Погледи форум

Пуна Верзија: Косово и Метохија
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Обична будалетина, одавно познат. Не би било чудно да је и он финансијер Маркове секте
Очигледно ти незнаш ко му је био Отац па нити Мајка, нити се познаш у његовој школе.

”Шумадинац” наша порука вама је да промениш своја имена.....

Зашто је очигледно инишстваваш слику Шумадинаце и све имена повезано са Шумадијом!
(30-01-2018 04:06 PM)Прст_у_ока_ћирилици Пише: [ -> ]Обична будалетина, одавно познат. Не би било чудно да је и он финансијер Маркове секте
Очигледно ти незнаш ко му је био Отац па нити Мајка, нити се познаш у његовој школе.

”Шумадинац” наша порука вама је да промениш своја имена.....

Зашто је очигледно инишстваваш слику Шумадинаце и све имена повезано са Шумадијом!

Због његових тлапњи преци његови му се преврћу у гробу.
Због његових тлапњи преци његови му се преврћу у гробу

Очигледно ти си изгубио свој компас, и то нам врло успешно доказујеш сваки дан на овај сајт!

Па он се није родио у СФРЈ, него у Канади, Школу му је била у Канади. Отац му је бирао слободу, веру у Бога.

Тако ја бих рекао да код вас, ви и незнате где су вам гробови претци, још су закопани!

Али тај Боснић на крају је ХРАБРИЈЕ него вечином Срба на планети......тачка!

Лако је дрвити на форум и међу сигуран друшства, али да кажеш истину свету, где сви могу те читају и мрзе........е то је нешто сасвим друго!

А те неопеване гробове и душе, и за то ће вам Господ да казнити!
Приштина -- Први заменик премијера и министар спољних послова Косова Беџет Пацоли објавио је да је Гвинеја Бисао поново потврдила да је признала независност Косова.

Он је за приштинску телевизију КТВ изјавио да је добио ноту о потврђивању признања Косова и исту предочио гледаоцима и водитељу емисије.



Раније је у медијима министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио да је Гвинеја Бисао повукла одлуку о признању Косова из 2011. године.

„О томе ме је данас обавестио премијер Гвинеје Бисао“, рекао је 21. новембра Дачић и додао да је та земља о повлачењу признања послала ноту Приштини, што су власти Косова негирале.

Пацоли је рекао да је ноту којом се потврђује признање Косова Гвинеја Бисао доставила и Влади Србије.

Иначе, премијер те земље Умаро Сисоко је приликом посете Београду навео да та земља никада није признала Косово. Пре тога је Суринам одлучио да повуче признање Косова, а прва земља која је то учинила је Сао Томе и Принсипе.
Пет држава Европске уније неће да призна Косово, а ЕУ може да разговара о приступању само са државама. Шпанија демонстрира одлучност да Косово као територија нема валидност државе, а ако томе додамо да су неке државе повукле своја признања самопроглашене независности, Косово је данас у ћорсокаку, оцена је аналитичара.

Дан пошто је Рамуш Харадинај, такозвани премијер Косова, изјавио да је Косово у изолацији, алудирајући на чињеницу да су Америка и Британија одбиле да дају визе косовским званичницима, уследио је врућ шамар из Шпаније.



Наиме, Шпанија је Бриселу доставила писмо у облику „нон-пејпера“ само недељу дана пре усвајања Стратегије проширења ЕУ на земље Западног Балкана, у коме објашњава да „Косово није део процеса проширења“ и да се оштро супротставља његовом укључивању у било који процес који оставља утисак да се Косово третира као држава, пише приштински лист „Коха диторе“.

Ово је фактички први пут да је једна држава ЕУ јавно затражила од Брисела да Косово не третира као државу, позивајући се на употребу такозваног термина WB6, што је скраћеница за шест земаља Западног Балкана која се користи за стратегију како се не би „узнемириле“ земље које нису признале Косово, а које се у тексту називају — партнерима ЕУ.

Шта ово фактички значи?

Професор међународног права Дејан Мировић подсећа да су Брисел и Косово потписали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) мимо званичног протокола по коме свака држава ЕУ мора да ратификује овај споразум. У случају Косова то није био тако, чиме су државе-чланице које нису признале Косово стављене пред свршен чин. Мировић каже да је ситуација унутар ЕУ када је у питању Косово веома конфузна.

„Очигледно је да пет држава ЕУ неће да призна Косово, а Брисел може да разговара о приступању само са државама. Дакле, овим је ЕУ дошла у ћорсокак који је последица двоструког стандарда који је досад примењивала над Србијом. Тренутно је ситуација невероватна, јер један део ЕУ преговара са Косовом, а други део блокира те преговоре. Ово само показује да је Косово неодржив пројекат ЕУ“, каже наш саговорник.

Он сматра да Србија може да профитира од оваквог потеза Шпаније, посебно што се показало колико је питање Каталоније озбиљно за ЕУ. С друге стране, истиче и чињеницу да сама Шпанија није „било ко“ у ЕУ, па са те стране овај њен потез има и те како велики значај.

„То је држава која има 40 милиона становника, озбиљну привреду… Шпанија је озбиљна земља и велики је проблем сада створен и за ЕУ и за такозвану државу Косово“, додаје он.

У поменутом писму помиње се да Шпанија мисли да се супротстави и учешћу Косова на Самиту ЕУ и земаља Западног Балкана у Софији, али се и представници Косова наводе уз фусноту. С друге стране, јасно је да је Шпанија повукла овај потез пре свега због својих проблема са Каталонијом, која се недавно на референдуму изјаснила за независност од Шпаније. Исход овог референдума није признао ни Мадрид, али ни ЕУ, али је у случају ЕУ одбијено да се Косово упореди са дешавањима у Каталонији. Испоставило се, међутим, да ни Шпанија, а према речима Мировића, ни друге државе ЕУ које нису признале Косово, нису спремне да ризикују своје унутрашње питање правећи се да је Косово преседан.

Политиколог Александар Стојановић сматра да је ово показатељ и да је међународна заједница препознала да је 18 година после унутрашњег сукоба и скоро десет година после једнострано проглашене независности, Косово данас на новој раскрсници.

„То је друштво које мора да се суочи са својим слабостима и пре свега са питањем колико је Косово као регион спремно да преузме одговорност за вођење друштва и да се суочи са свим последицама. На Косову су и данас присутни јаки кланови из рата који управљају друштвом, а политичка елита на Косову није спремна да се мења, и ту је највећи проблем“, уверен је Стојановић.

Он напомиње да је чињеница да косовски политичари не могу да добију визе од држава које су им досад биле највећи пријатељи довољан показатељ да оваква политика Приштине није добродошла на Западу.

„Потез који вуче шпанска влада пре свега је у циљу очувања сопственог суверенитета, и у том светлу видим и ’нон-пејпер‘. Њиме она једноставно жели да се ниједним актом не види да је Косово ’независно‘, и тај свој став брани унутар ЕУ. Колико ће Шпанија можда овим да укочи процес приступања других држава Западног Балкана, то ћемо видети. Могуће је да ће за неке земље, као што је Србија, постојати већа проходност, али то ће време показати. У сваком случају, Шпанија овим потезом демонстрира одлучност да Косово као територија нема валидност државе, а ако томе додамо да су неке државе повукле своја признања самопроглашене независности, Косово је данас у ћорсокаку. Како ће албански политичари на ово одговорити, видећемо“, истиче Стојановић.

У шпанском „нон-пејперу“ још пише да је неопходно направити разлику између процеса проширења ЕУ и стратегије за Западни Балкан, која је део заједничке спољне и безбедносне политике (ЦФСП) и која прати своју логику. Такође, Шпанија сматра да проширење не треба посматрати као директно средство за решавање политичких проблема у региону Западног Балкана, већ да прво треба превазићи сукобе како би се омогућио процес проширења. У писму се Косово позива да унапред оствари стандарде који су зацртани у Споразуму о стабилизацији и придруживању и сугерише се наставак дијалога између Косова и Србије, подржаног од стране Европске уније, јер је, како пише, „немогуће пронаћи решење сукоба наметањем унилатералних резултата“.

Спутник
АМЕРИЧКИ КОНГРЕСМЕНИ ПРЕДЛАЖУ: Кандић треба да добије Нобелову награду за мир
12:30 01.02.2018. 9 коментара
Дели на Вајберу
У образложењу предлога између осталог се каже да је детаљна документација Фонда за хуманитарно право о злочинима за време сукоба током распада бивше Југославије постала кључна за извршење правде

У образложењу предлога између осталог се каже да је детаљна документација ФХП о злочинима за време сукоба током распада бивше Југославије постала кључна за извршење правде, како у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију, који је окончао рад крајем 2017. године, тако и у националним судовима за ратне злочине у земљама региона.



