Погледи форум

Пуна Верзија: Косово и Метохија
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
(16-02-2018 11:45 PM)смедерево Пише: [ -> ]
(16-02-2018 10:50 PM)Шумадинац Пише: [ -> ]
(16-02-2018 10:36 PM)смедерево Пише: [ -> ]



Оно јес.... добро говори и лепоречи, али све то пада у воду ако није активно укључен у косовску проблематику. Али и да је активан, ништа би му то не би значило ван СПЦ.
Расколом се не брани Косово и Метохија.
Јесу ли ови довољно активни у одбрани КиМ?
Protest u Pragu: Kosovo je srpsko! http://mondo.rs/a1082169/Info/Svet/Prag-...osovu.html

Наравно! Барем нису продавали црквену имовину Шипцима. Јок
LAVROV OPOMINJE ZAPAD: Ne činite sa Srbijom istu grešku kao sa Ukrajinom

Stavljanjem Srbije pred izbor "ili sa Rusijom ili sa Zapadom" Evropska unija čini istu grešku koja je dovela do ukrajinske krize kada se društvo podelilo, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov
On je u intervjuu za Juronjuz rekao da Srbija ima izuzetno napredne odnose sa EU i NATO, a ujedno ima i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, zapocela je pregovore o ulasku u zonu slobodne trgovine sa Evroazijskom ekonomskom unijom i održava kontakte sa Organizacijom za kolektivnu bezbednost (ODKB).

- Smatram da je to apsolutno normalan put razvoja spoljnih veza Srbije- rekao je Lavrov i izrazio nadu da je Zapad uvideo greške koje je načinio sa Ukrajinom, pogotovu, kako kaže, ako se uzme u obzir da tom zemljom trenutno ne upravlja predsednik već "radikalna vojna struja".

Istovremeno, Lavrov ukazuje da Evropska unija sa Srbijom vodi pregovore oko svih finansijskih, ekonomskih i drugih pitanja, međutim isto tako joj daje signale da u Uniju neće ući sve dok ne prizna Kosovo i u potpunosti ne preuzme spoljnopolitički vektor Brisela, što podrazumeva uvođenje antiruskih sankcija, prenosi Sputnjik.

- U savremenom svetu takvi ultimatumi su krajnje nepristojni i ne priliče jednoj strukturi kao što je Evropska unija. Ako pogledate, na Balkanu ne postoji nijedna zemlja u kojoj američki i evropski ambasadori ne bi tražili da se prijateljstvo sa Rusijom prekine- istakao je ruski diplomata.

To se, kako objašnjava, najviše vidi u Crnoj Gori, sa kojom je Rusija uvek imala dobre odnose.

- Ne razumem zašto su se Crnogorci upleli u tu rusofobičnu kampanju. Cela ta inicijativa da se Crna Gora što pre uvuče u NATO u suprotnosti je sa svim obećanjima, još kada se objedinjavala Nemačka, da se Alijansa neće proširiti ni centimetar- ukazao je Lavrov.

Takva politika je u suprotnosti sa zdravim razumom, budući da se na taj način na Balkanu pravi konfrontaciona zona, dodaje Lavrov, iako tvrdi da naš region neće postati bure baruta ukoliko Evropa ne prestane da žmuri na sve zločine koji se dešavaju na Kosovu.
(17-02-2018 07:21 PM)Шумадинац Пише: [ -> ]
(16-02-2018 11:45 PM)смедерево Пише: [ -> ]
(16-02-2018 10:50 PM)Шумадинац Пише: [ -> ]
(16-02-2018 10:36 PM)смедерево Пише: [ -> ]



Оно јес.... добро говори и лепоречи, али све то пада у воду ако није активно укључен у косовску проблематику. Али и да је активан, ништа би му то не би значило ван СПЦ.
Расколом се не брани Косово и Метохија.
Јесу ли ови довољно активни у одбрани КиМ?
Protest u Pragu: Kosovo je srpsko! http://mondo.rs/a1082169/Info/Svet/Prag-...osovu.html

Наравно! Барем нису продавали црквену имовину Шипцима. Јок

И нису узели л.к "нове"државе као нпр.Сава јањићBlush
И нису протерали владику Артемија, као банда СинодаBlush
РУСИ ПОРУЧУЈУ: Косово је Србија, за вијек и вијекова

воструки аршини Запада уз монструозну трговину људским органима, били су колевка за стварање једне државе у Европи. Ова творевина, каква не постоји нигде у свету, слави чак 10 година постојања!

Каква је то држава? Она је најсликовитији пример цинизма и примене дуплих стандарда. У њој не постоје никаква права, јер она не поштује ни тудја ни сопствена, али све је могуће и све је дозвољено уз подршку Запада, који оштро осудјује такве примере, осим у овом случају.

У овој држави се тежи монотеизму, једној вери – муслиманској. Ради тога су уништене с

ве друге религије и њихови објекти, као и националне мањине, Хришћани који вековима живе на тој територији. Приликом уништења, жртве су окривљене за сукоб, проглашене злочинцима. Да, добро сте прочитали! Људи који су монструозно убијени, а њихови органи вадјени и продавани, окривљени су за све злочине. Православне светиње, порушене и спаљене, сведоци су тих двоструких аршина и „владавине права“ у тој држави.

На челу те творевине је Председник који је активно учествовао у акцијама етничког чишћења и као такав се често спомиње у бројним извештајима, чак и западних, медјународних правосудних органа. Оптужен је као ратни злочинац, оптужен је за трговину људским органима мучки убијених људи, оптужен је и за трговину наркотицима. Упркос доказима и бројним сведоцима, таквог Председника радо примају у Бриселу и у Вашингтону, а западни политичари се чак и залажу да таква држава постане чланица Европске уније.

Веровтно се питате зашто не спомињем име те државе? Зато што за мене и многе друге та државе не постоји. Јер, КОСОВО ЈЕ СРБИЈА, ЗА ВИЈЕК И ВИЈЕКОВА!

https://srbin.info/2018/02/17/rusi-poruc...ova-video/
Северна Митровица излепљена плакатима: “10 година окупације Косова и Метохије”
17. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Северна Митровица данас је осванула излепљена белим и црним плакатима са поруком “10 година окупације Косова и Метохије”. Порука је исписана на српском, енглеском и албанском језику, а без потписа аутора. Плакати су концентрисани у централном делу града – од новоизграђеног кружног тока, низ пешачку зону, која је део пројекта ревитализације главног моста, у складу са договором из Брисела које спроводе општинске власти Северне Митровице. Плакат је, осим на кафићима и продавницама, залепљен и на просторијама Српске напредне странке.

Плакати са истом поруком и истом сликом штампани су у две варијанте – са црном позадином и белим симболом који подсећа на људске шаке завезане лисицама или ланцем, односно белом позадином и црним шакама. И на белим и на црним плакатима порука на српском је исписана словима црвене боје.

Косово данас прославља десет година од једнострано проглашене независности. Србија није де јуре признала независност.

Косовски Срби преко најјаче Српске листе, уз подршку српске владе, учествују у косовским институцијама као коалициони партнер у влади Рамуша Харадинаја. Општинску власт спроводе скупштине општина формиране по косовском систему кроз, до сада, два пута одржане косовске локалне изборе. Последњи косовски локални избори одржани су крајем октобра. На Северу Косова од 2013. године званично се примењује процес интеграције гашењем српских државних институција и успостављањем косовских. Последња угашена српска институција је суд. Претходно је интегрисана полиција, царина, општинске самоуправе, цивилна заштита, а и радници у школама и појединим здравственим институцијама су такође на косовским платним списковима. Ово су делови аранжмана тзв. Бриселског споразума договореног са званичним Београдом и Приштином, односно дијалога.

Вест о плакатима у Северној Митровици још јутрос су објавили косовски медији уз серију фотографија.

КоССев
Иза „независности Косова” стали Трамп, Тилерсон, Клинтон, Буш, Олбрајт, Рајс и Кларк

БИЛ КЛИНТОН: КОСОВО ЋЕ УВЕК У МОМ СРЦУ ИМАТИ ПОСЕБНО МЕСТО

ФАКТИ: Ови, изгледа, групно замишљају да су им Срби оно што су њиховим крволочним прецима били Апачи и Сијукси. Кад су Срби у питању, нема разлике између Трампа и Клинтона, између Тилерсона и Олбрајт!

УЗ председника САД Доналда Трампа и државног секретара Рекса Тилерсона, десету годишњицу проглашења независности „Косову” су честитали и бивши амерички председници Бил Клинтон и Џорџ Буш и бивше државне секретарке Медлин Олбрајт и Кондолиза Рајс, као и бивши командант НАТО снага у Европи, генерал Весли Кларк.

У видео-поруци, Клинтон је изјавио да ће Косово увек у његовом срцу „имати посебно место”.

“Изузетно сам захвалан што сам као председник САД могао да помогнем да остварите будућност у слободи и толеранцији”, рекао је Клинтон.

Он је подвукао да верује да је “заслужено место” Косова пуноправно чланство у Уједињеним нацијама, ЕУ, НАТО и међународној заједници уопште.

“За ваше међународне пријатеље широм света је значајно да наставите да радите на превазилажењу сукоба из прошлости”, поручио је Клинтон.

Бивши председник САД Џорџ Буш је у своје и име супруге Лоре честитао народу Косова уз поруку “у овом значајном тренутку желимо вам мирну, демократску и богату будућност”.

Бивши командант НАТО снага у Европи у време напада на СРЈ, генерал Весли Кларк је испод слике с Косова из тог времена написао: “Честитке народу Косова, славимо десет година независности”.

И бивше америчке државне секретарке САД Медлин Олбрајт и Кондолиза Рајс су „народу Косова” честитале десету годишњицу независности.

Председник и премијер Косова Хашим Тачи и Рамуш Харадинај су поводом годишњице примили честитке и других страних званичника.

Бета
Бранкица Ристић

Косово се и данас третира под Резолуцијом 1244 и води се са звездицом унутар Европске комисије и Европске уније, а Србија је искључена из битног процеса као што је демаркација границе, а имала је право да се пита, пошто је Косово део њене територије под протекторатом, став је саговорника Спутњика.

Споразум о демаркацији о државном разграничењу Црне Горе и Косова, који је потписан пре неки дан у Подгорици, фактички је само поклон Албанцима за њихову „десетогодишњицу такозване независности“.

Споразум који би требало да ратификује Скупштина Косова сутра на посебној седници чека се и у Бриселу, јер ако се то деси, Косово ће на свој „десети рођендан“ добити још један поклон — визну либерализацију. За ратификацију Споразума о демаркацији потребан је 81 глас међу 120 посланика у Скупштини Косова. Математички, постоји 78 гласова, не рачунајући гласове Српске листе, али ако Српска листа каже „да“, усвајање споразума је сигурно. До тада је „све на леду“. У Српској листи о овоме, кажу, још није било разговора, али с обзиром на то да је у питању такозвани међудржавни споразум, очекивано је да га српски посланици игноришу.

Политиколог са Косова и Метохије Александар Стојановић каже за Спутњик да, како год се окрене, српски посланици нису у завидној позицији.

„Вероватно да ће се, као и за остала кључна питања, Српска листа и за ово обратити званичном Београду, и ту ће се тражити нека врста мишљења, можда и став правне струке, па ће се тек онда доћи до неке одлуке“, процењује Стојановић уз напомену да је могуће да се деси да гласови српских посланика ни не буду потребни.

С друге стране, у званичним круговима у Србији питање демаркације границе Црне Горе и Косова се не третира јер „Србија (самим тим и Косово и Метохија) има утврђене границе са Црном Гором“. Додаје се и да су оне засноване на основу Устава из 1974. године, а потврдила их је и Бадинтерова комисија, која је после распада СФРЈ предвидела да „новонастале државе имају државне границе у истим оквирима у којима су их имале као републике у Југославији“.

Оно на шта наш саговорник, међутим, указује јесте чињеница да Црна Гора о овоме није разговора и са Србијом.

„Србија се није питала за део њене границе и поред тога што се Косово и данас третира под Резолуцијом 1244. Косово са звездицом и под Резолуцијом се води и унутар Европске комисије и Европске уније, тако да је ту Србија искључена из битног процеса, а имала је право да се пита, пошто је то део њене територије под протекторатом“, напомиње наш саговорник.

Спорна територија налази се на обронцима планине Проклетије и обухвата око осам хиљада квадратних километара. Приштина је захтевала да се граница повуче онако какао је одређена Уставом из 1974. године, док се Подгорица позивала на старе катастарске књиге. У декларацији двају „председника“ се наводи да ће након ратификације споразума у косовском парламенту бити формирана заједничка радна група за обележавање граничне линије, која ће „идентификовати и адресирати потенцијалне неспоразуме“ током обележавања границе. На специфичан начин ће размотрити и кориговати сектор у правцу Чакора и Куле.

Скупштина Црне Горе је већ ратификовала споразум, који је постигнут још 2015. године. Иначе, територију Косова и Метохије од Црне Горе дели простор дуг 80 километара, а разговори о демаркацији трају од 2011. године. Претходно су косовске власти завршиле демаркацију граница са Македонијом и Албанијом.

