Погледи форум

Пуна Верзија: Српска традиционална музика
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.




RATKO I RADIŠA TEOFILOVIĆ

[Слика: Ratko_i_Radisa_Teofilovic_(1966).jpg]

Naša dužnost je da u Srbiji, našem izvoru i izboru,
budemo posrednici između prošlog i sadašnjeg vremena,
kroz pra zvuk koji svi nosimo negde duboko u sebi.
Teofilovići


"Braća Teofilovići su rodom iz Čačka, grada u čijoj okolini se čuvaju stare tradicije narodnog melosa. Blizanci Ratko i Radiša su izuzetni izvođači srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaestogodišnjeg rada pošlo im je za rukom da razreše "misterij drugog glasa", i time su našli davno izgubljenu harmoniju u tradicionalnom pevanju. Njihova muzika oživljava dvovekovno muzičko nasleđe i odražava duh cele balkanske regije. Od 1998. godine Ratko i Radiša imaju neprekidan uspeh... Svuda su očarali publiku, i uvereni smo da njihovo prisustvo ima istaknuti značaj za kulturno približavanje naših zemalja."


Blizanci Teofilovići, Ratko i Radiša, jedinstveni su izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Tokom petnaest godina priprema — pre nego što su se odlučili da prekinu tišinu i stupe na svetsku etnomuzičku scenu — uspeli su, između ostalog, da reše "misteriju drugog glasa" i pronađu dugo izgubljene harmonije tradicionalnog pevanja. Njihov debi album "Čuvari sna", objavljen 1998, prvi je u nizu od četiri CD-a koji čine inicijalni ciklus.

Teofilovići su prve snimke za Radio Beograd načinili 1994 — do danas su snimili preko četrdeset pesama, od koji se petnaest našlo na albumu "Čuvari sna". Nastupali su na mnogim festivalima i muzičkim smotrama u zemlji, a maja 1997. predstavljali su Jugoslaviju na etno-festivalu u Trondhajmu, Norveška, u organizaciji evropske RTV asocijacije CIROM. Jula 1998. učestvovali su na etno-festivalu u Sloveniji, a avgusta 1999. bili su gosti etno-kampa u Skoplju, Makedonija. Učešće na koncertu Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića oktobra 1999. propraćeno je ovacijama publike — zajednička verzija standarda "Kaleš bre Anđo", izvedena tom prilikom, spada u onu najređu vrstu pozitivnih koncertnih ekscesa, koji se kasnije dugo pamte i prepričavaju. Njihovi koncerti u beogradskom Domu omladine 4. i 5. novembra 1999. pretvorili su se u istinski trijumf i jedan od događaja sezone. Početkom decembra sa izuzetnim uspehom učestvovali su na Džez festivalu u Kanjiži. Krajem jula 2000. imali su seriju nastupa na međunarodnom festivalu "Wasshoi 2000" u Osaki, Japan, gde su učestvovali kao zvanični predstavnici Jugoslavije. Kao gosti na njihovim naspupima pojavljuju se vanserijski izvođači na tradicionalnim instrumentima Žorž Grujić (gajde, rog, duduk, kaval) i Dušan Đukić (tapan, udaraljke).

Muzika Teofilovića sažima više od dva veka tradicionalnog muzičkog nasleđa i evocira duh celokupnog regiona. Mnoge od pesama koje Radiša i Ratko izvode bile su skrivene duboko u kolektivnom pamćenju naroda, mnoge druge pesme sasvim zaboravljene, ili sačuvane samo u fragmentima. Teofilovići su tragali za njima, pronalazili ih i vraćali u život, darujući im ponovo izvorna značenja i emocije, ali obogaćene visoko individualizovanim umetničkim pristupom i savremenim uticajima. Aranžmani i interpretacije odišu dubokim poštovanjem ne samo prema prošlosti, već i sadašnjosti i, naravno, budućnosti i nikoga, zaista nikoga, ne ostavljaju ravnodušnim.

Ako želite i umete, vi takođe možete postati deo njihove magije. Onda ćete moći da podelite tajnu i sa drugima: da negde u drevnim i mističnim balkanskim prostranstvima dva čoveka pevaju kao jedan, čuvajući od zaborava zajednički, neprocenjivi san.

Фотографија и текст преузети: http://www.teofilovici.rs
[Слика: Slobodan_Trkulja_(1977).jpg]

Цитат:Слободан Тркуља (Оџаци, 29. мај 1977) српски је музичар, инструменталиста, композитор и певач грленог и византијског стила.

Тркуља са својим саставом „Балканополис“ изводи музику инспирисану традицијом Србије и Балкана на нов и модеран начин. Њихов звук на Западу третирају као нови правац у музици звани „Модерна традиција Балкана“. За последњих десет година, под утицајем звука „Балканополиса“, настали су многи музички састави који иду њиховим стопама. Више

Извор: [Слика: wikipedia_logo.png]





Толико моћно звучи да прогутах пар кнедли.
Најбоља пјесма















[/b]






Цитат:глуво коло је два пута проглашавано за најбоље народно коло на европском континенту


















Као што рече Чедомир Јовановић "не може се у ЕУ и сакандило и са комјутером". Тако и Црна Гора. Не може се постати чланица НАТО-а и уводити санкције Русији и гудити уз гусле.
Референтни URL