Рок за подношење кандидатура за Нобелове награде истекао је 31. јануара у поноћ.

Кандидате могу да предлажу чланови националних скупштина и влада суверених држава, чланови Међународног суда правде у Хагу, универзитетски професори, добитници ранијих Нобелових награда за мир и чланови управних одбора организација које су добиле награду као и садашњи и бивши чланови Норвешког Нобеловог комитета.

Па никако немогу да разумен колико НЕМА НОВИНАРИ У СРБИЈИ!

Србија се бави саде са ПОДЕЉЕЊЕ ВЕСТИ, она се више не бави за његова потраживање.

Што је овде битно је косу буквално ти конгресмени ко су то преложили.
И да се имењују у Српској стампу у свету.

Тако кад ти конгресмени покушају да тражу гласове, оних ће бити бојкотовани!

Лавров: ОЕБС да се више ангажује по питању Косова © Sputnik/ Эдуард Песов
РУСИЈА
12:35 01.02.2018(освежено 12:49 01.02.2018) Преузмите краћи линк 0 211
Русија би хтела да види већу ангажованост ОЕБС-а на Косову како би се разрешили сви преостали проблеми у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Он је истакао да се са министром иностраних послова Италије Анђелином Алфаном, који уједно обавља и функцију председавајућег ОЕБС-а, договорио да ће заједничким напорима подржати активности те међународне организације на Балкану, а пре свега на Косову.

„Нашим заједничким напорима ОЕБС ће наставити активности на Балкану, а пре свега би Русија хтела да та улога буде видљивија на Косову и то како би се разрешили преостали проблеми у складу са резолуцијом 1244 СБ УН“, рекао је Лавров.

Портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова
© SPUTNIK/ КИРИЛЛ КАЛЛИНИКОВ
Захарова о убиству Ивановића: А где је сада ЕУ
Када је реч о Конгресу националног дијалога Сирије, који је недавно одржан у Сочију, Лавров је изразио наду да ће резултати скупа помоћи специјалном изасланику УН за Сирију Стафану де Мистури да активира женевски процес преговора.

Лавров је прокоментарисао и одлазак дела сиријске опозиције са Конгреса рекавши да су разлози који су навели „измишљени“ и „вештачки“, те да немају везе са самим догађајем.

Говорећи о Украјини, Лавров је изразио забринутост због пораста провокација од стране „добровољачких батаљона“ на линији разграничења са Донбасом, додавши да су и Русија и самопроглашене републике Доњецка и Луганска спремне на одређену флексибилност када је реч о усвајању закона по специјалном статусу Донбаса.

Лавров се осврнуо и на питање Либије рекавши да Русија подржава идеју УН да се криза у тој земљи реши путем националног дијалога, као и да је узрок читавог хаоса у тој земљи нелегална интервенција НАТО-а, која није била у складу са резолуцијом Савета безбедности.

Руски министар је рекао и да постоји могућност да Русија организује сличан конгрес за Либију као што је то недавно учинила за Сирију у Сочију.

Jovan Joksimovic · Belgrade, Serbia
Gospodine Lavrov.Onog momenta kada mocna Rusija pitanje Kosova vrati na resavanje u UN,tamo gde je i mesto tom problemu, moci ce da racuna da je nesto pomogla i ucinila za narod Srbije,ovako Vase kukanje i kritike na racun OEBSa nikom nista ne znace i zapad Vam se smeje. Ne zaboravite nikada da zapadprepoznaje samo golu silu,ama bas nista drugo.Njima reci nista ne znace ako iza reci ne stoji najgrublja sila(batina)

Па што сте ви као народ буквално урадили за Косово и Метохије у последни 70 година?
(28-01-2018 06:17 PM)Јеремија Пише: [ -> ]
(28-01-2018 11:57 AM)Шумадинац Пише: [ -> ]Да, Влада... Артемит и скривени Чичамитовац ка' и ти.
Само ме чуди како га још држе у Дверима... Rolleyes

"Артемит" је чувао КиМ, борио се као лав за сваки педаљ Косова и Метохије као и за сваки храм и сваког монаха - монахињау.
Захваљујући свом духовном чеду - Теодосију и монаху Сави Јањићу ("сајбермену") који су издали и КиМ и свога Владику, дошли смо у ситуацију да нам Запад у садејству са шипцима протера владику Артемија и велики део монаштва.

Е да, зашто помињеш "чичамитовце"? Јел има нешто лоше у томе што људи стављају национално испред свега осталог?

Кажу да је јеретик Арије био баш такав, велика преподобњачина. Исто је остало забележено за дуалисту Василија Богумила. Другим речима, љубазност, преподобије, сами по себи ништа не значе, а готово увек се покажу као параван за сатанску гордост.
http://www.telegraf.rs/vesti/politika/13...eo-albance

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/13...entari/svi

Да ударимо једну Клетву за сви Срба ко су још настројаних према броз твз и према све безбожног КОМУНИЗАМ!

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0
(01-02-2018 05:03 PM)Прст_у_ока_ћирилици Пише: [ -> ]http://www.telegraf.rs/vesti/politika/13...eo-albance

http://www.telegraf.rs/vesti/politika/13...entari/svi

Да ударимо једну Клетву за сви Срба ко су још настројаних према броз твз и према све безбожног КОМУНИЗАМ!

https://www.youtube.com/watch?v=CLEvZyHSNo0

Ти знаш само да КЛЕТВЕЋЕШ!!!

Ман' се таблоида, пиши или пренеси нешто паметно!
УБИЦУ ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА СНИМИЛЕ НАДЗОРНЕ КАМЕРЕ: Прегледали снимке, па угледали атентатора!
31. јануара 2018. Србија Оставите коментар

Приликом прегледања записа с камера уочен је нападач на лидера косовских Срба, не види се његово лице, али овај траг ипак може бити од помоћи, открива Курир

Снимци са око 20 камера у северном делу Косовске Митровице, као и оне с просторија Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда“ детаљно су прегледани и, како сазнаје Курир, на једном се види убица Оливера Ивановића!
Наш извор који је упућен у истрагу каже да ово умногоме може да допринесе расветљавању крвничког убиства једног од лидера косовских Срба. Ивановић је, подсетимо, убијен с леђа 16. јануара, у раним јутарњим сатима, и то са шест хитаца.

– Симптоматично је да ниједна од камера у граду није била окренута ка југу Косовске Митровице. Ипак, приликом прегледања снимака, на једном од њих је ухваћен нападач на Ивановића. Не види се његово лице, снимљен је с леђа, али овај материјал ипак може бити од помоћи – наводи наш саговорник и додаје:

– Све камере су снимале искључиво север општине, а надлежни органи још чекају неке снимке из јужног дела Косовске Митровице, који је под контролом Албанаца.

Иако је одмах након Ивановићевог убиства оформљен посебан тим за истрагу овог случаја, ни после две недеље званичници не излазе с детаљима. Бесим Хоти, заменик команданта Косовске полиције у Северној Митровици, рекао је да радна група води истрагу пуним капацитетом, али да нема нових детаља.

– Полиција тренутно истражује снимке камера које су постављене у ширем делу града. Полиција ради по овлашћењима тужиоца, али истрагу обавља Косовска полиција, која ради у две смене, а њихов рад надлегедају два тужиоца – Србин и Албанац. На случају ради десет полицајаца, а мониторинг обавља Еулекс, преко кога се размењују све информације – навео је Хоти.

Подсетимо, сумња се да је на Ивановића пуцано из аутомобила у покрету, а сат времена касније пронађена је запаљена „опел астра“ за коју се сумња да је повезана са случајем убиства. Убица је највероватније пуцао из пиштоља са пригушивачем, након чега је побегао у смеру ка Ибру, крећући се искључиво једносмерним улицама.

Себастијан Курц

ШТО ПРЕ РАСВЕТЛИТИ ГНУСНИ ЗЛОЧИН

Аустријски канцелар Себастијан Курц казао је јуче да очекује да ће се надлежне институције побринути да се брзо расветли атентат на Ивановића и одговорни за тај гнусни злочин приведу правди:

– Важно је да овај атентат, колико год био стравичан, не буде злоупотребљен за кочење позитивних политичких процеса. Због тога апелујем на све у Београду и Приштини да наставе с дијалогом уз посредовање ЕУ.

Курир / Б. Каровић – Б. Бојић

Вучићева мафија на Косову продаје шиптарима акцизну робу без маркица
1. фебруара 2018. Хроника Оставите коментар

Да су ваше констатације тачне ево и доказа што се тиче дувана. У јужном делу Косовске Митровице купила сам цигарете а исте производи Монус д.о.о Белграде Маде ин Еуропе СРПС Е. П2.010/1 (тако пише на њима) исте су без икакве акцизне маркице и платила сам их по 100,00 дин. по кутији. Што значи да су у јужном делу К. Митровице још јефтиније јер су отуда и донешене.

