Погледи форум

Пуна Верзија: Косово и Метохија
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Da li je gledao neko Vučića u Lapljem selu.

Jedino što mogu reći:

Svim Srbima iz tog mesta čestitam u kakvim uslovima žive i koja su sirotinja i šta sve preživljavaju.

SVAKA ČAST!


I onda kada čuješ nekog beogradžanina kako kuka što mu gradski kasni 5 min, i da li da jede u meku ili u kfc-u...

Ili zašto je internet poskupeo za 100 din i zasto je wi-fi slab u kafiću.


Tuga braćo golema...
Kako izgleda pravi Srbin danas. Ovako...

[Слика: 29z4ub5.jpg]

Ubili mu oca, mlad, nosi šajkaču, živi na Kosovu okružen šiptarima, radi šta stigne ide u nadnicu...

http://informer.rs/vesti/drustvo/366260/...elu-srbiju

I kada se setite beogradžani da Vam gsp kasni oh 5 minuta ili što vam nestane sat vremena struje ili vode..Ili što ste toliko razmaženi da to bog sačuva, setite se ovog momka...Pa onda vidite šta je muka.
Албански политичари чине све да скрену истрагу убиства Оливера Ивановића. Дрецун: Нема истине уколико се не укључе наши истражни органи

ВОЛЕО бих да су косовске институције толико ефикасне да већ наредних дана знамо ко је убио Оливера Ивановића, али мислим да до пуне истине нећемо доћи уколико се у истрагу не укључе надлежни органи Србије, рекао је јуче поводом убиства српског политичара са КиМ Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију.


Било је негде око 23 сата тог петка 25. августа 1989. када је маскирно обојени „АН-32” авганистанског ратног ваздухопловства стартовао моторе. Претходна три сата седео сам на трави поред писте аеродрома у Кабулу и гледао одсјаје удаљених експлозија по брдима око главног града Авганистана. Повремено би се зачуо и фијук великих балистичких пројектила, које су владине трупе испаљивале на положаје муџахедина око града Хоста. Мирна ноћ на кабулском аеродрому, колега Џон Барнс из „Њујорк тајмса”, неколико владиних службеника и ја били смо једини путници поноћног лета за Џалалабад. Био сам задовољан, претходних дана председник Авганистана, Наџибулах, дао ми је велики интервју, намучио сам се док сам га телексом послао у Југославију. Исплатило се, јер је шеф тајне службе КХАД и члан Политбироа владајуће партије ПДПА, генерал армије Гулам Фарук Јакуби, пожелео да разговара са мном. КХАД је била авганистанска верзија совјетског КГБ-а, само много суровија по методама рада и убеђивања.

– Је ли то све што је остало од социјализма у Авганистану – покушао сам да се нашалим ушавши у генералов кабинет, где је у средишту жуборила вода у малом базену од црвеног мрамора. У води су се праћакале црвене пиране, којима је шеф КХАД-а повремено бацао комадиће меса. Совјетски војници су пре више од шест месеци напустили Авганистан, црвени мрамор и црвене пиране су остале…



Генерал Јакуби, човек од чијег су имена дрхтали сви обавештајци, дипломате, легални и илегални шпијуни, новинари и уопште сви који би се нашли у Авганистану, човек који је свој посао шефа тајне службе студирао у Источној Немачкој у оквиру њихове тајне службе Штази, касније и у Москви под патронатом КГБ-а, само се осмехнуо и махнуо ми руком. За моју шаљивост имао сам добру препоруку, кћерка Наџибулаха рођена је у Чачку, сам председник је једно време био политичка избеглица у СФРЈ. Сва врата у Авганистану била су ми отворена, наравно не и код муџоса.

КХАД је тада водио велику борбу са ЦИА-ом и пакистанском војном тајном службом ИСИ, односно са генералом Јаведом Ашрафом, једним од њених главних шефова. ЦИА и Пакистанци су отворено помагали муџахедине и вахабите у борби против власти у Кабулу.

– Видећете, Американци сеју семе зла, које ће их годинама прогањати светом. Помажу вахабите и муџахедине. Ми имамо податке да се вахабити спремају за акције и у Европи, ако се не варам и ви у Југославији имате за њих интересантна подручја, Босна и Косово.

– Генерале, вас на Западу оптужују да не радите ништа да сузбијете производњу дроге у јужном делу Авганистана?

– Чинимо све што можемо, али муџахедини су ти који производе и контролишу путеве дроге, уз помоћ одређених људи из ЦИА и ИСИ, којима је то леп доларски посао. У том послу производња иде из пакистанске провинције Балуџистан и из наше јужне провинције Нангархар, па преко југа СССР-а ка Европи и даље ка Америци. Један од кракова дистрибуције иде преко ваше провинције Косово на Италију, па даље. Када је дрога у питању Косово је идеалан терен за тако нешто, у Европи је, близу свих путева, а опет донекле изолована територија, поред свега због племенске затворености и неповерљивости ваших Албанаца, који опет имају јаку дијаспору и у Европи и у САД. Када сам својевремено студирао у Источној Немачкој, у академији Штазија радили смо семинарске радове о томе који су идеални терени у Европи за производњу и дистрибуцију дроге. Ваше Косово је у свим анализама било на првом месту, Корзика на другом.

Генерал ми је предложио да одлетим за Џалалабад, главно место провинције Најгархар, и уверим се на лицу места шта се тамо догађа и око муџахедина, који су тврдили да су заузели град, и око дроге.

Некада је Авганистан годишње посећивало око 100.000 хипика и наркомана из целог света, летња жетва опијума износила је око 900 тона, од чега се прерадом добијало око 65 тона хероина. Мак, из којег се добија опијум, узгаја се у 15 провинција северног Пакистана и јужног Авганистана. Данас, 2018. године, и поред присуства НАТО снага у Авганистану производња мака је у односу на 1989. повећана за 700 одсто.

Лет до Џалалабада трајао је само 25 минута, на аеродрому хаос, очајничка гомила људи једини спас од муџахедина, који опседају град, види у том авиону којим сам дошао. Ујутро, град ми је личио на место тајни, на централноазијску верзију Кафке.