У црногорским медијима се наводи да је Црна Гора овим споразумом „показала добру вољу“ јер је прихватила да Радна комисија ради на размени територија, ако то буде у интересу локалног становништва, највише у дужини 50 до 100 метара, с тим да на крају размена буде метар за метар. С друге стране, државна комисија стручњака за мерење територије Косова потврдила је да је површина Косова иста као што је била и досад, и да износи 10.906 километара квадратних.

Иначе, овај гранични проблем почео је да се јавља 1999. године, свега неколико месеци после НАТО бомбардовања СРЈ, када су припадници Кфора срушили пут ка врху Чакора, од Мурине према Пећи, и на неколико места поставили „пирамиде“ које су за снаге међународне заједнице биле линија разграничења Црне Горе и Косова. Тај посао је изведен на штету Црне Горе, јер су „пирамиде“ постављене 850 метара унутар њене територије, а Косово је тај простор касније ставило под своју контролу.

Хашим Тачи: Београд губи време, процес је неповратан

Косовски председник Хашим Тачи сматра да Србија губи време блокирањем Косова, јер је косовска независност неповратан процес.
Београду поручује да се усредсреди на своје послове и не бави се Косовом.

Косовска полиција на месту убиства Оливера Ивановића у Косовској Митровици.

„Свестан сам изазова које имамо у погледу консолидације међународног субјективитета Косова. Али уједно, убеђен сам да ће Косово бити део Уједињених нација, Унеска, Интерпола и свих међународних механизама"“, казао је Тачи у интервјуу за Н1.

Тачи верује и да ће 2018. бити година историјског споразума између Београда и Приштине.

„Тај споразум ће довести до потпуне нормализације наших односа, а уједно и помирења наших народа. Мир између Косова и Србије значи мир за Западни Балкан. Мир је такође порука за европеизацију целог простора у којем живимо. Надам се да ће то бити споразум европских стандарда и модела“, каже он.

Према Тачијевим речима, ЕУ сада мора да преузме активну, динамичну и водећу улогу, уз подршку САД.

„Прави је тренутак и да вођство у обе земље дође до споразума који је недостајао током последњих сто година и који ће отворити перспективу за будуће генерације“, каже он.

Најопаснији део плана „две Немачке“: Понизити Србију као никад у историји
Косовски председник тврди да постоји „добра воља“ у погледу оснивања Специјалног суда за злочине тзв. ОВК иако Косово на њега гледа као на историјску неправду.

„Због стратешке сарадње са САД, ЕУ и НАТО, Косово је основало овај суд. Али ми смо увек ценили овај суд као историјску неправду“, каже Тачи.

Према његовим речима, тај суд је као када би се након Другог светског рата установио суд који би осуђивао Јевреје који су се борили против нацизма.

Суд ће бити функционалан, али морају да се расветљују сви злочини почињени на Косову, закључио је Тачи.
Нема аутономије за Србе, нема поделе “Косова”, нити размене територије
у ВЕСТИ ДАНА, Политика 18. фебруара 2018.

Окупиране територије- Хашим Тачи изјавио је да је у последњих 10 година иза нас та „земља“ имала успоне и подове, али је, пре свега, стекла неопходну одлучност да се интегрише у евроатлантске организације.


Тачи је у интервјуу за OraNews категорички одбацио могућност размене територије са Србијом и рекао да ће се процес дијалога наставити упркос убиству Оливера Ивановића, преноси портал КосСев.
„Релевантне институције напорно раде на томе да се овај предмет разјасни. Нема индикација о било каквом политичком или етничком мотиву. Верујем да ће 2018. бити година историјског споразума између Косова и Србије за пуну нормализацију односа и помирења. То би значило чланство Косова у Уједињеним нацијама и зашто не – узајамног признавања. Ја то видим као неопходност времена. Ни Косово, ни Србија немају времена за губљење. Коначно, неће бити аутономије за Србе, неће бити поделе Косова, неће бити размене територије Косова. Косово је једно, јединствено, међународно признато и са међународно признатим територијалним интегритетом,“ рекао је Тачи.
Пројекат војске Косова, према речима Тачија, биће завршен уз подршку међународних организација, јер је шеф државе гарантовао наставак рада Специјалног суда на Косову.


КосСев

КУРТИ: Вучић жели да постигне неки национални консензус око предаје Косова

Проглашење независности Косова пре десет година је био други масивни ентузијазам грађана Косова, после ослобођења Косова 1999.

Успеси који се могу бројати јесу признавање Косова као независне државе од стране 115 земаља, управљање општином у Приштини од стране нашег покрета, са радикалном транспарентношћу, са забраном илегалне градње, са поправљањем здравственог система, стварањем 102 лабораторије по основним и средњим школама, итд, до невероватног успеха Мајлинде Келменди, која је добила неколико награда и медаља, а крунисање тог успеха је медаља у олимпијским играма у Рију.

С друге стране, Косово још увек није признато од стране пет земаља ЕУ, економски развитак је веома низак а незапосленост велика, док велика политичка корупција и контролисање правног система чини од Косова земљу са елементима узурпиране државе оцењује за Данас Албин Курти, лидер покрета Самоопредељење, у разговору вођеном поводом десетогодишњице од независности Косова.

* Како тумачите изјаве државног руководства Србије да током Бриселског процеса обе стране морају нешто да добију, да буду задовољне?

– Преговори у Бриселу су асиметрични. Србија није признала Косово, ЕУ која посредује има мисију са извршним надлежностима над Косовом, ти преговори се воде само о унутрашњим темама Косова. У оваквим неправедним преговорима, Србија је прво изнудила етничку децентрализацију на Косову где су створене општине са српским становништвом, а касније и Заједницу српских општина, као трећи ниво власти на Косову. ЗСО би била нека врста Републике Српске на Косову, али је испало да у 23 чланка крши косовски Устав. Пошто је овај пројекат у ствари мртав, Србија сада каже да мора нешто да добије од тих преговора. То доказује стварни циљ политике Србије, да добија територије користећи се српским живљем где год је то могуће. Наша република није за трговину. Ми се боримо за пун суверенитет Косова а не да се тај суверенитет подели са Србијом.

* Говори се доста о подели Косова, односно размени територије, север Косова за југ Србије. Постоје и наводи да о томе тајно преговарају косовска и српска страна.

– Било је разних идеја и о подели и размени територија, али то су штетне тезе са неподношљивим последицама. Те идеје долазе од ауторитарних политичара у Србији који сматрају да је територија приватна својина владара а не земља грађана државе. Ауторитарни политичари не прихватају Републику јер је првенствено не разумеју. Они су трговци робе. За њих све је роба чија је вредност рачунска. Сећамо се како су Милошевић и Туђман трговали И на крају више него поделу и размену земље добијамо поделу и протеривање људи и становништва. Причати о подели и размени територија значи припремати се за нови рат. Једнака грађанска права и реципроцитет националних права, заједно са економским развојем фокусиран на запошљавање нарочито младих и жена, јесте пут који ће нас извести из кризе и омогућити напредак.

* Како видите улогу европских званичника у том процесу? Стиче се утисак да Александар Вучић има подршку ЕУ за оно што чини у вези са решавањем проблема односа са Косовом.

– ЕУ је политички „размазила“ Србију гледајући јој кроз прсте да не би дозволила њено приклањање Русији. Србија је врло вешто користила своју блискост са Русијом да би изнудила фаворизацију од стране Запада. Србија је опструирала готово све договоре са Косовом: узајамност универзитетских диплома, грађење пограничног прелаза, катастарски регистар, лишења паралелних структура, па до учлањивања Косова у енергетску европску мрежу и светску организацију за образовање, науку и културу УНЕСЦО. Шестог фебруара ове године ЕК је објавила своју стратегију за проширење у земљама Западног Балкана. По тој стратегији ЕУ је поделила земље у четири категорије, уврстивши Србију у прву категорији, а Косово и Босну, као земље које су највише испаштале од политике Србије, сврстали су задњу категорију. Интегрисање Западног Балкана има смисла само ако се то оствари за све земље у пакету, заједно и у исто време. Иначе приоретизација Србије ће омогућити Србији до постави блокаду Косову, али и другим земљама као Албанији, Македонији и Босни.

* У Србији националисти критикују Вучића јер сматрају да ће признати Косово, док антинационалисти сумњају у такав исход, прижељкујући га, па критикују Вучића да не чини довољно на том признању. Како то коментаришете?

– Власти у Србији су свесне да пре него што Србија уђе у ЕУ, она ће морати признати Косово. То је пре пар дана нагласио и министар спољних послова Немачке, Зигмар Габриел, током посете Приштини. Мислим да Вучић хоће да постигне неку врсту националног консензуса што се одлуке тиче, а не да је доноси сам. Тако би скинуо одговорност са себе, док би у исто време изгледао конструктиван. Али у међувремену жели и унутрашњу поделу Косова, односно боснизацију Косова. Србија не жели решење. За Србију проблем је решење. Јер на тај начин слаба држава Косова одувек ће гајити хегемонистичке апетите владајуће српске елите.

* Како видите решење питања признања Косова од стране европских држава које то још нису учиниле?

– Те државе су се из разних својих разлога уздржале од признавања Косова, али не мислим да су против Косова као државе. Мислим да унутрашња изградња државности Косова и њено ефикасно функционисање и економски развој, као и учлањење у међународне организације доприноси да Косово буде признато и од тих земаља.

* Да ли је, према Вашем мишљењу, могуће трајно помирење између два народа и престанак нетрпељивости. Имамо најновија истраживања која показују да су поред свега што се догодило током рата, косовски Албанци ипак више расположени за суживот са грађанима српске националности, више њих би ступило у брак, оформило пријатељство, живело заједно. Како то коментаришете?

– Проблем није почео од нетрпељивости народа, него од неправедне политике државе Србије током разних историјских фаза, њених експанзионистичких аспирација, окупацијом Косова те бруталном влашћу и угњетавањем индивидуалних и колективних права Албанаца. Нису националне разлике проузроковале конфликт, него се конфликт разних интереса преобразио у националне разлике. Живот у слободи и испуњавање једнаких права, било националних или грађанских, укида разлоге за нетрпељивост или мржњу. Иако смо етно-културно другачији, имамо пуно тога заједничког као људи, друштвена и политичка бића, којима је потребан мир, развитак, солидарност, правда, социјална заштита, итд.

* У овдашњој јавности препознат је снажан отпор косовске јавности према суду за злочине ОВК на Косову који би требало да почне са радом. Шта ви мислите о оснивању тог суда? Сматрате ли да ће тај суд допринети правди?

– Специјални суд који је створен за Косово је неправедан и дискриминациони суд. То је вероватно једини једноетнички суд на свету, који је такав номинално и нормативно. У њему ће се судити само Албанцима и припадницима ОВК. Нама у ствари треба очвршћивање косовског судском система, нама су потребни домаћи судови, у којима ће се судити криминалцима и злочинцима без обзира на националну припадност. Косово је имало мисију УНМИК, потом ЕУЛЕX, Албанцима из ОВК је суђено и у Хашком трибуналу. Зашто онда специјални суд, још један специјални суд? Требају нам домаћи нормални судови који бескомпромисно гањају политичаре за злочине а не још специјалних међународних судова који третирају злочине рата само да би дисциплиновали корумпиране политичаре.

* Која би била Ваша порука грађанима Србије, који под тешком медијском пропагандом, условима живота, скривањем и извртањем истине о томе каква је била улога тадашњег државног руководства, режима Слободана Милошевића, и даље мисле да је Србија током сукоба на Косову била невина и да им је као народу учињена велика неправда?

– Србија се мора суочити са својом прошлошћу да би могла да иде напред. Не можеш возити кола без ретровизора. Грађанима Србије треба рећи истину и они морају да се суоче са злим делима које је режим Слободана Милошевића учинио у њихово име и њима самима. Грађани Србије треба да мисле да кад је Милошевић њима нанео толико штете, шта је тек радио Албанцима! Али ово није ванидеолошка ситуација. У Србији више од 85 одсто парламента чине десничарске странке. Волео бих да видим у Србији другу политичку струју, струју социјалдемократије, левичарски оријентисане, која је тренутно потиснута, значи потомке Светозара Марковића и Димитрија Туцовића, представнике радничке класе, студената, жена, који ће знати повести Србију у 21. век и довести јој прави и праведни мир са њеним суседима и благостање свим њеним грађанима.

* Убиство Оливера Ивановића још није разрешено, иако је прошло доста времена од убиства. Да ли мислите да се одуговлачи истрази и, ако да, шта је повод том одуговлачењу?

