Погледи форум

Пуна Верзија: Житије светих за сваки дан
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
12. Децембар


1. Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски. Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.

2. Свештеномученик Александар, епископ јерусалимски. Био најпре епископом кападокијским. Но у време гоњења Северова 203. године бачен у тамницу и прогнан. Потом примио престо јерусалимски. Основао чувену библиотеку Јерусалимску, којом се служио Јевсевије при писању своје Историје црквене. У време Декија би мучен на разне начине, и бачен пред зверове. Оставши жив и од зверова нетакнут, бачен у тамницу, у којој и сконча свој земаљски живот и пређе ка Господу 251. године.

3. Свети мученик Разумник. Грчко му је име Синетос или Синезије. Као млади чтец у Риму дерзновено проповедао истину Христову и изобличавао идолопоклонике. Због тога би мучен у време цара Аврелијана и посечен.

(Житија Светих за данас)

Кипарска звезда, и луча цркве.
Бранитељ вере, Спиридон свети,
Ко дете препрост, чедан ко дете,
Простотом својом он свету светли.
Истини што ће множина речи.
Проста је сасвим Божја истина:
Творац је један у Тројству светом,
У Тројству Оца,' Духа и Cima.
Син се спустио на грешну земљу,
Од Деве чисте тело примио,
Да спасе људе. Човекољубац,
Чудеса многа Он је творио
Силом божанском — свесилан беше —
Нови је устав људима дао,
Устав љубави и устав вере.
Прослављен сада на небу седи
И свога труда плодове бере,
Плодови слатки Његовог труда
Свети су људи и свете жене.
Ово је стена људског спасења —
Спасења нема ван ове стене.
O Спиридоне, o светилниче,
Моли се за нас, Христов војниче.


РАСУЂИВАЊЕ

Све нам неће ништа помоћи, ако не будемо снисходљиви према слабостима људским и праштали их. Јер како се можемо надати, да Бог нама опрости, ако ми не опраштамо? Једанпут св. Спиридон продаде неком трговцу сто коза по уговореној цени. И рече светитељ купцу да положи новац. Купац знајући да Спиридон сам никад не броји новац, положи новац за 99 коза, a за ону једну утаји. Тада му Спиридон одброја сто коза. Но када трговац са слугама потера козе, једна се од њих врати вречећи. Он је погна, но она се опет врати. И тако се коза непрестано повраћаше натраг у обор не хотећи никако ићи са осталим козама. Тада му рече светитељ тихо на ухо: „Посмотри, синко, животиња ова не чини то узалуд. Да ниси задржао цену њену?" Трговац се застиде и признаде грех свој. И када исплати утајено, коза одмах пође за осталим козама.
Другом приликом уђоше лопови у тор оваца Спиридонових. Па када похваташе онолико брава, колико хтедоше, пођоше да изађу из тора. Али невидљива сила прикова их за земљу, те не могоше никуда маћи. Када свану, дође епископ своме тору па видећи лопове, покара их благо и поучи да се убудуће старају живети од свога труда a не од крађе. Онда узе једног овна и дарова им говорећи: „Примите ово те да ваша мука и свеноћно бденије није узалуд". И отпусти их c миром.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам благослов Нојев над једном и проклетство над другом децом својом (Постања 9) и то:
1. како Хам објави голотињу оца свога a Сим и Јафет покрише
2. како Ноје изрече благослов над Симом и Јафетом, a проклетство над потомством Хамовим.


БЕСЕДА

о Мелхиседеку

Ти си свештеник ва веки по чину Мелхиседекову (Пс. 109, 4; Јевр. 7)

О колико има Господ скривених и верних слугу Својих, који му служе дан и ноћ! О колико сјајних комета, мимо звезданог неба, људима познатог, које се изненадно јаве, заблеште и изгубе у васионском пространству оставивши причу о себи! Праведни Аврам са својим потомством је као познато нам звездано небо над главама нашим, а Мелхиседек као сјајна комета, која се изненадно јавила, пред којом се познато нам звездано небо поклонило, и која се у незнан скрила. Ко је овај Мелхиседек? Цар салимски, свештеник Бога вишњега! (Пост. 14, 18). Он изнесе Авраму хлеб и вино; он благослови Аврама; и њему Аврам даде десетак од свега свога. Па кад је Аврам онолико благословен од Бога, колико је благословенији онај који благослови Аврама? О неиследивих дубина Божјег Промисла! Човечја мисао простире се од данас до сутра, а Божја мисао прониче све до последњих времена. Мелхиседек, по речима св. апостола Павла, предображава самог Господа Исуса Христа (Јевр. 7). Јер док праотац Аврам беше дивни и богоугодни сељак, овај Мелхиседек беше цар и свештеник. И Господ наш је Цар и Свештеник.

Мелхиседек понуди Авраму хлеб и вино. Господ наш понуди свему роду људском тело и крв Своју. Аврам се поклони Мелхиседеку и даде му добровољни данак. Право потомство Аврамово, тј. хришћани поклањају се Господу Исусу и дају Му добровољну жртву, уздарје за дар, за дар тела и крви на Крсту. Ко ће исказати род његов? И Христов и Мелхиседеков? Аврам отац ваш рад би био видети дан мој, и видје и зарадова се (Јов. 8, 56). Господ тако рече Јеврејима. Како виде? Прозре духом. Откри му Бог. А виде и у праобразу Христовом, у овом славном и дивном Мелхиседеку, цару и свештенику и слуги Бога вишњега.

О Господе Исусе, благослови и нас као што си благословио верне слуге Твоје, Мелхиседека и Аврама. Теби слава и хвала вавек. Амин.
13. Децембар


1. Свети мученици Евстратије, Аксентије, Евгеније, Мардарије и Орест. Ових пет храбрих мужева засијаше као пет сјајних звезда у црно време христоборних царева Диоклецијана и Максимијана. Евстратије свети беше римски војвода у граду Саталиону, Евгеније му беше друг у војсци, Орест беше, такође, угледан војник, Аксентије свештеник, а Мардарије прост грађанин и земљак Евстратијев, будући обојица из града Аравракина. Царски намесници Лисије и Агрикола мучише најпре Аксентија као свештеника. Видећи невино страдање хришћана, Евстратије се сам пријави Лисију и изјави, да је хришћанин. За време мучења Евстратијева ступи Евгеније пред судију и узвикну: "Лисије, и ја сам хришћанин". А када Евстратија провођаху са осталим мученицима кроз град Аравракин, виде их Мардарије са крова своје куће, опрости се са женом и двоје нејаке деце, и појури за њима вичући мучитељима у лице: "И ја сам хришћанин као и господин мој Евстратије". А светом Оресту испаде крст из недара, када стрељаше нишан пред Лисијем, по чему га Лисије позна да је хришћанин, што и сам Орест отворено исповеди. Беше Орест млад и красан војник, и растом надвишаваше све остале војнике. Аксентије би посечен, Евгеније и Мардарије скончаше у мукама, Орест издахну на усијаном гвожђу, а Евстратије у пећи огњеној. Пред смрт причести светог Евстратија у тамници свети Власије (в. 11. фебруар). Мошти њихове беху доцније пренете у Цариград и сахрањене у цркви њиховог имена - Светих Петочисленика. У тој цркви њих су виђали живе, а свети Орест јавио се и светом Димитрију Ростовском (в. 28. октобар). Од светог Евстратија остала је красна молитва која се чита на суботној полуноћници: Величаја величају тја Господи.

2. Света мученица Лукија (Луција), девица. Са мајком посетила гроб свете Агатије у Катанији, где јој се јави света Агатија. Њена крвоточна мајка исцели се тада чудотворно у цркви. Лукија раздаде све своје имање нишчим, што огорчи њенога вереника, који ју као хришћанку оптужи судији Пасхасију. Зли судија нареди, да је воде у блудилиште, да је оскврне. Но силом Божјом она поста непокретна као за земљу закована, и мноштво људи не могоше је с места кренути. Тада неки разјарени незнабожац забоде јој мач у грло и она предаде душу своју Богу и пресели се у царство вечно. Пострада 304. године.

3. Свештеномученик Гаврил, патријарх српски. У страшно време турске владавине над Србијом овај велики јерарх оде у Русију, где је учествовао на Сабору московском 1655. године. Вративши се, би оптужен као велеиздајник. Уз то још подигоше тужбу на њ неки зли Јевреји зато што беше превео неколико Јевреја у веру хришћанску. У својој тужби Јевреји наведоше, како он ради на покрштењу Турака, да би тиме јаче озлоједили турске власти. Изведен на суд, он би осуђен да прими веру мухамеданску. Но како Гаврил не хте о томе ни чути, то би, после тамновања, на смрт осуђен и обешен у Бруси 1659. године. И тако оде своме љубљеном Христу, да од Њега прими двојни венац, и као јерарх и као мученик.

(Житија Светих за данас)

Петочисленици, Христови војници,
Бестрашни јунаци, чесни мученици,
Поруге и муке, огањ и вешала,
To све за вас бешe ко детиња шала.
У бешчешће римско ниједан не приста,
Са радосним срцем страдасте за Христа.
Евстратије дивни, војвода јуначни,
Презре милост царску и свет овај плачни,
C њим ко c огњем живим, што лишће запали,
Пођоше у муке другови остали.
Аксентије јереј, верни Христов слуга.
За Христа претрпе безбројно поруга:
Евгеније војник и Орест чудесни
Ругаху се смрти, васкрсења свеснњ
Мардарије жену и децу остави,
Те и њих и себе за навек прославњ
O јуначко племе. децо благодати,
Такве људе може само Црква дати,
Таква срца само Дух Божији ствара,
Он што бездне мрачне у пламен претвара!
Мученици славни и нас спомените,
Молитвама вашим Цркву укрепите.


РАСУЂИВАЊЕ

Чинити милостињу од онога што човеку треба, то је права милостиња. Нe грешити онда кад је човек најизложенији грешењу, то има вредности пред Богом. Када св. Лукија виде своју болесну мајку чудесно исцељену, она joj предложи, да своје имање употреби на милостињу беднима. На то joj мајка одговори, да она не жели да се растаје од имања до смрти своје, али да пристаје да се њено имање по смрти њеној употреби на цељ, на какву Лукија хоће. „Прво покриј очи моје земљом", рече мајка, „па онда што ти је угодно чини са имањем." Рече joj Лукија: „Није много угодан Богу, који Њему даје оно што не може собом понети (у гроб) нити што сам не потребује, но ако хоћеш да учиниш богоугодно дело, подај My оно што сама потребујеш. По смрти пак ти ништа не потребујеш, и тада нудиш њему оно што не можеш сама собом да понесеш. Него док си жива и здрава, подај Христу што имаш; и све што си мени наменила, почни одмах давати Њему." Добра мајка мудре ћерке на ово се сагласи.
Када мучитељ Пасхасије принуђаваше ову свету девојку на телесни грех, не хте Лукија ни помишљу сагласити се на то. A када joj мучитељ запрети, да ће је његови људи насилно оскврнити, рекавши c подсмехом: „Кад будеш оскврњена, побећи ће од тебе Дух Свети." На то Лукија благодатна одговори: „Никад се тело не може оскврнути без пристанка (саизвољења) ума." И пође Лукија света у смрт, раздавши претходно све своје имање и не оскврнивши своје младо и чисто тело.


СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам испуњење речи Нојевих над потомством његовим (Постања 9) и то:
1. како се Јафетити (бела раса) раширише по целом свету,
2. како се они уселише у шаторе Симове, тј. у Цркву, у духовни шатор Христов, који се поче од Семита, Јевреја,
3. како племена хамитска осташе до данас у потчињеном положају.


БЕСЕДА

о Исаку

И јави му се Господ и рече: Ја сам Бог Аврама оца Твојега, не бој се, ја сам с тобом и благословићу те (Постања 26, 24)

Од увек је, браћо, тесан пут, којим праведници ходе. Од увек су они стешњени или од оних који не верују у Бога или од оних који криво верују. Авељ је био стешњен својим братом Каином. Ноје и Лот једним скроз поквареним родом, а Аврам, Исак и Јаков незнабошцима. Но Бог не оставља праведника самог на тесном путу. То видимо и код Исака. Ја сам Бог Аврама оца твојега, не бој се. Ове многозначајне речи Исак је разумео. Тим речима Бог га је и храбрио и опомињао. Хоће рећи: због Аврама и тебе ћу благословити; и као што сам Аврама чувао усред незнабожаца, тако ћу и тебе; и још: буди ми веран као и Аврам отац твој. И следоваше Исак примеру оца свога и не одступаше од Бога целог живота свог. Беше ратар и сточар као и отац му; беше праведан и кротак, избегавајући свађу с људима и чинећи добро људима. Видјесмо, да је Господ с тобом (26, 28), морадоше му најзад признати мрзитељи и гонитељи његови. И удостоји се Исак, да се Бог назове Богом његовим; као што се називао Богом Аврамовим, тако се после називао и Богом Исаковим.

О Господе дивни у светим Својим, помени и наша имена уз имена праведника и светитеља Твојих у Царству Твоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.
14. Децембар


1. Свети мученици Тирс, Левкије и Калиник. Свети Тирс и Левкије беху чесни грађани Кесарије Витинијске, први крштен а други оглашен хришћанин. Калиник, пак, беше жрец идолски. Када цар - Декијев наследник Кумврикије поче нештедице мучити и убијати хришћане, ступи пред њега неустрашиви Левкије па изобличавајући га, рече му: "Зашто си сам на своју душу заратио, о Кумврикије?" Разјарени судија нареди одмах да га бију и муче, и најзад мачем посеку. Левкије намучени иђаше на посечење весело као на свадбу. Видећи смрт храброга Левкија, Тирс блажени распали се ревношћу божанском, па попут Левкија и он ступи пред судију и изобличи га за злочине и за неверовање у јединог истинитог Бога. И он би бијен и у тамницу бачен. Невидљива рука Божја исцели га од рана, отвори му врата од тамнице и изведе га. Тирс одмах оде епископу кесаријском Филеју, да га овај крсти. По крштењу поново би ухваћен и мучен, но он трпљаше муке подносећи их као у сну, а не на јави. Силом молитве његове попадаше многи идоли. Видевши ово, жрец идолски Калиник обрати се у веру Христову. И он и Тирс беху осуђени на смрт. Калиника мачем посекоше, а Тирса метнуше у дрвени сандук, да тестером престружу. Но сила Божја не допусти ово, те тестера не могаше дрво ни запарати. Тада Тирс свети уста из сандука, помоли се Богу благодарећи му на мукама и предаде мирно дух свој Господу своме. Крајем IV века кесар Флавије построји код Цариграда цркву светом Тирсу, и у њу положи мошти његове свете. Светитељ се јавио у визији царици Пулхерији и препоручио јој, да сахрани мошти чердесет мученика до његових моштију.

2. Свети мученици Филимон, Аполоније, Аријан и други. У време Диоклецијана неки судија Аријан љуто мучаше хришћане у Мисиру. Па ухвати и Аполонија и припрети му мукама. Овај се уплаши од мука, па потплати неког познатог музиканта Филимона, незнабошца, да би он место њега, прерушен у његово одело, принео жртву идолима. Но када Филимон ступи пред идоле, наједанпут засија светлост хришћанске вере у срцу његовом и он се прекрсти. Потом изађе и поче викати: "Хришћанин сам! слуга Христа Бога живога!" Чувши ово судија, насмеја се, мислећи да се Филимон подсмева хришћанима. Потом Филимон би мучен грозним мукама. Дажд с неба паде на њега и крсти га. Најзад и Филимон и Аполоније беху посечени од Аријана судије. Но тада и Аријан поста хришћанин, пошто излечи своје слепо око чудесним начином на гробу Филимонову. Осуђен на смрт од цара Диоклецијана, и погубљен са четири војника, који такође себе објавише хришћанима.

(Житија Светих за данас)

Познадосте веру, признадосте Христа,
Предадосте тело, да би душу спасли,
Зато вам се име на небеси блиста
И у цркви светли, огњи неугасли.
Молите се за нас, бесмртни јунаци,
Да c' одбију од нас греховни облаци,
Левкије блажени и Тирсе витешки
Калиниче славни, дични Филимоне,
И остали редом, бол поднесте тешки,
Но сад сте грађани боље васионе,
Молите се за нас, красни светилници,
Мол'те се за цркву, Божји мученици.
Познадосте љубав, небеску својину,
Земља joj не знаде ни имена правог,
Видесте је целу у Божијем Сину,
У знаку pacпeћa и чела крвавог.
Сад сте близу Бога, и лице My зрите,
Молитвама вашим грехе нам покријте.


РАСУЂИВАЊЕ

Три су врсте похвалне ревности; ревност o очишћењу себе од греховних жеља и помисли, ревност према истини вере и ревност према правди Божјој међу људима. Све три ове ревности испуњавале су душу св. Николаја Чудотворца до савршенства. Ревност o очишћењу себе он је показивао кроз цео живот будно стражећи над својим срцем. Ревност према истини вере показао је он нарочито на Првом Васељенском сабору у Никеји, када је дошао у страшан сукоб c Аријем. Ревност према правди Божјој међу људима показао је он особито у два знаменита случаја, када је спасао по три невина човека од смртне казне. Једном у његовом одсуству из града Мира златољубиви војвода Евстатије осуди три човека на посечење мачем, примивши мито за то од неких њихових непријатеља. Извештен o овоме св. Николај у највећој журби дојури у Мир. Осуђеници беху изведени на губилиште. Џелат беше већ дигао мач над невиним људима. У том тренутку Николај ухвати мач, истрже га из руку џелатових, и ослободи осуђенике. Потом укори војводу Евстатија, и приведе га стиду и покајању. Исто тако беху оклеветани код епарха цариградског Евлавија и код цара три царске војводе: Непотијан, Урс и Ерпилион, Цар потписа смртну пресуду. Уочи дана погубљења три војводе помолише се Богу говорећи: „Боже Николајев, избави нас невине од смрти!" Те ноћи јави се св. Николај на сну цару и епарху, изобличи их за ту неправду, и нареди, да одмах ослободе из тамнице три војводе. Сутрадан цар и епарх испричаше један другом истоветно ноћно виђење, и одмах ослободише војводе и од смрти и од тамнице.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам богопослушност Авраму и то:
1. како послуша Аврам Бога, када му нареди да изађе из земље своје, и од рода свога и из дома оца свога (Постања 12),
2. како послуша он Бога, када му нареди да принесе на жртву свога јединца сина.


БЕСЕДА

о Јакову

Видјех Бога лицем к лицу, и душа се моја спасе (Постања 32, 30)

Бог Аврамов и Исаков би и Бог Јаковљев, Бог верних, послушних, милостивих и кротких. Кротким боговидцем може се назвати Јаков. Јер уистини кротак беше, и виде Бога, и говори с Богом, и виде ангеле Божје, и лествице од земље до неба. Кротошћу својом победи Лавана, таста свога, и Исава, брата свога; кротошћу унесе мир међу жене своје, Лију и Рахилу; због кротости би мио и фараону. Кротост Јаковљева праобраз је Христове кротости. Блажени кротки, рекао је Господ, јер ће наслиједити земљу (Мат. 5,5). Ове речи обистиниле су се и на Јакову. Он је наследио земљу отаца својих; његово потомство ослободило се из Мисира, и наследило је Земљу обећану; а кроз Христа Господа, свога потомка по телу, наследио је он сву земљу. То је црква Божја, која се распрострла по свој земљи. Видех Бога лицем к лицу. Јаков виде Бога у виду човека, али не као правог човека. И то виђење само је предсказање истински ваплоћеног Бога као човека. И душа се моја спасе. Спасе му се душа од страха и од сваке неправде. Па кад се Јаков спасе видећи само призрак Бога, кудикамо је лакше нама спасти се, који знамо Бога као истинског човека, као Богочовека.

О Господе кротки, сило и славо кротких, као што си спасао Јакова призраком Твојим, спаси и нас Твојим истинским телом и крвљу. Теби слава и хвала вавек. Амин.
15. Децембар


1. Свештеномученик Елевтерије. Од добра дрвета и род добар. Овај дивни светитељ имађаше родитеље благородне и великоимените. Рођен би у Риму, где му отац би царски антипат. Мајка му Антија слушаше Јеванђеље од самог великог апостола Павла, и од овога апостола би крштена. Оставши рано удова, она даде сина свога јединца на учење и на службу епископу римском Аникити. Видећи Елевтерија Богом обдарена и просветљена благодаћу Божјом, епископ га рукоположи у петнаестој години за ђакона, у осамнаестој за презвитера, а у двадесетој за епископа. Богодана мудрост надокнађаваше Елевтерију оно што му оскудеваше у годинама. И постављен би овај богоугодник за епископа Илирије са седиштем у Валони (Авлони) Албанској. Добро чуваше стадо своје добри пастир, и умножаваше га из дана у дан. Адријан, цар христогонитељ, посла неког војводу Феликса с војницима, да ухвати и доведе Елевтерија у Рим. Када јаросни Феликс стиже у Валону и уђе у цркву, виде и чу светог архијереја Божјег, наједанпут се промени срце његово, и он поста хришћанином. Елевтерије га крсти и пође с њим у Рим, пође весело као да иђаше на пир, а не на суд и муке. Цар наложи љута истјазања на благородног Елевтерија: шибање, печење на железном кревету, кување у смоли, горење у пећи огњеној. Но силом Божјом Елевтерије би избављен од свих ових смртоносних истјазања. Видећи ово све Корив, епарх римски, изјави и сам, да је хришћанин. Корив би мучен, па посечен. Исто тако и Феликс блажени. Најзад одсекоше џелати царски и чесну главу светог Елевтерија. Када мајка дође над мртво тело сина свога, Антија света, и она би посечена. Њихова тела пренета у Валону, где свети Елевтерије и до данас прославља име Христово многим чудесима. Пострада у време Адријана, 120. године.

2. Свети Стефан, исповедник сурожски. Родом од Кападокије. Васпитан у Цариграду код патријарха светог Германа. Удаљио се у самоћу и живео скривен од света. Ангел га објави светом Герману и заповеди му, да Стефана постави за епископа граду Сурожу (садашњи Судак на Криму). Патријарх тако и учини. Ревносни Стефан обрати многе у хришћанство. Љуто страдао под царем Лавом Исаврјанином за иконе. Прорекао цару скору погибао. По злој смрти овога злог цара Стефан би враћен на своју епархију, где пасе стадо своје богоугодно и сконча мирно, крајем VIII века.