Генерал Манокаи Мангал, шеф војног савета провинције Нангархар био је срећан да му било ко дође у посету.

„Дрогу овде производе сви, то вам је као производња чаја”, објашњавао ми је, „ми то не можемо да зауставимо, од дроге овде живе скоро сви.”

Године су прошле, Наџибулаха су муџахедини у Кабулу зверски убили, генерал Јакуби је побегао у Москву, за генерала Мангала не знам је ли жив, брат му је био амбасадор у Београду. Производња дроге сваке године све је већа, сајт америчке ДЕА, који је некада имао одељак који је детаљно описивао операције косовских Албанаца у вези са дрогом, угашен је седам дана пре агресије на нашу земљу 1999. Како је рекао још 2000. године ветеран ДЕА, Мајкл Левин: „ЦИА штити ОВК на све могуће начине.”

Рекла је мени Тања Торбарина 1989. после повратка из Кабула: „Данас у Авганистану, сутра у вашем стану.”
Он је нагласио да недостатак политичке воље од стране албанских политичара, да укључе надлежне органе Србије, показује да вероватно не желе да се до краја расветли случај Ивановићевог убиства.

– Постоји снажна кампања да се прави кривци за бруталан злочин сакрију – истакао је Дрецун.

Када је реч о траговима који би могли да доведу до разрешења убиства, Дрецун сматра да њих готово да нема, сем једног који, како поново тврди, треба да у погрешном правцу усмери истрагу и “даје повода за разне манипулације, спекулације и мешетарења” и до тога да су Срби, а у последње време и Руси, одговорни за убиство.

Оценио је да је убиство изведено професионално и да је дуго планирано.

– Камере које су снимале нису успеле никог да идентификују јер су они били маскирани. Тај аутомобил је остављен на начин да буде нађен неки наводни траг, а то је серијски број. Када се тако професионално обављају убиства, не оставља се серијски број, прво се то уништава – нагласио је Дрецун.

Наводећи да је косовска политичка служба рекла да је “власник био Србин, да је ауто продат, а да не знају националност новог власника, али да знају да се налази у Србији”, Дрецун је упитао како је то могуће:

– Ако знате име и презиме, онда знате и националност. Ако не знате име и презиме, како знате да се налази у Србији, да се можда не налази у Призрену?

Он је додао да ако нема трагова, онда су потребне обавештајне информације којима, како је рекао, могу да располажу надлежни органи на Космету, или илегална обавештајна служба Хашима Тачија ШИК, којом руководи Кадри Весељи.

– Она је свеприсутна на КиМ, зато је Кадри Весељи најмоћнија фигура. У свим структурама, и подземља и инстуитуцијама које функционишу на северу, та служба има уграђене своје људе. Немогуће је да они не знају детаље у вези са припремом овог атентата и ко су извршиоци – сматра Дрецун.

С друге стране, како је додао, појавила се информација која није потврђена нити демантована, а то је да је пре месец дана дошла група професионалних убица из једне европске земље у Тирану.

– Шта се дешава са том групом и где је отишла? Ако Вашингтон жели да се разреши убиство, немојте само да нудите помоћ ФБИ. Та процена Стејт департмента је направљена на основу извештаја њихових дипломата, али превасходно на основу сазнања до којих су дошле америчке обавештајне службе на КиМ. Дајте нам та сазнања, она ће пре одвести до убица и наручилаца – рекао је Дрецун.

Он је истакао да ће наши истражни ограни, наше службе безбедности учинити све да, са лимитираним капацитетима, расветле убиство.

Убиство Оливера Ивановића коментарисао је и бивши шеф специјалног тима службе Државне безбедности Божидар Спасић, који је истакао јуче за Пинк да је Косово црна рупа пуна криминогених радњи, у којој Америка контролише сва дешавања. Он истиче да ће се након убиства Ивановића, починиоци дефинитивно притајити неко време.

– Ивановић је био лака мета. Велики проблем биће само што је код народа успостављена доза страха, и зато председник државе Александар Вучић мора да убеди Србе на КиМ да ће све бити у реду и да Србија и њене институције стоје уз народ – рекао је Спасић.

Он истиче да је убиство Ивановића у ствари порука Србима: радите како вам се каже, или ћемо вас убијати.

КАРДИН: НЕМАМО ПОДАТКЕ О АТЕНТАТУ

АМЕРИЧКИ сенатор, демократа Бен Кардин изјавио је за Радио Слободна Европа, поводом убиства Оливера Ивановића, да је то трагичан догађај и да мора бити обављена темељна и транспарентна истрага злочина, али да Београд и Приштина морају да остану посвећени дијалогу о нормализацији односа.

Упитан да ли сматра да постоји веза која води ка Кремљу, амерички сенатор који је и аутор недавног извештаја о све снажнијем руском утицају на Западном Балкану, казао је да САД немају конкретне информације о убиству:

– Зато и позивамо на потпуну транспарентност у истрази тог атентата, али нема никакве сумње да регион мора предузети снажне кораке да се заштити од руског утицаја.

ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР: „Мислим да Вучић зна – споразум о Косову, па Србија у ЕУ“

Француска је пријатељ Србије, а пријатељи говоре истину, да неће бити интеграције Србије у Европску унију (ЕУ) без споразума о Косову.

То је изјавио је у интервјуу ФоНету француски амбасадор у Београду Фредерик Мондолони и поручио да би требало искористити то што је Балкан у првој половини ове године „високо на дневном реду“ ЕУ.

Мондолони је као веома значајан оценио сусрет председника Француске Емануела Макрона и председника Србије Александра Вучића у Паризу током климатског самита и истакао да је важно да се председници упознају и уважавају, „што је овде случај“.

То ће дати нови импулс билатералним односима, рекао је Мондолони, уз напомену да се ради на Макроновој посети Србији. Макрон је у начелу потврдио своју посету, која би, надамо се, била реализована у 2018. години.

Према речима Мондолонија, то би било важно симболички, јер се у њој обележава 100. годишњица завршетка Првог светског рата, у којем су Србија и Француска, као партнери, раме уз раме, извојевали победу, да би се створила Европа мира, стабилности и демократије.

