Погледи форум

Пуна Верзија: Занимљивости из српске историје
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Да ли сте знали ове чињенице из српске историје?



-Да је на краљевској свадби југословенског краља Александра I Карађорђевића и румунске принцезе Марије 8. јуна 1922. након свадбеног ручка нестала половина кашика, виљушака и ножева тако да је после тога на двору решено да се свечани обеди са толиким бројем званица у будућности избегавају.

-Да је у српској историји први пут титулу вожда понео Свети Сава као „вожд отачаства на благоверије“ почетком 13. века, а последњи вожд је био Ђорђе Стратимировић, вођа српских револуционара у Угарској 1848. године

-Да је бивши краљ Србије, Милан Обреновић, по својој жељи сахрањен у фрушкогорском манастиру Крушедол на територији Аустроугарске, а да је трошкове спровода платио цар Франц Јозеф.

-Да се Карађорђе 1817. вратио у Србију преко Русије и Аустрије кроз које је путовао са лажним руским пасошем који је гласио на име Анастасија Николића.

-Да је Свети Сава је установљен као школска слава на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу 2. јануара 1840. године одлуком Совјета Књажевства Србског и исте године прослављан у Крагујевцу и Београду.

-Да је краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) током своје дуге владе користио разнородне ратнике- најамнике: Кумане, Турке, Осете и Латине из Италије.

-Да је проти Матеји Ненадовићу као узор за први закон устаничке Србије послужила Крмчија светога Саве?

-Да се црногорски кнез Данило Петровић 1852. оженио са својом изабраницом Даринком Квекић под ведрим небом будући да тада на Цетињу није било здања које је могло да прими 3000 званица.

-Да је председник владе Кнежевине Србије, Илија Гарашанин, морао је да се задужи код капетана Мише Анастасијевића како би ишколовао своја два сина.

-Да је Вук Караџић 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу, али да је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије.

-Да је кнез Михаило Обреновић 1839. примио Карађорђевог сина, будућег кнеза Александра Карађорђевића, за свог ађутанта.


деспот Стефан Лазаревић
-Да је деспот Стефан Лазаревић (1389—1427) проглашен за свеца 500 година после своје смрти 19. јула 1927. године.

-Да је наследник кнеза Милоша, кнез Милан Обреновић II, владао свега 25 дана, тј. од 13. јуна до 8. јула 1839. године када је умро од туберкулозе.

-Да је краљ Милан Обреновић наложио да се метак, који га је промашио у београдској Саборној цркви током Илкиног атентата 1882, обложи рубинима и брилијантима и да му се од тог зрна олова направи игла за крaвату.

-Да се у војску Кнежевине Србије шајкашка капа тј. шајкача уведена 1870. и да је потом све до краја 19. века било силом потребно терати прост народ да скине фес и носи шајкачу.

-Да је цетињски митрополит Петар II Петровић Његош учио да плива током својих боравака у Прчању 1844. и Перасту 1845. године.

-Да су у периоду од обнове Пећке патријаршије 1557. до 1587. за патријархе бирани рођаци османског великог везира Мехмед-паше Соколовића и то овим редом: Макарије (1557—1574), Антоније (1574—1575) и Герасим (1575—1587).

-Да је Кнежевина Црна Гора почела да кује сопствени новац 1906. године, и то прво ситан новац од бакра и никла.

-Да је Љубомир Ковачевић, чувени српски историчар, био једини српски министар чији је син погинуо у Балканским ратовима? У складу са овом чињеницом парадоксално звучи оптужба романтичарских и неоромантичарских историчара о издаји српског народа коју Ковачевићу приписују.

-Да је Дубровник био место азила за многе истакнуте личности средњовековне историје Балкaна? Наиме у њему су, услед политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав (1234) и Владислав (1243), ћерка краља Драгутина и босанска краљица Јелисавета са синовима, ћерка краља Милутина и збачена бугарска царица Ана (1337—1346), деспот Ђурађ Бранковић (1440—1441), удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, две последње босанске краљице Катарина и Јелена (1463) и синови херцега од Светог Саве Влатко и Владислав. Због овога у народу је настала изрека која је забележена већ око 1440. године: ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.

-Да је према одредбама Рударског законика деспота Стефана Лазаревића (1389—1427) удатим женама било забрањено да продају хлеб, со и воће? Ове делатности су биле резервисане само за удовице које су се на тај начин издржавале.

