Погледи форум

Пуна Верзија: Житије светих за сваки дан
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
30. Децембар

1. Света мученица Анисија. Рођена у Солуну од родитеља угледних и богатих, и васпитана у вери Христовој. Оста рано сироче, и сва се предаде богомислију и молитви у дому своме. Одушевљена љубављу Христовом често говораше: "О лажни животе младих, јер или саблажњаваш, или се саблажњаваш. Боља је старост, но, ах, туга ме обузима због дужине времена, која ме дели од небесних". Потом продаде све своје имање и раздаде нишчим, а сама живљаше од труда руку својих. Држаше строги пост, спаваше врло мало и непрестано сузе пролеваше на молитви. Када би је сан савлађивао, она говораше себи: "Опасно је спавати када непријатељ мој бди". У то време издаде опаки цар Максимијан проглас, да свак може убити хришћанина где види и сретне, без суда и осуде. Једном изађе ова света девојка на улицу, да иде у цркву. Тог дана беше незнабожачки празник сунца. Неки војник виде је красну у лицу, па јој приђе с нечистом жељом и упита је за име. Она се прекрсти крстом и рече му: "Слушкиња сам Христова, и идем у цркву". Када јој дрски војник приђе ближе и поче јој безумно говорити, она га одгурну и пљуну му у лице. Војник је удари мачем испод ребара и прободе. Пострада ова света девица 298. године и би од хришћана чесно погребена, а од Бога у Царству небеском венцем славе увенчана. Над њеним гробом би подигнута црква.

2. Преподобна Теодора Цариградска. Монахиња и послушница светог Василија Новог (в. 26. март). По смрти јавила се светом Григорију, ученику Василијевом, и описала му свих 20 митарстава, кроз које је душа њена прошла, док није помоћу молитава светог Василија ушла у вечни покој. Представила се 30. децембра 940. година.

3. Свети апостол Тимон. Један од седам ђакона (Дап 6, 5) и од Седамдесет апостола. Постављен за епископа батрског у Арабији, он проповедаше Јеванђеље и претрпе многе муке од незнабожаца. Би бачен у огањ, но оста неповређен. Најзад сконча распет на крсту и пресели се у Царство Христово.

4. Преподобна Теодора Кесаријска. После многих подвига у манастиру Свете Ане мирно се упокојила 755. године.

5. Преподобни мученик Гедеон. Пореклом Грк од врло бедних родитеља. У младости насилно потурчен. Раскајан одбегне у Свету Гору, где у манастиру Каракалу прими чин монашки. Жељан мучеништва за Христа, он узе благослов од свог духовника и оде у оно место где се и потурчио беше, и јавно пред Турцима исповеди веру Христову и наружи Мухамеда као лажног пророка. Турци му обријаше главу, метнуше наопако на магарца и водише кроз град. Но он се радоваше тој порузи ради Христа. После му одсекоше секиром све прсте на рукама и ногама, као негда светом Јакову Персијанцу (в. 27. новембар), и најзад га бацише у нужник где предаде душу своју свету Богу, 1818. године у месту Турнову у Тракији. Чудотворне мошти почивају му у цркви Светих Апостола у селу Турнову, а један део моштију налази се у манастиру Каракалу.

(Житија Светих за данас)

Бога моли света Анисија
Све клечећи и сузе лијући:
— O Исусе, Боже и Господе,
Источниче живота бесмртног,
Сокровиште нетрулежних блага,
Помози ми, Боже, помози ми,
Да до смрти останем девојком,
Ко девојка да се упокојим
И Твојега царства удостојим;
Дај ми, Спасе, твоје благодати,
Да за Тебе могу пострадати,
Да за Тебе ја жртвујем себе,
Желим бити жртвом своме Богу,
O помози, што желим да могу!
Бог услиши деву Анисију.
И даде joj Своје благодати.
Да за Њега може пострадати,
Сад у Рају света Анисија
Kao звезда међ звездама сија,
Kao ангел међ ангели блиста
Молећ за нас бесмртнога Христа.


РАСУЂИВАЊЕ
Ево још два примера, како Бог милостиви помаже у невољи оне, који сe c вером у Њега надају. Блажена Теодора Кесаријска беше рођена у великашкој кући и дата у манастир Св. Ане на васпитање. Теодора се не само васпитаваше него и подвизаваше спремајући се да прими чин монашки. Цар Лав Исавријанин силом је извуче из манастира и обручи за једнога свога војводу. Теодора се противљаше браку свом душом, али беше немоћна као јагње у вучјим шапама. Она туговаше у срцу непрестано се Богу мољаше, да је Бог не остави. И на сами дан венчања, када гости пироваху, изненадно дође вест цару, да су Скити напали његову царевину. Цар нареди томе свом војводи. да одмах c војском иде против Скита. Војвода оде, и више се не врати, јер погибе у рату. Тако се св. Теодора ослободи помоћу Божјом, и као чиста девојка опет врати у свој манастир, где се замонаши и као монахиња прослави необичним подвигом својим.
Други пример. У манастиру „Неусипајушчих" беше једне гладне године велика оскудица. Св. Маркел игуман дочека једнога дана неке сиромахе и угости их, па им још хтеде дати и новаца на пут. Упита Маркел економа манастирског, колико има свега новаца. Економ одговори: десет сребреника. Игуман нареди, да свих десет да тим сиромасима. Економ не даде свих десет него девет, a један задржа за потребе манастирске. И беше економ врло забринут за манастир, јер беше крајња оскудица. У томе изненадно посети манастир неки богати човек и донесе игуману 90 таланата злата. Тада видовити Маркел дозва економа и рече му: „Ево, Бог је хтео преко овог благочестивог човека да нам пошље 100 таланата, но како си ти преслушао мене и задржао један сребреник, због тога нас свеопшти Промислитељ лиши десет таланата.


СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам сабор (лик) подвижника, девственика и девственица и то:
1. како се они из љубави према Христу одрекоше свега и предадоше драговољном трпљењу,
2. како победише себе, свет и ђавола, истрајном трпељивошћу,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама
помажу.


БЕСЕДА
о царству светитеља

Али ће светитељи Вишњега преузети царство и држаће га на вијек и до вијека (Данил 7, 18)

Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће царовати у Царству небеском. Последњи на земљи, они ће се као први веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним, они ће бити као царски синови, насићени и обучени у царске одеће у царству непролазном. Туђини у царствима трулежним, они ће бити господари у царству свом, у царству нетрулежном. То је последње царство, и управо једино, које се може назвати царством. Друго је све пролазност, привремена школа, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су синови и кћери Христа Спаситеља, деца Бога живога. Они од њих, који су се преселили из овог живота у онај, и сада царују, но још није показан сав блесак и сва величина њихова царовања. То ће се показати по другом доласку Христа, Судије живих и мртвих. Тада ће се показати сав блесак и сва величина царства светитеља. То, је царство вечно Христа Бога нашега. Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека.