Председник Макрон је позвао све своје колеге да 11. новембра дођу на прославу у Париз, што је веома важно и за Србију, рекао је Мондолони, истичући да Француска, осим подсећања на заједничку прошлост, са Србијом жели да гради и будућност.

Француска жели да развија своје у Првом светском рату утемељене односе са Србијом, као фактором стабилности у региони, и од давнина својим главним партнером на Западном Балкану, предочио је Мондолони.

Желимо на значајан начин да обележимо то пријатељство. Био бих пресрећан када би отварање обновљеног споменика на Калемегдану могло да се оствари у присуству двојице председника, истакао је Мондолони.

Он је поручио да Француска, „без икаквог двоумљења, 200 одсто“ подржава настојање Србије да постане чланица ЕУ и да јој помаже да за то оствари неопходне услове.

Француска је пријатељ Србије, а међу пријатељима се говори истина. Дакле, мислим да председник Вучић и Влада Србије знају, а знам да српски народ такође зна, да неће бити интеграције Србије у ЕУ без споразума о Косову, напоменуо је Мондолони.

Он је објаснио да регионална стабилност мора да се очува, да се изгради трајни мир и да се испуне услови за пријем, а то је поглавље 35 у преговорима са ЕУ.

За нас је бриселски договор из 2013. веома значајан, али је потребно да га Београд и Приштина примене, истакао је француски амбасадор, који зна да је Србија много тога урадила.

Треба ићи до краја логиком наставка дијалога са Приштином, рекао је Мондолони, који је поздравио и унутрашњи дијалог у Србији да би се чуло мишљење свих страна о тој теми.

Знам да је било предвиђено предузимање значајних корака, што је сада поремећено гнусним убиством Оливера Ивановића, рекао је Мондолони, који жели да се дијалог са Приштином настави што је пре могуће.

То је више од услова. Српски народ не би требало да реши питање Косова да би задовољио ЕУ, већ ради сопствене будућности, како би мир владао у региону, да би се одвијале економске активности и да наша и ваша деца могу да кажу да су авети прошлости иза нас, истакао је Мондолони.

Биће још тешкоћа и тензија, „али не дозволимо да се авети прошлости врате у регион“, рекао је он и напоменуо да је Француска одлучна да помогне Србији да то превазиђе.

Наглашавајући да је пут ка ЕУ тежак и дуг процес, да су неки напори учињени, али да је потребно учинити и друге, Мондолони је рекао да се, од доласка у Београд, срео и да је јасно и искрено разговарао са председником Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.

Много треба учинити на економском плану да би привреда Србије била још динамичнија и достигла ниво раста у ЕУ, као и у домену политике, али и у областима правосуђа, владавине права, борбе против корупције, независности медија и слободе изражавања, до чега нам је веома стало, и у томе желимо да помогнемо, прецизирао је Мондолони.

Не дајемо лекције. Француска је са својим партнерима ту да помогне пријатељској земљи да се прикључи великој европској породици, објаснио је Мондолони.

Он је напоменуо да је Француска једног државног службеника ставила на располагање Србији и да он ради при Министарству европских интеграција, као и да ће ускоро доћи још један, као помоћ у административним реформама.

Поводом најава да би Србија до 2025. године могла постати чланица ЕУ, Мондолони сматра да је добро фиксирати датум, јер се тиме фиксира хоризонт, али да су важније реформе и пут који би до тада требало прећи.

Србија не би требало да се обесхрабри. Велика већина становништва жели пријем у ЕУ, иако се ту и тамо то доводи у питање. Дакле, хоризонт је на видику, Србија је добродошла, али услови морају да се испуне, указао је амбасадор Француске.

У наредних шест месеци, Балкан и Србија ће бити значајне теме на агенди ЕУ, која не заборавља Србију. Предвиђено је доношење стратегије ЕУ за Србију и Црну Гору, у току бугарског председавања је планиран у мају и самит ЕУ-Западни Балкан, илустровао је Мондолони и нагласио да би требало искористити предстојеће „балканске месеце“.

Упитан зашто је Париз у децембру био међу онима који били против отварања и трећег из пакета припремљених поглавља у преговорима Србије са ЕУ, он је поновио да се „пријатељу каже истина“ и објаснио да је потребно учинити додатне напоре у областима које су за Француску приоритет – управљању, владавини права, демократији и борби против корупције.

Ми смо били за отварање два поглавља, то је добро, то показује да се процес наставља, да је правац добар, да напредујемо. Знате, могло је да се не отвори ниједно поглавље, а отворили смо два, каже Мондолони.

Француска је веома привржена слободи штампе и изражавања и много пута је о томе разговарано са српским властима, пренео је он и оценио значајним разговор који је председник Вучић имао са делегацијом Европске федерације новинара, јер то води политици смиривања и зрелости.

Француски амбасадор је, као нетачне, одбацио тврдње да ЕУ, зарад решавања питања Косова, затвара очи пред кршењима демократије у Србији.

То није тачно, то је погрешно, та једначина је погрешно постављена. Унија жели и једно и друго – жели решење проблема Косова и стабилност. Нисам сигуран да можемо доћи до зреле демократије без решавања регионалних сукоба. Једно и друго иду заједно, и не желимо да тргујемо – стабилност против демократије.

То уопште није начин нашег рада и то не чинимо. Уосталом, много смо говорили о поглављима 23 и 24, искрено о томе разговарамо и са Владом Србије. Дакле, ми желимо регионалну стабилност и демократију, то не би требало супротстављати, то иде заједно, изричит је Мондолони.

Упитан да ли би Србија, због интеграција у ЕУ, требало да одустане од својих пријатељских односа са Русијом, он је одговорио одречно и додао да и ЕУ и Француска имају добре односе са Москвом, те да је председник Владимир Путин био прошле године у посети у Версају, а ове године је предвиђена је и посета Русији председника Републике Француске.