– Убиство Ивановића је политички обрачун који се десио због два могућа разлога која нису узајамно искључиви. Прво, Србија хоће да покаже и докаже да она влада севером Косова и да нико не помисли да север Косова икад може припадати Косову, да ту власт држи Србија са својим безбедносним структурама, узимајући у обзир професионалност са којом је убиство спроведено. На северу Митровице свуда има камера, али ништа од тога није изашло. Ивановића није убио неки бесни појединац, него хладнокрвна организација. А друго објашњење је да је Ивановић убијен због тога што је и он ипак учествовао у ратним злочинима, неколико Албанаца је препознало њега на суђењу као припадника паравојних формација током рата и после као лидера чувара моста у Митровици, тако да је он могао да убудуће постане сведок тих злочина. Могуће је да су га елиминисали као потенцијалног сведока тим више што је он био у веома лошим односима са Вучићем а све бољим са странцима. Парадоксално, али само на први поглед, злочинац јесте и сведок.

* У делу косовске јавности сте одређени као националиста и онај који није спреман на компромис и превазилажење актуелне ситуације. Да ли је то истина и откуд такав утисак?

– Ја сам борац за грађанска, национална и социјална права мог народа, наше државе, али и свих људи, и других народа. Због тога што живим и делујем у једном ограниченом контексту то чини да изгледам као романтични националиста, мада сам се одувек борио против шовинизма. Самоопредељење које тражимо није самоопредељење за слободу изнад других, него самоопредељење за равноправност са другима.

https://www.youtube.com/watch?v=s-tdRJzWyNA

https://www.theguardian.com/artanddesign...hoto-essay

Од енглеза
То ти је неколико чланке у неколико дана, нешто збива!
Kosovo i Metohija

Leposavić: ko je porodica Jablanović, čime se bavi i zbog čega ih se sugrađani plaše

Špijuni, batinaši i narko dileri

Opština Leposavić na Kosovu i Metohiji, pravi je primer šta se dešava kada se od zloga otrgne gori, u ovom slučaju "vladajuća", porodica Jablanović, koja sama gospodari ovim područjem. Na sceni je neskriveni, školski primer idiokratije (vladavine idiota) koju neizbežno prate posesivnost, halapljivost, gramzivost...Ti ljudi žive u neprestanom grču svoje psihe, do mere animalnog nagona gorile koji zavukavši ruku u šuplje drvo, odavno pripremljenu mu zamku, zgrabi nekoliko plodova na dnu šupljine i po cenu svoje smrti ne ispušta ih. Tu nastupa propast, jer on više ne gleda svojim očima, već punim šakama.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

U opštini Leposavić, značajnoj strateški jer je etnički čisto srpska i nikada nije etnogeografski pripadala Kosovu (samo nasilno, administrativno), na vlast je doveden klan Jablanović zahvaljujući Vučićevom ministru Aleksandru Vulinu ali i mnogo više zbog masovnog bojkota, jer narod nije želeo da učestvuje u izdaji faktičkom priznavanju albanskih vlasti u Prištini. Gašenjem institucija države Srbije, vremenom je ugrožen goli opstanak ovdašnjih Srba koji sve manje vide izlaz u bojkotu sistema lbanskih separatista kada im je sva drugo oduzeto a sami su nemoćni.

Klan Jablanović poznat je po mnogim „prestupima". Protiv Dragana Jablanovića Specijalnom tužilaštvu u Beogradu podneta je krivična prijava zbog sumnje za špijunažu. Tada je smenjen sa funkcije predsednika Privremenog organa opštine Leposavić. I u to vreme optuživan je za proneveru i nenamensko trošenje milionskog iznosa iz budžeta države Srbije kroz spajanje raznih projekata i neraspisivanje tendera za nabavke. Njegov sin, Aleksandar, poznat je po prekom karakteru, potezanju pištolja ali i nepodesnih izjava koje su ga koštale političke karijere u sistemu samoproglešene države Kosovo. Dok je bio na funkciji predsednika Srpske liste, spekulisalo se da je uzeo 100.000 evra od Haradinaja tvrdeći da je to za Srpsku listu, a novcu, inače namenjenom Beogradu, na ime podrške za ulazak u takozvanu "vladu Kosova", izgubio se svaki trag. Zbog sumnje da je umešan u kriminal smenjen je sa funkcije predsednika te liste. Drugi sin, Marko, uhapšen je krajem januara prošle godine godine, kada je u službenim kolima ministarstva za rad i socijalna pitanja, prevozio veću količinu heroina.

Sa njima su se Vučićevi namesnici debelo namučili ne bi li preuzeli vlast. Ova borba za teritoriju slična je onima u afričkim netaknutim preedlima koje među sobom vode divlje zveri što stvara nadrealne „kosovske razglednice" kroz varijante (a)socijalnog ponašanja lokalnih vlastodržaca. Cilj je samo jedan - šaka puna „plodova". Svrha - uništiti državu Srbiju do korena i na tom mestu uspostaviti „nezavisno Kosovo".

Jasno je da tu više nema potrebe za intelektom niti sposobnošću, koje bi bile samo smetnja usled veće ili manje doze savesti koja kod takvih ipak postoji, pa su najblji oni koji ovakvo stanje prihvataju i u njemu umeju da zaplivaju. Duboko i daleko.

Tako je do nedavno direktor direktorijata za infrastukturu opštine Leposavić, a pri sistemu tzv „republike Kosovo", bila bivša kafe kuvarica pri Centru za socijalni rad u Leposaviću, Dragana Damnjanović - Denić. Zahvaljujući svom tako stečenom uticaju na platni spisak budžeta separatista iz Prištine dodala je devera, snaju i naravno svog supruga, inače zaposlenog na poziciji konduktera u „Kosmet-prevozu". Za to vreme i sama je primala duplu platu, i iz budžeta Republike Srbije, kao kafe kuvarica. To svakako ne bi mogla da nije imala punu podršku dugogodišnjeg direktor Centra za socijalni rad (2001. do 2012.) Dragana Jablanovića, koji od septembra 2012. obavlja dužnost predsednika Privremenog organa opštine Leposavić pri srpskim državnim institucijama, da bi januara 2014. godine bio izabran za gradonačelnika Leposavića po zakonima tzv "republike Kosovo".

Kafe kuvarica nije jedina saradnica Jablanovića koja je uživala znatne privilegije. Naime, Branko Bojović takođe saradnik i odbornik u Jablanovićevoj opštinskoj administraciji, zaposlenje je obezbedio za sebe, suprugu i oca, inače penzionera. Ocu ukazuje veliko poštovanje i dovodi ga na mesto direktora direktorijata za gradsko građevinsko zemljište. No, budući u godinama, otac nije bio u stanju da redovno dolazi na posao te je naišao na razumevanje svog poslodavca kome nije smetalo što direktor na posao dolazi tek onda kada se deli plata. Ovde pojam "deli" ima bukvalno značenje jer zapravo niko od ovih ljudi ništa konkretno ne radi a posla su se prihvatili isključivo zarad mesečnih primanja. Drugih privilegija nije moglo da bude a prihvaćeni su od poslodavca iz Prištine kojima je jedino bilo važno da kvazi-institucije separatista zažive i na severu pokrajine kako bi i tamošnje Srbe integrisali u svoj sistem što predstavlja krupan korak ka zaokruživanje albanske "nezavisnosti". Lokalne vlastodršce "motivisali" su redovnim popunjavanjem budžeta i nikakavom kontrolom trošenja tih sredstava.

Primera radi, Dragana Damnjanović - Denić kao direktor direktorijata za infrastukturu, potpisom je odobravala sve investicione radove na teritoriji opštine Leposavić, od asfaltiranja puteva preko izgradnje raznih objekata do olimpijskog bazena. Malo je šta započeto, još manje završeno. Kako je novac za finansiranje razvoja opštine Leposavić obezbedila Evropska unija i tzv „vlada Kosova", poslovi su morali da budu sklopljeni sa albanskim firmama kojima je isplaćivan tek deo novca pred sklapanje posla ili čak ni to ali se najverovatnije očekivalo da se oni, pošto nije bilo izvođenja radova, neće ni buniti što ni isplata nije obavljena po ugovoru. Na kraju je jedan broj vlasnika albanskih firmi tužio opštinu i na sudu pri separatističkom sistemu dobio slučaj nakon čega je optšina bila prinuđena da isplati odštetu. Kako nije bilo dovoljno sredstava na oštinskom računu, odlukom tih sudova on je blokiran.

Inače, investitori nisu tražili izveštaj o trošenju novca pa su građani, i svi zainteresovani, ostali uskraćeni za zvaničnu informaciju o tome a Jablanović udobno zavaljen u svoju fotelju.

Najizdašnija politička obećanja, pa tako i pred one po sistemu kosovskih secesionista, odnosila su se na otvaranje novih radnih mesta pa je gotovo najveći broj glasača baš to motivisalo da izađu na poslednje kvazi-izbore. S tim što se onaj ko želi posao nalazi u nekoj vrsti "podrazumevane obaveze" da na glasanje sa sobom povede i članove svoje porodice. Mada je ne retko i to precizirano u pregovorima tokom trgovine glasova pa onaj ko dovede više ljudi, ima više i šansi za posao ili privilegiju ako one nisu samo prazno obećanje. A ovde je baš to bio slučaj. U iščekivanju raspisivanja konkursa za nova radna mesta ti isti glasači su saznali da su ona već popunjena. Tačnije, Dragan Jablanović se sam pohvalio, potvrdivši u gostovanju na lokalnoj televiziji, da je uposlio 220 radnika od čega je nešto više od polovine već imalo zasnovani radni odnos pri srpskim institucijama I predstavljali su mahom deo njegovih najužih saradnika i političkih "simpatizera" još od ranije.

Paradoksalno, kao i sve ostalo u ovoj priči, umesto da se govori o zaradi zaposlenih i eventualnom rastu standarda na lokalnom nivou, opštinska komisija optužila je Dragana Jablanovića za proneveru dva milina i 350 hiljada evra! Čak je na nekoj od prethodnih sednica jedan od članova komisije, Nenad Radosavljević inače vlasnik RTV "MIR" iz Leposavića i još od prvih dana okupacije u dobrim odnosima sa UNMIK-om i drugim bezbednosnim službama, izneo je podatak da je Aleksandru Vulinu novac za stan o kome se u medijima govori već duže vreme, nije dala nikakva tetka iz Kanade već kum iz Leposavića, odnosno upravo Dragan Jablanović, tvrdi izvor Magazina Tabloid.

Radosavljević je već tokom kampanje za poslednje kvazi-izbore na KiM, na kojima je i sam predao kandidaturu ispred Građanske inicijative "Narodna Pravda", istakao da je Jablanović uz pomoć separatističkih vlasti "prigrabio sve".

"...Raspolaganje novcem, odlučivanje o tome gde će se i za šta taj novac trošiti, kuda će se ulagati, u koje selo. To je sve potpuno prigrabio za sebe i nikoga ne konsultuje. Raspolaže novcem kako on hoće. To znači da novac iz Prištine bespogovorno daju, čak mislim da ga stimulišu, da bi on taj novac trošio kako hoće i da pritom prigrabi deo novca i za sebe i one koje su ga tu postavili", pojasnio je Radosavljević.

Ta moć se ogledala i u opstanku na vlasti na čelu opštine iako nije bio član SNS već Julinovog Pokreta socijalista. Posle nekoliko godina neuspelih pokušaja da zagospodare i opštinom Leposavić, Vučićevi ljudi okupljeni oko Srpske liste, konačno su to uspeli oktobra prošle godine dovozeći iz centralne Srbije autobuse raseljenih i onih koji su na KiM tek rođeni a otišli pre tri ili četiri decenije. Sa tolikim brojem glasova na mesto novog gradonačelnika po sistemu tzv "republike Kosovo" došao je Zoran Todić koga su kao čestitka dočekali poveći dugovi i blokirani računi. Vrlo brzo reaguje saopštenjem, već ustaljenim najoštrijim metodom Srpske liste, navodeći da su dugovi u ovoj opštini napravljeni usled protivzakonitih procedura javne nabavke bivšeg gradonačelnika Dragana Jablanovića.

"...Svestan sam da Jablanovići uvredama na račun Srpske liste žele da u nekim albanskim partijama nađu zaštitnike od kriminalnih aktivnosti koje su vršili u opštini Leposavić, ali im to neće proći", naveo je Todić u saopštenju dodajući da će se "tom grupom gubitnika" baviti nadležni pravosudni i policijski organi.

Umesto toga, mesec dana kasnije, zakletvu "republici Kosovo" položili su odbornici te opštine i to na svečanoj sednici(!) simbolički zakazanoj u 12.44 a koju su pratili predstavnici KFOR-a, OEBS-a i Evropske unije! Njome je inače predsedavao najstariji odbornik a to je bivši gradonačelnik Dragan Jablanović!

No, kampanja za osvajanje vlasti bila je široka i na nekoliko frontova. Todić je, ako ne dugove ono bio u vezi da ostvari što je svojim saradnicima obećao pre izbora. Tako je jednom od kandidata za odbornika u opštinskoj "skupštini", Nebojši Niniću koji nije osvojio dovoljan broj glasova, obećao mesto direktora direktorijata za sport. Todić je svoje obećanje ispunio ali na nezadovoljstvo "viših organa vlasti" odnosno efumestički pominjanih kao "neformalni centri moći", preciznije - kriminalne strukture. Predstavnici tih "organa" su rešenje kojim je Ninić imenovan na željeno mesto direktora, iscepali pred njima čime je ono "pravosnažno" prestalo da važi. Ogorčen zbog toga Nebojša Ninić nešto kasnije fizički napada Todića zadajući mu nekoliko udaraca pesnicom i šamarajući ga. Situacija je dostigla vrhunac kada su učesnici međusobne pretnje potvrdili potezanjem pištolja zbog čega je kosovska policija narednih nekoliko dana obezbeđivala kuću Zorana Todića.