3. Преподобни Павле у Латри. Родом од Пергама; подвизавао се на гори званој Латра у Малој Азији. Прослављен подвизима и чудесима многим. У старости упокојио се мирно и преселио ка Господу 950. године.

4. Преподобни Пард Отшелник. У младости био рабаџија, но због једног нехотичног греха напустио свет и повукао се у пустињу на подвиг. Живео у Палестини у VI веку.

(Житија Светих за данас)

Елевтерије светитељ Божји
Истину Божју не скри од људи,
Истином Божјом људе просветли,
Спасење сваком и свим' понуди.
Нек се весели црква Божија,
Нек се радује сва Илирија,
Гле, Бог joj посла дивнога мужа,
Истинског свеца — Елевтерија.
Само му име слободу значи,
Слободу носи Елевтерије,
Слободу праву од ропства греху
Слободе праве без Христа није.
Нек се весели и град Валона,
Свечеве мошти у њојзи леже,
Чудесне мошти што болне лече,
Пламен од кога демони беже.
Блажена мајка што свеца роди,
Три пут блажена света Антија,
У рајском врту сада се блажи
И гледа сина свог Елевтерија,
Моли се за нас, Елевтерије,
Бог благи и нас да помилује.


РАСУЂИВАЊЕ

За нехотично убиство суд земаљски ослобађа убицу. Црква пак налаже епитимију на нехотичног убицу, епитимију много лакшу него на хотимичног убицу, но ипак без епитимије не оставља. Ако је свештеник нехотично убио, црква му доживотно забрањује свештенослужења. Хришћанин са осетљивом душом и изоштреном савешћу налаже на себе и тежу епитимију него што је црква одредила. Св. Пард као рабаџија дошао беше једном у Јерихон. Оставивши своје мазге пред гостионицом, он уђе у гостионицу. Утом дете неко падне под мазгу, и мазга га ногама згази и умртви. Када Пард виде мртво и крваво дете, умртвљено његовом мазгом, толико се сокруши срцем, као да је сам он хотимично крив за смрт детињу. И наложи овај савесни човек на себе претешку епитимију: остави своје занимање, напусти свет, иако беше сасвим млад, и удаљи се у сурову пустињу на тешки подвиг телесног и духовног труда и покајања. C многим плачем приносио је он покајање Богу за убиство детета. Желео је платити живот детињи својим животом. И молио се Богу, да Бог то некако устроји. Задиркивао је лава, да би га лав растргао, но лав је бежао од њега. Легао је на уску стазу, којом је лав ходио, да би био од звери умртвљен, но лав је прескакао преко њега и није га хтео такнути. Видећи по томе, да је воља Божја, да он живи a не да погине, он се успокојио, но остао је до смрти своје скрушени покајник. Није ли то осетљива, човекољубива и богобојажљива душа? Није ли то префињена и изоштрена савест једног правог хришћанина?

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам силну веру Аврамову (Постања 15) и то:
1. како обећа Бог бездетном и престарелом Авраму пород многи,
2. како му Бог обрече потомство многобројно као звезде на небу,
3. како Аврам поверова Богу, насупрот свему, и како му Бог то прими у правди.


БЕСЕДА

о Јосифу

И оставив (Јосиф) хаљину своју у руци њеној побјеже и изађе ван (Постања 39, 12)

Два велика и тешка искушења претрпе и победи незлобиви и целомудрени Јосиф: искушење злобне зависти од стране рођене браће, и искушење блудне страсти од заводљиве жене Мисирке. Завист га продаде као роба, а блудна страст га невиног отера у тамницу. И у једном и у другом случају он врати злу добром: гладној браћи даде хране, и устрашеном фараону спасе и живот, и престо, и народ. Браћа га умислише убити, Бог га сачува; блудна жена умисли га уништити, Бог га сачува. Од роба и сужња Бог га увенча славом и влашћу неограниченом. И од онога, кога злобна браћа могаху једним ударцем убити, и кога моћна жена Петефријева могаше једним мигом смрвити, учини Бог господарем неограниченим над животом многих милиона људи и јединим хранитељем изгладнеле браће његове. Тако је чудесна милост Божја с праведницима. Тако зна Господ да сачува и прослави незлобиве и целомудрене. У величини судбе Јосифове ми видимо величину милости Божје. Једно око никад не спава, о браћо моја. Држимо се Бога, и не бојмо се никога. Будимо незлобиви и целомудрени и не бојмо се ни злобе, ни клевете, ни тамнице, ни поруге, ни беде. Напротив, радујмо се, кад нас све то снађе због незлобивости и целомудрености, радујмо се и с вером очекујмо појаву Божјег чуда с нама. Очекујмо у свакој бури гром Божје правде и — тишину.

О Господе тајанствени, који притајено но будно пратиш праведника у ропству и у тамници, јављаш милост Своју у своје време, помози нам бити незлобивим и целомудреним. Теби слава и хвала вавек. Амин.
16. Децембар


1. Свети пророк Агеј. Рођен у Вавилону за време робовања Израиљева. Из племена Левијева. Пророковао на 470. година пре Христа. Посетио Јерусалим као младић. Подстицао Зоровавеља и Исуса свештеника, да обнове храм Господњи у Јерусалиму проричући томе храму већу славу него бившем храму Соломонову. "Слава ће дома овога последњег бити већа него онога првога, вели Господ над војскама" (Агеј 2, 9). Јер ће се у томе новом храму јавити Господ Спаситељ. Доживео да види један део храма сазидан од Зоровавеља. У старости умро и приложио се прецима својим.

2. Свети Никола Хрисоверг, патријарх цариградски. Управљао црквом од 980. до 995. године. Он је рукоположио за презвитера великог Симеона Новог Богослова онда када овај духовни великан би изабран за настојатеља манастира Светог мученика Маманта у Цариграду. За његово време десило се на Кареји чудесно јављење архангела Гаврила, који је том приликом научио монахе, да хвале Пресвету Богородицу песмом Достојно јест, написавши ту песму на плочи у цркви једне келије, која се од тада назива келија "Достојно" (в. 13. јули). Знаменит и велики јерарх; упокојио се мирно и прешао у Царство Божје.

3. Света Теофанија, царица. Од знаменитих родитеља, Константина и Ане, који беху сродници неколиких царева. Беху њени родитељи дуго бездетни и мољаху се Пресветој Богородици, да би им се дао пород. И Бог им даде ову ћерку, Теофанију. Запојена духом хришћанским од самог детињства, Теофанија надмашиваше све своје другарице у свим хришћанским врлинама. Када порасте, ступи у брак са Лавом, сином цара Василија Македонца. Са својим мужем претрпе велике беде. По некаквој клевети, као да Лав носи у чизми нож, да у згодној прилици убије свога оца, лаковерни Василије затвори у тамницу и сина и снаху. И тамноваху ове две невине душе три године. Једном, о празнику светог пророка Илије, беше цар сазвао све великаше своје у двор на гозбу. У једном тренутку изненадно папагај царев изговори ове речи: "Авај, авај, господине Лаве!" И повтори те речи више пута. То доведе сву господу царску до великог узбуђења, и сви замолише цара, да ослободи сина и снаху. Ражаљен цар тако и учини. По смрти оца свога зацари се тај Лав, названи Мудрим. Теофанија не рачунаше своје царско достојанство ни у што, но сва предана Богу брињаше о спасењу душе, постећи и молећи се и делећи многу милостињу, и обнављајући многе манастире и храмове. Из њених уста не изиђе лажна реч, ни сувишна реч, а најмање клевета. Пред смрт своју призва све своје ближње, и с њима се опрости, па предаде душу своју Богу 892. године. Цар Лав хтеде подићи храм у њено име на гробу њеном, но како патријарх приговори томе, подиже он храм "Свим Светим", говорећи да ако се Теофанија посветила, нека се прославља са осталим светим заједно. Тада се установи празник Свих Светих у недељу по Светој Тројици.

(Житија Светих за данас)

C престола царског боље се види
Сујета света, хитра сујета,
И царски престо нештедно бију
Таласи бурни овога света.
Теофанија јасно прегледа
Пучину луду света овога,
Па срце своје, срце немирно.
Укотви тврдо уз живог Бога.
Цареви земни зар су цареви?
Стражари многи на брзој смени!
Смрт стоји, броји, и смену врши
Цареви земни, пролазне сени!
Теофанија, ко мудре деве,
Светилник срца духом зажеже,
Осветли стазу светлошћу дивном,
Греховне јаме срећно избеже.
Блажена сада у царству вечном
Међу звездама ко звезда сија,
Тамо где нема муке ни смене,
Царује сада Теофанија.


РАСУЂИВАЊЕ

Велики су труд улагали светитељи, да сузбију у себи гордост и самочиност, и да се привикну на потпуну послушност и преданост, било својим претпостављеним, док су их имали, било самоме Богу. Манастир Св. Саве Освештаног одликовао се особитом дисциплином, редом и безропотном послушношћу, Када св. Јован Дамаскин ступи у тај манастир, нико од знаменитих духовника не усуди се, да тако прослављеног великаша и писца узме као свога послушника. Тада га игуман предаде једном простом но строгом старцу. Старац нареди Јовану, да ништа не сме чинити без његовог знања и одобрења. Догоди се међутим да умре један калуђер, који у том истом манастиру имаше рођеног брата. Овај брат беше у неисказаној тузи за умрлим братом својим. Ради утехе неутешном брату написа Јован посмртне стихире умрлом, познате песме на опелу, које црква и дан-данас држи. Саставивши их, Јован их поче певати. Када његов старац чу појање, разгневи се веома, и одгна Јована од себе. Чувши за ово Јованово изгнање, братија се нека усудише те одоше старцу и почеше га молити да опрости Јовану и прими га натраг. Но старац оста непоколебљив. Јован горко плакаше и ридаше, што преступи заповест свога старца. Још једном братија молише старца за Јована, да му одреди неку епитимију, па после да му опрости. Тада старац наложи овакву епитимију ученику своме: да све нужнике по свим келијама у целом манастиру рукама својим очисти и опере, ако жели опроштај. Ожалошћена братија саопштише ово Јовану мислећи да ћe Јован пре напустити манастир, него што ћe ово учинити. Но кад Јован чу поруку старца, обрадова се веома, и c радошћу изврши заповест старчеву. Видећи ово старац расплака се, загрли Јована, и кроз плач рече: „О каквог ја страдалца у Христу родих! O како је овај човек истинити син свете послушности!"

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам великодушност Аврамову и то:
1. како Аврам не хте да се свађа c Лотом због свађе њихових чобана него предложи деобу,
2. како при деоби он остави Лоту да бира, било на лево, било на десно,
3. како Аврам победивши цара содомског, одби понуђено благо и не хте узети ни конца ни каиша.