Србија је пријатељска суверена земља, која има суверено право да има добре односе са Русијом и то је у интересу мира и стабилности, оценио је Мондолони, али и подсетио да сама Србија истиче чланство у ЕУ као свој приотеитни циљ.

То значи да мора да има на уму Правне тековине ЕУ на политичком, економском, културном и другим плановима, па и на дипломатском плану. У тренутку када се Србија буде прикључивала ЕУ, биће потребно да се прикључи и циљевима заједничке спољне политике ЕУ, али ће тада, као члан Клуба, моћи о томе да се изјасни, изјавио је Мондолони.

Он је подсетио и на многобројне француске пројекте и инвестиције у Србији, као и на недавни договор о концесији коју ће компанија Венси ерпор добити за београдски аеродром Никола Тесла.

То је значајан пројекат, који ће донети добробит Француској, али и Србији, јер ће се развијати аеродром. Желимо да направимо „регионални хаб“, да београдски аеродром постане главни у региону, прецизирао је Мондолони и додао да у Србији постоје и друге значајне француске инвестиције.

Према његовим речима, Француска са Србијом остварује 90 одсто размене у региону, у Србији је више од 100 француских фирми, које запошљавају око 11 хиљада људи, а идеја је да се то увећа и да се ради по систему да сви добијају.

Иако не жели да звучи превише оптимистично о пројекту београдског метроа, Мондолони се нада да би, попут концесије за аеродом, када су се „звезде добро поређале“, то у наредним годинама могло да се догоди и са пројектом метроа.

Говорећи о компликованом међународном пејзажу, будућности ЕУ и потреби њене трансформације, Мондолони је истакао значај немачко француског партнерства, које је било кључно и за оснивање ЕУ, па је нормално да и сада помогне да се нађе пут за будућност.

Нисмо сами у жељи да то буде једна снажна Европа, рекао је Мондолони, напомињући да је то амбиција председника Макрона.

На питање о томе да ли је за „Сједињене Европске Државе“ или „Европу у више брзина“, он је одговорио да је решење негде између, јер је ЕУ једна посебна политичка конструкција.

Не желимо нестанак суверенитета нација и у том погледу би и српски народ требало да буде уверен да ће Србија, када уђе у ЕУ, остати Србија, и да ће српски народ имати и даље своју судбину у својим рукама, истакао је Мондолони.

Али исто тако, у појединим областима морамо да радимо заједно, као и да можемо да напредујемо у мањим групама, додао је он, помињући еврозону и шенгенски споразум, а можда ће то бити случај и са одбраном, јер Француска сматра да би европска одбрана требало да буде активнија, снажнија и значајнија у очувању стабилности на Континенту.

Нисмо за наднационалну Европу, али ни за Европу која не чини ништа, нагласио је Мондолони и закључио да ће Србија, када постане чланица Клуба, и о томе моћи да изнесе своје мишљење.

Он је навео да је убијени лидер ГИ СДП “надмудрио француског генерала КФОР“.
“Ми не можемо да зауставимо Албанце, прећи ће у северни део града. Ситуација је безнадежна, требало би да размислите о свом положају и последицама ако останете“, рекао је француски генерал Ивановићу.
Ракочевић даље наводи како је “одлучни и самоуверени Ивановић убедио генерала“.

“У реду, ми се нећемо повући, иза нас у овим брдима имамо толико оружја и пружићемо толики отпор да ће сви страдати. И ви, и ми и Албанци. Ништа неће остати од наших минобацача“, рекао је Ивановић.
Како наводи Ракочевић, тада је у Косовској Митровици било не више од 150 људи спремних на неку врсту отпора, а минобацачи су заједно са Војском Југославије повучени у централну Србију.

“За пола сата француски тенкови су изашли на градски мост и заузели кључне позиције на реци Ибар која је од тог тренутка поделила град и сачувала Србе у њему, сведочио је преводилац, у пратњи француског официра. Оливер Ивановић је надмудрио француског генерала, почело је спасавање Косовске Митровице“, написао је Ракочевић.

Шта је говорио Оливер Ивановић за „Вести“: Разбојници прете по налогу Београда
у Вести, Хроника 17. јануара 2018. 9 Коментара