Исте цигарете а лошијег квалитета у Србији плаћам 230,00 дин. кутију и имају акцизну маркицу на њима пише производи Монус д.о.о. Београд Земун ДИМ Инђија СРПС Е. П2. 010/1. Значи ли то нешто? Или је то што се ради такође прање новца од стране наших узурпатора власт.

РЖ

фото: бета

СЛИКЕ ИЗ СРПСКЕ ПРАПОСТОЈБИНЕ: Срба скоро да нема, али има “Српске листе“
Иван Максимовић 14:20 01.02.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Село Старо Грацко на Косову и Метохији, познато је по томе што су терористи „ОВК“ у једном дану, 23. јула 1999., убили 14 српских жетеоца на повратку са својих њива. Масакр неко још и помене с времена на време али само село и његове житеље тек о парастосу.

Како заправо живе наши људи из села које представља одраз судбине српског народа на КиМ, истраживао је Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

Главна улица у Старом Грацку / фото Иван Максимовић
Магистралним путем Приштина – Скопље, на два километра испред Липљана, скреће се ка овом селу које данас има има око 200 становника. Просечан број младих је виши него што је то уобичајено у српским срединама. Село је квадратне основе у чијој се средини налази стадион на коме тренира овдашњи фудбалски клуб „Браћа Аксић“ а осим њега функционише још и истоимена школа, на ободу стадиона, коју похађа седамнаесторо ученика од укупно 33 овдашње српске деце. Не постоји ни једна друга могућност организовања друштвеног живота због чега је село додатно умотано у чамотињу а млади неизбежно одлазе у потрази за послом пре свега.

„Смета нам овакво стање, како не смета? Али немамо коме то да појаснимо и да добијемо адекватан одговор. У народ се увукао страх, освета, мржња, плашљивост…“ каже један од овдашњих Срба. Због чега је тако потврдиће сви остали али – мање или више кришом.

До рата овде је живело око 500 Срба али их се већ око 200 одселило након почињеног злочина и још око двадесетак после погрома 17. и 18 . марта 2004. године. Након тога Срби су престали да одлазе да би последњих година тај тренд поново постао актуелан иако спор јер живот овде више него у другим местима зависи од воље и зловоље политичара и оних који мисле да то јесу. Препуштени времену да њихове проблеме решава или их примора да сами налазе драстичнија решења, неминовно су се нашли на полигону интереса локалних „представника“ и чиновника од којих их нико не штеди.

Будући да су преко главе претурили оно што је ретко који њихов вршњак у Србији, млади ипак верују да ће и ово време проћи и кажу да су заинтересовани да опстану и остану на својим огњиштима.

„Само посао да имам, ништа ми друго не треба, не бих ишао одавде“каже младић очигледно са капацитетима којима може себи да обезбеди нормалне услове за живот у малтене, било којој другој средини. Али још увек чека, нада се…

Старији су већ гледали више пропалих генерације које су чекајући у Старом Грацку своју младост и оставиле у овом селу и после више од 15 година ипак били принуђени да се отисну у бели свет. Нико се од њих више није вратио. Кажу да је „хитно потребна реакција државе а не само да дођу на парастос, обећају и оду, и тако сваке године“.

Меморијална плоча жртвама НАТО бомбардовања и шиптарског терора у Старом Грацку / фото Иван Максимовић
Генерално, представници државе Србије су их у потпуности заборавили осим, наравно, на дан парастоса.

„…Кад је долазио Вулин обећао је куле и градове. Можда сте читали у новинама, ја сам то изјавила, да ћу их на следећем парастосу дочекати ‘усраном мотком’…“. Тог дана ми се усијао телефон, звао ме неко и представио се као Вулинов заменик и питао ме да ли бих ја ишла да разговарам са господином Вулином? Кажем, што бих ја ишла да разговарам са њим, што он не дође овде да види где живим, што би ја трчала за њим? Без обзира што је он неки министар. Кад је већ био на парастосу, што није остао да обиђе породице? И ја могу да станем за микрофон и да обећам да ћу да урадим „то, то и то“ и да одем из села, баш ме брига. Нека стане иза својих речи. Каже он мени па нисте требали да кажете да ћете да га дочекате усраном мотком, а ја њему: слушај ти и тебе ћу само ако се представиш и кажеш ко си прича Соња Живић, чији је покојни супруг један од убијених жетелаца, обећавајући и нашем новинару да ће после свих ових година лажних обећања и самопромоције политичара ове године направити дар – мар за парастос ако опет дођу.

Због покрића тако безобзирног понашања званичника овдашњи Срби су кивни на новинаре и не желе да разговарају, чак ни да буду фотографисани. Не беже од необавезног разговора али инсистирају на анонимности.

На питање да нешто каже један од мештана одговара контрапитањем:„…Себе да нападам? Шта год да кажем окренуће се против мене. О Албанцима, видиш и сам колико их има, ако поменем српску или њихову власт опет сам себе напао. Како се живи? Ево, погледај!“ показује полукружним покретом руке пратећи панораму села. Пусто и магловито зимско преподне. Изузев кад прође неки аутомобил, без трагова живота.

Старо Грацко, фото Иван Максимовић
Саговорници углавном износе опречне тврдње. Очигледан је раздор међу мештанима. Једни ће рећи да тзв. „министар“ при влади косовских сепаратиста, Далибор Јевтић, прилично помаже:

„…Исељевање је стало од када се у Старо Грацко појавио министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић који много помаже унзад 3-четири године. Он је са својим сарадницима зауставио продају и одлазак, јер помаже свима у селу и деци и младима и старима и породицама жртава масакра. Реновирао је око 25 кућа у селу, саградио две нове и обећао да ће са пролећа да сагради још 4 куће за младе људе са породицом. Инфраструктуру је средио, реновиран је спортски терени и полигони у школи, урадио је нове тоалете и увео централно грејање и видео надзор на целом објекту. Направио дечји парк и још много тога, помаже школској деци, доноси ранчеве, пакетиће и остало…“ каже један од саговорника Магазина Таблоид.

Други, ипак, имају сасвим супротно мишљење. Тврде да Јевтић има неколико својих људи који лобирају за њега у овом селу и то су они који добијају помоћ у материјалу, столарији, разним мањим пројектима. За гласове на квази-изборима сепаратиста буде им одобрен неки пројекат од 1.000 до 1.500 евра и тако сваки пут. Игралиште и школа јесу обновљени „али за кога?“ пита један од успутних саговорника након што се „рендгенским погледом“ уверио да га нико не снима.

„…Дођи овде после два, видећеш да је игралиште пуно деце. И слушај шта причају… Нећеш моћи да чујеш српски глас. По цео дан само албанска деца вичу, дозивају се…не провоцирају нас, не могу да кажем, али српске деце више нема. Све што је обновљено сада они користе…“. Нешто касније, уверио сам се и у то.

Питање је и шта је од инфраструктуре у селу обновљено јер су улице распукле, путеви лоши, нигде се не назиру радови скоријег датума.

Такође тврде да исељавање није престало већ да се нарочито од 2013. почело све чешће говорити о томе док данас више нема српске породице која се не би одселила. То је, како кажу, управо последица селективне доделе помоћи која увек заврши у рукама истих људи а који су пристали на политичку трговину односно да свој глас дају ономе ко доноси „помоћ“, било да се ради о шиптарским или српским представницима власти свеједно је, сви су они чланови Српске листе и СНС-а.

„Ја нисам гласао, уопште не желим да излазим на те изборе. За мене постоји само држава Србија и ништа друго не признајем“ каже за Магазин Таблоид Мишко Радусин из овог села.

„…Али због тога се и моја кућа руши. Прошле године је избио пожар и пола куће је изгорело. Кров сам обновио сам, да не пропада али више од тога не могу. И баш кад је Јевтић са осталима из Српске листе пролазио улицом пред те њихове изборе, ја сам стајао овде, поред ограде. Ма, није их занимало да ли сам међу живима или мртвима. Они су са својим људима ишли у обилазак сигурних гласача и тако је све подељено. Ја чекам да се мом оцу наврши година од смрти па и ја продадох ово и идем одавде, породица ми се већ иселила, сам живим овде“ каже Мишко.

Кућа Мишка Радусина / фото Иван Максимовић
Огорченост се осећа на сваком кораку. Наде је све мање. Упркос хвалисавим Вучићевим изјавама да се последњих пет година са Косова и Метохије ни један Србин није одселио, Соња Живић за Магазин Таблоид каже да она осим у одласку више и не види излаз из ове ситуације.

