоково, и док Јосиф оде у село неким послом, Пресвета Дева склони сe c Господом под то дрво. И o чуда, дрво се приклони к земљи круном својом, да направи сенку путницима, a доњим делом раступи се тако, да Мајка c Дететом могаше ући у њ и починути. И што је још најчудније: близу те смокве отвори се наједном живи извор воде. Ту у близини Јосиф нађе неку колибу, где се сместише. И ту живљаху, и воду са оног чудесног извора пијаху. To je једини извор живе воде, који се налази у Мисиру. (Јер сва друга вода у Мисиру долази од реке Нила, који се грана у безбројне канале). И тако слично изазива слично. Господ Исус, бесмртни и небесни извор живе воде, изазвао је присуством Својим извор живе воде из земље.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам лик (сабор) светих мученика Христових и то:
1. како они муке претрпеше a Христа се не одрекоше,
2. како из љубави према Христу Господу на муке и смрт одоше као на пир,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама помажу.


БЕСЕДА

о Пресветој Деви Богородици

Рече мати његова слугама: што год вам рече — учините (Јов. 2. 5)

Ево радости свима вернима: она која је најближа Христу Спаситељу на небу, као што је била и на земљи, брине се о вернима, јавља им се, помаже их и саветује их: што год вам рече, Он Син и Бог мој, учините. Тако је она посаветовала слуге на свадби у Кани. и слуге су је послушале и виделе чудо. Из оно мало речи Пресвете Деве Богоневесте што је записано у Јеванђељу, ово је једна драгоцена поука, управо једина њена јеванђелска поука, коју је она дала људима за време свог живота на земљи. Што год вам рече — учините! Као да је хтела рећи: Он зна све, Он може све, Он вас љуби све, зато не обзирите се ни тамо ни амо него Њега чујте и Њега послушајте. Она је схватила дужност у овоме свету, да за Њега живи и да к Њему као извору живота друге упућује. Ту дужност она је драговољно продужила да врши и са небеса. Кроз сву историју цркве она је учила верне, да чине оно што је Он рекао. И дан—данас она се тајанствено спушта из славе своје небеске међу верне да их посаветује, да чине оно што је Он заповедио. То је њено Јеванђеље — Јеванђеље Пресвете Деве Богородице. Оно се састоји не из четири Јеванђеља него из четири речи: Што год вам рече — учините. О браћо моја, послушајмо је! Послушајмо је као мајку, и више него мајку своју, јер она нам жели највеће добро — царовање у вечном царству Сина њеног.

О Пресвета Дево, помози нам испунити речи Његове. Теби и Њему слава и хвала вавек. Амин.
29. Децембар


1. Светих четрнаест хиљада младенаца витлејемских. Како се мудраци источни не вратише из Витлејема у Јерусалим, да јаве Ироду о новорођеном Цару, него по заповести ангела другим путем одоше у домовину своју, разјари се Ирод као звер љути и нареди, да се побију сва деца од две године и испод две године у Витлејему и по свој околини витлејемској. Та страшна заповест царева би извршена дословце. Војници његови једну децу мачем посекоше, другу о камен разбише, трећу ногама згњечише, четврту рукама удавише. И диже се плач и јаук матера до небеса: "Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахила оплакује децу своју, и неће да се утјеши, јер их нема", као што је и пророковано (Јер 31, 15; Мт 2, 18). Овај злочин над многом невином децом изврши се годину дана по рођењу Христовом 29. децембра. За то време Ирод трагаше, не би ли пронашао божанског Младенца. Искаше од Захарије сина му Јована, наравно да би га убио, пошто мишљаше да је Јован тај нови Цар. Па како Захарија не даде Јована, то по наредби Иродовој сам Захарија би убијен у храму. Био би убијен и свети Симеон Богопримац, да се ускоро по Сретењу не представи Богу. Побивши децу витлејемску, Ирод се тада окоми на старешине јеврејске, који му толковаху, где се има Месија родити. Тако уби Иркана првосвештеника и седамдесет стараца из Синедриона. Тако зло скончаше они који се саглашаваху с Иродом, да новога Цара Младенца треба убити. Потом уби свога брата и сестру и жену и три своја сина. Најзад постиже и њега казна Божја: поче се сав трести, ноге му отекоше, доњи део тела му се загноји, и из гноја црви потекоше, нос му се затвори, и смрад неподносиви распростираше се из њега. Пред сам издисај сети се, па да се они не би обрадовали смрти његовој, нареди да их све побију. Тако изврже своју нечовечну душу овај грозни владар и предаде је ђаволу у вечиту својину.

2. Преподобни Маркел, из Апамије Сиријске. Игуман обитељи "Неусипајушчих" у Цариграду. Прозорљивац, исцелитељ и чудотворац велики. С ангелима разговарао, демоне лако побеђивао и одгонио. По смрти јавио се сабрату светоме Лукијану и рекао му, да је умолио Бога, да и њега ускоро узме у Царство небеско. Овај свети и славни муж упокојио се 486. године.