-Да је новац српског краља Стефана Радослава (1228—1234) највероватније кован у Солуну, престоници његовог таста Теодора I Анђела, епирског деспота и солунског цара.

-Да се реликвијар који је припадао српском великашу деспоту Томи Прељубовићу (убијен 1384) и његовој супрузи Марији, ћерки Душановог полубрата Симеона, данас чува у градској катедрали у шпанском граду Куенка.

-Да је влада радикала Николе Узуновића 1926. пала после само недељу дана (8.-15. април) пошто јој је подршку ускратила Хрватска сељачка странка Стјепана Радића.


-Да је кнез Михаило Обреновић за Вукову збирку народних приповедака записао бајку Чардак ни на небу ни на земљи онако како ју је слушао од својих дадиља.

-Да је цариник Теодор Радичевић, отац познатог песника Бранка Радичевића, превео на српски језик Шилерово дело Виљем Тел.

-Да је фудбалска репрезентација Југославије на Прво светско првенство у фудбалу које је било одржано у Уругвају 1930. године путовала поштанским бродом пуних 18 дана.

-Да је Исидора Секулић, српска књижевница, према Дејану Медаковићу, одбила да потпише Апел српском народу (документ из августа 1941. године којим је српска елита требало да подржи колаборационистичку владу) са образложењем да је у питању политички документ и да она, пошто жене у Србији немају политичка права, не може да потпише документ политичке садржине.

-Да се почетни фрагмент повеље деспота Ђурђа Бранковића манастиру Лаври на Светој гори из 1452. године сматрао изгубљеним све док га Михаило Ласкарис није пронашао у ћелији једног монаха где је коришћен као омот за рукописе.

-Да је у Београду 1929. године живело 126.315 мушкараца према 99.755 жена? Ова разлика била је посебно изразита у Топчидеру где је на 4.987 мушкараца долазила 671 жена. Ово се тумачи чињеницом да је добар део становништва долазио у Београд на рад док породице нису водили са собом што је била битна карактеристика београдксе демографије између два светска рата.

-Да је у Југославији 1935. године удео жена међу запосленима износио 30% што је било више него у САД, Норвешкој или Италији. Ово се тумачи као последица економске кризе и растућом потребом за слабоквалификованом и изузетно слабо плаћеном радном снагом.

-Да је прва књига коју је издала Матица српска био роман Касија царица, Милована Видаковића.

-Да је Вук Стефановић Караџић у толикој мери инсистирао да у Српски речник уђу само оне речи присутне у живом народном говору да у њега није унео реч предговор којом је насловио увод у дело али ни реч рјечник како је цело дело насловљено.

-Да је кнез Милош Обреновић приликом посете Истанбулу 1835. од султана, у знак поверења, добио на поклон шест топова.

-Да је српски принц Константин Бодин, син краља Михаила Војислављевића, када су га Византинци заробили 1075. привремено интерниран чак у Антиохију у Сирији.

-Да се Милош Обреновић, син Јеврема Обреновића, лажно представљао као свој стриц књаз Милош у чије се име задуживао широм Европе.

-Да је Светозар Милетић после издавања Туцинданског чланка 1860. године био толико популаран међу Србимада је на једној слици српских владара издатој у Новом Саду исте године цар Стефан Душан био приказан сабрковима и брадом по узору на Милетићеве.

-Да је у средњовековној Будви син који би се оженио против воље родитеља могао у складу са законским одредбама да буде истеран из куће.

-Да је квалитетан дуван, шверцован у Краљевину СХС из Елбасана (Албанија) називан качак што је био термин којим су означавани албански одметници. Иначе због државног монопола у Краљевини СХС кријумчарење дувана je представљало уносан допунски приход у пограничним подручјима.

-Да је након изумирања династије Бранковић, угарски краљ Владислав II 1504. доделио титулу српског деспота хрватском великашу Иванишу Бериславићу.

-Да је једини српски монарх 19. и 20. века који је крунисан и миропомазан био краљ Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Петар I Карађорђевић (1903—1921)?


Kнегиња Љубица, супруга књаза Милоша Обреновића
-Да је кнегиња Љубица, супруга књаза Милоша Обреновића у нападу љубоморе пуцала из кубуре и убила младу Петрију, једну од многобројних Милошевих љубавница? Од Милошевог беса спасла ју је једино чињеница да је у том моменту била трудна.