„…Можда се то тако приказује у свету али нас је сваким даном све мање у Старом Грацку. Срби су без посла, дође Албанац са парама, понуди високу цену од 70 до 100 хиљада евра за плац, а са тим парама можете да купите два стана у било ком граду у Србији. Зашто би седео овде без посла, да се већ у четири, пет поподне закључа у кући кад може да оде и да живи слободно…“ каже Соња Живић.

Чињеница је и то да је од 1999. године, када је почињен масакр над српским жетеоцима па до данас, од две албанске куће које су се пре рата налазиле у селу, сада однос 50% – 50% са јасном тенденцијом све бржег пораста албанских породица. Једна Соња каже да је однос плацева 50% наспрам 50%, али у броју кућа однос је много већи у корист Албанаца. Највећи број српских плацева заузима површину од 25 ари и на њима Срби изграде по једну кућу а Албанци изграде по три, четири.

Старо Грацко – четири шиптарске куће у једном дворишту, фото Иван Максимовић
Улица којом сам пре десетак година са колегом, као једина новинарска екипа, ишао да забележим хапшење једног од убица српских жетелаца, и данас је већином насељена Србима. Мислили смо тада да ћемо донети радосну вест, да ће правда бити задовољена иако смо знали да је хапшење политичко јер се десило непосредно пред најаву самопроглашења независности. Први Србин кога смо питали за реакцију одмахнуо је руком у пролазу и без узбуђења прокоментарисао „…ех, једног ухапсили. Није то био један него група…“

И тог једног, Маљзума Битићија из суседног села Алаш, ослободили су након два месеца услед „недостатка доказа“.

„Шта ћеш тамо“ пита ме један од мојих саговорника гледајући уз улицу. „Да разговарам и са њима“, кажем. „Немаш тамо више са ким да разговараш“ – „Како нема, па зар нисте рекли да живе Срби“. „Живе, али не разговарају један са другим“. Помало шокантна опаска, питам зашто. „Па, све због Српске листе, једни су чланови други нису, од кад је то почело више нико ни с’ким не разговара“.

Ето, још један податак о Вучићевим људима и слози коју су унели у српски народ, чак и овде у селу од 200 Срба препуштених себи. А нема разлике ни у осталим српским срединама…

О својим проблемима немају с ким да разговарају нити да потраже решење.

„Никада нас нису обишли, ни заменик тзв „премијера Косова“ Бранимир Стојановић, ни ондашњи „градоначелник“ Владета Костић, па ни представници српских институција Срђан Петковић као начелник косовског управног округа, ни председник привременог органа општине Липљан Златко Лазић, нико. Слободно напишите, па нарочито наглашавају, заборавио нас је и владика Теодосије“. Соња Живић је прилично детаљно описала какав је однос узурпатора трона Епархије рашко – призренске Теодосија а какав је био пре њега.

„Прошле године је био трећи парастос како Теодосије није долазио нити се заинтересовао за породице убијених. Локални свештеници су ти који дођу и то је то. Док је био владика Артемије на Косову, обилазио нас је пред сваки празник, Божић, Васкрс, пред велике православне празнике… Долазио лично, био је у мојој кући неколико пута, обилазио је породице, доносио деци поклоне. Није доносио пакетиће него је давао новац да деци купимо патике или шта им је већ потребно. Како је дошао владика Теодосије на чело епархије, ни једном није обишао породице.

Мени је 2012. била потребна новчана помоћ, ишла сам на операцију бубрега у Београд, владика Теодосије је одобрио 20 хиљада динара. Била сам принуђена да им се обратим јер нисам могла сама да покријем трошкове. За ту помоћ су проверавали од нашег председника села, локалног свештеника, ишли су чак и у болницу да се увере да ли је истина да ја морам да идем на операцију или можда баш и не морам. Кад се уверио да ми је операција неопходна, одобрио је помоћ.

Породична кућа Соње Живић / фото Иван Максимовић
Кад би смо се раније обратили владики Артемију никада није проверавао нити смо морали да се најавимо пет дана унапред да би смо причали са њим. Не, само одемо и он нас одмах прими. Никада није изостао за парастос, увек је он вршио опело и тада је доносио помоћ за децу. А ово сада… као да је све пало у заборав“ каже Соња.

Управо то и јесте намера. Да се умањи значај страдања, да се масакр заборави, сведе на немили догађај, пуки инцидент. На снази је политика „помирења“ и нормализација односа са џелатима, нико то не сме да поремети.

„Веруј са локалним представницима сам много незадовољан. Направили су од странке СНС праву секту. Народ никако то не схвата поводи се ситним и тренутним интересима, па после четири године гладују. Јер ови локални политичари прво гледају своју ближу родбину, па своје рођаке, пријатеље и симпатизере странке. И то је то. Овом народу је доста само што живи на овим просторима а не још неко да га шиканира“ констатује један од саговорника.

Но, овдашњи Срби трпе много више од шиканирања. Владета Костић, бивши „градоначелник“ села Грачанице и истоимене општине по систему тзв „републике Косово“, више пута је вршио притисак на овдашње Србе претећи им уколико „Браца из Штрпца победи у Старо Грцко“. Иначе су обојица чланови „Српске листе“ и СНС-а. Али – већа надлежност, већи и буџет.

Браца, односно Братислав Николић, је ипак победио а неки од саговорника додају да није победио он него Далибор Јевтић својом „подршком“. И поред тога што та подршка конкретно уноси раздор међу овдашње Србе, осећате да немате права да било кога због тога осудите јер у селу једва да функционише и продавница, посла нема, уместо зарада велики број њих је на минималцу за који је најављено да ће бити смањен. Шта они сами ту могу са избором којиимају између глади и голог опстанка?

„Нама је јако тешко да живимо овде али опет, и лепо. Ово је наше село, наша кућа, земља… Колико ја знам ми смо једина породица која ништа није продала. Али не знам докле ћемо моћи тако. Живимо од мамине пензије од 9.000 динара и социјале коју примамо са три месеца паузе, значи сваки четврти месец по 10.000 динара. А ми овде плаћамо све комуналије и то у еврима, ко може тако да преживи?“ каже Соња из четворочлане породице Недељковић и додаје да раде још и земљу како би могли да преживе али не могу да продају ништа од својих производа јер се не усуђују да оду на пијацу у Липљан.

Четворочлана породица Недељковић (Соња стоји) / фото: Иван Максимовић
Каже да су више пута одлазили у општинске управе да траже посао или се макар пријаве за неку помоћ иако би радије да буду запослени. Никада нису добили ни позитиван ни негативан одговор шта год да су предали.

Једино што Срби од било кога добију јесу обећања. Схвативши да гласове не доноси страх, Бранимир Стојановић, Владета Костић и Срђан Петковићсу пред сепаратистичке изборе дошли са обећањима, и то повећим. Помињали су чак отварање фабрика али најупечатљивије су ипак биле претње и оном малом броју запослених да ће бити избачени са посла, кажу саговорници Магазина Таблоид.

„Треба да им се стане на крај, јер искрено, народ се пита шта бре ради СНС, јел то партија, секта или казнена експидиција? Ко покуша да им стане на пут хватају одмах за врат и настаје тортура. Испољавају неку мржњу према Старом Грацку и према нашим мештанима. Гаје наду да њих не може нико да руши док год је Вучић на власти. А народ се осипа не само у Грацку већ и шире, посебно у косовском округу и то баш због такве политике. Претворили су политику СНС у секту која убија сваки морал код човека!“ тврди нам добро упућени мештанин који ни сам није сигуран колико ће још моћи да издржи терор бахатих службеника државног апарата чији је и он порески обвезник и грађанин.

„Храброст је велика врлина, али много људи се плаши СНС секте па ћуте. И ја сам један од њих, али никоме није горело до зоре. Верујте никада гора власт није била, права секта са пуно мржње. Па, да ли сте гледали и слушали говор Владете Костића на промоцији у Грацаници? То је говор једног мрзитеља, он је Србе називао гњидама, хоштаплерима, паразитима, пацовима… не знам која још погрдна имена није употребио. Мени је то било страшно, такав говор нисам чуо до сада толико мржње нисам никада видео а народ му аплаудира… Рекао сам у себи „о, Боже обуздај овог човека јер се много насисао мржње ради власти и превилегија“, каже још један саговорник Магазина Таблоид наводећи конкретне примере агресивне бахатости.

Занимање за овдашње Срби локални властодршци показују само онда када треба да присуствују промотивним скуповима Српске листе. Одлазе уговореним превозом како би камере могле да забележе пуне сале и представе их као подршку. Никоме „не упада у очи“ чињеница да су људи доведени док још увек траје радно време, обично између 12 и 13часова, и то без могућности да бирају да ли желе или не да тамо оду. Избор готово да немају, знају да је један одлазак довољан да изгубе посао за који већ неколико рођака, пријатеља или страначких „симпатизера“ стоји спремно у реду. Осим тада, и ако им још буде речено да оду на парастос, не постоји друга прилика да се народ види оне који га, противно његовој вољи, представљају.