Na mesto direktora direktorijata za sport izabran je Gojko Milivojević, bivši direktor Doma kulture u Leposaviću. "On je uvek bio fleksibilan i poseduje pristupnice svih političkih stranaka koje su bile na vlasti u opštini Leposavić", navod izvor Magazina Tabloid.

Za 1. februar, neposredno pred zaključenje ovog broja zbog čega ne možemo da pružimo više informacija o njoj, zakazana je sednica novoizabranog sastava opštine Leposavić po zakonima separatista sa čak 16. tačaka dnevnog reda. Iz redova ovih poslanika saznajemo da se očekuje žustra rasprava o korupciji, nestalom novcu, o zaposlenima koji ne primaju plate (A to im je ionako bio jedini cilj da u svemu ovome učestvuju) jer su oba žiro računa, po srpskom i albanskom sistemu, blokirana.

Žiro račun za sredstva iz Republike Srbije blokiran je po pravosnažnoj presudi Suda iz Kraljeva a po privatnoj tužbi preduzeća iz tog grada "Amigo" koje je gradilo sportsku halu. Optužbe za onaj račun po sistemu separatista takođe stižu sve glasnije a okrivljeni je, naravno, Dragan Jablanović, bivši gradonačelnik "opštine" Leposavić.
VUČIĆ NAJAVIO PREDAJU: Kompromis sa Albancima od životnog interesa za Srbiju..

Mi se ne borimo protiv Prištine i njihovih političkih predstavnika, ali se protiv nas bori Priština i zajedno sa Prištinom i Vašington i London, svuda u svetu, na svakom mestu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić izjavio je da je kompromis sa Albancima od životnog interesa za Srbiju i srpski narod, istakao je Vučić, posle razgovora sa studentima Prištinskog univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Predsednik Srbije je rekao da je pozicija Srbije veoma teška.


„Srbija u političkoj areni teško izdržava borbu sa velikim silama. Mi se ne borimo protiv Prištine i njihovih političkih predstavnika. Ali se protiv nas bori Priština i zajedno s Prištinom i Vašington i London, svuda u svetu, na svakom mestu“, rekao je srpski predsednik.

Objasnio je da oni vrše direktne pritiske na zemlje da ne povlače priznanje kosovske nezavisnosti, i na zemlje koje to još nisu učinile – da je priznaju.

Naše, dodao je Vučić, nije da se durimo, niti da pokušavamo da dobijemo bitke koje ne možemo da dobijemo, ali, kaže, borićemo se mi još, političkim sredstvima, naravno.

Ukazao je da niz slučajeva povlačenja priznanja govori o tome da taj proces svakako nije jednostran, kao što ga predstavljaju.


Primetio je da se u razgovoru sa studentima sa KiM uverio da oni razumeju da moramo da pokušamo da postignemo kompromis sa Albancima, a da oni koji se tome protive ne shvataju da time gubimo svi mi, i Srbija i Srbi, jer nas teško da će biti više na Kosovu i Metohiji.

„Ti što se busaju u grudi jednom u tri godine odu na Gazimestan, a naš narod mora da živi na Kosovu, da ide svakodnevno između Kline i Istoka…“, rekao je Vučić.

Istakao je da državni vrh i on trpe pritiske jer im je to i posao, da vode državu, uprkos svemu, ali da se mora razumeti da je kompromise u vitalnom interesu i Srbije i srpskog naroda.

Predsednik Vučić je podsetio i da je na primeru samoproglašenja nezavisnosti Kosova pogaženo međunarodno javno pravo i svi pravni principi kako bi Srbiji brutalnom silom bio oduzet deo teritorije.


Kako je rekao, velike sile koje su priznale tu nezavisnost i koje su u tom poslu učestvovale imaju problem, a to je da su Albanci imali svoju matičnu državu što je ogromna razlika, a time je utoliko veća greška Srbije zbog načina na koji je postavila svojevremeno pitanje kosovske nezavisnosti onako kako ga je podsetila pred Međunarodnim sudom pravde.

Vučić: Naš najveći problem – 99 stanovnika manje dnevno

Predsednik Aleksandar Vučić ukazao je da je najveći problem Srbije to što svakog dana ima 99 stanovnika manje.

„Nemamo problem sa finansijama, sa fiskalnom konsolidacijom, kao ni sa raznim glupostima koje slušamo svaki dan, već imamo 99 ljudi manje u našoj Srbiji“ rekao je Vučić novinarima.

Kao drugi ključni problem naveo je to što smo skloni da gledamo samo da preživimo do sutra, a ne da razmišljamo šta će bti za 10, 20, 30 godina…

Па КОМУНИСТИ се залагају за ово још док је Краљ Александар био жив, у овај рад КОМУНИСТИ су оложили 100 година.

ЗА КОГА СУ КОМУНИСТИ РАДИЛИ ОНДА, ЗА КОГА РАДУ ДАНАС?
РАМА: Албанија и Косово – један председник, што да не

Албански премијер Еди Рама изнео је идеју о заједничкој спољној и безбедносној политици Албаније и Косова, као и о избору једног председника.

„Албанија и Косово ће имати заједничку спољну политику, а не само заједничке амбасаде и дипломатске мисије. Зашто да нема чак и једног председника као симбола националног јединства и заједничке националне безбедносне политике“,рекао је Рама на свечаној седници косовске скупштине поводом десете годишњице од једностраног проглашења независности.

Он признаје да таква идеја сада није изводљива, али додаје и да оно о чему се сања може и да се реализује.

Рама је рекао да су Косово и Албанија данас две формално одвојене административне реалности, али да су део заједничког историјског наратива, уједињеног националног осећања и неодвојивог политичког интереса.

Најавио је интензивирање сарадње Приштине и Тиране у свим областима, као и стварање јединственог образовног система.

Такође је рекао да ће Косово и Албанија имати јединствен царински систем и заједничко трговинско и економско тржиште захваљујући успешном процесу регионалне интеграције, преноси АТА.

Рама се у говору осврнуо и на односе Косова и Србије рекавши да треба да живе као два народа у добросуседским односима и као неодвојив део Европске уније.

ЈАКШИЋ: Скоро нико на КиМ не верује да иза убиства Оливера Ивановића стоје Албанци

Српски политичар са Косова Марко Јакшић изјавио је за ФоНет да је стање на северу Косова и Метохије, после убиства Оливера Ивановића, "чудно и депресивно" и упозорио да "нико не жели да себи гради будућност на територији у којој се убијају српски прваци".

„На српску несрећу, скоро највећи број и аналитичара и грађана сумња да иза убиства Оливера Ивановића не стоје Албанци“, тврди Јакшић.

Он подсећа да и „сам председник Републике каже да на Косову нема етнички мотивисаних убистава“ и напомиње да се миграција српског становништва не може спречити тако што ће се људима делити краве, козе или овце.

„Много неозбиљно. Уместо да има посебан програм да задржи Србе у јужној српској покрајини, он им нуди мрвице више због маркетинга него због стварне жеље да Србе задржи у њиховом завичају“, сматра Јакшић.

Према његовом ставу, „највише што Вучић може да учини за Србе на Косову и Метохији јесте да што пре сиђе са власти“.

Јакшић је рекао и да су Срби на Косову и Метохији преплављени информацијама о подели Косова и прецизирао да су „у оквиру онога што, наводно, Србија треба да добије општине на северу Косова или мање од 8 одсто територије јужне српске покрајине“.

„У географском смислу, нарочито када је у питању економија, то је најсиромашнији део Косова и Метохије“, предочио је Јакшић.

Он је оценио да је „тужна заблуда“ Милорада Додика да ће Србија, ако се Србија одрекне Косова и Метохије, „много лакше може да пригрли Републику Српску“.

Јакшић, међутим, тврди да, „после дугог периода, време најзад почиње да ради за Србе“ и наводи да се „број Албанаца који живе на Косову и Метохији јако брзо топи“.

Према оцени Јакшића, зато је „просто необјашњиво шта председника Србије тера да се у оваквој поприличној журби одриче Косова и Метохије“.

https://www.youtube.com/watch?v=vIDXVMxNTc0

Очигледно није нико објаснио ову неинформисану особу да је Тесо веч водио интервју око ових ствари!

ЖИВАДИН ЈОВАНОВИЋ: Суверенитет Србије на Космету потврдили и НАТО и ЕУ!

Бивши шеф дипломатије: Резолуција 1244 има тежину одлука Бечког и Берлинског конгреса.

Резолуција 1244 Савета безбедности УН од 10. јуна 1999. коначна је одлука о статусу Косова, то је синтеза интереса свих земаља света. До тог решења се дошло тешким преговорима – под бомбама НАТО – Србије, односно СРЈ, и центара светске моћи. Договор је усаглашаван скоро три месеца, на много нивоа – говори, за „Новости“, Живадин Јовановић, шеф дипломатије СРЈ од 1998. до 2000. године, учесник и „логистичар“ ових преговора.

Искусни дипломата додаје да није чудно што председник Русије Владимир Путин упорно помиње Резолуцију 1244 као основу за статус Покрајине, а то понављају и грчки премијер Ципрас, шпански краљ Филип, аустријски вицепремијер Штрахе и други лидери, укључујући кинеске, индијске, латиноамеричке, афричке…

Јовановић тврди да се значај и тежина тог документа могу поредити са одлукама Бечког и Берлинског конгреса, којима су у 19. веку уређивани односи у Европи.

УЛОГА НЕМАЧКЕ

* Чини се да од Немачке највише зависи српски пут у ЕУ?
– Тачно. Берлин се на Балкану, већ више деценија, геополитички утркује не само са Русијом, већ и са најважнијим савезником, САД. А слабљење Срба и смањивање Србије је геополитичка линија која се препознаје у немачкој геополитици све до данашњих дана.

– Резолуција 1244 је симбол одбране основних принципа међународног права. Русија, Кина, Индија, Шпанија – већина света – не бране тај принцип само због српских, него и због својих интереса – каже Јовановић.

*Шта значи то што су разговори о КиМ измештени из УН у Брисел?

– То је замка западне геополитике за слабљења Срба на Балкану. Резолуција 1244 је највиши правно обавезујући документ, коначна одлука о статусу, а не папир за моделирање. Зашто би неки нови правни документ био бољи, сигурнији и поштованији? Због јачања глобалне конфронтације, због кризе ЕУ, због фундаменталних промена у свету? И права Србије су реалност ако их се не одричемо, ако су нам преча од неправа других. Косова и Резолуције 1244 се не можемо одрећи, са мимикријом или без ње.

* У међувремену, у Бриселу су постигнути неки договори између Срба и Албанаца…

– Нисам сигуран да су то договори, више верујем да су то диктати ЕУ. Свеједно, Србија је промптно извршила оно што јој је постављено, а ниједан „уступак“ Приштине није заживео. Повукли смо тадашњу реалност са севера Косова, а заједницу српских општина нисмо добили. Сада се спремају да траже нове уступке Србије да би ЗСО поново ушла у неки нови обавезујући документ. Да смо били обазривији, можда данас не бисмо јадиковали што нам Приштина не доставља информације о истрази убиства Оливера Ивановића.

* Пратили сте проговоре у Рамбујеу, учествовали у преговорима у Београду?

– У Рамбујеу није било преговора. Делегације двеју страна за 17 дана боравка под истим кровом ниједном нису селе за преговарачки сто. То је била представа. Осим српске делегације, нико тамо нити је желео договор, нити је радио на договору. Управо супротно. Редитељ је желео представу која ће уверити савезнике и јавност да се са Србима не може другачије разговарати него искључиво оружјем и агресијом. Наша делегација је прихватила политички део текста с принципима Контакт групе. Имала је иницијативу, предлоге, тражила директне преговоре.

РУСКА КОМАНДА

* На терену је, међутим, после преговора било доста промена?
– Руси су обећали да ће послати велики војни контингент на КиМ. Американци су их саботирали не дозвољавајући им да имају своју команду. Русија је касније повукла свој контингент „због Чеченије“, чиме је тај тег на тасу косметске ваге отишао с терена.

????????????

* Али…

– Представа је завршена када је, према сценарију, Кристофер Хил уручио текстове војних поглавља 5 и 7. У њима се захтевало прихватање капитулације и окупације целе земље. Разуме се, српска страна није могла то да прихвати. Ниједна земља то не би прихватила.

*Шта је писало у војном делу?