-Да је један брод 1955. године требало да тајно превезе 300 египатских официра и војника у Пољску преко југословенских лука на Јадрану, али да је тајност целе операције искомпромитована зато што је приликом уласка у луку брод испалио почасне плотуне, што је неизбежно привукло пажњу?

-Да су се Никола Пашић и Стјепан Радић, најистакнутији политички лидери Срба, односно Хрвата, лично састали тек 1925. године, пуних седам година по формирању Краљевине СХС.

-Да је кнез Милош Обренвић био једини хришћански владар у оквиру Османског царства који је успео да добије право наследности владарског достојанства? Наиме, ово право су, поред владара из Османске династије, у Османском царству имала само још два владара муслиманске вероисповести: нешто пре Милоша добили су је владари Туниса, а нешто касније, после српског кнеза, добили су га и египатски владари.

-Да су порођају краљице Наталије Обреновић присуствовали председник владе Стевча Михаиловић, министар иностраних дела Јован Ристић и митрополит Михаило? После рођења Александра Обреновића 14. августа 1876. године у осам ујутро, одржана је седница Владе на којој је објављено његово рођење и то да се има сматрати престолонаследником.

-Да се српски цар Стефан Урош IV Душан на појединим повељама које је издавао на грчком и латинском потписивао на старосрпском језику и ћириличним писмом.
10 интересантних чињеница из српске историје



Српска историја обилује бурним догађајима и скоро сваки Србин воли да је предочи странцима, или сматра себе историјски поткованим за дуге расправе на тему историје нашег народа. Ипак, неке чињенице су и до данас чудне или „искривљене“ а текст пред Вама указује управо на такве нелогичности, односно на интересантне детаље.


1. Карло Велики је у 9. веку издао јасну наредбу: Ако Чеси нападну његово Франачко царство да се дигне трећина војске. Али ако нападну Срби, да се дигне цела војска.


2. На комеморацији Николи Тесли у Неw Yорку по његовој жељи свирана је српска родољубна песма Тамо далеко. Говорио је градоначелник Њујорка, Фјорело ла Гвардија а све преносио Радио New York. Теслини посмртни остаци су касније пренети у Београд.





3. У Скадарлији је тридесетих година прошлог века професор Велике школе Ђорђе П. Јовановић пронашао лобању „Београдског неандерталца“. Први „Београђанин“ је дакле живео пре далеких 40 – 70.000 година.
[Слика: 3435812050fe62e3ce9ea789497187_orig.jpg]


4. Римски бунар на Калемегдану заправо није римски него аустријски и зидан је од 1717. до 1731. године, а дубок је 51 метар. Као и цела тврђава био је право технолошко чудо за то време.
[Слика: 74745_070121s3_f.jpg?ver=1277905187]


5. Мошти Светог Саве нису спаљене на Врачару него на Ташмајдану, отприлике тамо где се данас налази ресторан „Последња шанса“ а који је у то доба називан Чупина умка.
[Слика: TeEvJXL.jpg]


6. Вук Караџић је 1861. године именован почасним грађанином Загреба, а Повеља је из поштовања према српском великану написана на нашој ћирилици!
[Слика: images?q=tbn:ANd9GcQTE5rpBBiIPjUau6T3HE1...C8HWh5xG9Q]



7. Београдску мумију је 1888. године Хаџи Павле Риђички поклонио Народном музеју у Београду. Мумификоване остатке египатског свештеника Несмина, старе 2.300 година је Риђички купио на свом путовању у Египту. Није украдена или отета!
[Слика: 821968727505c79edf0497886256403_orig.jpg]


8. У Првом светском рату, Србија је била окупирана, влада измештена а краљ у избеглиштву, али вредност српског динара је све време остала стабилна а курс непромењен – 88 франака за 100 динара.
[Слика: Jw7VtGS.jpg]


9. Осамнаест дугих дана српски војници су у Првом светском рату покушавали да освоје Кајмакчалан од Бугара и на крају успели, преузимајући важно стратешко место. Осматрачница српске Врховне команде је после рата пренесена у Пионирски парк испред Народне скупштине где и данас поносно стоји.
[Слика: 6zcZDRt.jpg]


10. Србија је прва земља која је у Европи после Француске укинула феудализам. Сретенски устав из 1835. године је био толико либералан да је Аустрија тражила његово хитно укидање а руски амбасадор га је погрдно назвао „француским семеном на Балкану“.
[Слика: vvtxzzj.jpg]


Бонус:

11. У холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви се налази табла са натписом: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године“. Постављена је у знак сећања на признање које је ова организација доделила српском Црвеном крсту за помоћ Бугарској, земљи са којом је Србија била у рату.