У Липљану је Српска листа одржала предизборни скуп где је било више њих него народа и нису ни добили њихову подршку. Мештани тврде да су из СЛ на том скупу претили да ће затворити школу и преселити је у оближњи Суви До, ако народ не гласа за њих.

Предизборни скуп Српске листе у Липљану / фото: архива
Иначе, школа „Браћа Аксић“ у Липљану недавно је обележила 153 године рада и најстарија је школа на Косову и Метохији која је одолела чак и бројним нападима екстремиста на ученике и особље, као и погром 17. марта 2004. године. Сада се поставља питање хоће ли преживети Вучићеву владавину, и то не теретско већ сасвим реално:

„Кажу добили смо одрешене руке од Вучића да радимо шта хоћемо, да претимо, да истерујемо људе са посла, шта год да треба“ каже још један мештанин који инсистира на анонимности али и сам у шоку и благом надом да ће писање у новинама о томе да нешто промени.

Слушајући свакодневне Вучићеве изјаве на телевизији, где он једини хвали све оно што је „урадио“ и износи своје често лажиране „резултате“, овдашњи Срби заточени у свом селу готово две деценије, не могу да верују да је неко у стању да их подвргне терору само да би добио неколико њихових гласова.

„Питам се само да ли барем нешто о овоме зна Александар Вучић? Он је срушио све, и Косовску Митровицу и пуно тога сматрајући да ће добро да учини за Косово и Метохију, верујући међународној зајеници. А збогтога ми овде страдамо. Издајом Косовске Митровице, уз распуштање свих српских институција, ми смо тотално урнисани. То је највеће зло за косовске Србе“ наводи један од опрезнијих саговорника Магазина Таблоид.

Подлим убиством Оливера Ивановића и овим људима ће наде бити додатно угашене. Соња Живић истиче да је њој и њеној јетрви, чији је муж такође убијен, управо Оливер Ивановић помогао да Координациони центар на чијем је челу тада био Небојша Човић, изгради куће у којима сада живе са породицама. Иако политичких уверења и корацима супротним државним интересима који у народу нису имала подршку, Ивановић је према обичним грађанима показивао разумевање и практичним потезима добијао њихову наклоност јер им је давао оно што им је заиста требало. Вучић ће политичким непочинствима, симболично, управо на његовој несрећи сатрти и последње могућности за достојанственим опоравком Срба са КиМ.

Александар Вучић као председник државе који у истрази убиства позива у помоћ сепаратистичке органе, на њихове претње држави на чијем је челу одговара позивом у пријатељску посету и од косовских сепаратиста тражи званичну дозволу да посети део своје државе, једино што за српски народ може да учини јесте да ископа што дубљу гробницу. Дубљу неко што је ико пре њега ископао. То ће и бити најупечатљивији резултат његове владавине. Додуше, треба се надати да ће се макар на томе зауставити.

Аутор: Иван Максимовић

Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.

ВЕЛИКОИЗДАЈНИЧЕ, у твом погледу у будућност налази се само ЗАБЕЛА!
1. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да постоје различити модели обавезујућег споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, али је нагласио да је тај документ поглед у будућност који треба да реши актуелне проблеме.

„Много је различитих модалитета, ја сам за то да не бежимо од решења и да не одржавамо замрзнуте конфликте, ја сам за то да немамо проблема и да наше проблеме не остављамо деци знам да ово не воли нико да чује, али то јесте поглед у будућност и одговоран приступ“, рекао је Вучић новинарима у Београду.

Према његовим речима, поједине земље предлажу модел две Немачке, док друге сматрају да би Србија и Косово требало да реше своје односе пре потписивања споразума.

„За танго је потребно двоје, потребно је да и неки други разумеју да морају да учине компромисе, а не само Србија, да би имали договор морају обе стране да буду пођеднако незадовољне, или бар помало задовољне“, казао је он.

Упитан шта је реалан очекивати, Вучић је одговорио да је успех ако се до договора дође.

„Ако не дође до договора, то је још много изгубљеног времена за Србију и Србе“, оценио је Вучић.

Вучић је казао и да је противљење Шпаније за даље интеграције Косова „одлчна порука шпанског народа“ и најавио да ће шпански краљ Фелипе посетити Србију.

Он се осврнуо и на посету Косову током које је у Лапљем селу разговарао са грађанима, наводећи да ће за седам дана бити готова анализа шта је све од обећаног и урађено.

Агенције
СЛИКЕ ИЗ СРПСКЕ ПРАПОСТОЈБИНЕ: Срба скоро да нема, али има “Српске листе“
Иван Максимовић 14:20 01.02.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Село Старо Грацко на Косову и Метохији, познато је по томе што су терористи „ОВК“ у једном дану, 23. јула 1999., убили 14 српских жетеоца на повратку са својих њива. Масакр неко још и помене с времена на време али само село и његове житеље тек о парастосу.

Како заправо живе наши људи из села које представља одраз судбине српског народа на КиМ, истраживао је Иван Максимовић, дописник Магазина Таблоид из Косовске Митровице.

Главна улица у Старом Грацку / фото Иван Максимовић
Магистралним путем Приштина – Скопље, на два километра испред Липљана, скреће се ка овом селу које данас има има око 200 становника. Просечан број младих је виши него што је то уобичајено у српским срединама. Село је квадратне основе у чијој се средини налази стадион на коме тренира овдашњи фудбалски клуб „Браћа Аксић“ а осим њега функционише још и истоимена школа, на ободу стадиона, коју похађа седамнаесторо ученика од укупно 33 овдашње српске деце. Не постоји ни једна друга могућност организовања друштвеног живота због чега је село додатно умотано у чамотињу а млади неизбежно одлазе у потрази за послом пре свега.

„Смета нам овакво стање, како не смета? Али немамо коме то да појаснимо и да добијемо адекватан одговор. У народ се увукао страх, освета, мржња, плашљивост…“ каже један од овдашњих Срба. Због чега је тако потврдиће сви остали али – мање или више кришом.

До рата овде је живело око 500 Срба али их се већ око 200 одселило након почињеног злочина и још око двадесетак после погрома 17. и 18 . марта 2004. године. Након тога Срби су престали да одлазе да би последњих година тај тренд поново постао актуелан иако спор јер живот овде више него у другим местима зависи од воље и зловоље политичара и оних који мисле да то јесу. Препуштени времену да њихове проблеме решава или их примора да сами налазе драстичнија решења, неминовно су се нашли на полигону интереса локалних „представника“ и чиновника од којих их нико не штеди.

Будући да су преко главе претурили оно што је ретко који њихов вршњак у Србији, млади ипак верују да ће и ово време проћи и кажу да су заинтересовани да опстану и остану на својим огњиштима.

„Само посао да имам, ништа ми друго не треба, не бих ишао одавде“каже младић очигледно са капацитетима којима може себи да обезбеди нормалне услове за живот у малтене, било којој другој средини. Али још увек чека, нада се…

Старији су већ гледали више пропалих генерације које су чекајући у Старом Грацку своју младост и оставиле у овом селу и после више од 15 година ипак били принуђени да се отисну у бели свет. Нико се од њих више није вратио. Кажу да је „хитно потребна реакција државе а не само да дођу на парастос, обећају и оду, и тако сваке године“.

Меморијална плоча жртвама НАТО бомбардовања и шиптарског терора у Старом Грацку / фото Иван Максимовић
Генерално, представници државе Србије су их у потпуности заборавили осим, наравно, на дан парастоса.

„…Кад је долазио Вулин обећао је куле и градове. Можда сте читали у новинама, ја сам то изјавила, да ћу их на следећем парастосу дочекати ‘усраном мотком’…“. Тог дана ми се усијао телефон, звао ме неко и представио се као Вулинов заменик и питао ме да ли бих ја ишла да разговарам са господином Вулином? Кажем, што бих ја ишла да разговарам са њим, што он не дође овде да види где живим, што би ја трчала за њим? Без обзира што је он неки министар. Кад је већ био на парастосу, што није остао да обиђе породице? И ја могу да станем за микрофон и да обећам да ћу да урадим „то, то и то“ и да одем из села, баш ме брига. Нека стане иза својих речи. Каже он мени па нисте требали да кажете да ћете да га дочекате усраном мотком, а ја њему: слушај ти и тебе ћу само ако се представиш и кажеш ко си прича Соња Живић, чији је покојни супруг један од убијених жетелаца, обећавајући и нашем новинару да ће после свих ових година лажних обећања и самопромоције политичара ове године направити дар – мар за парастос ако опет дођу.

Због покрића тако безобзирног понашања званичника овдашњи Срби су кивни на новинаре и не желе да разговарају, чак ни да буду фотографисани. Не беже од необавезног разговора али инсистирају на анонимности.