БЕСЕДА

о Мојсеју

А Мојсеј (бјеше) човјек кротак врло мимо све људе на земљи (IV Мојсеј 12, З)

Муж избрани, чудотворац велики, праобраз Господа Исуса Христа у чудотворству, победилац у Мисиру, победилац у пустињи, вођ народа — како да се не погорди! Но да се погордио, Мојсеј не би био све оно што је био. Горде се они, који мисле, да они своје дело делају у овоме свету а не Божје, и који мисле, да својом силом делају а не Божјом. А велики Мојсеј знао је да је он делатељ Божјег дела, и да је сила, којом је деловао, била сила Божја а не његова. Зато се није погордио ни страшним чудесима, које учини, ни великим победама, које задоби, ни мудрим законима, које даде народу. Сила је моја и песма је моја Господ, рече Мојсеј (II Мојс. 15). Од целога збора Израиљева у пустињи нико није осећао толику своју сопствену немоћ као овај највећи у том збору. У сваком послу, на сваком месту, и у сваком тренутку он је очекивао помоћ само од Бога. Шта ћу чинити? питао је он Бога с вапијањем, и непрестано ослушкивао одговор Божји и силу Божју. Кротак — мимо све људе на земљи. Јер сви други држали су нешто на себе, уздали се нешто у себе, а он — ништа. Он је био сав упијен у Бога, сав скрушен пред Богом. Је ли требало народ хранити и појити, он се обраћао Богу; или је требало с непријатељима борити се, он је дизао руке к небу; или је требало буну у народу утишавати, он је вапијао Богу. Кротки, прекротки Мојсеј! И Бог награди слугу Свог верног славом великом. И удостоји га Бог да се јави на Тавору са Илијом поред Господа Спаситеља.

О Господе, Боже кротких, Пастиру добрих, учини и нас кротким, слично Мојсеју и апостолима. Теби слава и хвала вавек. Амин.
17. Децембар


1. Свети пророк Данил и три отрока: Ананије, Азарије и Мисаил. Сва четворица беху од царског племена Јудина. Када Навуходоносор (или Невукаднезар) разори и оплени Јерусалим, тада и Данил, као дечак, беше одведен у ропство заједно с јудејским царем Јоакимом и мноштвом других Израиљаца. Опис његова живота, страдања и пророчанства може се наћи исцрпно у књизи његовој. Сав предан Богу, свети Данил од ране младости добио је од Бога дар велике видовитости. Његова слава међу Јудејима у Вавилону почела је онда када је он изобличио два похотљива и неправедна старца, судије јудејске, и спасао целомудрену Сосану (Сузану) од неправедне смрти. А његова слава међу Вавилонцима почела је од онога дана када је он погодио и протумачио сан цару Навуходоносору. За то га цар учини кнезом на свом двору. Кад цар направи златног идола у пољу Деиру, три отрока не хтеше се поклонити идолу, због чега бише бачени у пећ огњену. Но ангел се Божји јави у пећи прохлади огањ, тако да отроци шетаху по пећи, неповређени од огња, и појаху: "Благословен јеси Господе отаца наших". И виде цар то чудо и беше ужаснут. Па изведе цар отроке из пећи и обасу их великим почастима. У време цара Валтазара, када цар једном на пиру јеђаше и пијаше са гостима својим из освећених судова, узетих из храма Јерусалимскога, невидљива рука написа на дувару три речи: мани, текел, фарес. Те речи нико не могаше протумачити осим Данила. Те ноћи цар Валтазар би убијен, Два пута Данил би бачен у јаму лавовску због вере у једнога живога Бога. И оба пута Господ га спасе и оста у животу. Виде Данил Бога на престолу са ангелским силама, виђао ангеле, проницао у будућност појединих људи, царства и васцелог рода људског, прорекао време доласка Спаситеља на земљу. Према светом Кирилу Александријском Данил и три отрока доживеше у Вавилону дубоку старост и бише мачем посечени због вере праве. Када Ананија посекоше, Азарије простре одећу своју и прихвати главу његову; по том Азаријину главу прихвати Мисаил, а Мисаилову Данил. Ангел Божји пренесе тела њихова у Јудеју на гору Гевалску и положи под камен. По предању, ова четири Божја угодника усташе у време смрти Господа Христа и јавише се многим па опет заснуше. Данил се рачуна међу четири велика пророка (Исаија, Јеремија, Језекил и Данил). Живео и пророковао на пола хиљаде година пре Христа.

2. Преподобни Данил (Донале). Великаш и гувернер острва Ниверте, код Кадикса у Шпанији. Познавши сву сујету овога света, напусти и славу и богатство, па дође у Рим, где се замонаши. Потом оде у Цариград, где је разговарао с царевима, Константином и Романом Порфирородним, па се онда упути у Јерусалим. У Јерусалиму прими велику схиму од патријарха Христодула, који му даде име Стефан. Кињен од Сарацена, који га примораваху да обрије браду, он се удаљи у Мисир, где за име Исусово претрпе многе муке и смрт. Пресели се у Царство Христово крајем X века.

3. Преподобни новомученици: Пајсије и Авакум. Пајсије беше игуман ман. Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године. Носећи свој колац кроз улице београдске храбри Авакум је певао. Кад га је мајка с плачем молила, да се потурчи, да би сачувао свој живот, одговори јој овај дивни Христов војник: "Мајко моја на мл'јеку ти хвала Ал' не хвала на твоме савјету: Срб је Христов, радује се смрти..."

(Житија Светих за данас)

Majко мојa на мл'јеку ти хвала
Ал' не хвала на твоме савјету:
Срб је Христов, радује се смрти.
Ко се боји Бога истинога,
Нe боји се људи ни демона.
Верне слуге Господ награђује
И од сваке злобе ограђује
Данил свети међу лавовима
Неповређен оста од зверова:
Три отрока у пећи огњеној
Живи бише, живи остануше,
Усред огња Бога прославише
Са ангелом, Божјим послаником.
Kao Ноје у свету злобноме,
Ко Лот свети у Содому бесном,
И ко Јосиф у Мисиру гнилом,
Тако Данил посред Вавилона
Оста веран и оста праведан
Са три своја пријатеља млада:
Ананијем и са Азаријем
И са младим верним Мисаилом.
Муке бише, муке и минуше,
Мучени се славно прославише
У бесмртном Царству Христовоме.


РАСУЂИВАЊЕ

Постом се задобија чистота телесна на првом месту, a кроз чистоту телесну и чистота духовна. Уздржљивост у храни, према речима сина благодати, св. Јефрема Сирина, значи „не желети и не искати многих јела, слатких и скупих; не јести ништа ван одређеног времена; не предавати се духу чревоугодија; не раздражавати глад у себи гледањем на добра јела; и не желети час једног час другог јела." Велика је заблуда, да уздржљивост у јелу и посна храна шкоде здрављу телесном. Позната је ствар, да су испосници најдуже живели и најмање боловали. Пример за то пружа нам и св. пророк Данил са три отрока у Вавилону. Када цар нареди евнуху своме, да ове младиће храни јелима са царске трпезе и да их поји добрим вином, рече Данил евнуху, да они не желе узимати царску храну и пиће, него само храну биљну. (Јер Данил не хтеде да једе јела, попрскана крвљу од идолских жртава.) A евнух се побоја, да младићи не ослабе од посне хране, и исказа своју бојазан Данилу. Тада му пророк предложи, да учини једну пробу и да се увери, да их посна храна неће ослабити; наиме, да остале младиће на царском двору хране јелима царске трпезе a њих четворицу да хране само семенима биљним у току десет дана, па онда нека учини сравњење. Евнух послуша Данила, и учини по његовом предлогу. После десет дана беху лица у четворице младића испосника светлија a тела њихова јача него ли у младића вавилонских, који јеђаху и пијаху од царске трпезе.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам гостољубље и милосрђе Аврамово (Постања 18) и то:
1. како Аврам виде три човека (ангела) где иду, па им истрча у сусрет, сврати их к себи и угости их,
2. како он мољаше Бо.га да поштеди Содом због праведника, који могу бити у томе граду.


БЕСЕДА

о Исусу Навину

Не одступај (од заповијести) ни на десно ни на лијево... Не бој се и не страши се, јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш (Ис. Нав. 1, 7, 9)

Исус Навин је у свему до краја послушао Господа не одступајући ни десно ни лево од заповести Господњих. Великим ужасима и страхотама бивао је он окружен водећи народ кроз земљу непознату и кроз густе редове непријатеља, но он се није ни убојао ни устрашио. Он је сматрао себе оруђем Божјим, и ратове своје ратовима Божјим. Као што веран војник слуша заповести војводе свога, тако је он ослушкивао и слушао вољу Бога живога. Себи није приписивао никакво добро, никакву силу, никакву заслугу, но све Богу, и само Богу. У своју војску и у своје оружје и у своју мудрост није се поуздавао ни најмање, но у Бога, и само у Бога свесилнога и свемудрога. Видите, браћо, с каквим људима Бог ходи. О кад би хришћански владари и војводе видели ово и научили се од Исуса слуге Божјег, како се служи Богу! О кад би сви они једном разумели, да се најбоље служи народу, кад се служи Богу, и да се не може служити народу а да се не служи Богу! Господ Бог је испунио обећање Своје и био је са Исусом Навином до краја рада и живота његова. А да је Господ био с њим, то показују чудеса велика и страшна, која Господ показа кроз овога верног слугу Свога. Бог раздвоји Јордан, те народ без моста пређе по суху; Бог учини те падоше зидови јерусалимски на глас трубе; Бог отвори очи Исусу да види великог Архангела с мачем у руци; Бог предаде силне непријатеље у руке Израиљаца; Бог заустави сунце над Гаваоном и месец над долином Елонском. Ваистину, никад и нигде Бог не остави слугу Свог Исуса, јер и Исус не остави неиспуњену ниједну заповест Божју. Сведок живога Бога, и праобраз Светитеља света, када беше стар и временит, поучи народ свој, као што Њега Бог у почетку поучи: не одступајте ни на десно ни на лијево него се држите Господа Бога својега (гл. 23).

О Господе Исусе, Сине Божји, који си предивна чудеса показао кроз Исуса Навина, верног слугу Твога, укрепи нас и охрабри нас, да не одступимо од Тебе ни на десно ни на лево, ради славе Твоје и спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
18. Децембар


1. Свети мученик Севастијан и други с њим. Овај славни мученик Христов роди се у Италији и би васпитан у граду Милану. У младости још преда се служби војничкој, и као научен, изгледан и храбар омили цару Диоклецијану, који га постави за началника своје дворске гарде. У тајности исповедаше веру хришћанску и мољаше се Богу живоме. Као муж чесан, правичан и милостив беше Севастијан омиљен веома од војника својих. Где год могаше, он спасаваше хришћане од муке и смрти, а где то не могаше, он их храбраше, да неодступно гину за Христа Бога живога. Два брата Марка и Маркелина, који беху у тамници због Христа и већ на ивици да се одрекну Христа и поклоне идолима, Севастијан утврди у вери и охрабри за мучеништво. Када им говораше да се не боје смрти за Христа, лице његово просветли се и сви видеше лице његово светло као лице ангела Божјег. Своје речи потврди Севастијан у чудесима: исцели од немила Зоу, жену тамничара Никострата, нему шест година, и приведе крштењу и њу и сав дом Никостратов; исцели и два болесна сина Клавдија војводе, и приведе крштењу Клавдија и дом његов; исцели од једанаестогодишње подагре и ногобоље Транквилина, оца Маркова и Маркелинова, и приведе га крштењу, заједно са целим домом његовим; исцели од исте болести и епарха римског Хроматија, и приведе крштењу њега и сина његовог Тивуртија. Од њих прво пострада света Зоа, коју ухватише на гробу апостола Петра где се Богу мољаше. После мучења бацише је у реку Тибар. Тада Тивуртија ухватише, и судија постави пред њега жар говорећи му, да избере живот или смрт, то јест или да баци тамјан и покади идолима, или да сам стане бос на жар. Свети Тивуртије прекрсти се и стаде босоног на жар, и оста неповређен. Потом би посечен мачем; Никострат би убијен мотком; Транквилијан потопљен у воду; Марко и Маркелин мучени и копљима избодени. Тада Севастијан би изведен пред цара Диоклецијана. Цар га укори за издајство, но он рече: "Ја се свагда молим Христу моме за здравље твоје и за мир царства Римског". Цар нареди да га голог стрелама стрељају. Војници га дотле стрељаху, докле све тело мучениково не би покривено стрелама, те се више и не виђаше од стрела. И када сви мишљаху да је мртав, он се јави жив и потпуно здрав. Тада га незнабошци моткама убише. Пострада славно за Христа Господа свога и пресели се у Царство небеско 287. године у време Диоклецијана цара, и Гаја, епископа римског.