О Господе Исусе, Стројитељу царства светитеља, смилуј се и на нас грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
31. Децембар


1. Преподобна Меланија Римљанка. Рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови Завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.

2. Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи. Празнују се у недељу по Рождеству Христовом. О цару Давиду, сину Јесејеву, може се сазнати све из књига Царства. (О Јакову светом в. 23. октобар ). Јосифа праведнога назива Јеванђеље "мужем праведним" (Мт 1, 19). Зато му се и даде од Бога Пресвета Дева у заштиту и додели му се велика част у домостројству људскога спасења. Мада Јосиф беше од царскога рода Давидова, ипак он беше скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у стотину десетој, упокојио се.

3. Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ (хранитељ убогих). Знаменит по роду и по чину. Преселио се у Цариград, одбацио све светско од себе, и примио свештени чин. Основао дом за убоге, и у њему смештао кужне и служио им. Лични познаник цара Константина Великог. За узето злато од цара и утрошено на кужне узе га Констанције, син Константинов, веза га за дивљу мазгу, која би гоњена дотле докле свети Зотик од рана не издахну. Пострада у IV веку.

4. Блажени Теофилакт, архиепископ охридски. Рођен на острву Еврипу а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат, мимо своје воље, у Охрид, где је провео око двадесет пет година (од прилике од 1082-1108). Хоматијан Охридски назива га "најмудријим архиепископом". Човек огромне учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса, меланхоличан и осетљив, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као изгнаник међу варварима. Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других књига Новог Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста, које се и дан-данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела позната су још: Писма, и Живот светог Климента Охридског. У старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је, како се мисли, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност.

(Житија Светих за данас)

Меланија богаташка
злата имала,
Ради Христа и спасења
нишчим раздала.
Злато вреди ко са њиме
мудро тргује,
И небеско царство њиме
хитро купује.
Меланија богомољка
оста убога,
Ништа у свет не имаде
сем живог Бога.
И без злата — c Богом живим
богата поста:
Меланија говорила:
сам Бог је доста!
Меланија целитељка
муке цељаше,
До последњег издисаја
Бога хваљаше.


РАСУЂИВАЊЕ

Како су свети људи и свете жене умели мудро руковати богатством! Како су они земаљским благом вешто куповали вечна блага небеска! O како су они мало, мало ценили блага земаљска сама по себи! Kao прашину и дим! Када св. Меланија похађаше свете оце пустињаке у Мисиру c намером, да им учини неку новчану помоћ, запрепасти се видећи њихово крајње презирање имања и богатства. Тако посети она некога пустињака Ефестиона, и не виде у његовој колиби ништа осим асуре, суда за воду, мало суха хлеба и једне сланице. Знајући унапред, да старац неће хтети примити злата од ње, она уграби прилику и завуче у со у сланици неколико златника. Но када она беше на обратном путу чу, старца где трчи за њом и иза свег гласа виче да стане. Она стаде. Старац држаше на длану златнике и пружаше их Меланији говорећи: „Мени је ово непотребно, узми себи своје!" Меланија му рече: „Ако је теби непотребно, подај другоме." „У овоме месту", одговори он, „нико тога ни за што не потребује." Када Меланија не хте примити злато, старац замахну руком и баци златнике у реку, па се врати у своју келију.
У време куге у Цариграду нареди цар, да се сваки кужан одмах баца у море. Св. Зотик откупљиваше кужне и ношаше их у свој дом, и тамо их неговаше. Кад му неста новаца, он оде цару и затражи новаца, да купи за цара драгоценог бисера. Цар му даде, a он c тим новцем и даље куповаше кужне људе и неговаше их. Једнога дана упита цар Зотика за обећани бисер, a Зотик га одведе и показа му кужне људе у свом дому и рече: „Ово су, царе, живи бисери, које стекох трудом и новцем за спасење твоје." Разјарени цар осуди Зотика на смрт. Но Зотик пређе у вечни живот, a цар оста да испашта и каје свој грех.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сабор (лик) покајника и покајница и то:
1. како они без знања или са знањем грешише против закона Христа,
2. како се покајаше, живот свој исправише, и закон Христов испунише,
3. како сад ликују у Царству Христовом, и нама својим молитвама помажу.


БЕСЕДА

о победи Јагњетовој

Ови ће се побити с Јагњетом, и јагње ће их побиједити (Откров. 17, 11—14)

Радујмо се, браћо, и веселимо се победи Јагњетовој над свима зверовима. Лавове и тигрове и вуке и лисице и хијене и змије победиће јагње! Ко је то чуо и видео? Наше уши су то чуле, и наше очи су виделе. Јагње је Христос Господ, а зверови су сви противници Његови, видљиви и невидљиви. И у наше време Јагње односи победе, и убудуће, све до последњег дана, Јагње ће побеђивати. Победило је и побеђује и победиће све цареве и господаре земаљске са зверињом ћуди, и њихове војске и најамнике, и прослављаче, и следбенике њихове. Такву силу има кротко Јагње Божје. О браћо моја убога, не бојте се, не устрашите се, не посумњајте: највећи Победитељ вођ је ваш, помоћник ваш, пријатељ ваш. Он се именује Јагњетом, да би нас научио, да будемо као јагањци: тихи, кротки, незлобни, трпељиви, готови на победоносну жртву и предани вољи Пастира свога. Кад је Бог с јагњетом, јаче је јагње од вука, силније од лава, умешније од змије и лисице. Но правда се не може познати нити победа коначна видети, док се оба света не узму у рачун. О браћо моја, кад оба света узмемо у рачун, ми познајемо правду вечну и победу бесмртну. Јагње побеђује, и само — Јагње.

О Исусе Господе, Царе над царевима, Победитељу у свима сукобима и борбама, Јагње Божје, кротко и милосрдно, учини и нас победоносним јагањцима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
01. Јануар


1. Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. У осми дан по рођењу би Младенац божански донесен у храм и обрезан сходно закону постојећем у Израиљу још од времена Аврамова. Том приликом надедоше му име Исус како је и благовестио архангел Гаврил Пресветој Деви. Старозаветно обрезање предображава новозаветно крштење. Обрезање Господа показује, да је Он примио на себе истинско тело људско а не привидно, како су доцније учили о Њему јеретици. Још је Господ обрезан и за то што је хтео да испуни сав закон, који је Он сам дао кроз пророке и праоце. Испунивши тај пропис законски Он га је заменио крштењем у цркви Својој. "Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар" (Гал. 6, 15), објављује апостол. (У црквеној служби овај Господњи празник нема ни предпразниства ни попразниства).

2. Св. Василије Велики архиеп. Кесаријски. Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.