– Детаљно је разрађен концепт окупације. НАТО трупе би се распоредиле по територији целе Југославије. Оне би уживале дипломатске привилегије без икаквих обавеза. Припадник НАТО не би одговарао за било који прекршај, штету или кривично дело које направи. Сваки припадник НАТО могао би да притвори било којег нашег грађанина без речи образложења. Имали би право коришћења целокупног електромагнетног спектра…

* Уследила је агресија, али и нови преговори…

– Већ почетком априла, када је и врху НАТО постало јасно да ВЈ неће поклекнути, до нас су дипломатским каналима почеле да пристижу иницијативе за преговоре. Ни НАТО није било лако. Крајем марта у Београд је стигао руски премијер Примаков, па одлетео у Бон на разговор са Шредером. У априлу је стигао Черномирдин, као изасланик Јељцина. До јуна, он ће још три пута посетити Београд.

* Која је била његова улога?

– Черномирдин је више преносио ставове САД и НАТО него саме Русије и настојао је да их прихвати председник Милошевић. После треће рунде Черномирдин је отпутовао са предлогом: гарантују се суверенитет и интегритет Србије (СРЈ) и међународно присуство по позиву наше владе, под мандатом УН, из земаља које нису учествовале у агресији (Русија, Индија и др.); на КиМ остају делови трупа ВЈ; правни основ за све је поглавље 6 Повеље УН (мирно решавање спорова).

* Ипак је испало другачије?

– Коначно, Черномирдин 2. јуна долази са Ахтисаријем и ми очекујемо претходно усаглашене ставове. У документу који су донели је остало то да је КиМ део Србије, као и повратак договорених контингената наше војске и полиције, али је било великих измена. Највећа је позивање на поглавље 7 (употреба силе) уместо на договорено поглавље 6 Повеље. За столом у Белом двору Милошевић је дао неколико краћих коментара не улазећи дубље у садржину текста. Пошто сам добио реч, поставио сам питање откуда у тексту позивање на главупоглавље 7 када је претходно усаглашено да то буде поглавље 6. Очекивао сам објашњење Черномирдина. Он је ћутао. Ахтисари, до којег је седео, пребацује руку преко рамена Черномирдина и цинично одговара: „Зато јер смо се мој брат Виктор и ја тако договорили.“

Рама: Косово и Албанија су две реалности које су само административно одвојене

У СКУПШТИНИ „КОСОВА” РЕКАО ДА СУ „У ФУНКЦИЈИ НЕЗАУСТАВЉИВОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА”

ПРЕМИЈЕР Албаније Еди Рама изјавио је данас да су Косово и Албанија “две реалности које су административно одвојене”, али које живе у међусобној природној, економској, политичкој и институционалној интеракцији” у функцији незаустављивог приближавања будућег националног програма”.

Рама је на свечаној седници Скупштине Косова, посвећеној десетој годишњици проглашавања независности, рекао да је пре једне декаде Косово остварило велику тежњу тако што је постало “најновија држава на карти света”.

Додао је да данас има “више од 115 признања”, као и да је постигло значајан напредак у јачању институција и демократске државе.

“Мислим да сте сви истог мишљења да је прослава независности Косова била више утопија него ли могући пројекат. Да оставимо по страни да се премијер Албаније обрати Скупштини Косова за десету годишњицу независности, што није било могуће замислити ни путем фантазије, али се све то догодило”, казао је албански премијер.


Вучић: Позвао сам сенатора да замоли Албанце за спремност на компромис

МЕРИЧКИ СЕНАТОР – РЕПУБЛИКАНАЦ РОН ЏОНСОН ИЗ ВИСКОНСИНА – РАЗГОВАРАО СА ПРЕДСЕДНИКОМ СРБИЈЕ

ЏОНСОН: „Договор мора бити праведан за све стране, мора узети у обзир будућност свих. Пут стрпљења и флексибилност је оно што ће помоћи да идемо напред. Сједињене Државе могу бити само те које ће подржавати, а никако нешто наметати, било шта“
ВУЧИЋ: „Те две речи, стрпљење и флексибилност, су од кључног значаја. Велика је ствар што је то изнео гост из САД. Важно је да се разговара, да људи и народи у региону дођу до решења. То је веома важно и надам се да то сви други разумеју”
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић и амерички сенатор Рон Џонсон су на заједничкој конференцији за новинаре одговарали на питања у вези са изјавом Сергеја Лаврова да од Србије не треба правити нову Украјину и тражити да бира између ЕУ и Русије, те да ли дугорочна нормализација односа са Приштином значи признање независности.

Џонсон је најпре истакао да сматра да су економске слободе те које могу да допринесу бољитку свих у региону.

Амерички сенатор је рекао да искрено верује да економски развој и могућности, укључујући све земље, па и Русију, подразумевају слободно тржиште, те да је „историјска трагедија” што Русија, након распада Совјетског Савеза, „није прихватила пружену руку” Запада и сарађивала са њим.

Он је рекао да Србија и њен председник теже том моделу економских слобода, што би, оценио је, донело просперитет свима у региону.

САД, истакао је, могу бити само те које ће подржавати, а никако нешто наметати, било шта.

„Пут стрпљења и флексибилност је оно што ће помоћи да идемо напред”, рекао је амерички сенатор.

„Те две речи, стрпљење и флексибилност, су од кључног значаја”, надовезао се председник Србије и подвукао да је велика ствар што је то изнео гост из САД.

Вучић је поновио да је важно да се разговара, да људи и народи у региону дођу до решења.

„То је веома важно и надам се да то сви други разумеју”, додао је председник Србије.

Према његовим речима, на тај начин сви бисмо имали будућност и то се не ради зарад Русије или САД или било кога другога, већ због себе и онога што је потребно нашој деци.

Вучић је поновио да је Србија на европском путу, да има искрене и пријатељске односе са Русијом и Кином и другим земљама и додао да је то позиција коју износи свуда у свету.

Српску политику не води нико други сем народа и грађана Србије који бирају своје руководство и та је политика врло јасна и не мења се неколико година, на чврстим је постулатима и то је политика стабилности, будућности и економског просперитета.


Тачи: Неће бити аутономије за Србе, неће бити поделе Косова ни размене територија са Србијом

ГЛАВНИ ШИПТАР У ПРИШТИНИ ЖЕЛИ СТОЛИЦУ У УН И „МЕЂУСОБНО ПРИЗНАВАЊЕ” СА СРБИЈОМ

ШИПТАРСКИ председник у Приштини Хашим Тачи категорички је одбацио могућност размене територије са Србијом.

„Верујем да ће 2018. бити година историјског споразума између Косова и Србије за пуну нормализацију односа и помирење. То би значило чланство Косова у Уједињеним нацијама и зашто не - узајамног признавања. Ја то видим као неопходност времена. Ни Косово ни Србија немају времена за губљење. Коначно, неће бити аутономије за Србе, неће бити поделе Косова, неће бити размене територије Косова. Косово је једно, јединствено, међународно признато и са међународно признатим територијалним интегритетом“, рекао је Тачи, пише „Газета експрес“, а преноси „Коссев“.

Тачи је изјавио да је у последњих 10 година Косово имало успоне и падове, али да је, пре свега, стекло неопходну одлучност да се интегрише у евроатлантске организације.

Председник „Косова“ изјавио је да је одлучан да Косово што прије добије своју војску.

https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44
ПРЕМИНУЛОМ ДРАГОЉУБУ КОСТИЋУ, коме је албанска ОВК отела два сина

Народ је на гробљу шапутао да је сахрањен човек који је одавно „умро“ и који је међу нама – живима ходио само да би сведочио истину о својим киднапованим синовима.

Дана 5. 2. 2018. године у Великој Хочи је у својој 83-ој години живота преминуо Драгољуб Костић, измучена српска старина из страдалног села Ретимља. Један од ретких, и само пуким случајем, преживелих Срба из тог села. Сахрањен је сутрадан на сеоском гробљу у Великој Хочи, скромно. Народ је на гробљу шапутао да је сахрањен човек који је одавно „умро“ и који је међу нама – живима ходио само да би сведочио истину о својим киднапованим синовима и тражио помоћ у задовољењу правде.

Њему су припадници тзв. ОВК у јулу 1998. године, у размаку од седам дана, киднаповали два млада сина: 28-огодишњег Југослава и 22-огодишњег Сашка. Тада су отели и његову супругу Ружу и ћерку Злату, које су, захваљујући брзом посредовању Међународног црвеног крста, пуштене из логора ОВК, у који су, са још девет жена и једним старцем, насилно одведени из свог села 18. 7. 1998. године.

Након њиховог ослобађања, пошто су припадници тзв. ОВК спалили све српске куће у селу, он није хтео да напусти Косово и Метохију и да на сигурном, у централној Србији, потражи спас за остатак своје породице, већ је остао у оближњем српском селу Великој Хочи, надајући се да ће тако бити ближи својим отетим синовима, за које није губио наду да су живи и за којима је наставио да трага, нарочито по доласку и распоређивању Међународних мировних снага. У тој борби га је 2011. године напустила и супруга, која је умрла од превелике туге за синовима, те је остао сам са ћерком, све више напуштен од људи.

Онемоћао од старости и болести, наставио је да од немила до недрага, трага за својим отетим синовима, тешко се мирећи са чињеницом да никог од саговорника није истински дотицала његова трагична прича. Најпре је помоћ, верујући у „светску“ правду, покушао да потражи код представника „моћних“ Међународних организација, а када га је њихова хладнокрвност и рутинска професионалност охладила, заустављао је сваког од нас и загледавши нам се у очи, молећиво тражио у њима сажаљење, исповедао нам своју тешку тужну животну причу, надајући се да ћемо га барем ми – његов род разумети, јер је сваког од нас могла да задеси слична судбина.

Док смо га слушали, често површно, сви смо се са чудом питали, како је овај измучени и слабашан старац још увек у животу, и шта га, поред свега што га је снашло, држи у животу и даје му снагу да и после 20 година од киднаповања својих синова, са истом енергијом трага за њима. Био је то човек кога су жалили зато што је жив, а не зато што ће умрети.

Занемоћавши од болести, чије је лечење одлагао, занемаривао и подређивао свом једином циљу – откривању судбине својих синова, који га је, како је сам говорио, одржавао у животу, осећајући да му се ближи крај, говорио нам је, сада већ са усахлом надом у очима: „Људи, ако већ нисте помогли мени и мојим отетим синовима, помозите барем мојој ћерки, која ће после мене остати сама и без икаквих прихода за живот“.

Драги чика Драгољубе, опростите нама грешнима, отврдлих срца због велике количине несреће која је снашла наш род, што са вама у целости не поделисмо бол и што немасмо стрпљења да Вам, барем слушајући вас, олакшамо напаћену душу. Са вама је умрла још једна наша болна српска прича са Косова и Метохије, неистражена и земаљском правдом не задовољена, коју је чуо и истински разумео једино Бог, који ће подарити небеску правду вашим невино пострадалим синовима а души вашој спокој, јер сте показали велику очинску љубав и поднели велику жртву за свој српски род. Молимо се Богу, да ваша праведна жртва буде темељ обнове нашега народа, а да племенитост и чистота ваше душе буде морално огледало нас који данас јесмо и оних који ће тек доћи!

Велика Хоча/Ораховац, 7. 2. 2018.

Белгијском новинару прети протеривање из Србије јер преноси истину о Вучићевом криминалном режиму
19. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Филип Бертиншан, дописник многобројних иностраних медија у Србији, на мети је претњи протеривањем из Србије, саопштила је организација “Репортери без граница”. Како се наводи, Бертиншану прети протеривање под изговором да представља “претњу јавном реду и националној сигурности”.

“Репортери без граница” тврде да та одлука није ничим мотивисана нити оправдана.

Бертиншан је пре њеног доношења већ био позиван од стране Српске службе за безбедност (БИА) на “детаљне информативне разговоре” у априлу 2017, дан после председничких избора у Србији, о којима је као новинар извештавао, додаје се.

– Имајући у виду тренутни више него забрињавајући положај слободе медија у Србији, где независни новинари трпе физичке и вербалне нападе, па чак и позиве на линчовања од стране провладиних медија, сматрамо да је неопходно обратити се како српском, тако и европском и међународном јавном мњењу – истичу “Репортери”.

Бертиншан својим новинарским радом покрива Србију и већину земаља Западног Балкана већ пуних десет година у којима је увек показивао највећи степен непристрасности. Никад није имао проблема са полицијом, и до 2017. године је увек добијао дозволу за боравак у складу са прописима.

Албанац признао: Боље се живело пре проглашења независности Косова, кунем се богом…

Као белгијски држављанин, он живи у Београду од 2007. године, ожењен је држављанком Србије која је такође новинарка и фоторепортерка, а такође је и отац петогодишње девојчице. Одбијен је, без икаквог објашњења, након захтева за привремени боравак ради спајања породице од стране МУП-а, 8. јануара 2018. године, други пут од априла 2017. године.

У новембру 2017. године је међутим Управни суд Србије донео пресуду да власти морају да оправдају разлоге за одбијање његовог захтева, наводи се.

Одлуке МУП-а у овом случају крше правила поступка, али и члан 8. Европске конвенције о људским правима о поштовању приватног и породичног живота, истиче се у саопштењу “Репортера без граница”.