2. Свети Флор, епископ амински. Живео у време цара Јустина II и Маврикија (565-602). Беше од племића и племић. Остави метеж и сујету света и повуче се у манастир на подвиг ради спасења душе. Потом изабран за епископа града Аминса у области Кападокијској. И као подвижник и као јерарх угодио Богу и преселио се мирно у Царство Божје.

3. Свети Модест, патријарх јерусалимски. Када му родитељи умреше, њему беше само пет месеци. Но Божјим Промислом би васпитан у духу хришћанском. Када одрасте, би продан као роб неком незнабошцу у Мисир. Но он успе, те обрати свога господара у веру Христову. Господар му дарова слободу. Он се повуче на гору Синајску, где се подвизавао до педесет девете године своје. Тада би изабран за патријарха јерусалимског. Пасао стадо Христово као прави пастир и упокојио се мирно 633. године у деведесет седмој години свога живота.

(Житија Светих за данас)

Севастијан свети стрелама покривен,
У кострет од стрела тело му одето,
Под стрелама душа ничим нетакнута,
K небесима срце молитвом узнето.
Севастијан муке за Христа трпљаше,
Шта су царства силна, шта богатства многа,
Према овој части, према овом блеску —
Под стрелама бити због живога Бога?
Севастијан дивни то је и желео:
За распетог Спаса и сам распет бити,
Мукама и крвљу истину потврдит,
Пред небом и земљом веру сведочити.
Свевидећи Господ што све ствари гледа
Све му капље крви измери, изброја,
И у царству вечном награду му даде,
Обасу га благом без мере, без броја.
Мучениче славни, што за Христа страда,
И страдањем својим што Цркву увећа,
Помоли се Богу за Цркву на земљи,
Да све бива лепша, да све бива већа.


РАСУЂИВАЊЕ

У овоме животу човеку се ставља на избор: или царство земаљско или царство небеско. Бог не чини никакав притисак на тај избор, но свак се одлучује слободно. Када браћа Марко и Маркелин беху осуђени на смрт, остави им пагански судија месец дана за размишљање, да или се одрекну Христа и његовог царства, или да буду погубљени. Тада дођоше у тамницу њихови сродници са једним саветом, a св. Севастијан са другим. Сродници плакаху и мољаху их, да учине судији по вољи и поштеде своју младост. Плачни отац показиваше им своју седу косу и болест своју; мајка их заклињаше храном својих груди, којом их је исхранила; деца њихова плакаху око њих. Сви они у суштини предлагаху им, да се одрекну царства небеског ради царства земаљског. A Севастијан свети саветоваше им супротно томе, говорећи: „О храбри војини Христови, зар због ласкања својих сродника хоћете да изгубите венац вечни ...Зар хоћете због женских суза да упустите победну заставу?... Овај живот је пролазан, и толико непостојан и неверан, да ни своје љубитеље никада не може очувати. Шта вреди живот овај, ма неко и сто година поживео? Када приспе последњи дан, не изгледају ли све прошле године и све земаљске насладе као да никад нису ни биле? Заиста неразумно је бојати се изгубити овај скоропролазни живот, када ћe ce примити онај вечни, у коме наслада, богатства и весеље тако почињу да се никада не сврше и остају бесконачни ва век века. Сетите се речи Господњих: непријатељи су човеку његови домашњи (Мат. 10, 36). Нису вам пријатељи ови, који вас од Бога растављају." Овим и многим другим речима преовлада св. Севастијан, и мученици свети заволеше више царство небесно него царство земаљско, и радосно пођоше у смрт за Христа.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам целомудреност Јосифову (Пост. 39) и то:
1. како похотљива жена Пентефријева повуче Јосифа на грех,
2. како је Јосиф одби из страха Божјега и из поштовања господара свога,
3. како га жена ухвати за хаљину, но он остави хаљину и побеже наг c душом својом светом.


БЕСЕДА

о Рути

Твој је народ мој народ, твој је Бог мој Бог... смрт ће ме само раставити од тебе (Рут. 1, 16—17)

Ове су речи дивне и кад их каже син оцу, и ћерка мајци и жена мужу. Но оне су трипут дивније, кад их снаха каже свекрви својој. А ове речи рекла је блажена Рута Ноемини, ожалошћеној свекрви својој. Када умреше два Ноеминина сина у земљи Моавској, где живљаху као дошљаци, старица мајка умисли вратити се у Витлејем, постојбину своју, и тамо кости своје оставити. Па, саветоваше Ноемина, племенита у болу своме — саветоваше младим снахама својим, да остану у земљи својој и да се преудају. Орфа остаде а Рута рече: смрт ће ме само раставити од тебе. Ево прекрасног примера, како свекрва може нежно волети снахе своје, и опет како снаха може бити свим срцем одана свекрви својој. Но у Витлејему требаше неко да храни ове две душе. Ко ће их хранити? Бог и вредне руке Рутине. Да идем у поље да пабирчим класје, рече снаха свекрви. Иди, кћери моја, одговори Ноемина. У туђој њиви, за туђим жетеоцима, требало је пабирчити класје. То није само труд, него и стид. Но Рута прими на себе и труд и стид из љубави према старој свекрви својој. Виде Бог Свевидећи ове две слатке душе и зарадова се. Зарадова се Творац њихов и награди их и прослави, како само Он зна наградити и прославити оне, који се Њега боје. И удеси Бог Промислом Својим да Рута изађе на њиву богатога Воза, да сабира класје. А Воз виде Руту и запроси је у Ноемине. Из тога брака роди се Овид, отац Јесејев и ђед Давида цара. Беше се, дакле, Рута унизила до просјакиње а Бог је учини родоначалницом цара великог, од кога произађоше цареви многи, па најзад и сам Цар над царевима, Господ наш Исус Христос.

О Господе Свевидећи, Господе благи, како си диван у промишљању Твоме о праведним и милостивим. Управи и нас и смилуј се на нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
19. Децембар


1. Свети мученик Бонифатије. Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: "Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?" Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: "И ја сам хришћанин!" Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаху, потом налише му врело олово у уста, и - пошто га то не повреди - одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: "Прими онога који негда беше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога". Аглаида, ужаснута, изађе у сусрет, прими тело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање бедним, а она се повуче од света, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године.

2. Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски. Беше најпре ђакон цркве Мадиоланске, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, према једном небеском откровењу, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године.

3. Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски. Од детињства био необично милостив, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку.

4. Преподобни Илија Муромец. Монах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види, да је на молитви умро. И то је обличење оних, који се не крсте с три прста.

(Житија Светих за данас)

Грешна душа у Бонифатија.
Грешна душа грехом притиснута,
Покаја се и Христом засија
И уздахну по стотину пута.
Муке виде мученика свети'
Муке виде, ко восак растаја,
Заплака се и плачем освега,
За све грехе своје се покаја.
Шта је живот? Намењена жртва
Ја л' ђаволу, ја ли Создатељу
Прва смрди ко лешина мртва.
Друга с' пење своме Спаситељу,
Покајање — животу обнова,
Би обнова и Бонифатију,
За спас душе он тело жртвова.
Купи царство за врећу костију.
Од грешника па до покајника.
Покајника па до мученика,
Није даље него прст од прста,
Није даље но земља од крста.


РАСУЂИВАЊЕ

Да ли се вером могу брда покретати (Мат. 17, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери, c тим да ако они буду побеђени, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива, тако да га они виде чувственим очима, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву, потресе се земља и гром загрми, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама, па се полако спушташе к земљи према оном месту, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших". И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:
1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад,
2. како он сву силу, све добро, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више,
3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство.


БЕСЕДА

о Самуилу

За дете ово молих се, и испуни ми Господ молитву што молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу докле је год жив на служење Господу (I Сам. 1, 27—28)

Од Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана, бездетна мајка његова, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца, највеће благо своје, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје, Божја су и кад их Бог узима, но највише су Божја, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо, да бисмо Богу дали, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима, него се јављаше овом чистом детету... Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи, и два цара помаза, Саула и Давида. А када остари, сазва народ и упита, да ли је кадгод коме учинио насиље, или од кога узео мито. А народ, једногласно одговори: ниси нас увредио, нити си нам насиља учинио, нити си нас притеснио, нити си узео што из чије руке (12, 4). Ето такав је човек био онај, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног.

О Господе свети и пресвети, благи и преблаги, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
20. Децембар


1. Свештеномученик Игњатије Богоносац. Богоносцем назван је овај свети муж зато што је стално у срцу и на језику носио име Бога живога. А још, по предању, назван је он Богоносцем и зато што је био узет рукама Бога ваплоћеног Исуса Христа. У оне дане када Господ учаше ученике своје смерности, узе једно дете и ставивши га међу њих, рече им: "Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству небеском" (Мт 18, 4). То дете био је Игњатије. Доцније Игњатије беше учеником у светог Јована Богослова, заједно с Поликарпом, епископом смирнским. Као епископ у Антиохији он управљаше црквом Божјом као пастир добри, и први уведе антифонски начин појања у цркви, тј. појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небесима. Када цар Трајан пролажаше кроз Антиохију идући у рат против Персијанаца, дознаде за Игњатија, призва га к себи и поче саветовати, да принесе жртву идолима, па ће му он дати звање сенатора. Како узалудни осташе и савети и претње цареве, Игњатије свети би окован у гвожђе и у пратњи десет немилосрдних војника послат у Рим, да буде бачен пред зверове. Игњатије се радоваше страдању за Господа свога и само се мољаше Богу, да зверови буду гроб његовом телу, и да га нико не спречи у тој смрти. После дугог и тешког путовања из Азије преко Тракије, Македоније и Епира, Игњатије приспе у Рим, где би бачен пред лавове у циркусу. Лавови га растргоше и изедоше, оставивши само неколико већих костију и срце. Пострада овај славни љубитељ Господа Христа 106. године у Риму за време христоборног цара Трајана. Јављао се више пута из онога света и чинио чудеса помажући све до данас свакоме ко га призива у помоћ.