(Житија Светих за данас)

Tи што закон свету и човеку даде,
Ти, Законодавче, сам под закон стаде,
Друге силом - Себе драговољно - веза,
Зато осмог дана телом се обреза.
Испунивши закон ти га смени новим:
Обрезање плотско замени духовним.
Да нечисте страсти режемо од себе
И у духу чистом да гледамо Тебе.
Вољу тела духом сећи и теснити,
Вољу Твоју, Спасе, духом испунити -
Том се обрезању свеци научише,
Свој пламени пример нама оставише.
Василије дивни, сличан сјајној лучи.
Таквом обрезању поколења учи.
Слава Василију, Твом великом слузи,
Велик, јер због Тебе смири се и сузи.
Зато већи поста, и Велики оста.


РАСУЂИВАЊЕ

Зашто треба слушати Цркву а не једнога човека који мисли против цркве, ма он био назват и највећим мислиоцем? Зато што је цркву основао Господ Исус Христос, и зато што цркву надахњујући руководи Дух Божји Свети. Зато још што црква означава државу светих, градину питомих воћака. Ако један устаје против државе светих, значи да је он несвети, те зашто њега слушати? "Црква је ограда," говори премудри Златоуст; "ако си унутра, вук не улази; ако ли изађеш, зверови ће те ухватити... Не удаљуј се од цркве: ништа силније од цркве нема. Црква ти је нада, црква спасење. Од небеса је она виша, од камена тврђа, од земље шира; никад не стари, увек се подмлађује."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам обрезање Господа Исуса и то:
1. Његову славу у небесном царству где му херувими служе са страхом и трепетом,
2. Његово понижење и смирење у чину обрезања, намењеном за грешнике,
3. да созерцавам срце своје: колико сам га обрезао од грешних помисли, порока и страсти.

БЕСЕДА

о томе како се трeба уклањати од зла и чннити добро
Уклони се од зла и учини добро (Пс. 33, 15)
Овим речима исказан је сав труд наш којим треба да се трудимо овде на земљи и у земљи, то јест на овој земљи материјалној и у овоме телу материјалном. Шта треба, дакле, да буде труд наш? Да стекнемо две навике: једну — уклањати се од зла, и другу — чинити добро. А о томе шта је добро а шта зло, казује нам наша савест непотпуно и нејасно, јер је грехом помрачена, а наука Христова потпуно и јасно.
Шта тражи од нас Господ наш, браћо? Тражи да као што су олтари наши увек окренути Истоку, тако и душе наше да буду увек окренуте ка добру. Да остављамо зло иза леђа, у сенци, у понору заборава, у тами бившега, а ми из године у годину, из дана у дан, да се пружамо ка добру: да мислимо о добру, да чезнемо за добром, да говоримо о добру, да чинимо добро. Господ тражи зидаре а не рушиоце. Јер ко зида добро, самим тим руши зло. Ко се пак окрене да руши зло, брзо заборави зидати добро и претвара се у злочинца.
Мрзећи на зло, држите се добра (Рим. 12, 9), учи нас апостол Христов. Мрзи на зло, но не мрзи на човека који чини зло, јер је болесник. Ако можеш, лечи болесника, но не убијај га мржњом твојом. Држи се добра, и само добра, јер је добро од Бога, и јер је Бог ризница свих добара.
О Господе добри и сведобри, научи нас уклањати се од зла и чинити добро ради славе Твоје и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек, Амин.
02. Јануар

1. Свети Силвестар, епископ римски Рођен у Риму и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој. Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се користио поукама свештеника Тимотеја, чијем је погубљењу за веру и сам присуствовао, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља, и сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У тридесетој години постао је епископ римски. Поправљао је обичаје хришћана. Тако, на пример, укинуо је пост сваке суботе, како се то дотле држало код неких хришћана, и одредио, да се пости само Велика Субота као и оне суботе које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је, да се цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте. Садејствовао царици Јелени да пронађе Часни крст. Управљао је црквом Божјом двадесет година и чесно је скончао свој земаљски живот преселивши се у Царство небеско.

2. Преподобни Серафим Саровски Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен 1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када га је сав свет славио, он је себе називао "убоги Серафим".

3. Света Теодота Мајка свете браће Козме и Дамјана, бесребреника и чудотвораца. Живела је животом богоугодним и у такав живот упутила и синове своје.

4. Преподобни Амон. Велики подвижник V века. Био настојатељ манастира Тавенисиотског у горњем Мисиру. Под његовим руководством подвизавало се око три хиљаде монаха. Имао је благодатни дар чудотворства и прозорљивости. Кад га је један монах питао за савет, он му рече: "Буди сличан преступнику у тамници, и као што он непрестано пита: кад ће доћи судија, тако се и ти питај са страхом".

(Житија Светих за данас)

Господе предивни, у светим си диван,
Кроз свеце се јављаш мoћan, милостиван,
Ко сунце кроз звезде Ти кроз свеце сијаш.
Смерним силу дајеш, у Рај их узвијаш.
Простим мудрост делиш, кроз њих зналце срамиш,
Бедне благом блажиш, гладне небом храниш.
Ти од сваке врсте светитеља имаш,
Од сваког узраста Ти у свеце примаш.
Од сваког узраста, и од сваке крви,
Без касте, без марке: последњи ил' први.
Чисте од грехова, и у добру родне,
Душе благородне, Твоме Христу сродне
Ти свецима зовеш. И сваког призиваш
Да светитељ буде. Одзване омиваш.
Омиваш од греха, да с' ко вуна беле.
Сва небеса c Тобом таквим се веселе.
Силвестар би такав, њему се веселиш,
Због њега и нама ти благослов делиш.


РАСУЂИВАЊЕ
Како да одговориш онима који говоре: не може Христос Чудотворац да стане у нашу логику. Одговори просто: станите ви у Његову. У Његову логику стаје сва вечност и све благородство времена па ће се, ако желите, наћи места и за вас. Ако не може буре у напрстак, може напрстак у буре. Блажени Климент Александријски вели: „Филозофи су деца све док не постану људи кроз Христа... јер истина никад није само мишљење." Христос је дошао да поправи људе па, дакле, и логику људску. Он је наш Логос и наша Логика. Зато ми морамо управљати наш разум према Њему а не Њега према нашем разуму. Он је коректив нашег разума. Не равна се сунце према нашем сату него наш сат према сунцу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса Христа као божанско Слово (Логоса) и то:
1. како је троједини Бог све саздао Словом Својим, тј. Христом Господом,
2. како је бесловесан сваки човек који се удаљава од Христа, Слова Божјега, и у коме нема Христа.