Имајући у виду често игнорисање правосудних одлука од стране српских власти, како би се спречиле полицијске злоупотребе које не приличе једној држави кандидаткињи за европске интеграције, али и како би одбранио свој посао као новинар, Бертиншан је одлучио да се поново жали управном суду, и да се обрати највишим европским и међународним властима поводом своје ситуације, закључују “Репортери без граница”.

б92.нет, Вестионлине

Решење За Косово треба тражити тек кад прође земљотрес у светским односима који траје

ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: НАЈГОРЕ СМО ПРЕГРМЕЛИ - САДА БИ БИЛО И ГЛУПО
И ШТЕТНО ПОКЛЕКНУТИ

Народи се не одричу културног наслеђа, идентитетских вертикала и историјског памћења. Када то учине, онда престају да буду народи. Државе се не одричу територије, ресурса и стратегијске дубине. Када то учине, онда престају да буду државе
Србија је од 2008. године у континуитету чинила уступке албанској страни. Или још тачније: водећим западним државама. Иза пароле „Европа нема алтернативу“ сакрила се политика „пузајућег признавања Косова“. Онако како је дефинисано Ишигеровим планом још у децембру 2007. године. И сада смо дошли до краја
Покушаји да се у расправу са међународним факторима уведе идеја поделе Косова и Метохије је доживела фијаско
Покушаји да се представи некакво „оригинално решење“ попут реалне уније и сличних којештарија - нису вредни ни коментара. У крајњој линији, они могу само послужити да се српској јавности замажу очи, како би „Република Косово“ постала чланица УН
Србијански аутошовинисти подвлаче како је „Милошевић преспавао пад Берлинског зида“. Не бих да полемишем са том тезом, већ само да скренем пажњу да се данас дешавају много крупније промене у међународној политици. Ово није „пад једног зида“ већ глобални земљотрес
I

КОД поборника „рационалног избора“ о Косову се често говори као о „терету на леђима“ или „омчи око врата“.

То је онај део наше академске елите и политичке јавности који не мари много за метафизику. Или је не разуме.

Да погледамо из угла реалистичке теорије (или школе мишљења) како стоје ствари по том питању.

У компаративној политикологији не може се пронаћи нешто слично процесу који је код нас назван „унутрашњим дијалогом о Косову и Метохији“. Мада се могу пронаћи сличности српско-албанског спора са бројним другим територијалним и међуетничким сукобима, како данас, тако и кроз историју.

Народи се не одричу културног наслеђа, идентитетских вертикала и историјског памћења. Када то учине, онда престају да буду народи.

Државе се не одричу територије, ресурса и стратегијске дубине. Када то учине, онда престају да буду државе. Због тога и нема примера других и туђих „унутрашњих дијалога“. Није ми познато да иједан Јеврејин живи у Гази, нити да иједан Грк живи у Киренији (ова паралела је у контексту неколико пута поновљеног питања: Колико Срба живи у Штимљу?), па „унутрашњег дијалога“ није било нити у Израелу, нити на Кипру.

Наравно, због низа разлога народ (или шира јавност) мора сагледати одређени историјски тренутак и са критичког становишта. Без сагледавања и разумевања сопствених грешака нема ни одговора, па самим тим ни стратегија за будућност. Исто као што држава (са својим институцијама) непрекидно мора упоређивати потенцијале моћи (политичке, економске и војне) са супарницима и тражити најбезболније путеве за отклањање изазова, ризика и претњи. Али се и једно и друго чине на другачији начин. Не овако како се код нас радило.

Србија је од 2008. године у континуитету чинила уступке албанској страни. Или још тачније: водећим западним државама. Иза пароле „Европа нема алтернативу“ сакрила се политика „пузајућег признавања Косова“. Онако како је дефинисано Ишигеровим планом још у децембру 2007. године. И сада смо дошли до краја.

Остало је само да лажна држава Косово добије столицу у УН и да процес легитимизације и својеврсне легализације њеног статуса у међународним односима буде заокружен. То што Србија и формално неће признати ту „државу Косову“ никога међу албанским лобистима претерано не брине. Зато то од нас и не траже.

Али су тражили да поведемо „унутрашњи дијалог“ и силно га подржавају. Јасно је и због чега. Зато што он треба да резултира управо тим решењем.

Наше власти би саопштиле да „Косово никада неће признати“, али ће зато новим „свеобухватним споразумом“ (који је обавеза после потписаног првог Бриселског споразума) одустати од „блокирања Косова“ приликом пријема у међународне организације.

Покушаји да се у расправу са међународним факторима уведе идеја поделе Косова и Метохије је доживела фијаско. Контакт група је још 2006. године донела закључак о „будућем статусу Косова“ који се темељи на „три не“ (не враћању на статус из 1999. године, не подели и не припајању Косова другој држави).

Са једне стране, на овој полазној основи је и Ахтисари зидао своју грађевину. А на Ахтисаријевом плану је утемељена цела „уставна конструкција Косова“. Са друге стране, Контакт група је креирала и бројне друге одлуке током кризе у Југославији и био би велики преседан да одустану од ове. Јер, ако она не важи, поставља се питање важе ли и неке друге? Распакује се цео „југословенски пакет“, а на то у овом тренутку међу „великим играчима“ нико није спреман.

Покушаји да се представи некакво „оригинално решење“ попут реалне уније и сличних којештарија нису вредни ни коментара. У крајњој линији, они могу само послужити да се српској јавности замажу очи, како би „Република Косово“ постала чланица УН. Јер, цео наш унутрашњи дијалог није о „рационалним опцијама“ које имамо, већ о Ишингеровом плану.

Да ли ћемо се са тим сагласити или се супротставити?

Десет је разлога зашто против тога треба бити:

1. Структура светског политичког система се трансформише. Она већ пола деценије више није једнополарна. Загазили смо у фазу мултиполарности. Легитимизација статуса водећих (великих) сила ће потрајати, вероватно ће донети и нове ратове у неколико региона, али је тај процес неповратан.

Државе БРИКС-а и бројне регионалне силе које не само да нису признале „Републику Косово“, већ су подржавале Србију у бројним међународним форумима - добијају сасвим нову улогу.

Србијански аутошовинисти подвлаче како је „Милошевић преспавао пад Берлинског зида“. Не бих да полемишем са овом тезом, већ само да скренем пажњу да се данас дешавају много крупније промене у међународној политици. Ово није „пад једног зида“ већ глобални земљотрес. Дугорочно решење за Косово треба тражити када „земљотрес“ прође.

2. Западни монолитни блок више не постоји. Пре свега две деценије било је другачије. Уз изузетак Грчке, која је невољно и (све су прилике - под притиском) следила NATO 1999. године, сви остали су кренули у кампању против СР Југославије са пуно елана. NATO је био јединствен као у време Хладног рата.

Данас су пукотине између NATO и ЕУ све видљивије. Немачка и Француска желе да буду независан пол у мултиполарном свету. САД им ту тежњу оспоравају. И такво стратешко усмерење ће бити настављено.

Да ли ће сукобљавања NATO и ЕУ бити ниског или виског интензитета, каквим ће се средствима водити и који су могући епилози су ствари које немају везе са овим излагањем. Важно је подвући да се за геополитичко позиционирање отвара неки маневарски простор. Притиска какав смо видели 1998-99, па затим 2007-08. године више једноставно не може бити.

Најгоре смо прегрмели. И када до сада нисмо посустали, било би и штетно и глупо то чинити у садашње време.

3. „Република Косово“ је скуп и неуспео пројекат. Питајте било кога из Брисела или Вашингтона: шта сте за десет година урадили на Косову? Добићете одговор: зауставили смо рат! Рат је завршен 1999. године, а „независност“ проглашена 2008. То није одговор, већ изговор.

На Косову само формално постоје институције; корупција цвета, новац нарко-картела се успешно пере, број џихадиста се повећава геометријском прогресијом, а економски и социјални параметри указују да је то „црна рупа Европе“.

Прогласили су „државу“, признале су их готово све западне земље, делимично су легитимизовали свој статус у међународним односима, а стање је горе него раније. Унутрашња политичка динамика на Косову „иде својим током“ и ништа се у том погледу неће променити ни ако Албанци добију другу чланицу УН. Осим што ће безбедност Србије бити још више угрожена. Тада ће та и таква „Република Косово“ наступати са другачијих позиција, што може да нам ствара бројне проблеме.

4. Косово није „суи генерис“. Два последња примера, из ирачког Курдистана и шпанске Каталоније то недвосмислено показују. А биће још оних који ће се позивати на косовски преседан. Како ствари стоје, већ током 2019. године. Ово је важно за Србију, јер како се буде умножавао број оваквих примера, тако ће се обликовати тенденција у светској политици да се усклади неко свеобухватно решење.

Велике силе воле контролисани хаос. Наравно, када га оне саме контролишу. Али је неконтролисани хаос претња и за њих. Зато треба одржавати позицију и стрпљиво чекати тренутак. То што Каталонци покушавају да направе паралелу отвара и простор за наше реаговање према ЕУ. На то Брисел треба стално подсећати. Исто као што Турцима треба предочавати паралелу коју покушавају да повуку Курди.

5. ЕУ је у најдубљој институционалној, политичкој и економској кризи још од оснивања. Велика Британија је већ напустила, а нова стратешка сукобљавања се распламсавају. Када ће се и како ова криза превазићи за сада се уопште не назире!

Нема никаквог смисла „трампити Косово за ЕУ“. Чак ни када би нам данас обећали пуноправно чланство, а не само обећање о некој 2025. години. Улазак у ЕУ је скопчан са неизвесношћу, а не са извесношћу. И да наше интеграције нису условљене „припуштањем Косова у УН“ о томе би требало отворити широку стручну дебату.

6. Актуелизација нових изазова, ризика и претњи, пре свега мигрантске кризе, али и погоршавања политичког и економског амбијента у југоисточној Европи индукованог ескалацијом америчко-руског сукоба, узроковао је зближавање Србије са Румунијом, Бугарском и Грчком (Балканска четворка или Б-4). Овај нови оквир је значајно повољнији за нас од западнобалканског. На њему треба интензивно радити због низа разлога. Између осталог и косовског питања. Унутар Б-4 само је Бугарска успоставила дипломатске односе са Приштином.

На тзв. Западном Балкану скоро сви (изузимајући Сарајево, а и то захваљујући блокади Бањалуке, сви остали). Нова субрегионална иницијатива јача положај Србије, у њу треба инвестирати и обликовати је као другу „регионалну столицу“ на којој ћемо седети. Тиме се „регионални притисак“ амортизује, а уцењивачки капацитет косовских Албанаца опада.

7. Све већа важност нових изазова, ризика и претњи на глобалном нивоу такође уводи у дневни ред међународних организација сасвим нове теме. Илустративно објашњено, данас су приоритетне теме које су пре двадесет година биле на десетом месту.

Тероризам и религијски фундаментализам, на пример. Процеси који се одигравају на Косову претварају ово подручје у „део проблема“ за међународну заједницу. Косово, онакво какво је данас је „извозник изазова, ризика и претњи“ за целу Европу. То се неће решити чланством у УН, већ активном политиком и серијским потезима које треба предузимати.

У том погледу, Србија постаје партнер за међународне актере, пре свега за оне велике силе којима је у интересу стабилизација Балкана.

Много значајнији смо партнер ако се постојећи статус „Републике Косово“ одржи, без нових уступака.

Такође, о тим новим изазовима, ризицима и претњама треба често говорити у УН. Не (само) током редовних извештаја шефа UNMIK-а на СБ УН, већ сваком приликом када се расправља о тероризму, различитим облицима радикализма, енергетској безбедности и тд.

Тако се ова питања институционализују у најважнијој међународној организацији и постепено учвршћују аргументи зашто „Република Косово“ никада не треба да постане чланица УН (исто као што су западне и поједине исламске земље темељно поткопавале позицију Србије још од 1992. године институционализацијом приче о „српској кривици“ и чак „геноцидним намерама“, па су бомбардовање седам година касније извеле као „логичан наставак свега“ и још оптужиле Русију и Кину да их ометају у одбрани људских права).

Међународне организације имају своју бирократску инерцију и логику рада и у том контексту је неопходно стално пратити дневни ред и објашњавати шта се дешава на Косову. А дешава се много тога што је претња међународној безбедности.