Београд – „Атмосфера у којој је Косовска Митровица усадила страх код мојих суграђана толико да се просто плаше да разговарају на улици са мном или са људима из СДП-а. Брину се да их неко из тренутне власти не види, па да им криминалци закуцају на врата. „Пријатељски“ им се сугерише:
„Није ти баш паметно да идеш у СДП, да се с њим виђаш“, а они, тако уплашени, не усуђују се ни у кафани да изговоре имена криминалаца. Уместо тога кажу „то је онај“ или показују руком на браду, јер су сви ти криминалци брадати и ћелави. Такав страх нисам видео ни 1999, а ни 2004. године, у критичним ситуацијама када је, објективно, постојао основ за страх, јер су грађани били незаштићени и бринули за опстанак породица“.
Овако је у нашем серијалу „Српски нокаути у косовском рингу“, објављеном у октобру прошле године, предизборну ситуацију на КиМ описивао Оливер Ивановић, лидер ГИ Србија, демократија, правда. По други пут на косовским изборима кандидовао се за градоначелника, а за „Вести“ је рекао да нема проблем да именује „оне чије се име не сме изговорити“.
Сматрао је да нико не може људе као животиње да тера на једну или другу страну да раде оно што њихови надређени мисле да треба или оно што им је неко наложио:
„То су криминалци који подржавају Српску листу. За мене је апсолутно незамисливо да једна политичка опција, коју подржава Влада Србије и која има велику логистичку подршку, огромне буџете и јак утицај чињеницом да контролише платне спискове јавних установа и институција, има и овакву формацију која застрашује наше људе не би ли побољшала себи шансу за победу! Ту нешто вишеструко није у реду! То нису избори нити демократија, то је разбојништво“, огорчен је Ивановић.
На питање зашто би криминалци подржавали неку од листа, одговорио је: „Њима лако управљају.“
„Посреди су заједнички интереси, што ме збуњује, јер Влада Србије би требало да зна да то није добро. Ако на терену постоје некакви локални договори, што претпостављам, неразумљиво ми је како су добили подршку власти у Београду? На тај начин се каља углед сваког Србина, па и Владе Србије. Свестан сам да људи у Влади морају да брину о свим општинама у Србији, па се може догодити да проблем Косовске Митровице не сагледавају правилно, али ово стање предуго траје, а битно је јер може имати велике политичке импликације. Грађани овог града су уложили много. Уложили су себе да би овај део града опстао, а сада то неко урушава због личних или партијских интереса“, говорио је Оливер.
Истакао је тада и следеће:
„Двоје наших кандидата из Митровице и један из Звечана добили су страшне претње. Четврти се из истих разлога повукао са листе када је она већ потврђена у Централној изборној комисији, што значи да имамо човека мање на листи у кампањи. Могу све да их разумем људски, јер је страх тешко контролисати, али њихов страх не сме да угрози право нормалних људи да се боре противу насиља и терора. Треба пружити отпор.
Мора да се престане са насилним привођењем, са претњама да гласају за једну опцију, са насилним одвођењем на партијске скупове. Ако људи желе, треба да иду на митинг, ако не желе, не морају. Па, молим вас, људи од 50 година, здрави, прави, професионално остварени, сами су дошли да се прикључе у СДП, а онда кажу да су доведени у заблуду. Па и сеоски полицајац може да докаже да је ту било притисака“, оцењивао је Ивановић.
Пирова победа
„Српска листа није била наш ривал. Наш ривал је била и читава Влада Србије, са свим својим потенцијалима. Кад то узмете у обзир, можда и нисмо лоше прошли.
Оно што мислим да ће бити резултат овога јесте да губе грађани, да губи град и мислим да у крајњем случају губи и Србија, али то више није наша брига. Нека се тим питањем бави онај који ће уживати у овим резултатима, али мислим да је то једноставно Пирова победа…
Против велике организације, против толиког буџета који је сто пута већи од средстава које смо ми имали на располагању, просто је било тешко направити боље од овога. Једног дана Српска неће моћи да доводи аутобусе, да користи средства јавних предузећа и њихов потенцијал и то ће бити тренутак истине када ћемо видети колико вреди Српска листа“, овако је Оливер прокоментарисао исход локалних избор на Косову.
Мртве душе на списковима
Оливер Ивановић, који је гласао у Основној школи „Свети Сава“ у Косовској Митровици, указао је на неправилности у изборном процесу, а како је навео, на бирачким списковима се налазе преминула лица, међу којима и његови родитељи:
„У бирачки списак су уписани моји родитељи, а нема мог 25-годишњег сина“, каже Ивановић за „Вести“.
Ј. Л. Петковић / Вести
Вучић прети Ради Трајковић која је разобличила његове везе са нарко мафијом!
22. јануара 2018. Србија Оставите коментар

Јако поштујем изјаву председника Србије Александра Вучића, с обзиром на његову позицију и могућности да сазна коју подршку у народу имам ја, и да она износи 0,0001 одсто“ – рекла је српска лидерка са КиМ-а и професор Медицинског факултета у Косовској Митровици, др Рада Трајковић, напомињући да су такве изјаве даване и о подршци Оливеру Ивановићу, јавља ФоНет, преноси Н1.

„На жалост, реалност је да од такве подршке до Алеје великана на Новом гробљу је мали пут,“ оценила је она, преноси ФоНет, реагујући на интервју Вучића у данашњим Новостима.

„А народ, који се окупио на испраћају убијеног господина Оливера Ивановића, који је на исти начин био окарактерисан као човек без политичке подршке, је потврдио колико је он био значајан за све нас нас, Србе на Косову и Метохији,“ указала је Трајковић за ову агенцију.

Подсетимо, Председник Србије је, одговарајући на питање Новости како је лично доживео то што су поједини опозициони прваци у Београду и на КиМ вас и СНС практично оптужили за убиство Оливера Ивановића – упитао ко га напада и, између осталог, навео:

„Рада Трајковић која представља 0,0001 одсто Срба на КиМ? Такви много воле неке стране канцеларије, али џаба када их народ не воли. Или Драган Ђилас – човек који организује емисије Телетон не би ли се у свакој од њих појавио и изигравао највећег хуманитарца, при чему се он све више богатио, а народ бивао све сиромашнији.“

Да питамо министре директора БИА Гашића и Марка Ђурића знају ли они?
22. јануара 2018. Србија Оставите коментар

Пошто су ту тек уз њега на у првом реду на промоцији СНС у Лепосавићу. Можда питамо и тог вашег идиота Марка Ђурића да нам он објасни ко је Милан Радојчић и шта ради раме уз раме са српским министрима и државним функционерима? Или вам је бандо издајничка и лоповска свима маца појела језик?

Србија данас
https://www.srbijadanas.net/da-pitamo-mi...ju-li-oni/

Ево га овде министре Стефановићу преговара са Харадинајем у Вучићево име!
22. јануара 2018. Србија Оставите коментар

Како би Српска листа која је ваша страначка експозитура на Косову и Метохији подржала формирање владе терористе и убице рамуша Харадинаја. Ова фотографија направљена је у приштинском ресторану „Тифани“ у октобру 2017. године и за столом седе изасланик Српске листе (читај СНС и Александра Вучића) Милан Радојичић и Рамуш Харадинај.

Тада је у том приштинском ресторану у име српске државе и вас министре Стефановићу договорена подршака стврању шиптарске владе Рамуша Харадинаја у Приштини. Ево и цитата вашег страначког шефа и председника Србије Александра Вучића који је за свог изасланика Србије на Косову и Метохији изабрао криминалца који има подебео досије како код српске тако и полиције и ЕУЛЕКСА на Косову и Метохији. Ко је то министре Стефановићу, где и са киме одлучио да интересе српске државе на Косову и Метохији треба да представља један овејани криминалац? Ево и тог Вучићевог цитата у везу уласка Српске листе у Харадинајеву владу.