На питање да нешто каже један од мештана одговара контрапитањем:„…Себе да нападам? Шта год да кажем окренуће се против мене. О Албанцима, видиш и сам колико их има, ако поменем српску или њихову власт опет сам себе напао. Како се живи? Ево, погледај!“ показује полукружним покретом руке пратећи панораму села. Пусто и магловито зимско преподне. Изузев кад прође неки аутомобил, без трагова живота.

Старо Грацко, фото Иван Максимовић
Саговорници углавном износе опречне тврдње. Очигледан је раздор међу мештанима. Једни ће рећи да тзв. „министар“ при влади косовских сепаратиста, Далибор Јевтић, прилично помаже:

„…Исељевање је стало од када се у Старо Грацко појавио министар за заједнице и повратак Далибор Јевтић који много помаже унзад 3-четири године. Он је са својим сарадницима зауставио продају и одлазак, јер помаже свима у селу и деци и младима и старима и породицама жртава масакра. Реновирао је око 25 кућа у селу, саградио две нове и обећао да ће са пролећа да сагради још 4 куће за младе људе са породицом. Инфраструктуру је средио, реновиран је спортски терени и полигони у школи, урадио је нове тоалете и увео централно грејање и видео надзор на целом објекту. Направио дечји парк и још много тога, помаже школској деци, доноси ранчеве, пакетиће и остало…“ каже један од саговорника Магазина Таблоид.

Други, ипак, имају сасвим супротно мишљење. Тврде да Јевтић има неколико својих људи који лобирају за њега у овом селу и то су они који добијају помоћ у материјалу, столарији, разним мањим пројектима. За гласове на квази-изборима сепаратиста буде им одобрен неки пројекат од 1.000 до 1.500 евра и тако сваки пут. Игралиште и школа јесу обновљени „али за кога?“ пита један од успутних саговорника након што се „рендгенским погледом“ уверио да га нико не снима.

„…Дођи овде после два, видећеш да је игралиште пуно деце. И слушај шта причају… Нећеш моћи да чујеш српски глас. По цео дан само албанска деца вичу, дозивају се…не провоцирају нас, не могу да кажем, али српске деце више нема. Све што је обновљено сада они користе…“. Нешто касније, уверио сам се и у то.

Питање је и шта је од инфраструктуре у селу обновљено јер су улице распукле, путеви лоши, нигде се не назиру радови скоријег датума.

Такође тврде да исељавање није престало већ да се нарочито од 2013. почело све чешће говорити о томе док данас више нема српске породице која се не би одселила. То је, како кажу, управо последица селективне доделе помоћи која увек заврши у рукама истих људи а који су пристали на политичку трговину односно да свој глас дају ономе ко доноси „помоћ“, било да се ради о шиптарским или српским представницима власти свеједно је, сви су они чланови Српске листе и СНС-а.

„Ја нисам гласао, уопште не желим да излазим на те изборе. За мене постоји само држава Србија и ништа друго не признајем“ каже за Магазин Таблоид Мишко Радусин из овог села.

„…Али због тога се и моја кућа руши. Прошле године је избио пожар и пола куће је изгорело. Кров сам обновио сам, да не пропада али више од тога не могу. И баш кад је Јевтић са осталима из Српске листе пролазио улицом пред те њихове изборе, ја сам стајао овде, поред ограде. Ма, није их занимало да ли сам међу живима или мртвима. Они су са својим људима ишли у обилазак сигурних гласача и тако је све подељено. Ја чекам да се мом оцу наврши година од смрти па и ја продадох ово и идем одавде, породица ми се већ иселила, сам живим овде“ каже Мишко.

Кућа Мишка Радусина / фото Иван Максимовић
Огорченост се осећа на сваком кораку. Наде је све мање. Упркос хвалисавим Вучићевим изјавама да се последњих пет година са Косова и Метохије ни један Србин није одселио, Соња Живић за Магазин Таблоид каже да она осим у одласку више и не види излаз из ове ситуације.

„…Можда се то тако приказује у свету али нас је сваким даном све мање у Старом Грацку. Срби су без посла, дође Албанац са парама, понуди високу цену од 70 до 100 хиљада евра за плац, а са тим парама можете да купите два стана у било ком граду у Србији. Зашто би седео овде без посла, да се већ у четири, пет поподне закључа у кући кад може да оде и да живи слободно…“ каже Соња Живић.

Чињеница је и то да је од 1999. године, када је почињен масакр над српским жетеоцима па до данас, од две албанске куће које су се пре рата налазиле у селу, сада однос 50% – 50% са јасном тенденцијом све бржег пораста албанских породица. Једна Соња каже да је однос плацева 50% наспрам 50%, али у броју кућа однос је много већи у корист Албанаца. Највећи број српских плацева заузима површину од 25 ари и на њима Срби изграде по једну кућу а Албанци изграде по три, четири.

Старо Грацко – четири шиптарске куће у једном дворишту, фото Иван Максимовић
Улица којом сам пре десетак година са колегом, као једина новинарска екипа, ишао да забележим хапшење једног од убица српских жетелаца, и данас је већином насељена Србима. Мислили смо тада да ћемо донети радосну вест, да ће правда бити задовољена иако смо знали да је хапшење политичко јер се десило непосредно пред најаву самопроглашења независности. Први Србин кога смо питали за реакцију одмахнуо је руком у пролазу и без узбуђења прокоментарисао „…ех, једног ухапсили. Није то био један него група…“

И тог једног, Маљзума Битићија из суседног села Алаш, ослободили су након два месеца услед „недостатка доказа“.

„Шта ћеш тамо“ пита ме један од мојих саговорника гледајући уз улицу. „Да разговарам и са њима“, кажем. „Немаш тамо више са ким да разговараш“ – „Како нема, па зар нисте рекли да живе Срби“. „Живе, али не разговарају један са другим“. Помало шокантна опаска, питам зашто. „Па, све због Српске листе, једни су чланови други нису, од кад је то почело више нико ни с’ким не разговара“.

Ето, још један податак о Вучићевим људима и слози коју су унели у српски народ, чак и овде у селу од 200 Срба препуштених себи. А нема разлике ни у осталим српским срединама…

О својим проблемима немају с ким да разговарају нити да потраже решење.

„Никада нас нису обишли, ни заменик тзв „премијера Косова“ Бранимир Стојановић, ни ондашњи „градоначелник“ Владета Костић, па ни представници српских институција Срђан Петковић као начелник косовског управног округа, ни председник привременог органа општине Липљан Златко Лазић, нико. Слободно напишите, па нарочито наглашавају, заборавио нас је и владика Теодосије“. Соња Живић је прилично детаљно описала какав је однос узурпатора трона Епархије рашко – призренске Теодосија а какав је био пре њега.

„Прошле године је био трећи парастос како Теодосије није долазио нити се заинтересовао за породице убијених. Локални свештеници су ти који дођу и то је то. Док је био владика Артемије на Косову, обилазио нас је пред сваки празник, Божић, Васкрс, пред велике православне празнике… Долазио лично, био је у мојој кући неколико пута, обилазио је породице, доносио деци поклоне. Није доносио пакетиће него је давао новац да деци купимо патике или шта им је већ потребно. Како је дошао владика Теодосије на чело епархије, ни једном није обишао породице.

Мени је 2012. била потребна новчана помоћ, ишла сам на операцију бубрега у Београд, владика Теодосије је одобрио 20 хиљада динара. Била сам принуђена да им се обратим јер нисам могла сама да покријем трошкове. За ту помоћ су проверавали од нашег председника села, локалног свештеника, ишли су чак и у болницу да се увере да ли је истина да ја морам да идем на операцију или можда баш и не морам. Кад се уверио да ми је операција неопходна, одобрио је помоћ.

Породична кућа Соње Живић / фото Иван Максимовић
Кад би смо се раније обратили владики Артемију никада није проверавао нити смо морали да се најавимо пет дана унапред да би смо причали са њим. Не, само одемо и он нас одмах прими. Никада није изостао за парастос, увек је он вршио опело и тада је доносио помоћ за децу. А ово сада… као да је све пало у заборав“ каже Соња.

Управо то и јесте намера. Да се умањи значај страдања, да се масакр заборави, сведе на немили догађај, пуки инцидент. На снази је политика „помирења“ и нормализација односа са џелатима, нико то не сме да поремети.

„Веруј са локалним представницима сам много незадовољан. Направили су од странке СНС праву секту. Народ никако то не схвата поводи се ситним и тренутним интересима, па после четири године гладују. Јер ови локални политичари прво гледају своју ближу родбину, па своје рођаке, пријатеље и симпатизере странке. И то је то. Овом народу је доста само што живи на овим просторима а не још неко да га шиканира“ констатује један од саговорника.