2. Свети Данило архиепископ српски. Син богатих и богољубивих родитеља. У младости добро васпитан. Краљ Милутин га узео на свој двор, но он из велике љубави према Богу одбегне и замонаши се у Кончулском манастиру украј Ибра. Доцније био игуман Хиландара и претрпео много од пљачкашких латинских крстоносаца. Био епископ бањски, потом хумски и најзад архиепископ српски. Од почетка па до краја био строги подвижник. Имао нарочити дар суза. Измирио краља Драгутина и Милутина, потом Милутина и Стевана Дечанског. Борио се крепко против Латина као и против богумила. Под његовим надзором зидани манастири Бања и Дечани. Обновио и сазидао многе цркве. Написао Родослов српских краљева и светитеља. Неуморан у служби Богу до краја живота он се упокојио мирно у време цара Душана, ноћу између 19. и 20. децембра 1338. године. Велики јерарх, велики подвижник, велики трудољубац и велики родољуб.

(Житија Светих за данас)

Архијереј Христов, дивни и узорни,
Архијереј благи a не богоборни,
He од богоборних што Христа убише
Но од богоносних што Христа љубише —
Игњатије свети, муже богоносни,
Тебе прослављамо, тобом смо поносни.
Цар Трајан ти нуди звања и почасти,
Само кад би хтео пред идоле пасти.
Ти задиви цара, јер не хте пристати,
Ни за цело царство Господа издати,
На смрт радо пође, оче богоносни,
Зато те славимо, тобом смо поносни.
Пред зверове бачен ти мирно чекаше,
Рим забаве хоће: c тобом се играше!
— Пшеница сам Божја! — ти прозбори туде
— Зверови ме мељу, хлеб добар да буде!
A сад где је Трајан? Ти си рајски житељ,
Ангелима песма, нама си учитељ.
Игњатије свети, ти што Бога носи.
Хлеб живота за нас у Бог испроси!


РАСУЂИВАЊЕ

Kao пламеном неугасивим били су мученици свети обузети љубављу Христовом. Та љубав олакшавала им је страдања и чинила смрт слатком. За св. Игњатија каже св. Златоуст: „Он je c таквом лакоћом скинуо са себе тело као што неко скида са себе одећу своју". Путујући за Рим на смрт, Игњатије се само једнога бојао, наиме, да га хришћани некако не задрже од мучеништва за Христа, било молитвама Богу. било пак неким спољашњим начином. Зато их је непрестано молио и писмено и усмено да то не чине. ,,Простите ми", говорио је он, „ја знам што ми је на корист. Сад тек почињем бити учеником Христовим, када не желим ништа од видљивог или невидљивог, једино да Христа достигнем. Нека дођу на мене сва ђаволска мучења: огањ, крст, зверови, сечење, раздирање, крушење "крстију, раздробљење целога тела — само да добијем Исуса Христа. Боље ми је умрети за Христа неголи царовати до крајева земље... Moja љубав је прикована за крст, и у мени нема огња љубави ни према каквој ствари светској!' Када је био уведен у циркус, он се обрати речима народу: „Грађани римски, знајте да ја не бивам кажњен због каквог злочина, нити сам осуђен на смрт због безакоња неког, но ради Бога мога, чијом сам љубављу обузет и кога ненасито желим: Његова сам пшеница, и зуби зверињи ће ме самлети, да чист хлеб Његов будем". Када би изеден од зверова, Божјим Промислом остане му срце међу костима. И када неверни расекоше срце свечево, видеше унутра на срцу написано златним словима име: Исус Христос.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам храброст Исуса Навина и то:
1. како Исус Навин држаше све заповести Господње неодступно,
2. како c вером у Божју помоћ храбро иђаше у све борбе против непријатеља народа свога,
3. како свуда побеђиваше и све победе Богу приписиваше.


БЕСЕДА

о Давиду

Тада рече Давид Натану: сагријеших Господу... сузе су ми хљеб, дан и ноћ (II Сам. 12; Пс. 41)

Сагреши цар Давид Богу, покаја се, и Бог му опрости. Велик беше грех царев, но још веће покајање. Винован беше Богу за два тешка греха, за прељубу и убиство, али кад га изобличи Натан, пророк Божји, он болно узвикну: сагријеших Господу! Исповеди, дакле, свој грех и покаја се горко, прегорко. И скрушено се мољаше Богу, плачући, постећи, лежећи на земљи, и подносећи кротко страшне ударе, које Бог посла на њ и на дом његов и на народ његов због греха његова. У својим покајничким псалмима он говори: ја сам црв а не човјек (пс. 22, 6). Од уздисања мојега приону кост моја за месо моје (101, 5). Не спавам (ст. 7). Једем пепео као хлеб и пиће своје растварам сузама (9). Колена моја изнемогоше од поста. Ево правог покајања, ево истинитог покајника! Нити је отврднуо у греху, нити је пао у очајање. Него надајући се у милост Божју, он се кајао непрестано. И Бог, који љуби покајнике. смиловао се на овог узоритог покајника. И опрости му Бог, и прослави га изнад свих царева Израиљевих, и даде му благодат превелику да спева најкрасније молитве покајничке, и да прорече долазак у свет Спаситеља света, и то од колена његовог.

Видите, браћо, како је дивна милост Божја према покајницима! Толико омиле Богу овај покајни Давид, да се Бог не устиде сам узети на себе тело из семена његовог. Благо онима, који не отврдну у греху, и онима који не падну у очајање због греха. Покајање спасава и од једног и од другог зла.

Господе милостиви, омекшај срце наше сузама покајничким. Теби слава и хвала вавек. Амин.
21. Децембар


1. Света мученица Јулијана и шест стотина тридесет мученика с њом. Ова славна девица и мученица рођена би у Никомидији од родитеља незнабожних. Чувши од некога јеванђелску проповед, она се свим срцем обрати ка Христу и поче живети тачно по заповестима Господњим. Неки сенатор Елевсије беше њен обручник. Да би га одвратила од себе, Јулијана му рече, да неће за њега поћи, ако не буде постао епарх тога града. То му она предложи мислећи, да тај млади човек неће моћи никад достићи до тог високог звања. Но Елевсије се потруди, те ласкањем и митом постављен би за епарха никомидијског. А Јулијана му тада откри, да је она хришћанка, и да не може ступити с њим у брак, док он не прими њену веру говорећи: "Шта нам вреди бити телесно уједињени а духом раздељени?" Огорчи се на то Елевсије и оптужи је оцу њеном. Јаросни отац изруга је и изби, па је онда предаде епарху на истјазање. Епарх нареди, те је тукоше веома, па је онда сву рањаву и искрвављену баци у тамницу. Но Господ је исцели у тамници, и она се јави пред епарха потпуно здрава. Епарх је врже у зажарену пећ, но огањ је не опали. Видећи то чудо, многи повероваше у Христа Бога. Беше таквих обраћених пет стотина мушких и стотину тридесет женских. Све ове осуди епарх на смрт и нареди те их посекоше мачем. Душе њихове преселише се у Рај. Тада осуди зли судија Јулијану свету на посечење мачем. Радосна духом Јулијана изађе на губилиште, помоли се Богу на коленима и положи главу своју на пањ. Глава јој би одсечена, а душа оде у царство вечне Христове светлости, 304. године. Елевсија убрзо постиже казна Божја. Пловећи по мору, разби му се лађа, и он паде у воду. Али не нађе смрт у води, него исплива на неко острво, где га пси растргоше и поједоше.

2. Свети Петар Чудотворац, митрополит руски. Рођен у Волинској области, и у дванаестој години примио чин монашки. Био диван подвижник и иконописац. Основао манастир на реци Рати, и био игуман. И преко своје воље постављен за митрополита кијевског и посвећен у Цариграду од патријарха Атанасија. Као митрополит трпео доста од завидљиваца и јеретика. Управљао црквом осамнаест година као пастир добри и ревносни. За живота свога саградио себи гробницу у Успенском храму, где му до данас почивају свете и чудотворне мошти. Упокојио се 1326. године и прешао у своју праву домовину.

3. Свети мученик Темистокле. Као чобанин чуваше Темистокле млади овце у неком пољу близу града Мира Ликијскога. У то време мучитељи хришћана гоњаху светог Диоскорида, па наиђоше на Темистокла у пољу и питаху, да ли виде гоњенога, и да ли зна, где се крије. Темистокле иако знаде, не хте проказати, него и себе објави хришћанином. Мучен и посечен у време Декија 251. године.

(Житија Светих за данас)

Славна мајка Петра светитеља,
Када беше Петром бременита,
Сан уснила и у сну видела,
Како држи јагње на рукама,
Бело јагње c витким роговима,
Сред рогова дрво му прекрасно.
На дрвету миришљиво цвеће,
И пo цвећу плодови мирисни,
Свећама му гране искићене,
Светле свеће као сјајне звезде,
Па миришу небеским мирисом.
Сан се мајчин дивно остварио:
Јагње кротко Петра предобрази,
Рогови му — Петрово мужество,
Дрво красно — душа светитељска,
Шарно цвеће — множина врлина.
A плодови — дела милосрђа,
Свеће сјајне — вера у молитве.
Што се мајци у слици објави,
У Петру се показа на јави.


РАСУЂИВАЊЕ

Ка год се пење Царству Христовоме, мора наилазити на препоне. Те препоне су и многобројне и разнолике. Нарочито су опасна лукавства демонска. Зато сваки ревнитељ духовног живота мора бити особито опрезан, и не примати сваку светлу појаву из онога света као појаву божанску. Да се и враг може јавити као ангел светлости, то доказује и живот св. муч. Јулијане. Када ова света девица лежаше у тамници, јави joj се враг у светлости ангелској и поче је саветовати, да принесе жртву идолима, да је мучитељ не би више мучио. Устрашена Јулијана упита: „Ко си ти?" Враг одговори: „Ангел сам Божји! Много се Бог o теби брине, зато ме и посла c поруком, да се покориш епарху, те да ти тело не буде мукама сатрвено; благ је Господ и опростиће ти то због немоћи твога израњављеног тела." Ужасну се мученица од ових речи и збуни се, па припаде c плачем на молитву Богу, да joj јави, ко је то што је говорио c њом. Тада joj дође глас c неба: „Храбри се, Јулијано, Ја сам c тобом, дајем ти власт и силу над оним који ти дође, и од њега самог узнаћеш ко је он." И ђаво би везан и приморан да призна, да је он онај исти, који Еву у Рају превари, који наговори Каина да убије Авеља, и Ирода да побије младенце витлејемске, и Јевреје да убију камењем Стефана, и Нерона да распне Петра стрмоглав a Павла да посече итд. И тако ова света девица, опасана силом Божјом, не даде се прелестити од злог духа, него га својом опрезношћу и топлом молитвом Богу победи.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам покајање Давидово и то:
1. како цар Давид не погреши докле би пастир и потчињени грађанин,
2. како згреши Богу као цар,
3. како одмах увиде свој грех, исповеди га и покаја се горко.