БЕСЕДА
о охолостн
Охолост долази пред погибао,
и поносит дух пред пропаст (Приче Сол. 16, 18)
Од свега што постоји на четири стране света шта нас, људе смртне, може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што имамо, нисмо ли позајмили и нећемо ли смрћу све морати повратити? Ах, колико је пута ово речено и — пречувено! Ништа не донесосмо у овај свијет, дакле не можемо ништа ни однијети (I Тим. 6, 7), говори премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо, прост хлеб и просто вино, ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо!, јер ништа у свету ми немамо своје: ни мрву хлеба, ни кап вина — ништа што од Бога није. Ваистину, охолост је кћи глупости, кћи ума помрачена, рођена из зле везе с демонима. Охолост је широк прозор кроз који брзо изветравају све наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није охол, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од Господа, који свет створи и који га својом силом држи? И гле, Он се понизи до слуге, слуге целом свету; до смрти, смрти на крсту! О Господе смерни, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твог Светог, и усади у њ благородни усев смерности и кротости. Теби слава и хвала вавек. Амин.
03. Јануар


1. Пророк Малахија. Последњи од пророка по времену. Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског. Био је лицем необично леп. По предању, народ га је називао ангелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с ангелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас ангелски, али се нису удостојили да виде лице ангелско. Оно што му је ангел јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.

2. Свети мученик Гордије. Рођен у Кесарији Кападокијској. Био је официр у римској војсци у време цара Ликинија. Но када наста страшно гоњење хришћана, он напусти војску и свој чин и удаљи се у пустињу Синајску. Усамљен на планини Хориву, Гордије провођаше време у молитви и размишљању о тајнама неба и земље. Нарочито, пак, размишљаше о сујети и ништавности свега онога око чега се људи толико муче и боре на Земљи, па најзад пожели да умре и пресели се у живот непролазни и нетрулежни. С том жељом он сиђе у град у време неких незнабожачких трка и игара. Пријави се градоначелнику као хришћанин. Узалуд га овај одвраћаше од вере, с ласкама и претњама. Гордије оста непоколебљив и тврд као дијамант и говораше: "Није ли очито безумље куповати овим кратковременим животом вечну муку и погибао душевну?" На смрт осуђен, он радосно хиташе губилишту и успут говораше џелатима о дивној и слаткој науци Христовој. И с именом Исусовим на уснама он предаде своје младо тело мачу а праведну душу Богу 320. године.

3. Света Геновева. Заштитница града Париза. Постом, молитвом и милостињом удостојила се Царства Божијег и упокојила се 3. јануара 512. године у 89. години свога живота.

(Житија Светих за данас)

Малахија јавља што му ангел збори:
— Дан, дан, o дан иде! дан што ко пећ гори.
Ко he га поднети? ко се одржати?
Ко са својом правдом пред Судију стати?
Сви безбожни 6ићe ко суха стрњика.
Храна гладном огњу. Плач, уздах и цика!
Прелива се огањ. и ко река тече,
Шта ту може језик грешника да рече?
Свештеници моји, беславници моји,
Што вам језик славу Господњу не поји?
Презрени постасте код народа свуда,
Јер суд мој презресте, и закон, и чуда.
J a Господ говорим, Господ над војскама,
O да тешка суда мрским врачарама!
Кад огањ појури, дим, и страшна хука,
Тад Господња више не милује рука.
Покајте се људи, док још има дана,
Вратите се к мени, па ћу и ja к вама.
Ја Господ гoвоpиm, Господ над војскама:
Вратите се к мена, na ћy и ja к вама.
Малахија јавља што му ангел збори:
Дан, дан, o дан иде! дан што ко пећ гори!


РАСУЂИВАЊЕ

Понижење и пропаст попушта Бог на охола човека, када овај мисли да је његова сила за навек осигурана. Када зли римски епарх Тарквиније посече блаженог Тимотија, призва он светога Силвестра и запрети му смрћу ако му не прокаже заоставштину Тимотијеву и ако још уз то одмах не принесе жртву идолима. Без страха и трепета одговори му прозорљиви светац јеванђелским речима: безумни ове ноћи узећу душу твоју од тебе, а оно што се хвалиш да ћеш нанети мени (тј. смрт), десиће се теби. Охоли епарх окова Силвестра у окове и врже га у тамницу с намером да га ускоро погуби. Учинивши то он седе да руча. Но рибља кост застаде му у грлу. Од подне до поноћи мучише се лекари да му живот спасу, али све узалуд. У поноћи Тарквиније испусти своју охолу душу у највећим мукама. И тако се обистини пророчанство св. Силвестера, а и реч библијска: охолост долази пред погибао (Приче Сол. 16, 18).

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам ангела хранитеља и то:
1. како ми он стоји с десне стране подржавајући ме све док ја не оставим закон Божји,
2. како сам га ја много пута увредио и од себе одагнао, грешећи се о закон Божје.

БЕСЕДА

о томе како се срцем задобија Царство Божје а не језиком
Неће сваки који ми говори: Господе! Господе;
ући у царство небеско (Мат. 7, 21)
Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је ризница онога блага којим се царство купује, срце а не језик. Ако је ризница пуна блага Божјега, то јест јаке вере, добре наде, светле љубави и добрих дела, онда је и весник тога блага, језик, веран и мио; ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда је и весник њен лажан и дрзак. Какво срце, онакве и речи. Какво срце, онаква и дела. Све, све зависи од срца.
Притворство је немоћно и пред људима, још немоћније пред Богом. Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако сам ја отац, где је чест моја? И ако сам господар, где је страх мој? То јест: чујем да ме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.
Наша молитва: Господе! Господе! красна је и корисна само онда када извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио да се молимо непрестано, али не само језиком, да би нас људи чули, него затворени у клијет срца, да би нас Господ чуо и видео.
Господе величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и улиј страх Твој у срца наша, да би срце наше стајало непрестано усправно на молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
04. Јануар

1. Сабор светих Седамдесет апостола. Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља, "И посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи... Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове" (Лк 10, 1 и 5). Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су неки од ових Седамдесет одустали Господа не с намером издајства, него по немоћи људској и маловерности (Јн 6, 66). И као што је Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима царства небескога.

2. Јевстатије, архиепископ српски. Рођен у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић замонашио се у Зети, па је прешао на виши подвиг у Хиландар. Временом постане игуманом хиландарским. И као игуман буде изабран за епископа зетског, а после извесног времена и за архиепископа српског. Био је муж високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости, узвикнувши пред смрт: "У руке твоје Господе предајем дух мој". Мошти му почивају под спудом у храму Пећке патријаршије.

3. Евнух царице Кандакије. Апостол Филип крстио је овога црнца и евнуха (Дап 8, 26-39). По крштењу евнух се вратио дома и почео проповедати Христа. Он је био првим апостолом вере међу црнцима у Етиопији. Скончао је мученички и удостојио се царства Божјег

4. Преподобномученик Онуфрије Хиландарац. У младости наљути се на родитеље и пред Турцима изјави да ће се потурчити. Одмах за тим покаја се за те речи, оде у Хиландар где се замонаши. Мучен савешћу, он се реши на мучеништво. Зато, с благословом духовника свога, оде у Трново, где се јави Турцима, објави себе хришћанином, наруга се Мухамеду, због чега би посечен 4. јануара 1818. године у тридест другој години свога живота. Тело овог духовног витеза није сачувано, јер га Турци бацише у море.