Но, овдашњи Срби трпе много више од шиканирања. Владета Костић, бивши „градоначелник“ села Грачанице и истоимене општине по систему тзв „републике Косово“, више пута је вршио притисак на овдашње Србе претећи им уколико „Браца из Штрпца победи у Старо Грцко“. Иначе су обојица чланови „Српске листе“ и СНС-а. Али – већа надлежност, већи и буџет.

Браца, односно Братислав Николић, је ипак победио а неки од саговорника додају да није победио он него Далибор Јевтић својом „подршком“. И поред тога што та подршка конкретно уноси раздор међу овдашње Србе, осећате да немате права да било кога због тога осудите јер у селу једва да функционише и продавница, посла нема, уместо зарада велики број њих је на минималцу за који је најављено да ће бити смањен. Шта они сами ту могу са избором којиимају између глади и голог опстанка?

„Нама је јако тешко да живимо овде али опет, и лепо. Ово је наше село, наша кућа, земља… Колико ја знам ми смо једина породица која ништа није продала. Али не знам докле ћемо моћи тако. Живимо од мамине пензије од 9.000 динара и социјале коју примамо са три месеца паузе, значи сваки четврти месец по 10.000 динара. А ми овде плаћамо све комуналије и то у еврима, ко може тако да преживи?“ каже Соња из четворочлане породице Недељковић и додаје да раде још и земљу како би могли да преживе али не могу да продају ништа од својих производа јер се не усуђују да оду на пијацу у Липљан.

Четворочлана породица Недељковић (Соња стоји) / фото: Иван Максимовић
Каже да су више пута одлазили у општинске управе да траже посао или се макар пријаве за неку помоћ иако би радије да буду запослени. Никада нису добили ни позитиван ни негативан одговор шта год да су предали.

Једино што Срби од било кога добију јесу обећања. Схвативши да гласове не доноси страх, Бранимир Стојановић, Владета Костић и Срђан Петковићсу пред сепаратистичке изборе дошли са обећањима, и то повећим. Помињали су чак отварање фабрика али најупечатљивије су ипак биле претње и оном малом броју запослених да ће бити избачени са посла, кажу саговорници Магазина Таблоид.

„Треба да им се стане на крај, јер искрено, народ се пита шта бре ради СНС, јел то партија, секта или казнена експидиција? Ко покуша да им стане на пут хватају одмах за врат и настаје тортура. Испољавају неку мржњу према Старом Грацку и према нашим мештанима. Гаје наду да њих не може нико да руши док год је Вучић на власти. А народ се осипа не само у Грацку већ и шире, посебно у косовском округу и то баш због такве политике. Претворили су политику СНС у секту која убија сваки морал код човека!“ тврди нам добро упућени мештанин који ни сам није сигуран колико ће још моћи да издржи терор бахатих службеника државног апарата чији је и он порески обвезник и грађанин.

„Храброст је велика врлина, али много људи се плаши СНС секте па ћуте. И ја сам један од њих, али никоме није горело до зоре. Верујте никада гора власт није била, права секта са пуно мржње. Па, да ли сте гледали и слушали говор Владете Костића на промоцији у Грацаници? То је говор једног мрзитеља, он је Србе називао гњидама, хоштаплерима, паразитима, пацовима… не знам која још погрдна имена није употребио. Мени је то било страшно, такав говор нисам чуо до сада толико мржње нисам никада видео а народ му аплаудира… Рекао сам у себи „о, Боже обуздај овог човека јер се много насисао мржње ради власти и превилегија“, каже још један саговорник Магазина Таблоид наводећи конкретне примере агресивне бахатости.

Занимање за овдашње Срби локални властодршци показују само онда када треба да присуствују промотивним скуповима Српске листе. Одлазе уговореним превозом како би камере могле да забележе пуне сале и представе их као подршку. Никоме „не упада у очи“ чињеница да су људи доведени док још увек траје радно време, обично између 12 и 13часова, и то без могућности да бирају да ли желе или не да тамо оду. Избор готово да немају, знају да је један одлазак довољан да изгубе посао за који већ неколико рођака, пријатеља или страначких „симпатизера“ стоји спремно у реду. Осим тада, и ако им још буде речено да оду на парастос, не постоји друга прилика да се народ види оне који га, противно његовој вољи, представљају.

У Липљану је Српска листа одржала предизборни скуп где је било више њих него народа и нису ни добили њихову подршку. Мештани тврде да су из СЛ на том скупу претили да ће затворити школу и преселити је у оближњи Суви До, ако народ не гласа за њих.

Предизборни скуп Српске листе у Липљану / фото: архива
Иначе, школа „Браћа Аксић“ у Липљану недавно је обележила 153 године рада и најстарија је школа на Косову и Метохији која је одолела чак и бројним нападима екстремиста на ученике и особље, као и погром 17. марта 2004. године. Сада се поставља питање хоће ли преживети Вучићеву владавину, и то не теретско већ сасвим реално:

„Кажу добили смо одрешене руке од Вучића да радимо шта хоћемо, да претимо, да истерујемо људе са посла, шта год да треба“ каже још један мештанин који инсистира на анонимности али и сам у шоку и благом надом да ће писање у новинама о томе да нешто промени.

Слушајући свакодневне Вучићеве изјаве на телевизији, где он једини хвали све оно што је „урадио“ и износи своје често лажиране „резултате“, овдашњи Срби заточени у свом селу готово две деценије, не могу да верују да је неко у стању да их подвргне терору само да би добио неколико њихових гласова.

„Питам се само да ли барем нешто о овоме зна Александар Вучић? Он је срушио све, и Косовску Митровицу и пуно тога сматрајући да ће добро да учини за Косово и Метохију, верујући међународној зајеници. А збогтога ми овде страдамо. Издајом Косовске Митровице, уз распуштање свих српских институција, ми смо тотално урнисани. То је највеће зло за косовске Србе“ наводи један од опрезнијих саговорника Магазина Таблоид.

Подлим убиством Оливера Ивановића и овим људима ће наде бити додатно угашене. Соња Живић истиче да је њој и њеној јетрви, чији је муж такође убијен, управо Оливер Ивановић помогао да Координациони центар на чијем је челу тада био Небојша Човић, изгради куће у којима сада живе са породицама. Иако политичких уверења и корацима супротним државним интересима који у народу нису имала подршку, Ивановић је према обичним грађанима показивао разумевање и практичним потезима добијао њихову наклоност јер им је давао оно што им је заиста требало. Вучић ће политичким непочинствима, симболично, управо на његовој несрећи сатрти и последње могућности за достојанственим опоравком Срба са КиМ.

Александар Вучић као председник државе који у истрази убиства позива у помоћ сепаратистичке органе, на њихове претње држави на чијем је челу одговара позивом у пријатељску посету и од косовских сепаратиста тражи званичну дозволу да посети део своје државе, једино што за српски народ може да учини јесте да ископа што дубљу гробницу. Дубљу неко што је ико пре њега ископао. То ће и бити најупечатљивији резултат његове владавине. Додуше, треба се надати да ће се макар на томе зауставити.

Аутор: Иван Максимовић

Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.
ВУЧИЋ: Морамо пронаћи компромис, Срби и Албанци ће морати да учине уступке
10:59 02.02.2018. 2
Дели на Вајберу
Председник Србије Александар Вучић истакао је, у интервјуу најтиражнијем бечком дневнику „Кронен цајтунг“, да ће, ако Срби и Албанци не могу наћи решење за питање Косова и Метохије, за шта су потребан компромис и уступци, то бити грешка више у историји наша два највећа народа на Балкану.

Вучић, који се налази у званичној посети Аустрији, захвалио је канцелару Себастијану Курцу за подршку Србији, томе што је увек био отворен за тежње наше земље, што је био један од малобројних који су са нашим народом разговарали уз поштовање.



„Сада је на нама да обавимо свој део задатака. Највећи проблем је, наравно, решење косовског питања. За то смо покренули дијалог међу нама самима и морамо пронаћи компромис, у којем ће Албанци и Срби морати да учине уступке. Ако нам то не успе, онда ћемо имати грешку више у историји два највећа народа на Балкану“, објаснио је он.

Вучић је, на констатацију да се састајао више пута са представницима косовских Албанаца, те питање да ли има напретка, рекао да се разговара и указао да у последњих пет година није било ниједног етнички мотивисаног конфликта.

„Након недавног убиства Србина на Косову смо одмах ступили у контакт, како не би дошло до ескалације. Ја сам боравио на Косову како би Србе умирио“, додао је он.

Вучић је истовремено поручио Албанцима да Србија неће признати независност Косова, истичући да је немају јер су за то потребни Срби.

„Без Србије нема чланства у УН, без Србије нема пријема у Интeрпол, без Србије нема државних посета у Кини“, нагласио је Вучић.