(излагање на рунди „Унутрашњег дијалога о Косову“ организованој 19. фебруара 2018. године од стране Факултета за дипломатију и безбедност)

Категорије: Српски дух

Савин: Било би веома штетно да САД одлучују о дијалогу Београда и Приштине

„МИСЛИМ ДА ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА У ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ ПРИЛИЧНО ЗАСТАРЕО МОДЕЛ“

„САД жмуре на многе ствари у свету, а баве се косовским питањем. Русија је географски ближа и верујем да би морала да буде укључена у разговоре који се сада воде јер ће ЕУ и Албанци заступати само америчке интересе”
У појединим бившим ју-републикама осећају се етничке разлике и увек постоји погодан терен за тензије и провокације. У неким земљама ми видимо да разне етничке групе могу да коегзистирају, као у Кини. Али не верујем да би било могуће у Југославији, где се јављају такви фактори попут Хрватске
Могао би да постоји неки концепт српских земаља, на просторима Црне Горе или Босне и Херцеговине, где су људи манипулацијом одвојени од саме Србије
Добар је пример Швајцарске која се не одриче неутралног статуса. Србија треба да изабере такав пут, чак и у случају да делови тренутне елите не желе сарадњу с Русијом. Наши народи, традиција, разумевање и системи вредности природно теже таквој сарадњи
САД треба да буду други пол света, засебна целина у мултиполарном систему, без мешања у унутрашње ствари европских држава. С искреним принципима, сарадња би била могућа. И свакако да би Американци имали право да одлуче како ће се даље развијати. Уколико желе либерализам, нека буде тако, али унутар САД или Канаде
БИЛО би веома штетно да САД одлучују о дијалогу Београда и Приштине и верујем да би Америка требало да решава проблеме на западној хемисфери, на пример, на мексичкој граници. Тако у разговору за „Политику” шеф администрације Међународног евроазијског покрета Леонид Савин одговара на питање о позивима Приштине да Вашингтон интензивније укључи у бриселске разговоре.

„САД жмуре на многе ствари у свету, а баве се косовским питањем. Русија је географски ближа и верујем да би морала да буде укључена у разговоре који се сада воде јер ће ЕУ и Албанци заступати само америчке интересе”, поручује Савин.

Разлог недавног боравка у Београду овог руског геополитичара и главног уредника утицајног сајта Геополитика.ру била је припрема доласка у Србију професора Александра Дугина, лидера Међународног евроазијског покрета и иницијатора оснивања Балканске школе геополитике. У последњој недељи фебруара Дугин ће посетити нашу земљу, где ће одржати више јавних предавања.

Представиће и књигу „Мрежни ратови”, чији су аутори Дугин и Савин.

• Како представници ваше школе дефинишу појам геополитике?

То је политичка наука која обухвата многе аспекте неопходне за функционисање државе, попут система образовања, економске или војне теорије. Полазимо од тога да су људи главни фактор у геополитици, а тек затим географија. Важно је да се разуме како одређена заједница функционише у међународним односима, подели моћи, изборном систему... Дакле, наша идеја, а то је и разлог због којег смо на Балкану покренули школу, јесте да представимо, не само младима него и људима из разних сектора државне управе, како геополитички односи треба да функционишу у садашњим светским приликама.

• У основи је Четврта теорија коју је поставио Александар Дугин?

То је нов приступ глобалним темама. Имали смо теорију либерализма иза које углавном стоји енглеска, односно британска школа мишљења. Потом марксизам, па националсоцијалистичко-фашистичку теорију. Из перспективе професора Дугина можемо да избегнемо све ове фокусе. Либералистички приступ истиче индивидуализам, марксистички радничку класу, фашизам државу, а ми се усредсређујемо на људе, свесни да су њихове заједнице различите. Намера је да схватимо есенцијално код свих група, а не да се свима намеће неки од три поменута концепта из 20. века.

• То би значило да више не постоји униполарни свет и доказивање да је мултиполарни приступ најбоље решење?

Све групе имају своје вредности базиране на традицији и религији, чак и када погледате економске системе. Код Макса Вебера и његовог приступа капитализму постоји утицај протестантизма, па и у исламу се јавља уплив религије на тржишне токове. Нажалост, до сада није развијан православно-хришћански систем у економији, а ми желимо да то буде будућност за наш простор. Из политичког угла видели смо да је крах униполарности отпочео још пре 20 година, уз природно окретање ка мултиполарности.

• Када говорите о мултиполарном свету, често користите израз евроазијски?

То је широка визија економске и политичке сарадње свих делова овог великог континента. Земље попут Јапана, Русије, Немачке, Француске биле би нека врста чворишта. Као што сада постоји пројекат „Један појас - један пут” који је покренула Кина. Ту је и Евроазијска економска унија коју развијају Русија и друге земље бившег совјетског простора, уз могућност да се прикључе и остали. Као део Евроазије ми видимо и европску заједницу.

• Каква би била позиција Европе у овом пројекту и које би биле разлике у односу на Европску унију какву данас познајемо?

И сама Европа је скуп различитих земаља. Данас су ЕУ и НАТО бескорисни пројекти САД, велике силе с глобалним утицајем. Верујем да су људи у Европи ближи Русији и земљама попут Ирана, па чак и Кине, јер бриселска корпоративна диктатура заправо није демократија. Људи морају да имају могућност избора и видели смо да партије, које називају популистима, долазе на власт управо због овог диктата Брисела. При томе, Европа не може више да се посматра као лидер у технологијама јер земље попут Русије одавно развијају своје. Постоје и велике руске залихе ресурса, али оваквој Европи је више у интересу да то узме, што је покушавала и у претходним деценијама и вековима. То је одлика империјалистичке политике, коју су практиковали у афричким земљама или Азији.

• Која је у пројекту Евроазије улога Блиског истока, данас прилично нестабилног подручја?

Будући да је то веома значајно чвориште где се укрштају правци из Африке, остатка Азије, па и Европе, увек постоји опасност од сукоба. Осим традиционалне подељености, на Блиском истоку постоји и снажан утицај Вашингтона. Његови главни сателити подржавају САД, које немају много разумевања за историјску позадину народа који тамо живе. Зато ничу инструментализоване групе, спремне да нападну неке владе и државе, као у Сирији. Војна интервенција Русије у Сирији добар је пример како проблеми могу да се решавају и у наредним годинама очекујемо озбиљне промене у овом делу Евроазије. Већ сада Катар није више у блоку америчких сателита, а многи аналитичари у САД говоре да би Турска требало да буде ван NATO-а, што је веома добро.

• Како би Европа и други делови света требало, по вашем мишљењу, да функционишу у односу према САД?

САД треба да буду други пол света, засебна целина у мултиполарном систему, без мешања у унутрашње ствари европских држава. С искреним принципима, сарадња би била могућа. И свакако да би Американци имали право да одлуче како ће се даље развијати. Уколико желе либерализам, нека буде тако, али унутар САД или Канаде.

• Указујете на опасност национализма у појединим европским државама, рецимо на Балтику или у Украјини?

Мислим да под либерализмом поједини национализми могу да буду радикализовани, по потреби. Рођење Концепта нације уништило је неке традиционалне вредности и било је корисно да се нападају друге државе или етничке групе. То је основ за својеврстан етноцид, многе етничке групе су нестале у налету национализма, као на пример у Украјини. Уведено је правило да сви морају да буду Украјинци ако тамо живе, а званично према статистици тамо живи око 100 етничких група.

• Недавно смо видели и анализу, коју је објавила телевизија Раша тудеј, да би нека нова Југославија могла да буде решење за Балкан?

Мислим да је Југославија у данашње време прилично застарео модел јер се у појединим бившим републикама осећају етничке разлике и увек постоји погодан терен за тензије и провокације. У неким земљама ми видимо да разне етничке групе могу да коегзистирају, као у Кини. Али не верујем да би било могуће у Југославији, где се јављају такви фактори попут Хрватске. Ипак, мислим да би могао да постоји неки концепт српских земаља, на просторима Црне Горе или Босне и Херцеговине, где су људи манипулацијом одвојени од саме Србије.

• Које би онда, по вашем мишљењу, било конкретно решење за Балкан?

Можда да се у будућности створи некаква врста балканске уније на основу заједничке историје, која би потом била део Евроазијске уније. Али, потребни су стрпљење и време да се то и спроведе.

• До сада смо чули многе разлоге да је такву унију тешко остварити, знајући за подељеност народа на Балкану?

Ако говоримо о безбедносним разлозима, верујем да је Русија најбољи избор, јер има огромно искуство у решавању таквих ситуација. NATO то није показао јер постоји много земаља које су његов део, али се у њима проблеми и даље јављају. Видимо терористичке нападе годинама уназад у европским државама. Верујем да би се то другачије развијало с руским присуством и ангажманом ОДКБ-а.

• Како бисте конкретно описали позицију Србије у овом моменту? Ви знате да су наши главни циљеви улазак у ЕУ и наставак сарадње с Русијом. Често се говори да смо изложени притисцима две велике цивилизације?

Добар је пример Швајцарске која се не одриче неутралног статуса. Србија треба да изабере такав пут, чак и у случају да делови тренутне елите не желе сарадњу с Русијом. Наши народи, традиција, разумевање и системи вредности природно теже таквој сарадњи. Погледајте шта је данас ЕУ. Видећете Брегзит, тензије у Вишеградској групи, проблеме који могу да доведу до иступања Мађарске и Пољске из ЕУ, што би могло да наведе и друге земље на сличан корак.

• Како гледате на положај Републике Српске данас?

Верујем да је пред изборе у октобру ове године, РС у бољој позицији него муслимански део федерације, али да је велика трагедија зато што је српски народ раздвојен од матице. Слично је и с Русима у Украјини, Естонији или Казахстану. Дакле, било би добро да процеси између РС и Србије буду интензивнији, да постоји боља комуникација између људи и свака врста узајамне помоћи. Истовремено, нема потребе за демонизовањем муслиманског становништва у Босни. Свакако да је Алија Изетбеговић био проблем, започео је џихадистички рат, можда је по томе био и први џихадиста у Европи, али то не значи да муслимани у Босни данас не треба да буду заштићени и укључени у политички живот, уз поштовање њихових права да се верски изјашњавају.

Убиство Ивановића није у интересу ни Срба, ни Албанаца

• Чули смо разне теорије и верзије о томе ко стоји иза убиства Оливера Ивановића. Шта је, по вашем мишљењу, у овом случају најближе истини?

Верујем да Срби, а ни Албанци, нису имали интересе да убију Ивановића. Мислим да то одговара трећој страни, односно САД и да је Вашингтон већ имао много планова за дестабилизацију. Случај Оливера Ивановића је само један пут ка томе. Нажалост, можемо да очекујемо и друге провокације.

• Ипак, Вашингтон готово сваког дана позива да се сарађује са Судом за ОВК. Они говоре да Албанци морају да осуде своје ратне злочинце...

Мислим да је то најбољи пример на који начин САД демонстрирају своју политику. Пре неколико година они су те албанске терористе користили за своје интересе, а сада само желе да буду ухапшени. То се једноставно назива политиком двоструких стандарда.

Никола Белић

Политика

https://www.youtube.com/watch?v=h1coP66rmVo
Албански принц Лека: Косово и Албанија под једном круном

НАГЛАСИО ДА СУ ТО „ДВЕ ДРЖАВЕ СА ЈЕДНОМ НАЦИЈОМ“ И ДА ЈЕ ПОТРЕБАН ПОВРАТАК МОНАРХИЈЕ

АЛБАНСКИ принц Лека је оценио да јединство Албаније и Косова, за које се залаже албански премијер Еди Рама, може да се постигне само под круном.

Како преноси македонска агенција МИА, Лека је на друштвеним мрежама написао да „уједињавање Албаније и Косова, две државе са једном нацијом, треба да се постигне враћањем монархије”.

„Национално обједињавање било је и биће сан и залагање краљевске породице, из генерације у генерацију, чак и кад нико други није имао смелост да то артикулише. То се остварује краљевском круном у две државе као симболом тог јединства”, написао је албански принц.



Рама: Албанија и Косово треба да имају једну спољну политику и једног председника

ОПОНИРАО МУ САМО ПОСЛАНИК ДЕМОКРАТСКОГ САВЕЗА КОСОВА АВДУЛАХ ХОТИ

АЛБАНИЈА и Косово треба да имају заједничку спољну политику и једног председника који би симболизовао национално јединство, изјавио је премијер Албаније Еди Рама је у Скупштини Косова, преноси приштински дневник „Бота Сот“.

Рама је додао да је то тешко оствариво сада, али да би могло да се догоди у следећој деценији.

Тој идеји се успротивио шеф посланичке групе Демократског савеза Косова Авдулах Хоти, рекавши да то показује „недостатак поштовања за аспирације Косова за независном државом интегрисаном у Европску унију и NATO“.

Брисел Раму само подсетио на добросуседске односе и „пут ЕУ интеграција“

БЕЗ РЕАКЦИЈЕ НА ПРОЦЕНЕ ДА РЕЧИ ПРЕМИЈЕРА АЛБАНИЈЕ ЛИЧЕ НА „ВЕЛИКУ АЛБАНИЈУ

ФАКТИ: Ево, и ово је Европска унија - „европска породица народа“ - у коју по сваку цену жели напредна Србија. Реакција Брисела на Рамино призивање једне спољне политике и једног председника државе за „Косово“ и Албанију фактички се своди на прикривено мољакање шиптарском премијеру из Тиране да не кукуриче пре времена и да не отежава посао Меркеловој, Макрону и Јункеру. Да са „великом Албанијом“ сачека још мало, бар толико да „унутрашњи дијалог о Косову“ у Србији заврши посао...
ЕВРОПСКА унија поводом „идеје“ албанског премијера Едија Раме о „заједничком председнику Албаније и Косова“ каже да су изјаве које су могу тумачити као политичко мешање у суседне земље“ контрапродуктивне, како у изградњи добросуседских односа, тако и напретку на путу ЕУ интеграција земља региона.