БЕСЕДА

о Илији пророку

Жив Господ сила, Бог Израиљев, пред којим стојим, неће бити ових година росе ни дажда докле ја не речем (I Цар, 17, 1)

Страшно звуче ове речи за свако смртно уво, јер их човек изговори, човек подобострасан нама (Јак. 5, 17). Ви се питате, браћо, како може смртан човек затворити небо и зауставити дажд. Но упитајте се како може смртан човек отворити небо и низвести дажд на суху земљу. А ми знамо, да и сада по молитви људи Бог отвара небо и даје дажд. Све што узиштете у молитви вјерујући, добићете, рекао је, Спаситељ наш (Мат. 21, 22). Као што је Мојсеј по живој вери и молитви чинио страшна чудеса у Мисиру и у пустињи; као што је Исус Навин зауставио ток сунца, тако је и пророк Божји Илија затварао и отварао небо, и низводио огањ с небеса, и чинио друга чудеса моћна и страшна, све вером и молитвом. Бог даде силу Илији да чини таква чудеса јер Илија ревноваше за славу Божју а не за славу своју. Ревновах веома за Господа Бога над војскама (I Цар. 19, 14). Ништа за себе није тражио овај човек Божји а све за Бога. Бог је њему био све: сва слава, сва сила, све благо. Зато га Бог венча славом неумрлом, силом страшном, и благом које не труне и мољци га не гризу. Зато и не допусти Бог, да Илија умре, него га узе на небо као и Еноха. Илија свети беше чисте душе као роса јутарња, целомудрена тела као дете, непорочна срца и ума као ангел Божји. Зато би и оста сасуд силе Божје. Зато чињаше чудеса онда и чини их данас.

О Господе Живи, Боже пророка Твога Илије, који си нас кроз крштење посинио благодаћу Твојом светом, зажежи и у нама веру и ревност пророка Твог светог. Теби слава и хвала вавек. Амин.
22. Децембар


1. Света великомученица Анастасија Узорешителница и други с њом. Ова славна јунакиња вере Христове роди се у Риму у дому сенаторском и богатом, од оца паганина и мајке хришћанке. Од ране младости прилепи се љубављу ка Господу Исусу, руковођена у науци Христовој неким благочестивим учитељем Хрисогоном. Приморана оцем Анастасија ступи у брак с неким незнабожачким властелином Публијем. Но, изговарајући се на женску болест, она никако не хте с њим ступити у телесне везе. Због тога је муж горко мучаше затвором и глађу. А још веће муке удари на њу, када дознаде, да она тајно одлази у тамнице хришћанским мученицима, односи им понуде, служи им, пере им ране, дреши узе њихове. Но Божјим Промислом би ослобођена од опаког мужа. Послан би Публије царем у Персију, па путујући морем, утону. Тада света Анастасија поче слободно служити мученим хришћанима и својим великим наследством тешити сиромахе делећи им милостињу. Једном цар Диоклецијан беше у граду Аквилеји, па нареди, да му доведу исповедника Христова Хрисогона. Овога праћаше на путу светог Анастасија. Хрисогону светом би одсечена глава по царевој заповести. Тада пострадаше и три сестре, Агапија, Хионија и Ирина (в. 16. април): прве две бачене у огањ, а трећа стрелом прострељена. Њихова тела узе света Анастасија, зави у бело платно и многим ароматима обложив, чесно сахрани. Потом Анастасија оде у Македонију, где помагаше страдалницима Христовим. Ту би распозната као хришћанка, због чега би ухваћена и вођена на саслушања и истјазања код разних судија. Желећи умрети за Христа љубљенога, Анастасија непрестано вапијаше у срцу к Њему. Некакав началник жречева Улпијан хтеде се похотљиво коснути тела свете Анастасије, но ослепе наједном и издахну. Осуђена на смрт глађу светог Анастасија прележа у тамници тридесет дана без хране, хранећи се једино сузама и молитвом. Потом стављена у лађу са још неколико хришћана да буде потопљена, но Бог је и од те смрти сачува. Најзад би над огњем привезана ногама и рукама за четири коца, те предаде Богу душу своју свету. Пострада и пресели се у Царство Христово 304. године.

2. Света мученица Теодотија с три детета. Оставши младом удовом с три чеда своја, Теодотија се сва предаде служби Богу и васпитању деце своје, у вери благочестивој. Код ње становаше света Анастасија, када беше у Македонији, и заједно с њом обилажаше узнике Христове по тамницама. Изведена на суд Теодотија дерзновено исповеда Христа Господа. Тада би послана антипату витинијском Никитију. Кад се један бестидни незнабожац хтеде дотаћи тела њеног, угледа наједанпут ангела Божјег крај ње, и би ударен од ангела. На смрт осуђена и у зажарену пећ бачена заједно са троје деце своје света Теодотија чесно сконча живот свој и пређе у Царство славе вечне.

(Житија Светих за данас)

Богу служи света дева
Анастасија,
Вером, надом и делима,
Богом се сија.
Мужа, славу и богатство
дева оставља,
И сужњима радо служи.
Бога прославља.
Узе дреши, ране мије.
мученицима;
Узе дреши, даре даје.
a не узима:
Ни од људи ни од земље
плату не тражи,
Христом Богом душу своју
и срце блажи.
Прође мука, оста слава
Анастасије.
C ангелима сад на небу
она ликује.


РАСУЂИВАЊЕ

Милостиви Бог често шаље утеху угодницима и угодницама Својим на земљи преко светитеља Својих из онога света. Пре свете Анастасије пострада за Христа света Теодотија. Потом Анастасија би вргнута у тесну и мрачну тамницу да у њој, по суду мучитеља, од глади сконча. За време од 30 дана тамновања њеног сваке joj сe ноћи јављаше света Теодотија из онога света и крепљаше је у њеном страдању. Пошто је Анастасија довољно питала и довољно чула од Теодотије, упита она ову једне ноћи, како то она њој да дође после смрти. Теодотија joj одговори, да је душама мученичким дата од Бога та нарочита благодат, да по растанку c овим светом могу долазити коме хоће ради давања поуке и утехе. Када се наврши 30 дана изведе мучитељ Анастасију из тамнице и зачуди се видећи је живу. Па онда је осуди, са још неколико других, на потопљење у море. Војници метнуше хришћане у једну малу лађицу, a они се вожаху у другој. Па када се извезоше на дубину, они провртеше ону лађицу, да би вода ушла и потопила осуђене. Тада се деси једна чудесна појава. Наиме: јави се света Теодотија на води и управи лађицу ка обали. И тако се сви на смрт осуђени спасоше c Анастасијом. Видевши ово чудо Божје, 120 незнабожаца одмах повероваше у Христа и крстише се.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам страдања Давидова због греха и то:
1. како наста беда у дому Давидову; један син уста против другог, и брат против сестре,
2. како Авесалом поведе рат против оца свога Давида,
3. како цео народ снађе беда због греха царевога.


БЕСЕДА

о Јову трпељивом

Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње (Јов. 1, 21)

Нека се не боји ничега праведник, браћо, све ће добро с њим бити. Цело Свето Писмо показује нам, да Бог не оставља праведника до краја. Пример Јова показује нам то јасно као сунце. Имаше Јов седам синова и три кћери, имаше богатство и поштовање међу људима, и пријатеље. И све то он изгуби за један дан. Он не заропта на Бога него паде на земљу и поклони се, и рече: го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се вратити онамо. Тада изгуби Јов и здравље, последње што имаде, а цело му тело, од темена до пета, покрише ране и гној. И сеђаше Јов на пепелу и уздизаше хвалу Богу. А жена га наговараше, да се одрекне Бога свога. Рече јој Јов праведни: кад смо добро примали од Бога, зар зло да не примимо?
Пријатељи га укореваху, да је грешан и горђаху се својом памећу и праведношћу пред њим, но Јов се смерно мољаше Богу, и трпељиво подношаше ране своје и несрећу своју. И данас бива као и онда, да кад нас снађе нека беда, суседи наши праве се паметнији и праведнији од нас. Но Бог Свемудри пусти све ове беде на Јова да куша не само Јова, слугу Свога, него и сроднике и пријатеље његове. Па кад се свак показа какав је, кад свак положи испит пред Богом, тада Бог свесилном десницом Својом поврати Јову и здравље и двојином онолико богатства колико му беше узео, и даде му опет седам синова и три кћери.

Ко има јаку веру, браћо, тај има и јасан вид духовни, да може видети прст Божји и у свом благовању и у свом страдању. Ко има јаку веру, има и велику трпељивост у страдању. Кад му Бог даје, он благодари, кад му Бог узима, он благосиља: да је благословено име Господње.

Господе Боже Јова многострадалнога и трпељивога, научи и нас благосиљати име Твоје у страдању нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.
23. Децембар


1. Светих десет мученика на Криту. Пострадаше за Христа Господа у време гоњења Декијева 250. године. Њихова су имена: Теодул, Сатурнин, Евпор, Геласије, Евникијан, Зотик, Помпије, Авгатопус, Василид и Еварест. Сви беху угледни и чесни грађани, најбољи међу најбољим. Када их изведоше на губилиште, они беху радосни веома, и препираху се, ко ће од њих први бити посечен, јер сваки жељаше први поћи ка Христу љубљеном. Потом се помолише: "Прости, Господе, слугама Твојим, и прими изливену крв нашу за нас, за сроднике наше и пријатеље и за све отечество, да се сви ослободе од таме незнања и Тебе познаду, истиниту светлост, о Царе вечни!" Посечени беху и у царство славе пређоше, да се радују вечно.

2. Свети Нифонт Чудотворац. Рођен у Пафлагонији, васпитан у Цариграду на двору неког војводе. Запавши у рђаво друштво, млади Нифонт се поквари и предаде многим гресима и пороцима. Због греха не могаше се ни Богу молити. Милошћу Свете Богородице враћен на пут правде, и замонашен. Имао безбројна виђења небеског света. Четири године водио тешку борбу с демоном, који му је непрестано шаптао: "Нема Бога! Нема Бога!" Но када му се јави сам Господ Исус као жив на икони, Нифонт задоби силу велику над злим дусима, и ослободи се тешких искушења. Толико је прозорљив био, да је виђао ангеле и демоне око људи исто као и људе, и познавао људске помисли. С ангелима је разговарао често, а с демонима се препирао. Сазидао цркву Пресветој Богородици у Цариграду, прикупио монахе и спасавао многе. Архиепископ александријски Александар по откривењу с неба посвети га за епископа града Констанције на Кипру. Беше у то време свети Нифонт већ стар, и управљавши добро црквом Божјом неко недуго време, пресели се у вечно Царство Христово. Пред смрт га посети свети Атанасије Велики, архиђакон цркве александријске, и виде му по смрти лице просветљено као сунце.

3. Преподобни Наум Чудотворац Охридски. Ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима словенским. Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. При повратку из Рима они се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан-данас краси ту обалу, - као што име свети Наум краси историју словенског Хришћанства - и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним. Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник. Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса и за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан-данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцељењима од тешких болести, понаособ лудила. Упокојио се у првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога (в. 20. јун).

(Житија Светих за данас)

Наум преподобни, апостол Словена,
Христовом светлошћу обасјан свецело,
Духом неколебљив као тврда стена,
Духу благодатном он покори тело.
Постом и молитвом и бденијем ноћним
Он очисти душу од опаких страсти,
Уподоби себе ангелима моћним.
И Бог му дарова од божанске власти:
Покори му Господ све силе природе
И демоне злобе, и тамне прелести,
Он за Христа доби људе и народе
Речју и чудесним лечењем болести.
Умро и неумро, грађанин небеса,
Свети Наум и сад на свет овај гледа,
И телом и духом он твори чудеса,
Народима и сад Христа проповеда.
O Науме свети, поносе Балкана.
Угодниче Божји, ангелима друже,
Велика ти сила од Бога је дана,
O помози свима, да Господу служе.