Он је рекао да су „све карте на столу“ и да, ако се одвија „узимање и давање“ по фер принципу може доћи до решења.

„И тада би за Србију била сва врата Европе отворена. Наравно, морамо још побољшати владавину права, али на другој страни ставили смо финансије под контролу“, поручио је председник Србије.

Он је подсетио да је јавни дуг испод 60 одсто БДП-а и да је бољи него у многим другим земљама.

Указао је да је после економских реформи две године заредом буџет у суфициту, стопа незапослености смањена са 26 на 12 одсто, изражавајући наду да ће ове године пасти на 10,5 процената.

„Све у свему, ми смо побољшали своје место на ранг-листи Светске банке за 50 места. Прошле године смо имали стране инвестиције у вредности од 2,6 милијарди долара. Поређења ради Хрватска, као чланица ЕУ, имала је 947 милиона страних инвестиција. Међутим и поред тога морамо нашу економску професионалност даље побољшати, а у томе нам помажу Аустрија, њена Привредна комора и њен председник Кристоф Лајтл“, рекао је Вучић.

Када је реч о Босни и Херцеговини, констатовао је да увек добија иста питања везано за ту државу.

„Пет година стално говорим једно те исто и пустите ме да изнесем кристално јасни став Србије. Ми подржавамо територијални интегритет Босне. Ми подржавамо интегритет РС унутар БиХ, у оквиру Дејтонског споразума. Ако се унутар Босне жели нешто мењати. онда је то ствар три народа која живе у тој земљи. Ми немамо ниједан други интерес осим мира и стабилности у региону, као и да се Срби и други у Босни осећају безбедно“, рекао је Вучић.

Он је нагласио да неће попустити док у региону не буде основана права заједничка економска зона.

„Ако желите можете нас називати ’малом ЕУ на Западном Балкану‘. То се можда некима неће свидети, али то нам не смета. Нама су потребне исте царинске стопе, исте субвенције за стране инвеститоре. Желимо да створимо заједничко тржиште међу нашим земљама. Замислите шта би заједничко тржиште на Балкану могло све да учини“, казао је Вучић.

Он је рекао да албански премијер Еди Рама подржава његову тежњу, те навео да статистичари тврде да губимо седам одсто економских прихода само због тога што наши камиони стоје на бројним границама.

Такође, уверен је, то би смањило емиграцију из земаља региона.

На констатацију да у Европи расте забринутост због џихадистичког ислама услед повратника тзв. Исламске државе са ратишта на Косово и у Босну, што је близу Србије, због чега би требало да буде забринут, Вучић је одговорио да ако то потврди, онда би многи људи говорили да претерујем и да желим само позицију своје земље да прикажем у бољем светлу.

„Због тога покушавам да што мање говорим о том проблему. За то могу само рећи да наше безбедносне власти сарађују тесно са европским“, закључио је он.

ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС: ЕУ прима шест држава, па и КиМ
12:20 02.02.2018. 0
Дели на Вајберу
План ЕУ је да у своје чланство прими шест држава: Албанију, Србију, Црну Гору, Македонију, БиХ, али и самопрокламовану државу Косово, пише Фајненшел тајмс.

Према наводима тог листа, главни разлог за такав потез Брисела је тај што Балкан служи гао главни „терен“ преко ког се на хиљаде миграната домогне тла Европске уније. Међутим, то није све. ФТ наводи и да стратеги ЕУ страхују да Русија опасно шири своју зону утицаја, управо на подручју где традиционално већ има савезнике.



Примећено је, наводи лист, да је Москва почела цинично да коментарише обећања која ЕУ даје земљама Западног Балкана у вези чланства, намећући себе као „алтернативу“.

„Значајан број грађана, наиме, у региону верује да се њихова земља никада неће прикључити ЕУ“, изјавио је Флориан Бибер, стручњак за југоисточну Европу при Универзитету Грац.

Нови план Брисела ће бити представљен Европској комисији управо 6. фебруара, када би ЕУ требало, према ранијим најавама, да представи свој план за Западни Балкан. Очекује се да ће нови план бити усвојен, наводи још Фајненшел тајмс.

Рок за „велико проширење ЕУ“ је датум који је већ помињан у српској јавности као оквир до ког би Србија требало да буде примљена у ЕУ, а то је 2025. Многи пак сматрају да је то преамбициозно, али ЕУ дипломате наводе да је то итекако потребно, како би се „учврстила веза између Брисела и држава насталих распадом СФРЈ“.

Један ЕУ дипломата који заговара проширење Уније рекао је листу да „та шесторка није ван ЕУ, већ да су они већ унутра и да су потребни Бриселу“. Такође, према његовим речима 2025. је оквир, који је подложан променама.

Међутим, Фајненшел тајмс истиче да ће поменута шесторка ипак морати, пре коначног пријема у ЕУ, да дефинитивно реши сва отворена питања која постоје већ годинама, као и проблеме корупције. У том смислу, како се истиче, најближе достизању циља 2025. су Србија и Црна Гора.

Лист још подсећа и да су Бугарска, која тренутно председава Унијом, али и Аустрија која ће је наследити, као своје приоритете одредиле управо проширење ЕУ на Западни Балкан.
FRKA ZBOG PUTINA! BRISEL ĆE OD SRBIJE TRAŽITI DA KOSOVO PRIZNA 2019:
Detalji plana EU za Balkan, NAŠOJ ZEMLJI nude zauzvrat članstvo 2025!

Srbija najkasnije do kraja 2019. treba da ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava i postigne sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom kako bi od EU dobila završna merila, krenula dalje u pregovorima i 2025. postala članica EU, navodi se u poslednjoj verziji nove Strategije proširenja EU koja bi trebalo da bude zvanično predstavljena 6. februara
Isti plan važi i za Crnu Goru koja je, uz Srbiju, najviše napredovala na putu ka EU, stoji u Strategiji u koju je agencija Beta imala uvid.

O planu Brisela je da u svoje članstvo primi šest država: Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, ali i samoproklamovanu državu Kosovo, pisao je i britanski Fajnenšel tajms

U Strategiji Brislela u koju je agencija Beta imala uvid stoji da bi uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora trebalo bi da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025.

Dalje se navodi da će Evropska komisija 2021. pripremiti mišljenje sa procenom efekata buduće integracije Zapadnog Balkana na ključne evropske politike, poput slobode kretanja ljudi, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Uz pretpostavku da su ispunjena sva završna merila za sva pregovaračka poglavlja, članice EU bi na međuvladinoj konferenciji krajem 2023. mogle da se slože da zatvore pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom.

Zatim bi 2024. sa tim zemljama bio potpisan Ugovor o pristupanju posle mišljenja Evropske komisije, saglasnosti Evropskog parlamenta i odluke Saveta o prijemu novih članica. Usledila bi ratifikacija Ugovora o pristupanju u svim zemljama EU i državama koje pristupaju, što bi omogućilo završetak procesa krajem 2025.

Pre svega toga, Beograd i Priština najkasnije do kraja 2019. treba da postignu sveobuhvatnu normalizaciju odnosa, kako bi se otvorio i put za dalji suštinski napredak Kosova na putu evropskih integracija.


Iste godine bi Albanija i Makedonija trebalo da otvore pristupne pregovore sa Briselom, a Bosna i Hercegovina da dobije status kandidata za članstvo u EU.

U Strategiji se Crnoj Gori i Srbiji preporučuje ubrzano ispunjavanje prelaznih merila u oblasti vladavine prava, što od lidera zahteva da se bave postojećim reformama sa "jasnom odlučnošću i punom snagom".


Albanija, koja status kandidata za EU ima od 2014, treba da ispuni pet ključnih prioriteta, uključujući pravosudnu reformu, dok se od Makedonije, koja je u statusu kandidata od 2005, očekuje da pokaže opipljive rezultate u reformama i reši problem imena zemlje.

Bosna i Hercegovina bi trebalo da dostigne stabilan i suštinski napredak u reformama i funkcionalnosti kako bi bila spremna za otvaranje pristupnih pregovora do kraja 2023.


Ističe se i da je vremenski okvir određen Strategijom samo indikativan, da zemlje koje streme EU mogu ubrzati ili usporiti proces i da princip "po zaslugama" znači da zemlje koje su trenutno u ranoj fazi imaju mogućnost da nadoknade zaostatak. Konačno, kaže se u Strategiji, da bi proces pristupanja bio uspešan, šanse i izazovi pred zemljama moraju biti mnogo jasnije iskomunicirani unutar regiona i sa EU.

Vlade Zapadnog Balkana moraju osigurati veću inkluzivnost reformskog pokreta, posebno kad je reč o demokratskoj opoziciji i civilnom društvu, kako bi pridobili aktere EU i obezbedili odgovarajuće informisanje građana i poslovnih ljudi.


Референтни URL