(Житија Светих за данас)

O витези крста, синови светлости,
Ви још нисте прошли, децо будућности,
Јер ви нисте мртви, ка' што Христос није,
Но живи животом што никад не гније.
Венцедавац Господ увенча вас красно
Што му име свето објависте гласно
Пред цари и књази, пред страшни џелати.
Ви служисте Богу — свет вам муком плати.
Ходисте за Христом, o Христове пчеле!
Свет налисте медом, напунисте зделе!
Ублажисте душе, умиристе страсти,
Христовим мирисом земљу окадисте,
Co и светлост свету и тамјан му бисте.
Седамдесет друга, сви c љубављу истом,
Ко гране са стаблом сви сљубљени c Христом;
Седамдесет звезда око Сунца — Христа,
И ангели ту су, н Дева Пречиста,
Ту сласт несказана, радост невиђена,
Победника славних пролазног времена.
Апостоли свети, слава вам и хвала,
Из ваше је крви правда процветала.


РАСУЂИВАЊЕ
Бог слуша молитве праведника. То се јасно види из живота Мојсеја и Илије и осталих старозаветних праведника и пророка. као и из живота апостола и светитеља. Када се св. Геновева као калуђерица подвизавала у Паризу, догоди се да Атила са својим дивљим Хунима опколи Париз. Страх и ужас обузме све житеље Париза који су свакога часа очекивали заузеће града од непријатеља. Тада св. Геновева позове народ да пости и Богу се моли па ће се несрећа отклонити. Мноштво људи и жена одазову се позиву ове светитељке и почну постити и молити се. Сама пак Геновева највише је постила и најусрдније се Богу молила. После кратког времена непријатељ се окрене од Париза, без икаквих видљивих узрока, и оде на другу страну. Оно што не може учинити мач многих грешника, може молитва једног праведника.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам богатство Божје силе, мудрости и љубави и то:
1. богатство те силе, мудрости и љубави, показане у створеној природи,
2. богатство те силе, мудрости и љубави, откривене свету кроз Господа Исуса Христа.

БЕСЕДА
о грађанима онога света
Од свијета нијесу,
као ни ја што нијесам од свијета (Јов. 17. 16)
Христос Господ није од овога света него само у оделу овога света. То је војвода, преобучен у одело сужња, да спасе сужње, заробљене грехом, материјом и сатаном. Па какав је војвода, такви су и војници његови. И оии по духу нису од овога света: нису сужњи но слободни, нису робови но господари, нису трулежни но бесмртни, нису пропали но спасени. Такви су сви они које Христос регрутова и који, окусивши бесмртни живот, драговољно се одрекоше света и присташе уз Њега, и осташе му верни до краја живота на земљи. Рекао је Авва Мојсеј: „Нико не може ступити у војску Христову, ако не буде сав као огањ, и не презре почасти и покој, и ако не одсече све жеље телесне, и не ушчува све заповести Божје." Регрутован би и Јуда, но он отпаде и заволе тамницу више него царски двор, и ропство више него слободу, и трулеж више него бесмрће, и пропаст више него спасење. Но остали апостолски регрути велики и мали осташе му верни до краја, и извојеваше победу, која их прослави на земљи међу људима и на небу међу ангелима. Зато се славе и благосиљају и на земљи и на небу. Сви који се светом прославише, са светом и пропадоше, а који се Христом прославише, Христом се и спасоше. Слава света је смрт, а слава Христова је живот, живот вечни и никад умрли.
Господе бесмртни, иако смо и ми од света по телу и греху, регрутуј нас у Твоју војску, која није од света по духу, по сили, по мудрости и љубави. Да и ми кад умремо свету, живимо у бесмртном царству Твоме, с ангелима, апостолима и светитељима. Због љубави и молитава светих апостола Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
05. Јануар

1. Свештеномученик Теопемт и Теона. Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: "Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго". Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: "И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме". Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298 године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

2. Свети пророк Михеј I. Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.

3. Преподобна мати Синклитикија. Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: "Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести". Још је говорила: "Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи".

4. Преподобна Аполинарија. Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

(Житија Светих за данас)

Због Бога и душе невине девице
Постадоше Христу верне следбенице.
Насладе и раскош и смех оставише
Ангелскоме свету душе узвисише;
У телима слабим луче запаљене,
Духом Светим душе дивно осветљене
Вековима светле и пут указују,
C ангелима светим на небу ликују.
Аполинарија и Сиклитикија,
У срцима вашим Дух Свети засија,
Он вас и утврди, Он вас веде, учи,
Он вас уневести и Христу обручи,
Молите се за нас, чудне испоснице,
Јунакиње храбре, бесмртне девице.


РАСУЂИВАЊЕ
Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост — све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца" (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро." Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

БЕСЕДА
о немоћи нашој без Христа Господа
Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)
Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро ие стоји ван Њега, као што никакво зло нс стоји у Њсму. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.
06. Јануар

1. Богојављење. Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења, Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу: "Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога.

(Житија Светих за данас)

O Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
O Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што ко голуб млечни летијаше,
Син што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост сјаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!


РАСУЂИВАЊЕ
Некад су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9, 7). Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише цркву: „Онај ко је пао у јерес, путује кроз суху пустињу, напуштајући јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу." То исто се данас може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се руководе маштом својом а не истином Божјом.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам догађај крштења Господа и то:
1. Његов скромни долазак на Јордан, непознат свима осим Јовану,
2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим и глас с висине.

БЕСЕДА
о тајанственом божанском Тројству
Јер је троје што свједочи на небу:
Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.
И троје је што свједочи на земљи:
дух, и вода, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5, 7—8)
Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно, али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство на небесима не само заједно него и једно.
Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.
Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
07. Јануар

1. Свети Јован Крститељ. Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај 24. јун 29. август

2. Свети мученик Атанасије. Овај мученик Христов беше прост и сиромашан човек, али богат вером и мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи, но Атанасије се труђаше свим силама да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи, као што је тобож и изјавио пред својим сапутником дан раније, узвикну Атанасије: "Пре ћу примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!" Зато би на смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у цркви свете Параскеве у истом граду.

(Житија Светих за данас)

Тридесет година поста и молчања!
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л' ћеш икад хтети проговорит' c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a On Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г' угуши.
Чиј' је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.


РАСУЂИВАЊЕ
"Човек није нешто видљиво", рекао је св. Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је да тело није човек но само кућа у којој станује човек.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам одлазак Господа на гору искушења и то:
1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву,
2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве,
3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска.