РАСУЂИВАЊЕ

Живећи још у телу, светитељи су имали велика откровења од Бога и визије небеских и паклених сила. Сва та њихова откровења и визије потврђују веру православну у свима учењима њеним. Светитељи су радост, радост велика вернима. Св. Нифонт видео је живу Богородицу, и живога Господа Христа у слави; виђао је исход душа људских из тела, и ангеле хранитеље појединих људи! На јави се разговарао c ангелима и препирао c демонима. Црква учи. да искрено покајање грешника ма и у последњем часу, спасава душу покајника. Св. Нифонт је видео душу једног самоубице како је ђаволи вуку у Ад. Анђео хранитељ те душе иђаше и горко плакаше. A та душа беше некога слуге, који изврши самоубиство зато што му господар беше немилостив, a он не хте отрпети до краја, да би спасен био.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Божју награду покајаном Давиду и то:
1. како Бог прослави покајаног Давида и даде му дар Духа Свог Светог, да састави чудесни Псалтир,
2. како Бог учини покајаног Давида родоначалником многих добрих царева и видовитих праведника,
3. како га учини Бог родоначалником по телу и самога Господа Исуса Христа.


БЕСЕДА

о Данилу пророку

А камен који сруши идола поста гора велика и напуни сву земљу (Дан. 2, 35)

Страдање, браћо, раслабљава карактер човека, раскош пак раслабљава га још више. Данила, човека Божјег, не може раслабити ни страдање ни раскош. Он оста исти у оба случаја; и у оба случаја он би подједнако весник Бога живог и јединог и видовити откривач Тајни Божјих. Он живљаше у раскоши царској, потом у јами лавовској. У оба та случаја он оста непромењен: у раскоши царској он пошћаше, а у лавовској јами не би гладан. Свога верног слугу награди Бог Свевишњи великим, великим даром пророчанства. Главни предмет његових прорицања јесте Христос Господ. Христос ће доћи и срушити идолопоклонство по свој земљи. Он ће напунити Собом сву земљу као никад нико од свих људи, обучених у тело. Он је тај коме ће се дати власт и слава и царство, да му служе сви народи и племена и језици. Велики пророк Божји Данил прорекао је и време, тачно време, доласка у свет Господа Исуса.

Како се морамо ми хришћани стидети овога Данила! Ми гледамо сва обећања у Христу испуњена, па ипак смо лабави у вери и христољубљу. А Данилу не беше све откривено што нама крштеним, па ипак он не одступи од Бога ниједанпут.

Господе Боже Данилов, укрепи нас, покај нас и помилуј. Теби слава и хвала вавек. Амин.
24. Децембар


1. Преподобна мученица Евгенија и други с њом. Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше извући Евгенију на телесни грех, и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који, дошавши у Александрију, тајно уби Филипа. Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију. Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави, и утеши је.

2. Преподобни Никола војвода. Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у блажено Царство Христа Господа.

(Житија Светих за данас)

Евгенија славна дева
Бога познала,
На службу се своме Богу
цела предала.
Времен живот жртвовала
вечном и трајном.
Срце своје обручила
Христу бескрајном.
Трпљењем je победила
злобу вражију.
И благодат задобила Евгенијо,
чудну, Божију.
C ангелима на небеси
Сад се радује,
Са свецима вечни празник
славно празнује.
Евгенијо, красна дево,
Бог те посвети,
Ти си сада и нас грешних
пред Богом сети.


РАСУЂИВАЊЕ

Победа над искушењем — победа је над смрћу. To доказује и један чудесан доживљај св. Николе војводе. Када овај војвода иђаше у војсци цара Никифора против Бугара, деси му се те заноћи у једној путној крчми. У крчмара беше ћерка девојка, која, занесена спољашњом красотом царског војводе, поче звати овога на грех. Никола је одби једном говорећи joj, да је то дело, на које га она зове, сатанско. Но бестидна девојка дође и други па и трећи пут у војводину собу и позиваше га на нечисто дело. Војвода је одби и други и трећи пут још одсудније саветујући је да чува девичанство своје, и не предаје ђаволу и тело своје и душу. Још joj на крају рече, да је он војник, и да иде у рат, пa je и недостојно и опасно по војника прљати се таквим неделом, које he Бога прогњевити a њега у сигурну смрт одвести. И тако овај богољубиви човек победи искушење. Сутрадан крете он c војском даље. Идуће ноћи виде он овакву визију: како он стоји на неком широком пољу, и види близу себе једнога силнога човека, како седи са претуреном десном ногом преко леве. Пред њима у пољу стајаху две војске једна према другој, грчка и бугарска. Онај силни човек рече му, да добро пази шта ће се сад збити. Никола гледаше и виде следеће: докле онај силни човек држаше десну ногу преко леве, дотле грчка војска побеђиваше бугарску војску, a када он промени став и претури леву ногу преко десне, тада навалише Бугари и страховито исекоше Грке. Онда онај силни човек приведе војводу ближе поклатој војсци грчкој. Цело поље беше покривено лешевима, и то све леш до леша. Само у средини тих лешева беше једно место празно, колико би једно тело људско могло заузети. Тада рече онај човек Николи: то место беше одређено за твоје тело, но како си ти прошле ноћи три пут победио ђаволско искушење, спасао си од смрти и тело своје и душу. To што виде Никола у ноћној визији, виде он тачно тако и на јави у време борбе. Грчка војска сва изгибе на бојном пољу, a Никола се врати дому жив, али не више у касарну него у — манастир.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам сабор (лик) праотаца, пророка и праведника на небесима и то:
1. како они пре Христа испунише закон Божји;
2. како они прорекоше Христа Господа, било речју, било сликом живота свога,
3. како сада ликују у Царству Христовом.


БЕСЕДА

о праведном Јосифу

Јосиф муж праведан... учини како му заповједи ангел Господњи (Матеја 1,19,24)

Треба се бојати Бога више него људи, и треба слушати Бога више него људе. То је наук живота праведнога Јосифа, сродника и заштитника Свете Деве Марије. Он живљаше на прекрету између закона и благодати, и беше веран закону, док се не јави благодат; а кад се јави нова благодат Божија, он поста веран благодати. Послушан слову закона он хтеде отерати Свету Деву, кад ова заче у пречистом телу своме Спаситеља света,но кад му ангел Божији јави, да је Марија зачела од Духа светога, он се трже од своје намере, и не отера је него учини како му заповеди ангел Господњи. Он не расуђиваше ништа од себе него слушаше вољу Божију. Зато га удостоји Господ славе велике и на земљи и на небу. Тихо о тајно он послужи Богу, а Бог га прослави јавно. И не само да се он удостоји царства Божијег, него и синови и кћери. Који би отац желео нешто више него да му син буде апостол Христов? А Јосиф имаше два сина апостола. Тако Бог прославља оне, који се Њега боје и Њега слушају.
О Господе велики, Боже праведнога Јосифа, помози и нама грешнима правду твоју љубити и Тебе се јединога бојати, Теби слава и хвала вавек. Амин.
25. Децембар


1. Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. "А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.

(Житија Светих за данас)

Из љубави жарке Ти сe c неба спусти,
Из вечне красоте у ругобу муке,
Из вечне светлости у мрак злобни, густи,
Дављеним у греху пружи свете руке.
Зачуди се небо, земља затресе се:
Добро дошо, Христе! Људи, радујте се!
Из љубави жарке, којом свет сотвори,
Ко роб се понизи, да робље одрешиш,
Да обновиш кућу што Адам разори,
Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.
Љубав не зна страха нити понижења.
Добро дошо Христе, Владико спасења!
Из љубави жарке, Царе свих красота,
Ти остави блесак красних херувима,
У пећину сиђе људскога живота
C буктињом и миром очајним људима.
Устраши се земља: како да Т' одржи?
Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!
Девица прекрасна давно Ти се нада,
Земља Ти ју диже да се кроз њу спустиш
C високог престола, из небеског града,
Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.
O девице света, кадилнице златна,
Слава ти и хвала, мати благодатна!


РАСУЂИВАЊЕ

Господу Исусу рођеном у Витлејему најпре се поклонише пастири и мудраци (звездари) c Истока, дакле, најпростији и најмудрији овога света. И дан-данас најискреније се клањају Господу Исусу, Богу и Спасу, најпростији и најмудрији овога света. Покварена простота и полуучена мудрост вазда су били непријатељи Христова Божанства и Његовог Јеванђеља. Но ко су били ови мудраци c Истока? Ово питање је нарочито проучавао св. Димитрије Ростовски. Он тврди, да су они били цареви неких мањих области или појединих градова у Персији, Арабији и Мисиру. У исто време били су они велики учењаци у звездарству (астрономији). Њима се јавила она чудесна звезда, која је наговештавала рођење Новога Цара. По св. Димитрију та се звезда њима јавила на девет месеци пре рођења Господа Исуса, тј. у време зачећа Пресвете Богородице. To време од девет месеци они су провели у проучавању те звезде, у припремању за пут и у путовању. Стигли су у Витлејем ускоро по рођењу Спаситеља света. Један од њих звао се Мелхиор. Он је био стар, сед, са дугом белом косом и брадом. Он принесе Господу на дар злато. Други се звао Гаспар; лица црвена, млад и без браде. Он принесе Господу на дар ливан. Трећи се звао Валтазар, лицем црн и врло брадат. Он принесе Господу на дар измирну. Њихова тела по смрти пренета су у Цариград, из Цариграда у Милано, a из Милана у Келн. Могло би се још додати, да су ова тројица мудраца били представници три главне pace људске, које су произашле од Нојевих синова: Сима, Хама и Јафета. Персијанац је представљао Јафетите, Арабљанин Семите a Мисирац Хамите. Тако да се може рећи: кроз њих тројицу цео род људски поклонио се ваплоћеном Господу и Богу нашему.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам красоту душе Пресвете Богородице и то:
1. како душа њена беше светла и непорочна,
2. како душа њена беше испуњена тишином од вере и наде у Бога,
3. како душа њена беше испуњена благоуханим мирисом од молитава.


БЕСЕДА

о рођењу Господа Сина Божијег
Изађох од оца и дођох на свијет (Јов. 16,28)

Син Божији јединородни, браћо, рођен у вечности од Оца без матере, роди се у времену од матере без оца. Оно прво рођење недокучена је тајна Свете Тројице у вечности, ово друго недокучена је тајна силе и човекољубља Божијег у времену. Највећа тајна у времену одговара највећој тајни у вечности. Не улазећи с маленом свећом нашега разума у ову највећу тајну, задовољимо се, браћо, сазнањем, да је наше спасење потекло не од човека и не од земље него од највиших висина божанскога невидљивог света. Толика је милост Божија и толико је достојанство човеково, да је сам Бог Син спустио се из вечности у време, с неба на земљу, с престола славе у пећину овчарску, само да људе спасе, од греха очисти, и у Рај поврати. Изађох од оца, где имадох све, и дођох на свет, који ми не може ништа дати. У пећини се роди Господ, да покаже, да је цео свет једна тамна пећина, коју само Он једини може осветлити. У Витлејему се роди Господ – а Витлејем значи дом хлеба- да покаже, да је Он једини хлеб живота, достојан правих људи.

О Господе Исусе, превечни Сине Бога Живога, и Сине Деве Марије, осветли нас и нахрани нас Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61
Референтни URL