[Слика: 120220131.jpg]
(26-08-2013 10:17 PM)Бранке Пише: [ -> ]Да ли сте знали ове чињенице из српске историје?
-Да је председник владе Кнежевине Србије, Илија Гарашанин, морао је да се задужи код капетана Мише Анастасијевића како би ишколовао своја два сина.
Зато што су тада политичари живели само од својих плата.
Гарашанин није имао пара да врати дуг, па је понудио кућу, тј. да прода кућу па да од тих пара врати дуг. Тада му је Анастасијевић отписао дуг.
Kрстионицa кнеза Вишеслава, првог српског кнеза, у Далмацији.

Крстионица је начињена за време кнеза Вишеслава, српског владара са почетка 9. столећа забележеног у DAI(де администрандо империо).

[Слика: krstionica_viseslava2.jpg]
Данас ову крстионицу својатају Хрвати.
(20-12-2013 02:29 AM)Милан Бабић Пише: [ -> ]Kрстионицa кнеза Вишеслава, првог српског кнеза, у Далмацији.
...
Данас ову крстионицу својатају Хрвати.

Ко прије дјевојци њему Крстионица.
Крвати сумњају да су Илири, а ми знамо да нисмо - доказано.
Види се рад пољских мочвараца, на први поглед.

И шта ће Српству ова стара ишарана каменчина, кад имамо датум преговора са ЕУ?

Колка је цена у еврима?
Ако га дамо крватима, можда нас пусте у ЕУ преко везе?

хихихи
Сербинум је био антички римски град у провинцији Панонији. Налазио се на подручју данашње Градишке у Републици Српској. Град је био раскрсница два магистрална римска пута и средиште савске римске флоте.

Карта са вики

[Слика: Pannonia02.png]

Насеље Сербинум помиње се у историјским изворима од 2. до 7. века нове ере, и то овим редоследом:
У Птолемејевој географији из 2. века, помиње се и на карти је убележено место Serbinon или Serbinum, које се налазило испод планина Biblia ore (или Biblini montes или Beby m.), које су, према тумачењу мађарских научника, Козара и Грмеч.
У делу Itinerarium Antonini из 2-3. века, забележен је назив Servitium.
На карти званој Tabula Peutingeriana из 4. века, уписан је назив Seruitio.
У делу Notitia dignitatum из око 400. године уписан је назив Servitii.
У делу Anonymi Ravennatis Cosmographia из 7-8. века уписан је назив Serbitium.
Сви наведени облици (Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium), односе се на једно место, а то је по научницима данашња Градишка.

више на:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D0%B5%...1%83%D0%BC
(21-12-2013 09:57 PM)Лепи Бора Пише: [ -> ]Крвати сумњају да су Илири, а ми знамо да нисмо - доказано.
Види се рад пољских мочвараца, на први поглед.

Нађи овакву плетеницу на било ком Илирском "раду".
ДВОГЛАВИ ОРАО У БОСНИ

Бобовац, Котроманићи

[Слика: pecatt.jpg]

[Слика: ukras_bobovac43.png]

[Слика: ukras_bobovac40.png]

Велики двоглави орао

[Слика: Kral_2890.jpg]

Грб Републике Српске

[Слика: grb_rs.gif]

Нектар

(23-12-2013 04:06 PM)Громовник Пише: [ -> ]
(21-12-2013 09:57 PM)Лепи Бора Пише: [ -> ]Крвати сумњају да су Илири, а ми знамо да нисмо - доказано.
Види се рад пољских мочвараца, на први поглед.

Нађи овакву плетеницу на било ком Илирском "раду".

А има ли ових плетеница на стећцима?Нисам провјеравао док ово пишем....са'ћу...
(23-12-2013 09:35 PM)Нектар Пише: [ -> ]
(23-12-2013 04:06 PM)Громовник Пише: [ -> ]Нађи овакву плетеницу на било ком Илирском "раду".