Прву, да подрже нову владу свежих снага Аљбина Куртија и Покрета за Самоопредељење којима је циљ уједињење Косова и Албаније у Велику Албанију. Другу, да Српска листа не подржи никога. Моје питање је – а какав је то избор? Никакав. Сутра буду избори, Српска листа освоји мање, а Курти и Харадинај више. Не мислите ли да би шест до осам одсто становника, колико Срба на Косову има, могло да има већину? Трећа опција је била да подрже Владу Харадинаја”, рекао је Вучић и додао је Рамуш Харадинај злочинац и да “ништа о њему не мислимо добро.

Дематујте ово ако није истина и објасните ко је овластио нарко трговце и криминаце да у име српске државе воде преговоре са шиптарским терористима?

Србија данас

фото: Газета Експрес
https://www.srbijadanas.net/evo-ga-ovde-...icevo-ime/

Посета српског председника Александра Вучића Косову и Метохији овог викенда био је велики изазов након убиства српског политичара Оливера Ивановића, оцењује амерички дневник "Њујорк Тајмс", који истиче да је Вучић ставио до знања да приступ обе стране, и српске и албанске, мора бити добронамеран.

Србима који тамо живе, пише лист, председник Вучић је обећао да ће их заштити, и позвао их да не одустају од Косова, територије на којој су, како се наводи, Албанци већина, а којом су некада доминирали Срби и око које се водио рат.

Подсећају да су борбе на Косову окончане 1999. године, након насилног распада Југославије и НАТО бомбардовања Србије, и да су Албанци Косово, које Срби славе као колевку своје нације и православне вере, прогласили независним 2008. године, што је, како наводе, поделило међународну заједницу.

– Срби морају да остану и преживе у својим домовима на Косову. Не можемо да дозволимо да се број Срба смањи на територији на којој живимо још од давнина – пренео је „Њујорк Тајмс“ Вучићеве поруке Србима на северу Косова.



Лист наводи да је Вучић том приликом јасно дао до знања да је неопходно да обе стране (српска и албанска) делују добронамерно, и да је истрага о убиству Оливера Ивановића прилика да албанске институције „покажу шта ће учинити“.

Наводе и да је истакао да са српске стране, „неће бити милости за починиоце, нити за налогодавце, без обзира на то да ли им је име српско или албанско“. Напомиње се и да је непосредан повод за Вучићеву посету Косову прошлог викенда било Ивановићево убиство, који је убијен испред седишта своје странке.

Наводе да је полиција обезбеђивала пут којим се колона возила са председником Србије кретала од севера ка српској енклави на југу Косова.

Ход по „танкој линији“

Такође, лист оцењује да је Вучић настојао да хода „по танкој линији“, у намери да својим изјавама задовољи све стране: Србе и западне лидере, имајући у виду да је Србија на европском путу.

„Њујорк Тајмс“ каже за Вучића да је наследник „чврсте политике“ бившег председника СРЈ Слободана Милосевића који је, како наводе, на власт дошао управо „преко леђа“ косовских Срба, касних 80-их година.

– Као лидер Србије, и док је био премијер и сада како председник, Вучић наступа, попут Милосевића, као централна фигура у животима Срба на Косову – пише у тексту.

Вучић је, пише лист, на Косову дочекан по старом српском обичају, погачом и сољу, а добродошлицу су му пожелели црквени званичници у манастиру Бањска.

Заштитник Срба у косовском парламенту

Такође, указује се да је то знак да Вучић жели да остане близак са Српском православном црквом, а сматра се и „главним заштитником српских политичара у косовском парламенту“.

Међутим, наводи лист, за разлику од Милошевића, који је пркосио и борио се против Запада, „Вучић је себе представио као прозападно оријентисаног политичара одбацивши при том своју радикалну прошлост, док Србија покушава да се придружи Европској унији“.

Убеђује Брисел да је спреман на компромисе

„Њујорк Тајмс“ истовремено Вучића представља као неког ко, како се наводи, након велике победе на председничким изборима у априлу, има неспорну контролу над српским институцијама и медијима и покушава, кажу, да убеди Брисел да је његово одрицање од националистичке прошлости знак да је спреман на компромисе.

Подсећају да Србија одбија да призна косовску независност и да су, упркос томе што мора да нормализује односе са Приштином да би се придружила европском блоку, односи са Приштином у последњих неколико година лоши.
ДА НИЈЕ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА, Србија би водила истрагу Ивановићевог убиства

Убиство Оливера Ивановића је гнусан и подмукао чин, непријатељски како према њему и његовој породици, тако и према Србима на Косову и Метохији, држави Србији, и свим Србима уопште. Оно може бити окидач за опасне догађаје, и увод у нове сукобе ширих размера. Ако смо ишта научили из ближе и даље историје, онда би то требало да буде лекција да ништа нећемо постићи гурањем главе у песак.

Ево о чему нема „унутрашњег дијалога“ на „јавном сервису“ и другим националним фреквенцијама, а морало би да има:

– Пре Бриселског споразума, склопљеног 19. априла 2013. било какво убиство у северном делу Кососвке Митровице било би у надлежности органа МУП-а Србије, који би поднели кривичну пријаву Вишем тужилаштву Србије и потом радили по захтеву тог Тужилаштва. Председник Србије не би морао, како то сада чини Вучић, да јавно мољака за дозволу Запада и Тачија да се српски државни органи укључе у истрагу, већ би органи државе Србије сада већ увелико спроводили истрагу. Кад се већ бавимо „реалностима“, ово је реална последица напредњачко-социјалистичке косметске политике.

– Питање је да ли би Оливер Ивановић уопште био убијен да није потписан Бриселски споразум. По самом његовом сведочењу, после три и по године проведене у затвору/притвору због лажних шиптарских оптужби, Ивановић је у интервјуу датом у септембру 2017. констатовао колико се безбедносна ситуација у северном делу Косовске Митровице погоршала, да Срби мање страхују од Албанаца него од других Срба, „локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица“, и да је „у последњих пар година“ у Митровици било „преко педесет случајева паљења аутомобила, бацања ручних бомби и два неразјашњена убиства“.