БЕСЕДА
о покорности вољи Божјој
Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (Мат. 6, 10)
Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад. ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: "бысть глаголъ Божїи Іоаннγ" (Лк. 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тј. Христа); него онај који ме посла да крстим водом, он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божји (Јов. 1, 33—34). Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу.
Господе премудри, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у пустињи овог живота као што си управио живот св. Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.
08. Јануар

1. Свети мученици Јулијан и Василиса. Обоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи, а они се замонаше, и то Јулијан оснује мушки, а Василиса женски манастир. Јулијан је имао до десет хиљада монаха, а Василиса до хиљаду монахиња. Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса Бога мољаше да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току шест месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир пак буде огњем сажежен од мучитеља, а Јулијан бешчовечно мучен и уморен најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио. Заједно с Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и грађани Царства небескога постадоше око 313. године.

2. Преподобни Георгије Хозевит. Подвизавао се у VII веку у обитељи Хозевитској, на путу из Јерусалима у Јерихон где се прво подвизавао преподобни Јован Хозевит.

3. Света Домника. У време цара Теодосија дошла као некрштена из Картагине у Цариград са још четири девојке незнабошке. Патријарх Макарије крсти их и благослови им да живе као инокиње. Света Домника преда се подвигу са великом ревношћу и у тој ревности није слабила до саме смрти у дубокој старости. Упокојила се у Господу око 474. године. Просветљена Духом Светим она је могла прозирати догађаје у будућности и молитвом чудеса творити.

4. Свети Григорије, епископ охридски. Благочестив учитељ и пастир стада Христова. Упокојио се 1012. године. У натпису једном у цркви Свете Софије у Охриду назива се "Григоријем премудрим".

(Житија Светих за данас)

Браком везани, Христом везанији.
Савез духовни — савез је трајнији.
У књигу Живих Дух иx yписа:
„Братац Јулијан, сестра Василиса".
Све оставише, за Христом пођоше.
И час кад куцну животе дадоше
За љубав Божју, љубав трисунчану,
Славу презреше. сву славу земљану;
Љубављу к Богу себе прославише
И пример диван наш оставише.
Богатство цркви, и украс и дика:
Крв чудотворна чудних мученика.


РАСУЂИВАЊЕ
На једној плочи у цркви Свете Софије биле су урезане ове речи: "Умиј грехе своје а не само лице". Ко год је улазио у ту славну цркву, читао је овај натпис и сећао се да хришћанска вера захтева од њега чистоту моралну: чистоту душе, срца и ума. Но како је у срцу усредсређен сав духовни човек, то је и Господ рекао: Блажени чисти сερдцεмъ. Сва спољашња чистота не помаже ништа у задобијању царства небеског. О кад бисмо ми улагали онолики труд око умивања себе од греха колико труда улажемо посведневно око умивања лица свога! У срцу би се нашем тада, ваистину, видео Бог као у огледалу.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам три искушења којим сатана кушаше Господа Исуса и то:
1. сластољубље (искушење хлебом),
2. славољубље (уздизање изнад храма).
3. среброљубље (нуђење у посед васцелог света).

БЕСЕДА
о потребној опрезности оних који мисле да су сигурни
Који мисли да стоји нека се чува да не падне (I Кор. 10, 12)
Апостол, који даје овакав савет, правасходно је познавао природу људску и сву немоћ њену. Дан за даном потврђује то искуство, да тек што се човек усправио из блата греховног, а већ поново гиба се и пада. Тек што се излечио од порока среброљубља, а већ пада у порок славољубља. Или, тек што је отворио руку да помогне бедна човека, а гордост га обара на другу страну. Или, тек што се мало привикао молитви, а он отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли. Или, тек што је осетио да га Дух Божји руководи на пут спасења, а он се одмах намеће за учитеља васцелом свету, док, авај, тиме сасвим не отера Духа од себе.
Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви они одрећи и разбећи, тада је Петар, самоуверен у постојанство своје, узвикнуо: Ако се и сви саблазне али ја нећу. Прозирући му само срце, и видећи га већ пала у самомњење и гордост, Господ му одговори: Ноћас док пијетао не запјш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио с апостолом, у непосредној близини Господа, како с има да се не деси? Зато, браћо, кад се дигнемо и повратимо он неког греха, и станемо усправно, треба то да приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба да се добро обазиремо, и чувамо, и Богу молимо, да опет не паднемо, било на једну страну, било на другу, но да ходимо право путем Господњим.
Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом к Теби; и ад се усправимо, подржи нас, да више не падамо. Теби слава и хвала вавек. Амин.
09. Јануар


1. Свети мученик Полиевкт. Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: "Спасавај се, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама утврђенога!" И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу. Празнични му је спомен 22. априла.

2. Преподобни Евстратије. Од Тарса. Велики испосник и молитвеник. За седамдесет пет година у манастиру није легао на леву страну да спава но увек на десну. За време службе Божје од почетка до краја у себи говорио: "Господи помилуј!" Умро је у својој деведесет петој години.

3. Свети Филип, митрополит московски. Рођен 11. фебруара 1507. године. Стојећи једном као младић у цркви чу где свештеник чита из Јеванђеља: "Нико не може два господара служити", и уплаши се од тих речи као да се то искључиво њему говори и просвети се у исто време, па се удаљи у Соловецки манастир где се после дугог и тешког искушеништва замонаши. Поставши временом игуман, просија као сунце, и сва руска земља чу за њега. Зато га цар Иван Грозни доведе на упражњено место митрополита московског 1566. године. Но не могаше свети човек гледати равнодушно грозоте грознога цара, него га саветоваше и неустрашиво изобличаваше. Цар нађе лажне сведоке против Филипа, збаци овога и нареди те га обуку у просту одрпану монашку расу, па га затвори у Тверу. Скуратов, један повереник царев, дође у ћелију Филипову и удави га јастуком. Но ускоро злом смрћу свршише сви они који беху против Филипа. А после неколико година тело светитеља нађе се читаво, и неиструлело, и мирисно, и би пренето у Соловецки манастир.

(Житија Светих за данас)

Heapx и Полиевкт, војници Keсapa,
Посташе војници Небескога Цара,
Један крштен водом, други својом крви,
Други првог мину и постаде први.
O блажено нек је ово надметање
И Христовом царству јуначко хитање!
Полиевкт одбаци све чим земља мази,
Све што као ветар долази, пролази,
И за хитне муке купи царство трајно:
Трговина ова испаде му сјајно:
За бесмртан живот — нек се коси трава!
За пролазне муке — непролазна слава!
Помоли се за нас, o Христов воине,
Да ниједна душа од нас не погине!