„ЕУ очекује од целог региона да настави са изградњом конструктивних и кооперативних односа и да појача сопствене реформске процесе у циљу напретка на путу ЕУ интеграција“, изјавила је портпаролка Европске комисије Кетрин Реј.

Одговарајући на констатацију појединих медија у Бриселу да идеје попут Рамине „врло личе на пројекат Велике Албаније“ и воде ка „мењању граница на Балкану“ у Европској комисији понављају да ће ЕУ наставити да подржава принципе помирења и регионалне сарадње на Западном Балкану.

„Европски савет је нагласио недвосмислену подршку јасној европској перспективи региона. Наставићемо да билатерално радимо са земљама на њиховом ЕУ путу и у циљу боље сарадње и односа у региону“, рекла је Реј.

Десет година косметске кризе - последња фаза, кратка или бескрајна?

КАО ДА СЕ ПРИБЛИЖАВА НЕКИ КРАЈ, АЛИ НЕ ОБАВЕЗНО - ПРАВИ НОВИ ПОЧЕТАК

Не искључује се ни неки недодирнути исход, нека нова комбинација познатих или незнаних варијанти и најаве разних врста старих и нових подела, па и замена територија. У јавност се пробила и варијанта реалне, широке уније, налик на индијску
Шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел у Приштини рекао да се од Србије очекује да призна „Косово“, а Дачић важну одлуку државе Бурунди да укине признавање независности „Косова“ оценио као одговор шефу немачке дипломатије, и додао: „Што не иде у Мадрид да тражи Шпанцима да признају Каталонију, што не иде у Скопље да их убеди да признају БЈРМ пошто их је Немачка тако признала?“
Може да се наметне утисак да је некима из подгоричке власти ближе шиптарско „Косово“ од братске Србије, па раде на корекцији границе са „Косовом“, а не са Србијом! „Косово“ за неке властодржачке подгоричке кадрове није део Србије!
Пише: Раде БРАЈОВИЋ

БАЛКАНСКА политичка слика се разбуктала до усијања - између држава и унутар њих. У свему је, чини се, најбогатија и најразноврснија активност Србије, не само зато што предстоје београдски избори, увек важни и традиционално разнолики и оштри.

Важнија и бурнија од њих, ипак је, чини се - задња фаза косметске кризе, посебно разнолика после атентата на Оливера Ивановића, пре месец дана, за које време није ни препознат траг убицама - инспираторима, организаторима, извођачима…

Убиством српског политичког угледника, раније неправедно хапшеног, брзо је распалио балканску атмосферу до усијања, али је уздржаност српске стране зауставила теже исходе, какав би био нови масовни сукоб. Атмосфера није прерасла у крвопролиће, али јесте дотакла врхове тешке косметске кризе, која се још значајније не смирује, иако се трага за неким решењима, па се, 26. овог месеца, обнављају и бриселски преговори.

Стигла је и прва деценија од једностраног албанског проглашења независности Косова, што изазива бојазан дужег трајања…

Да ли ће опасна косметска криза, ових месеци, развити завршну фазу која ће резултирати компромисом обе стране, српске и албанске, или доминацијом само једне - тако што ће се озваничити садашње стање или ће се српска покрајина вратити својој матици?

Не искључује се и неки недодирнути исход, нека нова комбинација познатих или незнаних варијанти, међу којима се, али све ређе, примете и најаве разних врста старих и нових подела, па и замена територија. У јавност се пробила и варијанта реалне, широке уније, налик на индијску, о којој су Факти дуже писали.

Као да се приближава неки крај, али не онај који обавезно значи прави нови почетак. Пре ће бити да се поново указује она теза - да је крај неминован, јер је такав да нема и није могао да се преточи у неки видљиви почетак. Тако је, и сада, на Косову и Метохији, кад се навршило десет година (17. фебруара) од шиптарског проглашења независности, која се, ни у одобравању, ни у негирању, никада никоме таква није догодила - невидљива и у назнакама, безочна и бледа, безумна и неморална годишњица!

Сви који су се раније, на било који начин, бавили Косметом, то раде и сада, али не, данас и овде, живље и конкретније, што значи не и уверљивије.

Најважнија је околност да се осећа приближавање неког краја, па ваљда ће уследити и почетак, чији садржај ће зависити од тога какав је садржај краја. Ређају се термини, па се гасе, па убацују нови, као да се формира неки чаробни круг, а нигде ни круга, ни чари…

Најављивано је и приближавање краја, помињани термини, заказивана општа расправа, тзв. унутрашњи дијалог, који се, чини се, свео само на академике и неке стручњаке, а део странака је негирао разговоре, чиме је потврдио „српска посла”.

Први термин је и оцењен важним, можда и најважнијим. Смишљен је рок за следећи март, али се све мењало осим садржаја који је дефинисала, пре неки дан Европска комисија, која му је одредила и временски термин - „хитно”! А, ево шта је хитно - да се од Београда очекује да са Приштином потпише правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији међусобних односа.

Формулација није окићена терминима, није написана као што се ради са документима, али се у ЕУ тумачи као српска обавеза да призна албанску косовску државу.

Управо то је потврђено са високог европског места, од шефа спољних послова Немачке, Зигмара Габријела, који је изјавио да би Србија требало да призна независност Косова, што је изазвало адекватне реакције шефа наше дипломатије, Ивице Дачића. Наш министар је чак критикован - због стила и начина које је применио у одговору немачком дипломатском лидеру.

Укратко - како пишу наше „Новости” - Дачић је важну одлуку државе Бурунди да укине признавање албанске независности Косова оценио као одговор шефу немачке дипломатије, и додао:

- Што не иде у Мадрид да тражи Шпанцима да признају Каталонију, што не иде у Скопље да их убеди да признају БЈРМ пошто их је Немачка тако признала?

Појаснио је још да његов посао није да се удвара Габријелу, већ да брани интересе Србије, којој ЕУ „нигде не говори да мора да призна независност Косова”…

Следи један од Ивичиних закључака: „Постављати такве услове пред Србију је крајње арогантно, неприхватљиво и контрапродуктивно”.

Коначно, следи и информација да је, пошто је рекао што је рекао, „отишао на ручак кући код (Беџета) Пацолија”.

Коначно и лагани коментар:

„Немам ја ништа против, нека свако мисли што год хоће, али са Србијом тако не може да се разговара. Поштујем Немачку и радићемо све за наше добре односе. Србија се радовала уједињењу Немачке”…

Србија, наравно, не тражи решења својих, ни регионалних, и светских проблема упоређивањем са другима, посебно не у различитим временима, условима, садржајима и природи понашања у светским, наравно и унутрашњим односима.

Проблем Косова и Метохије изникао је и из једних и других околности, које, и једне и друге, најдиректније утичу на процесе решавања невоља у и око јужне српске покрајине. О тој међузависној везаности, пре неки дан је опет говорио и, као никад, прецизно сагледао актуелни тренутак Космета председник Вучић, ево како:

- Тешко да би Србија признала независност Косова у замену за чланство у Европској унији. О било ком решењу, односно одлуци, морају се изјаснити грађани Србије, од којих многи сматрају Косово колевком своје православне вере. Морамо да сагледамо реалност и да разумемо односе у свету и односе на Косову и да разумемо да Косово није наше као што то ми мислимо, али није ни њихово, као што то они покушавају да прикажу. Ако не дође до компромиса ,имаћемо замрзнут конфликт деценијама, Не треба то да оставимо нашој деци да решавају…“

Ако нема реалних услова, а то значи и воље и одлучности политичке Србије, наравно и слоге, посебно важне Србима, ове и сличне оцене, ма колико понављане, остаће папирнате декларације, налик на ону из још, можда написаног, али необјављеног садржаја споразума о правно свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине.

Служи ли то и празан папир притисцима на Србију?

Притисци се не виде више сам споља, са Запада. Виде се и са унутарбалканских простора, из избуцаних делова бивше Југославије. Толико их грађани знају да је непотребно и подсећање, осим насловског типа.

То се посебно види у Хрватској, коју је убедљиво и храбро, посетио председник Вучић, кога су обновљени усташки неофашистички злочинци дочекивали, довољно је рећи - мржњом - јер у њој су сви инструменти за убијање Срба. Вучић их је збрисао - храброшћу и веровањем у будуће дане.

Хрватска политичка поука могла би да користи и оним Балканцима који - не мрзе. Посебно не Србе, којих, по свему, најближа Црна Гора још увек има, можда и више од трећине становништва.

Кад се виде или чују неки потези црногорске власти, честит човек, посебно Црногорац, може само да се до коске забрине. Чак и до апсурда - да се наметне утисак да је некима из подгоричке власти ближи шиптарско „Косово“ од братске Србије?!

Далеко било што даље и она тешка прича, прочитана у нашим новинама - како црногорске власти хоће да у Кфор, на Космету, пошаљу официре и војнике славне црногорске војске… Против кога? Не знам. Нисам чуо. Ни видео. И нећу, макар црк'о.

Још нешто - спрам овога, подвале Македоније и исламског дела БиХ једва могу да се примете - јесу безочне, али готово безопасне, у поређењу са тамо неким, једва опасним. У те, једва приметне, може да се уврсти црногорско тражење поправке границе - знате ли с ким? Са „Косовом“, а не Србијом! Јер, „Косово“, за неке властодржачке подгоричке кадрове, није део Србије, па је и та граница близу - Проклетија.

Далеко било - у кам ударило!

Категорије: Српски дух

АНА БРНАБИЋ: Непријатно сам изненађена Пахоровом изјавом о Космету

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је данас да је непријатно изненађена изјавом председника Словеније Борута Пахора да ће покушати да утиче да пет чланица ЕУ које нису признале Косово то учине, те оценила да она није у складу са добрим и пријатељским односима са Словенијом.

О томе, истакла је, није било речи током недавно одржаног састанка који је, како је рекла, био дуг и отворен.

„На том састанку нисам упутила молбу да они као земља која је признала једнострано проглашење независности Косова утичу на Приштину да поштује споразуме које је испреговарала и потписала“, рекла је Брнабићева новинарима.

Премијерка је поздравила то што су они, како је рекла, позвали Приштину да имплементира бриселски споразум, са нагласком на коначном формирању Заједнице српских општина.

„Ми тренутно имамо јако пријатељске односе са Словенијом, а та изјава није у духу пријатељских односа са Србијом и веома сам непријатно изненађена“, јасна је била Брнабићева.

Она је рекла да би требало о томе да разговара са председником Владе Словеније Миром Цераром и истакла да такве изјаве не доприносе сарадњи, регионалном поверењу, те да не види никакав разлог да се Словенија у то меша.

Извор: tanjug

Поповић: Раму прогласити за persona non grata у Србији

РЕКАО ДА ЋЕ АЛБАНИЈА И ЛАЖНА ДРЖАВА КОСОВО ИМАТИ ЗАЈЕДНИЧКУ СПОЉНУ ПОЛИТИКУ И ПРЕДСЕДНИКА

Морамо то учинити због непријатељског чина Едија Раме према Србији, због подршке разбијању Србије и подстицању стварања Велике Албаније на нашем тлу
Србија је отворена за дијалог са Албанцима ради проналажења одрживог решења за статус јужне српске покрајине које ће бити у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, али никако није спреман на то да се цепа српска територија, нити да такве сепаратистичке творевине као што је лажна држава Косово улазе у међународне организације, а посебно у Уједињене нације
ИЗЈАВА премијера Албаније Едија Раме да ће Албанија и лажна држава Косово имати заједничку спољну политику и председника уперена је против мира у региону и представља непријатељски чин према Србији и српском народу.

Ова изјава, која је изречена у Приштини, на српском Косову, поводом обележавања десетогодишњице од противуставне одлуке шиптарских сепаратиста о отцепљењу, указује на јасан и недвосмислен план да се на Балкану и на српском тлу ствара такозвана Велика Албанија.

Управо у овој изјави показује се прави циљ отцепљења Косова и свих оних који су тај срамни чин подржавали - да се границе у региону прекроје у корист Албанаца и изазову нове тензије и сукоби на Балкану.

Србија је отворена за дијалог са Албанцима ради проналажења одрживог решења за статус јужне српске покрајине које ће бити у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

Београд је спреман на уступке и компромисе, али никако није спреман на то да се цепа српска територија, нити да такве сепаратистичке творевине као што је лажна држава Косово улазе у међународне организације, а посебно у Уједињене нације.

Увек смо били добри домаћини, али захтевамо поштовање нашег националног достојанства, нашег Устава и међународног права.

Из тих разлога, због непријатељског чина Едија Раме према Србији, због подршке разбијању Србије и подстицању стварања Велике Албаније на нашем тлу, сматрамо да га треба прогласити persona non grata, а амбасадору Албаније у Београду уручити оштар демарш.

Такође позивамо представнике међународне заједнице, посебно оне који су здушно подржавали такозвану косовску независност, да осуде изјаву Едија Раме и јасно саопште да су опасне идеје које је изнео албански премијер неприхватљиве и недопустиве.

(изјава Ненада Поповића, председника Српске народне партије)
Референтни URL