А уредница портала КоССев, Тања Лазаревић, још је конкретније описала тамошњу безбедносну ситуацију: „Уназад четири године, у постбриселској историји косовских Срба, ми имамо врло јасан показатељ да нешто дебело није у реду. Слажем се да се ради о терористичком чину, али ми смо у тој врсти полутероризма четири године минимум. Имамо 24 случаја паљења аутомобила од 2014. У та 24 случаја, запаљен је 31 аутомобил. Починиоци остају никад откривени. Имамо 29 оружаних напада у том периоду.“

Дакле, јасно је, безбедност северногх дела Кососвке Митровице се видно урушила после Вучићевог-Дачићевог укидања државних институција Србије и разбијања хомогеног српског руководства које је српски север сачувало и очувало после повлачења Војске 1999. године. За то и све последице, добар део објективне одговорности сносе потписници Бриселског споразума.

– Упркос томе, Вучић и компанија се буне због инсинуација да иза Ивановићевог убиства можда стоје Срби. Међутим, управо је Вучић направио такав преседан, на много директнији и бруталнији начин – у случају убиства 6 (и рањавања 15) српских младића у пећком кафићу „Панда“ 1998. Да подсетимо да је Вучић тим поводом још 2013. на ТВ Пинк изјавио да „има много страшних ствари са коjима ћемо морати да се суочимо“ у вези убиства Срба у кафићу Панда на КиМ 1998. године, за који је рекао да нема доказа да су убиство извршили Шиптари, како се то веровало, додајући да се „од лажи не живи, од превара се не живи“. А затим је, у децембру 2015. долио додатно уље на ватру националног самооптуживања и међународне компромитације Србије: „Бауљамо у мраку. Готово сам сигуран шта се десило у кафићу ‘Панда’ али немам доказа. Нисам сигуран да би наши органи могли да се поносе оним што су тада урадили“.

Од тада до данас, Вучић није пружио ниједан доказ у прилог тој својој отровној, анти-државној инсинуацији, упркос јавним апелима узнемирених и траумираних родитеља тих невиних жртава. Што га не спречава да сада кукумавчи над сопственом судбином, заборављајући људе којима је нанео истински бол и поново отворио незалечене ране. Чак и протестанти знају за речи Исуса Христа: „Који је међу вама без греха, нека први баци камен…“ Како очекивати здрав јавни дијалог, кад су његови номинални носиоци одавно затровали атмосферу?

– Марко Ђурић сада по телевизијама позива на некакво јединство и окупљање. Он, који је, по Вучићевом налогу, мимо „унутрашњег“ или било ког другог дијалога, учествовао у „великодушном“ додељивању позивног броја лажној држави и то прогласио „победом“.

У име чега би то сада требало да се противници границе са КиМ и анти-државног Бриселског споразума окупе под његовим и Вучићевим барјаком? У име предаје државне територије коју су они спровели? У име одбацивања „митова“ који су нас врло реално чували од нестанка током векова? У име Вучићевог новопеченог протестантизма? У име беспризорних напада на Митрополита Амфилохија, Егзарха Пећког Трона, који је само изразио забринутост да ће наставак осведочено издајничке политике неминовно одвести у коначну издају? Као да је Митрополит био тај који је укинуо српске државне институције на северу КиМ и утврдио граничне прелазе – а не Вучић, Ђурић, Вулин, Дачић, Дрецун…

Да, окупљање и јединство су нам преко потребни – али не у лажи, полуистини или прећуткивању истине. Не у бежању од суочавања са последицама досадашње политике. Не под политичким монополом оних који су, први у историји Срба и Србије, добровољно укинули државне институције на Косову. Не док јасно и гласно не кажу да неће бити никакве предаје нити одрицања од Косова, као што је то рекла Српска Православна Црква, и да ће једини унутрашњи дијалог бити о томе како Косово сачувати. То је услов националног јединства које нам је сада, треба поновити, преко потребно. За праве патриоте, то уопште није тежак услов.
Ako već nisu ubili Olivera, zašto ne izađu iz Kosovske vlade i time uskrate podršku Haradinaju....
Умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије тврди да државни врх Србије износи неистине и да није тачно да се Срби враћају на Косово којим "управљају Вучићеви мафијаши".

– Ти људи тамо, почев од Вучића, па (Ивице) Дачића, па не знам све кога, ових његових трабанта около, причају лажи како се Срби враћају на Косово. Чиста лаж. Они обнављају светиње. Да нам кажу коју су обновили. Него помажу, рецимо, Норвежане…Они лажу. Сјевер су дали на поклон (Хашиму) Тачију, такозвани интегрисани прелаз, то су уствари границе, царине и албанска власт на царинама. А они не иду преко тих граница јер су кукавице и онда прича то тако Марко Ђурић, а само понавља за Вучићем. Као Вучић добио такозваних десет српских општина – ни једну није добио. А и да је добио, ко зна Косово, зна да су све те општине у Поморављу, а ни једна није унијета с Метохије, а има их пет или шест – казао је Атанасије.
Он је рекао да је Метохија дата, као што је дат сјевер Косова. Вучић је, како наводи, спровео изборе, смијенио оне људе које је народ бирао и довео своје мафијаше.

– Питајте Србе са Косова, они ће вам рећи да тамо управљају Вучићеви мафијаши. Онај што држи пумпе на сјеверу Косова, његови кумови и остали. У Лепосавићу, један такав Вучићев мафијаш сазива 5.000 људи, а само је први ред од Срба, а оно друго је све ко зна ко и то су Вучићеве присталице – указао је Атанасије.

Он се пита како није срамота Вучића да на Нову годину издаје проглас.

– Каже, бави се само реал политиком и земљском Србијом, а на небу нема ничега. Е, па како живи, ја га сажаљевам. Он је присвојио Србију, а појма нема шта је Србија. Он је нови Тито, нови унесрећитељ Србије. Амфилохију они не могу много, али могу да лажу да га је Мило подстакао, а Мило је главни тутор и ментор Вучића. Шта је Београд на води него прање пара Вучића и Мила – закључио је умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије који је присуствовао промоцији књиге митрополита Амфилохија „Ново косовско распеће” у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

https://www.youtube.com/watch?v=nmCk5-RcmmM
Skandiranje: Kosovo je srce Srbije, ko da mi otme iz moje duše Kosovo.