РАСУЂИВАЊЕ

Православна Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима. Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним и другим. О томе пише св. Игњатије: "Ви сте дужни повиновати се без сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао би се над Невидљивим... Молим вас, старајте се све извршивати у једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место Бога, и презвитера, који састављају сабор апостола... не мислећи да би ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам све добродетељи у личности Господа Исуса Христа и то:
1. како је свака добродетељ у Њему потпуна и савршена као ни у коме другом у историји света,
2. како се све дивно допуњују, једна у другу залежући, и једна другу чинећи сјајнијом.

БЕСЕДА

о бризи за спасење наших ближњих
Нико да не гледа што је његово,
него сваки да гледа што је другога (I Кор. 10, 28)
То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваки врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.
Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите лп. браћо. како ово начело може да буде начело добра и начело зла: мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како јеово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране!
О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
10. Јануар

1. Свети Григорије епископ ниски. Брат светог Василија Великог. Био је најпре само презвитер, пошто беше жењен, а када му умре жена, блажена Теозва, изабраше га и посветише за епископа у Ниси. Одликовао се огромном светском ученошћу и духовним опитом. Учествовао на II васељенском сабору. Мисли се да је он саставио други део Символа Вере. Велики беседник, тумач Светог Писма, и богослов. Због свога пораза аријевци се беху нарочито на њега окомили као на свог страшног противника, те у време цара Валента, њиховог једномишљеника, успеше да збаце с епископске столице и отерају у изгнанство. Осам година проведе овај Свети Отац у изгнанству трпељиво сносећи све беде и сва понижења. Најзад сконча у дубокој старости концем IV века преселивши се у Царство Божје и оставши кроз све векове на земљи као велико светило цркве.

2. Преподобни Амон. Подвижник мисирски. Четрнаест година трудио се и Богу молио само да победи гнев у себи. Достигао толико савршенство доброте да није био више свестан да постоји зло у свету. Особит зналац Светог Писма. Упокојио се прочетком V века.

3. Свети Маркијан. Рођен у Риму, но као презвитер проживео до краја свој век у Цариграду, већим делом у време царовања Маркијана и Пулхерије. Наследивши велико богатство од родитеља, он га је нештедице истрошио на две сврхе: на зидање или обнављање храмова и на милостињу сиромасима. Сазидао је две нове цркве у Цариграду, знамените по својој лепоти и светињи: светој Анастасији и светој Ирини. Кад су га питали зашто тако много троши на цркве, он одговори: "Кад бих ја имао ћерку, и хтео је удати за некога племића, зар ја не бих потрошио много злата да је украсим као достојну невесту? А овде ја украшавам Цркву, невесту Христову". Колико је, пак, овај дивни муж био издашан према црквама и сиромасима, толико је био тврд, и веома тврд, према самом себи, следујући савету апостолском: "Кад имамо храну и одећу, будимо овим задовољни" (1. Тим 6, 8). Пише се о њему: "Сав би у Богу и Бог у њему, и представи се Богу испуњен годинама и добрим делима", 471. године.

(Житија Светих за данас)

Дух дарове држи,
Дух дарове дели,
Неком милост благу, неком разум смели.
Некоме изрјадну девичку чистоту,
Неком љубав живу, ил' ума правоту
По јачини вере Дух дар нов домеће:
Порасте ли вера што брда покреће,
Ризница је Духа, отворена тада
И дар на дар, ко дажд, на вернога пада.
Због велике вере Григорије свети
Висини духовној ко оро узлети.
Због велике вере и свети Маркијан
Милошћу небеском беше обасијан:
Гpигop'јy се даде светлост богословља.
Маркијану милост — јелеј славословља.
O небесни Душе, Господе и Царе,
Ни нам не ускрати твоје чудне даре,
Но молитвом Твојих избраних сасуда
Спаси нас осуде у дан Страшног Суда.


РАСУЂИВАЊЕ
Сујетљивост због одела нарочито узима маха у наше време. Ко нема чим другим да се горди, тај се горди оделом. А онај ко би имао чим другим, драгоценијим од одела, да се горди, тај се и не горди. Као што злато што не излази на површину земље, тако се ни духовне вредности једнога човека не показују споља. Прича се како је неки знаменити филозоф видео једнога младића, како се горди својим оделом, па му приђе и шапну на ухо: "То исто руно носио је пре тебе ован, па ипак је био само ован!" — Бити хришћанин и гордити се оделом још је луђе него бити цар и гордити се прашином под ногама својим. Док је св. Арсеније носио златоткано одело у царском двору, нико га није називао Великим. Великим је назват онда када се безобзирно сав предао служби Богу и обукао у дроње.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам нишчету Господа Исуса и то:
1. нишчету цара који се роди у пећини,
2. нишчету најбогатијега који гладова и жеђова,
3. нишчету Свемоћнога у општењу с нишчим на земљи.

БЕСЕДА
о задовољењу с оним што нам је најнужније
А кад имамо храну и одећу, будимо задовољни (I Тим. 6, 8)
Апостоли Божји учили су друге оном што су они сами животом својим испунили. Кад су имали храну и одећу, они су били задовољни. Чак и кад се дешавало да нису имали ни храну ни одећу, они су били задовољни. Јер њихово задовољство није притицало споља него је извирало изнутра. Њихово задовољство није било тако јевтино као задовољство животињско, него скупље, много скупље и ређе. Задовољство унутрашње, задовољство од мира и љубави Божје у срцу, то је задовољство виших људи, то је било задовољство апостолско. У великим борбама генерали се одевају и хране као и прости војници, и не траже задовољства у храни и оделу него у победи. Победа је главно задовољство оних који се боре. А хришћани су, браћо, у борби непрестаној, у борби за победу духа над материјом, у борби за преодолење вишег над нижим, човека над скотом. Није ли, дакле, више него смешно водити борбу а не бринути о победи него о спољним украсима и накитима? Није ли глупо давати знаке распознавања своме непријатељу? Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам представља ништавно важним, и споредно главним, и погубно корисним, само да би однео победу над нама и срушио нас заувек.
Господе свети, крепки и бесмртни, који си нас од блата сазидао, и у блато душу живу удахнуо, не дај, Господе, да блато надвлада! Помози духу нашем да увек буде јачи од земље. Теби слава и хвала вавек. Амин.
11. Јануар


1. Преподобни Теодосије Велики. Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и - гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).

2. Блажени Михаил. Блажени Михаил, Христа ради јуродиви. Рус, од рода кнежевског. Прављаше се сулуд да би тако скрио од света врлину своју, и да га људи не би хвалили. Тако припреми себи похвалу пред Богом. Сконча 1453. године у манастиру Клопском, близу Новгорода где му и мошти почивају.