3. Преподобни Марко Гробар и Теофил Плачљиви. Кијевопечерски монаси. Свети Марко имаше толику благодат, да мртвима заповедаше и они га слушаху. "Почекај, брате, до сутра јер ти гроб још није готов," поручи Марко да се каже једном умрлом монаху, који беше већ и окупан и опојан. И монах отвори очи и би жив до другог дана. Теофил плакао непрестано за грехе своје. Сузе своје пролевао је над једним судом. Пред смрт јави му се ангел и показа му један већи суд, испуњен сузама. То беху сузе Теофилове, које падоше на земљу или бише утрте руком или се на лицу осушише. Тако се на небу знају и чувају све сузе наше, као и све муке, трудови и уздаси ради спасења. Упокојише се ове свете слуге Божје у XI веку и пређоше у Царство Христово.

(Житија Светих за данас)

Глас у Рами чу се и много ридање
И очајних мајки Богу вапијање.
Поклани младенци у крви лежаху
A над њима мајке тужно туговаху.
Град Давидов јеца c околином целом,
И небо се згрози над људским неделом;
И небо и земља згрози се и стресе,
Кад се крик невиних ваздухом пронесе
Намењени удар Божијему Сину
Свом тежином паде на децу невину;
На Христове мале, немоћне вршњаке.
Насртоше слуге цареве опаке.
Тамо где ангели Божији појаху
И пастири Христу смерно се клањаху,
Тамо сад потече бујица од крви.
Зашто? Да би Ирод вазда био први!
Тек што Лекар вечни на земљи се јави
Земља своје ране и грехе објави,
Да се види људство колико је кужно,
И лекарство c неба колико је нужно:
Претечама малим Својега мучења
Христос Рај дарова вечнога весеља.



РАСУЂИВАЊЕ

Прича o Пречистој Деви Марији. Она заче Господа Исуса у петак, као што у петак би и страдање Његово, a роди Га у дан недељни. У дан недељни рече Бог да буде свјетлост (Пост. 1, 3); у дан недељни паде мана c неба; у тај дан се Господ Спаситељ роди, и у тај дан би крштен на Јордану. У Витлејему живљаше у то време старица Саломија, нека сродница Јосифу и Марији. Она није могла примити своје рођаке на конак код себе, али их је посећивала у пећини овчарској. Када Пресвета Дева непорочно роди Господа Спаситеља, дође joj Саломија у посету и зачуди се, како је тако млада девица могла родити без бабиње помоћи, па још Младенца повити, и поред свега на ногама бити. Када се Саломији објасни, да је то рођење од Бога a не од човека, да је нетљено и безболно, и да је Дева Мати остала дева по рођењу као што је била и пре рођења, не хте Саломија веровати. Heгo пружи Саломија руку к телу Пречисте Деве, да по бабичјем обичају испита, да ли је то заиста тако. Но за њено неверовање и дрскост постиже је казна: рука joj сe ухвати и осуши. Устраши се баба веома од чуда и ожалости због осушене руке. Но када се потом руком дохвати божанског Младенца, оздрави joj рука и би као што је и била. Тако Саломија поверова у девичанство Пречисте Деве Марије и у божанство Христово.
Када пак после 40 дана, по обичају, дође Пречиста Дева c Младенцем у храм Јерусалимски, стави је првосвештеник Захарија на место, одређено за девојке. Фарисеји и свештеници се узбунише због тога, и хтедоше је одвести на место, одређено за жене, но Захарија видовити то не допусти тврдећи, да је она девојка иако је родила. Због овога јеврејске старешине омрзоше на Захарију и искаху од Ирода, да се он убије. Одмах по изласку из храма Богородица c Joсифом удаљи се из Јерусалима у Назарет па у Мисир.



СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сабор (лик) светих јерарха и учитеља цркве и то:
1. како они ревносно проповедаху Јеванђеље и пастирствоваху над стадом Христовим, како веру благочестиву утврђиваху и јереси попираху.
2. како сад ликују у Царству Христовом и нама својим молитвама
помажу.



БЕСЕДА

о Пресветој Деви Богородици

А теби ће самој мач проћи кроз душу (Лк. 2, 35)

Ко би се и приближно могао сравнити с Господом у стрпљивом подношењу страдања на земљи тако као Пресвета Богомати Његова? Старац Симеон, украшен сединама као бели лабуд, пророчки је провидео њене болове у будућности, и сравнио је те болове са продирањем мача кроз душу. Један мач прошао је кроз душу њену, када је праведни Јосиф посумњао у њу за време бременитости, други кад је морала бежати у Мисир испред мача Иродова, трећи и четврти и десети и многи и многи када је посматрала ненавист и сплетке старешина јеврејских против Сина њеног, из дана у дан за све време Његове проповеди и чудесног деловања међу људима. Но најоштрији мач прошао је кроз душу њену када је стајала под Крстом Сина и Господа свога. Тај мач је провидео и њој прорекао свети старац Симеон. Величанствено је и узбудљиво њено ћутање, којим је као завесом покривала све болове своје, све ране срца свога. У сумраку свих тих многобројних болова, наслаганих у срцу њеном пречистом, светлило је неугасиво кандило вере и наде у Бога и преданост Богу. Ненадмашна у племенитости слушкиња Господња! Она је видела себе јасно у Божјем плану људског спасења; она је читала у пророцима о себи; она је разговарала с ангелима — весницима Божјим. Зато све што је долазило на њу, радост или мука, она је знала да од Бога долази, те нити је клицала у радости нити роптала у муци. Него је ћутала и све слагала у срцу своме.

О Пресвета Дево Богородице, помози и нама да слично Теби будемо покорни вољи Божјој. Сину Твоме и Господу кроз Тебе слава и хвала вавек. Амин.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
Референтни URL