Na sred marakane Dušan silni, Gračanica, Dečani...


BEOGRADŽANIMA SU PUNA USTA KOSOVA, PATRIOTIZMA, PRAVOSLAVLJA. ITD...

A PITANJE SE POSTAVLJA:

A KOJI BI TAJ SRBIN IZ BEOGRADA DANAS OTIŠAO DA ŽIVI NA KOSOVO POGOTOVO U METOHIJU U ENKLAVE?

KOJI TO SRBIN SA CELE TERITORIJE SRBIJE BI PRODAO SVOJ STAN KUĆU I OTIŠAO NA KOSOVO DA ŽIVI?


NITI JEDAN!

Kosovo je spalo na mitologiju, navijanje u stilu nja, nja, nja , i pevanje po beogradskim kafanama....

Niko danas neće da se zauzme za srbe na kosovu, niko..


Ta šaka siromaha dole, mora da se snalazi kako god zna i ume.
Па нико жели више да живи у преоталој Србији, камоли Косово и Метохије зашто ви сте одавно били једно градска држава.
(25-01-2018 08:45 PM)Прст_у_ока_латиници Пише: [ -> ]Па нико жели више да живи у преоталој Србији, камоли Косово и Метохије зашто ви сте одавно били једно градска држава.

Tako je care.Ваистину!
Edward P. Joseph: Belgrade should give up on North Kosovo

Posted on 25/01/2018 by Biagio Carrano in Politics with 1 Comment
Article titled “An Assassination (of Oliver Ivanovic) Could Be Just What Kosovo Needed”, written by Edward P. Joseph, a professor from the University of Washington, caused an avalanche of anger across Serbia.

In response to this, Professor Joseph gave an interview to Radio Free Europe saying that the title implies that Belgrade should finally give up on North Kosovo since, according to him, that part of Kosovo is a bedrock of lawlessness.

“There is never a need to commit a murder. Murder is a tragedy. The thing is that if all sides take a step back and consider why was Oliver Ivanovic murdered, they will see that he was murdered exactly for the same reason he had voiced his concern over many times – crime and lack of the rule of law in north of Kosovo. Of course, there is crime in South Kosovo too, but there is no government in the north to combat it. Both the Kosovar and the Serbian governments have no say in it”, says Joseph.

“He (Ivanovic) was murdered and this is now an opportunity for Belgrade to realize that this is no longer sustainable, and to put in effort to reach an agreement with Pristina. As I said in my article, that is possible only if the United States gets involved”, he adds.

In the article, Joseph says: “And only the United States has the clout to bring Brussels, Belgrade, and Pristina around to such a deal — one that allows Kosovo to join the U.N. and other international organizations while permitting Serbia to move forward toward joining the EU. Particularly given the Russian menace, Washington can no longer afford to subcontract the Kosovo issue to the Europeans”.

As for the dialogue between Belgrade and Pristina, Joseph says that we are “deluding ourselves thinking that a dialogue can lead to anything”.

“The issue of North Kosovo cannot be resolved in this dialogue. This is a strategic issue for Kosovo and can be resolved only in the context of a comprehensive agreement between Kosovo and Serbia”, the professor adds.

Joseph’s article also states: “To his credit, Vucic last July dared to open the Kosovo issue in Serbia, imploring the country to “stop burying its head in the sand” on Kosovo and start an “internal dialogue” toward a solution that will be “permanent … and bring benefit to the region.” Unfortunately, Vucic’s announcement was followed by no efforts to actually open such a conversation or to offer any vision of what such a solution would look like. Instead, Belgrade insists on a union of municipalities that the Albanians fear is simply a precursor to outright secession. In other words, all evidence is that the hope to salvage a territorial settlement continues to tantalize Serbia.”

(Blic, 24.01.2018)
(25-01-2018 03:33 PM)Mekenzi Пише: [ -> ]A PITANJE SE POSTAVLJA:

A KOJI BI TAJ SRBIN IZ BEOGRADA DANAS OTIŠAO DA ŽIVI NA KOSOVO POGOTOVO U METOHIJU U ENKLAVE?

KOJI TO SRBIN SA CELE TERITORIJE SRBIJE BI PRODAO SVOJ STAN KUĆU I OTIŠAO NA KOSOVO DA ŽIVI?

Један наш сапатник одавле покушава да прода кућу и имање на Кошмару у УЖАС (ужој Србији) ну нико не да купи!

ЗНАЧИ КУПЦИ СУ КРИВЦИ А НЕ ПРОДАВЦИ!
(26-01-2018 04:15 AM)ПРОСВЕТАР Пише: [ -> ]
(25-01-2018 03:33 PM)Mekenzi Пише: [ -> ]A PITANJE SE POSTAVLJA:

A KOJI BI TAJ SRBIN IZ BEOGRADA DANAS OTIŠAO DA ŽIVI NA KOSOVO POGOTOVO U METOHIJU U ENKLAVE?

KOJI TO SRBIN SA CELE TERITORIJE SRBIJE BI PRODAO SVOJ STAN KUĆU I OTIŠAO NA KOSOVO DA ŽIVI?

Један наш сапатник одавле покушава да прода кућу и имање на Кошмару у УЖАС (ужој Србији) ну нико не да купи!

ЗНАЧИ КУПЦИ СУ КРИВЦИ А НЕ ПРОДАВЦИ!

Kokošinjac od 30 kvadrata poznatiji kao "stan u Beogradu" ti košta 70 tisućaaaa evraaaa..Crni Milorade..

Ođe uglavnom mlađi mučenik iz centralne, južne, zapadne Srbije proda celu đedovinu, šljivike, vinograde, malinjake, livade i pašnjake i komplet kuću i mora da uzme još kredit kod banke da bi uzeo taj kokošnjac na nekom 15-om spratu i ceo život ga otplaćuje..

A + jutro ako ide na poasao preko gazele, Branka ili Pančevca kukala mu majka, sat vremena džedži na tim mostovima...
Референтни URL