(Житија Светих за данас)

Они што са страхом пред Господом стоје,
Они што се само живог Бога боје,
Они, само они, посведочит могу
Да праведник прима што се моли Богу.
По молитви правој Бог људима твори —
Оном светли зора, ко с' окрене зори.
Тодосије свети својим молитвама
Поможе многима, помаже и нама.
Јер он и сад живи као и некада
И чудеса чини, ко некад, и сада —
Моћ му Господ даде, због његове вере,
И љубави к Богу, љубави без мере,
Тодосије дивни, истине ревнитељ,
Монашког живота чудни устројитељ,
Нек се од нас слави, слављени од Бога,
Сад грађанин славни царства Христовога.


РАСУЂИВАЊЕ

Бити поткупљив, значи не бити хришћанин. Православни Оци Цркве никад се нису дали ни поткупити, ни застрашити. Поткупљивање у стварима вере равна се Јудином издајству Христа за новац; такво поткупљивање било је својствено само неким јеретицима. Када цар Анастасије паде у Евтихијеву јерес, он устаде против опредељења IV Васељенског сабора у Халкидону и хтеде та опредељења обеснажити. Да би придобио знаменитије представнике цркве за себе, он им поче разашиљати разне дарове. Св. Теодосије беше по знаменитости први у свој Палестини. Њему цар посла 30 литара злата на дар, као тобож на потребе манастирске. Разумеде одмах Теодосије да га цар хоћаше тиме поткупити. И како мудро поступи светитељ Божји! Не хте задржати новац за манастир, премда беше у великој нужди, нити га хтеде вратити цару, да не би цара још више озлобио против Православља, него одмах раздаде све то злато у име царево сиромасима. да би том милостињом поткрепио своју молитву Богу за исправку цара и повратак на прави пут.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созорцевам плач Господа Исуса и то:
1. плач и тугу над мртвим Лазаром, као и над судбом Јерусалима,
2. плач и тугу у врту Гетсиманском због људског робовања греху, демону и смрти.

БЕСЕДА

о постепености у духовном развићу
Тврда је храна савршенијех,
који имају осјећања дугијем учењем обучена
за разликовање добра и зла (Јевр. 5, 13—14)
Онi који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка да су све вере од подједнаке вредности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште неминован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек, који се не храни млечном храном, који је неповерљив према чулима, који много финије расуђује и прави финије разлике међу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су, истина, дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово знање треба да пређе у осећање, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човечјег. Зато човек треба да је извежбан, да осећањем у срцу одмах позна шта му се приближује, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано, слатко и горко.
Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа, ставља нам питање: шта је добро, а шта зло? Управо све што нам се догађа, догађа нам се само зато да бисмо ми могли уочити шта је добро, и определити се за добро. И по сто пута на дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види, нека види.
О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра од зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо пригрлити добро а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољупче, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
12. Јануар


1. Света мученица Татијана. Римљанка, од великоименитих родитеља. Хришћанка и ђакониса при цркви. По смрти цара Хелиогабала цароваше у Риму цар Александар, чија мајка Мамеја беше хришћанка. Сам цар беше колебљив и неодлучан у вери, због чега држаше у свом двору кип Христов и Аполонов, и Аврамов и Орфејев. Доглавници његови гоњаху хришћане и без наредбе цареве. Када изведоше Татијану девицу на мучење, она се мољаше Богу за своје мучитеље. И гле, њима се очи отворише, и они видеше четири ангела около мученице. Видећи то, осам њих повероваше у Христа, због чега бише и они мучени и убијени. Свету Татијану продужише мучити: шибаху је, одсецаху јој месо, стругаху је железом, и тако сву изнакарађену и искрвављену бацаху је увече у тамницу да би је сутрадан опет ударали на нове муке. Но Бог пошиљаше ангеле Своје у тамницу, те је храбраху и ране јој исцељиваху, тако да се Татијана свако јутро јављаше пред мучитељима потпуно здрава. Бацише је пред лава, но лав се умиљаваше око ње и не нашкоди јој ништа. Остригоше јој косу мислећи, по свом незнабожачком уму, да јој је у коси скривена нека враџбина, нека сила волшебна. Најзад, изведоше је, заједно са оцем њеним, и посекоше обоје мачем. Тако сконча свој земни живот око 225. године и би увенчана бесмртним венцем славе ова јуначна девица, која имаше слабо женско тело но дух мушки и војводски.

2. Свети мученик Петар Авесаламит. Родом из Елевтеропоља у Палестини. У младим годинама пострадао за веру Христову у време цара Максимина, 311. године. После многих мука буде на смрт осуђен. Саслушавши смртну пресуду, он радосно узвикне: "То је једина жеља моја, да умрем за Бога мојега!" Буде на крст распет, као и сам Господ, и на крсту издахне.

3. Млекопитателница. Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамстото година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој "Патерица", на Кареји.

4. Преподобна Мати Теодора. Славна монахиња и наставница монахиња из Александрије. "Као што је дрвећу потребна зима и снег, да би доносило рода, тако су муке и напасти потребне животу нашем", говорила је ова света жена. Упокојила се мирно почетком V века.

(Житија Светих за данас)

Младост тела жалиш, o разуман буди!
Младост што пролази вреди л' жалит, суди!
Има једна младост, младост у вечности,
To je права младост, младост без старости,
Ову вреди искат, за њом сузе лити,
Ако треба смрћу телесном платити.
Татијана купи скупо за јевтино,
За пeп'o и воду божанствено вино;
За тело што стари — бесамртну младост
И за мало суза — херувимску радост.
Обручена Христу, Цару бесмртноме,
Она оста верна Обручнику своме;
Силом чистог духа сатре искушења
И поднесе храбро страхотна мучења.
Око ње се чуше ангелски кораци:
Ко згужвано платно она тело баци,
Па слободна душом од земаљских уза
Диже се на свадбу у Царство без суза.


РАСУЂИВАЊЕ

На земљи нема веће части ни већег звања него бити хришћанин. Кад је судија мучитељ Севир упитао младога Петра Авесаламита: "Од кога си рода?" одговори Петар: "Хришћанин сам." Упита га даље судија: "У каквом си чину?" На то Петар: "Нема ни већега ни бољега чина него бити хришћанин." А отац Јован Кронштатски пише: "Сав је свет паучина у сравњењу са душом човека хришћанина." Хришћанин је земљан суд у који се налила божанска сила и светлост. Да ли ће се тај суд ставити на златни престо царски или ће се спустити у тамну избу просјачку, вредност његова тиме нити се увеличава, нити умањује. Није ли злату иста вредност, завили га у свилену мараму или у лист од купуса?

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам кротост Господа Исуса и то:
1. кротост Његову у нечујном животу у Назарету све до 30 година,
2. кротост Његову у опхођењу с болесницима и грешницима,
3. кротост Његову у опхођењу с Јудом издајником и с неправедним судијама.

БЕСЕДА

о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог
Не тражим што је ваше него вас (II Кор. 12, 14)
Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже:
Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе.
Љубав хришћанина пак могла би да каже:
Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим.
О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу.
О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
Референтни URL