А има ли ових плетеница на стећцима?Нисам провјеравао док ово пишем....са'ћу...

А НеееееЕЕЕ!

Ко је још виђео Илирске плетенице, Ђе то има?
Ђе међ Илирима шарган - немогуће!
То дојде овђе, а на прљавим и вашљивим вуненим чарапама мочварлија.

Зато сам и рекао, ми знамо да нисмо Илири.

Кад ти кажем ја, да сам будала, немој имати сумње. Пилот
(23-12-2013 09:35 PM)Нектар Пише: [ -> ]
(23-12-2013 04:06 PM)Громовник Пише: [ -> ]
(21-12-2013 09:57 PM)Лепи Бора Пише: [ -> ]Крвати сумњају да су Илири, а ми знамо да нисмо - доказано.
Види се рад пољских мочвараца, на први поглед.

Нађи овакву плетеницу на било ком Илирском "раду".

А има ли ових плетеница на стећцима?Нисам провјеравао док ово пишем....са'ћу...

Ово су примери ране Словенске уметности.
Цитат:Pečat srpskog kneza Strojimira
Ministarstvo kulture kupilo je pečat, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad, za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula

BEOGRAD - Srbija je dobila "novo" najstarije obeležje svoje državnosti - pečat srpskog kneza Strojimira iz devetog veka, koji je dokaz o postojanju srpske države pomerio za tri stoleća unazad.Ministarstvo kulture kupilo je pečat kneza Strojimira za skoro 20.000 evra, na aukciji u Minhenu 11. jula. Za postojanje ovog vrednog predmeta, za koji niko iz Srbije nije znao ni da postoji i koji je bio u privatnom vlasništvu, naši kolekcionari saznali su od svojih ruskih kolega.

Inače, najstarija materijalna svedočanstva, koja Srbija poseduje i koja svedoče o njenoj državnosti, bila su dokumenta ostala od vladara iz loze Nemanjića, koja datiraju iz dvanaestog veka.

- Imali smo poteškoća da dođemo do ovog najstarijeg sačuvanog obeležja srpske državnosti. Kataloška cena pečata najpre je bila 6.500 evra. Međutim, Bugari, kojima je iz istorijskih razloga ovaj pečat veoma značajan, ponudili su 15.000 evra da taj predmet uopšte ne bude na aukciji toga dana. Srećom, naš konzulat iz Minhena izdejstvovao je da tako ne bude i kupili smo pečat za 16.000 evra. Uračunavanjem provizije aukcijske kuće, koja je posredovala, dolazak do ovog značajnog predmeta za našu istoriju i kulturu koštao nas je skoro 20.000 evra. To je mala cena ako imamo u vidu koliki značaj ima ovaj pečat za srpsku istoriju - kaže za Glas ministar kulture Dragan Kojadinović.
Našoj javnosti će za nekoliko dana biti prikazan ovaj pečat i objašnjen njegov istorijski i kulturni značaj.

- Voleo bih da predstavljanju prisustvuju i predsednik i premijer Boris Tadić i Vojislav Koštunica i šef diplomatije Vuk Drašković. Pečat ćemo čuvati u Istorijskom muzeju Srbije, koji će biti premešten u Vlajkovićevu ulicu - objašnjava Kojadinović.
Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu, u materijalu koji je poslat premijeru Srbije, objašnjava da je knez Strojimir bio sin srpskog kneza Vlastimira, koji je vladao sredinom devetog veka, i jedan od trojice braće koji su podelili Srbiju i njome vladali. Strojimira i brata Gojnika, zatim je proterao u Bugarsku najstariji brat Mutimir, koji je vladao Srbijom do 892. godine. Knez Strojimir je i direktni potomak kneza koji je oko 610-640 godine predvodio Srbe u seobi iz takozvane bele Srbije, odnosno današnje Poljske, Slovačke i Ukrajine. Takođe, on je bio i deda kneza Časlava, koji je vladao Srbijom od 927. do posle 950. godine.

"Dakle, knez-vlasnik ovog pečata je pripadao najstarijoj poznatoj dinastiji srpskih vladara. Nije isključeno da od iste dinastije potiču i potonje dinastije Vojislavića, velikih župana, pa i samih Nemanjića", piše u objašnjenju koje je prosleđeno Koštunici.

DELO VIZANTIJSKIH ZLATARA IZ ATINE, SOLUNA ILI CARIGRADA

Profesor Janković objašnjava i da su pečat, verovatno, sačinili vizantijski zlatari iz Atine, Soluna ili Carigrada, što svedoči o političkim vezama Srbije sa Carstvom, koje su bile važne zbog sukoba s Bugarima. Postojanje pečata dokazuje da je srpski knez imao pridvorsku kancelariju, arhiv i administraciju koja prati državu. Knez je, očigledno, bio hrišćanin, kao i njegovi preci.
"Dakle, ovaj pečat je jednak otkriću rukopisa devetog veka (a nema ih sačuvanih pre 12. veka) ili svedočanstvu o državi (kao neki natpis u kamenu, kakvi su kod Slovena poznati samo kod Hrvata i Srba, pisani latinski)", zaključuje profesor Janković.

BOŽE, POMOZI SRBIJI

Pečat kneza Strojimira je zlatan, težine 15,64 grama, visok je 1, 9 centimetara, kupastog oblika i sa alkom na vrhu. Ima kružno natpisno polje sa krstom, oko koga je grčki natpis "Bože, pomozi Srbiji ".

[Слика: Vlastimirovici.jpg]


http://www.berza-antikviteta.com/index.php?s=v&vbr=1
[Слика: pecatsrpskogknezastroji.png]

[Слика: pecat.jpg]
Цитат:Dr Đorđe Janković, predsednik Srpskog arheološkog društva i šef Katedre za nacionalnu arheologiju Srednjeg veka Filozofskog fakulteta u Beogradu,

Због оваквих открића је и добио шут карту . . .

Није српска историја,али је занимљиво . . .

НЕПОЗНАТА ИСТОРИЈА РУСИЈЕ: Сећање на тенковски батаљон ”Дмитриј Донски”

[Слика: odred-dimitri-donski-2.jpg]

Крајем 1943, у периоду у коме је још увек много крви морало бити проливено и храбрости показано како би се уништило зло нацистичке ратне машинерије, Руска православна црква донирала је око 8 милиона рубаља (од чега је око 2 милиона сакупљено заслугама верника) како би опремила један тенковски батаљон Црвене армије.

Батаљон је носио име руског националног хероја, Дмитрија Донског, првог велможе који је устао против монголске власти у Русији.

[Слика: posada-dimitri-donski.jpg]

Акција прикупљања средстава за формирање тенковског батаљона Руске православне цркве почела је још 30. децембра 1942, када је патријарх московски Сергије позвао епископе, свештенике и парохијске заједнице да ”осим молитвама узму учешће у подвигу победе и донацијама за формирање тенковског батаљона који би носио име Дмитрија Донског”. 7. марта 1944, неких 5 километара северозападно од Туле, 40 купљених тенкова предато је Црвеној армији, и то Првој гардијској тенковској армији. На свечаности која је том приликом одржана присуствовао је и митрополит крутицки и коломенски Николај, што се сматра првим јавним сусретом црквених званичника са официрима и војницима Црвене армије.

[Слика: dimitri-donski-5.jpg]

Он се тада обратио совјетским тенкистима следећим речима:”Терајте омраженог непријатеља из наше Велике Русије! Нека вас славно име Дмитирја Донског води у битку за свету руску земљу! Напред, к победи, браћо војници!” Пут ка победи, за ову јединицу, почео је већ у ноћи 23. на 24. март 1944, када се први пут сударила са непријатељем код Умана у Украјини.

[Слика: Dimitri-Donski.jpg]

Тенковски батаљон Дмитриј Донски је био једна од првих оклопних формација Црвене армије која је добила модернизоване тенкове типа Т-34-85 (конкретно поседовала их је 19), а њен главни адут били су тенкови ОТ-34, што је верзија Т-34 са монтираним бацачем пламена (њих је јединица поседовала 21). Батаљон је изразито успешно војевао и показао се достојним имена јунака које носио.

[Слика: slika-dimitri-donski.jpg]

Процењује се да је јединица у само прва два месеца борби ликвидирала око 1400 хитлероваца, уништила и онеспособила 40 топова, стотинак митраљеских гнезда, 38 тенкова, 17 оклопних возила и око 100 других возила. Након завршетка Другог светског рата тенкови ове јединице нашли су се у музејима Москве, Лењинграда и Туле.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22
Референтни URL