Погледи форум

Пуна Верзија: Косово и Метохија
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
НАИМ ЛЕО БЕШИРИ: Вучић припрема јавност за столицу Косова у УН
22:40 24.03.2018.

Изјаве председника Србије Александра Вучића током недавне посете Њујорку, где се срео и са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и другим личностима, да није задовољан јер Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово, да је Србија спремна на компромис, али не и на жртвовање свих својих интереса, Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове, „чита“ као Вучићево припремање српске јавности на то да ће чланови Устава који се односе на Косово да се промене и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.

За Радио Слободна Европа Бешири каже да ће Вучић покушати да домаћој јавности покаже да је Србија као Израел који се, иако је не признаје, није много противио чињеници да Палестина добије статус земље-посматрача у Уједињеним нацијама.



РСЕ: Чули смо изјаву председника Србије Александра Вучића, који се у Њујорку састао са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и са још неким личностима, да није задовољан тиме што Запад одбија да се бави питањем коме припада Косово. У том контексту је, каже, поручио да Запад није цео свет, да постоји и друга половина света која се не слаже с тим. Ипак је поручио да жели компромис. Шта вама ове речи говоре? Какав би он то компромис желео?

Бешири: Мислим да он покушава да се обрати српском бирачком телу поруком да није баш све изгубио. Није Александар Вучић једини разлог зашто се ми налазимо у ситуацији у којој се данас налазимо. Време за тај компромис који председник Вучић предлаже је већ одавно прошло. Више пута је Србија била за преговарачким столом, увек је одбијала сва могућа решења и сада смо дошли у ситуацију када су неки други одлучили уместо нас. Његова дипломатија је можда представа за грађане Србије и за политичке лидере, који очигледно преко неких својих веза итекако знају с ким се он састаје и о чему разговара.

РСЕ: Ако је то представа за домаћу јавност, шта мислите да ће он на крају урадити када се појави са својим предлогом решења за Косово? То би требало да буде негде најкасније до јуна месеца.

Бешири: Па, погледајмо све оно што је до сада урадио – то је више била форма од суштине. Он нам је обећао унутрашњи дијалог, од којег ништа нисмо видели; нико није учествовао у том унутрашњем дијалогу. Институт сада ради истраживања јавног мњења, стигли су неки резултати и ускоро ћемо их објавити. Када је Косово у питању, више од 98 одсто грађана Србије није учествовало ни у каквом догађају у оквиру унутрашњег дијалога. То значи да је тај унутрашњи дијалог био само подгревање воде у којој ће жаба да се скува. Мислим да то грађани полако почињу да разумеју.

Са друге стране, постоји велика опасност за самог председника Вучића да ће опозиционе странке потенцијално искористити – врло неодговорно политички, ако мене питате – ту агенду Косова поново, да би се супротставиле његовој моћи, да ће противљењем његовом предлогу за решавање питања Косова да покушају да освоје политичке поене, што ће вероватно водити ванредним парламентарним изборима, у склопу са референдумом о промени Устава.

Знамо да ће преамбула о Косову нестати највероватније из тог Устава. Данас се Устав мења првенствено због неких мањкавости када је у питању реформа судства и независно судова, али су то мала врата да се ублажи део око Косова у самом Уставу. Он нас заправо припрема да ће Устав да се промени и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.



Он ће нама покушати да покаже да је Србија као Израел, који није баш прихватио, али није се ни претерано много противио томе да Палестина добије столицу у Уједињеним нацијама, статус посматрача. То може бити први корак, али, немојмо бити кратког вида да не знамо да је, просто, цела идеја да Косово једног дана постане апсолутно независна земља. Косово је у овом тренутку независно од Београда, више од десет година, то је више него очигледно, и можда је то најбоље решење за наше друштво – да се тај терет који оптерећује друштво у Србији, коначно реши.

Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Ја, међутим, морам да признам да нисам сигуран да је то предложено решење, да ће тај уговор између Приштине и Београда бити суштински и историјски. Неће ту доћи до помирења, бар ми тако делује јер видим из његових изјава из Њујорка да је врло разочаран у међународну заједицу, а да би се лако договорио са Хашимом Тачијем.

РСЕ: Он каже да би му било лакше ако би само Срби и Албанци преговарали, ако не би било тог светског петљања. Шта вам то сугерише?

Бешири: Да више верује Тачијевој беси (часна реч), него неким међународним уговорима. То осликава цело наше политичко друштво у овом региону. Ми смо претполитичка друштва, која нису одговорна, која нису предвидива; нама је увек лакше да неформалним каналима решавамо ствари, него да се заиста фокусирамо на дугорочну добробит свих грађана. Он нам је ту рекао да би се лакше договорио са њим, него са осталим, пре свега, западноевропским земљама, због чињенице да проблеми са којима смо се суочавали у прошлости нису могли да се реше. Да је било политичке зрелости, ми смо то могли да решимо.

РСЕ: Верујете ли ви да ће он ипак потписати тај свеобухватни, правно обавезујући споразум са Приштином? Бижи се крај рока за тај посао, то би био крај ове године.

Бешири: Видимо из медијских наслова да се очекује да до краја јуна Председник изађе са својим предлогом, да би до краја године, или најкасније почетком следеће, било референдума. Да ће бити референдума о самом садржају уговора, у то заиста сумњам. Када погледамо истраживање јавног мнења, видимо да се грађани противе било каквој независности, било каквом уговору између Београда и Приштине. То ми зовемо врло чврст став и то неће тако лако да се мења.

РСЕ: Опозиција одбија да учествује у решавању косовског проблема заједно са Вучићем иако зна да тај проблем хитно мора да се реши. Саша Јанковић (лидер Покрета слободних грађана) каже – прво демократија, па онда Косово. Очигледно је, међутим, да времена за то нема. Да ли је онда политички рационално што грађанска опозиција неће да учествује у решавању питања број један ове земље? То није Вучићево него горуће питање ове земље, њено бити или не бити у ЕУ. Опозиција тврди да је он одговоран за косовски проблем, па он треба и да га реши. То није нетачно, али је чињеница и то да је Устав из 2006. године донела Демократска странка заједно са Демократском странком Србије, што, дакле, и опозицију чини у извесном степену суодговорном за проблем Косова. А да не говоримо о неуспешним бечким преговорима, за које такође сноси одговорност.

Бешири: Да бисмо одговорили на то питање, треба да одговоримо на питање ко је данас опозиција. Ми имамо само једну парламентарну политичку партију, која се од самог оснивања залаже за решавање косовског питања на начин на који председник Вучић данас покушава да реши. Сем ЛДП-а, ниједна друга странка о решавању косовског питања не говори. ДС је у проблему након београдских избора, забринута је за своју будућност због чињенице да је Драган Ђилас, који је изашао из Демократске странке, са неким својим другим крилом, успео да освоји много бољи резултат.

Оно што је у овом тренутку највећа непознаница јесте став Драгана Ђиласа. Ми не знамо шта Драган Ђилас мисли о теми Косова. Знамо шта мисли Јанковић – не мисли ништа што је у вези са оним што Вучић данас ради. Господина Јеремића смо више пута могли да чујемо, његову националистичку реторику, још док је био министар спољних послова. Говорио је свуда у свету да је он против признања Косова, што је на крају показало да смо само паре потрошили. Ту су Двери, које су врло против, Имамо Шешеља који има исти став.

Ми и не знамо тачно ко је та опозиција. Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине, надајући се да би вероватно добила подршку у јавности за такву одлуку. Можда и би, али то би било политички врло лоше за наше друштво.

Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)
Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)

РСЕ: Опозиционе партије проевропског блока одбијају да учествују у решавању питања Косова, најважнијег државног проблема у овом тренутку. Упркос томе што знају да без решавања тог питања, без поглавља 35 о Косово, како је Брисел давно дао на знање, све остало стаје на путу европских интеграција – отварање и затварања свих других поглавља. То као да указује да је том блоку странака прилично свеједно да ли ће Србија пре или касније ући у ЕУ. Зашто би онда тај део опозиције полагао право на гласове оних грађана који желе да њихова деца што пре почну боље да живе у једној Србији која је чланица Европске уније?

Бешири: Косово је вишедеценијски проблем и терет овог друштва. Ви се не можете данас договорити ни око једног проблема у Србији, а да вам не помену Косово. Кажу, не ради здравство, они кажу – чекајте да завршимо Косово. Питамо шта је с школством – они кажу прво Косово. Кажемо европске интеграције, они кажу – чекајте Косово.

РСЕ: Србија управо и јесте талац нерешавања косовског проблема. То ваљда значи да треба да се реши?

Бешири: То дефинитивно треба да се реши.

РСЕ: Да се декосовизује политичка и свака друга стварност ове земље.

Бешири: Управо. Ми када говоримо о Косову, увек говоримо о некој територији, не говоримо о људима који на Косову живе. Они живе са својим проблемима, врлинама и манама, али ми некако у том политичком дискурсу то увек занемаримо и причамо о територији. Оног тренутка када престанемо да причамо о територији, када престанемо да користимо националистичку реторику, тог тренутка ће почети да се то клупко одмотава. Поента решавања Косова није да ви коначно прецртате границе Србије или Косова или региона, него да Србија настави свој пут просперитета, дозволивши и људима који живе на Косову да то исто учине.

Поред Албанаца, који су већинско становништво на Косову, ту живе и Срби и други људи. Мислим да је одговорност Србије, која је у региону једна од већих земаља, да, ако ништа друго, тај напредак не спречава.

Мислим да постоји жеља председника да остане упамћен у историји као неко ко је допринео решавању тог проблема.

РСЕ: Верујете ли заиста да ће он битно допринети решавању питања Косова?

Бешири: Ово је историјски тренутак. Никада нико није био на власти, бар не толико дуго на власти, са толиком подршком, не само на националном нивоу, него и на локалним нивоима. Опет, он се перцепира као једна врло националистичка личност. Али, нико у историји није потписао мировни уговор између две стране које нису биле укључене у конфликт. И Александар Вучић је био на власти деведесетих година. Хашим Тачи и Рамуш Харадинај су такође врло занимљивих биографија. Мировни уговор не потписују људи који су учинили добро, мировни уговор потписују људи који су били укључени у конфликте.

Мислим да је сада историјски тренутак да се то деси. Бојим се истовремено да се тај тренутак можда не искористи. Било је пар пута у историји прилике да се те ствари реше; имали сте људе који су одлазили на преговоре у Беч и причали, уместо ‘Албанци’ – ‘Шиптари’, само са намером да некога увреде на том скупу. То су врло инфантилни начини дискусија. Сада је коначно дошло време да се наплати дуг за једну врло лошу политику од 90-их. Мислим да Србија треба да има врло активну улогу у томе, да буде за столом за којим се одлучује, а да не чека да неко одлучује уместо нас.

РСЕ: Али они упорно то одбијају.

Бешири: Разумем зашто одбијају. Сматрају да није друштвено прихватљиво, да није пожељно говорити о Косову у контексту независности јер када бисте говорили о Косову као о нечему што би сте поново ставили под окриље Србије, добили бисте много више гласова. Да ли ће бити политичке мудрости опозиције да се тај план подржи, уколико он изгледа иоле прихватљиво, нисам сигуран. Бојим се да би та подршка била врло стидљива. Са друге стране, сва та опозиција би била оптужена да сарађује са Вучићем.

Имали сте предлог Демократске странке за измену Устава, да се више у њему не налази та косовска преамбула. Шутановац је, међутим, врло брзо одмах унутарстраначки био оптужен, па онда и са стране, да сарађује са Вучићем. То није пожељна атмосфера.

Са друге стране нисам ни сигуран да Вучић жели да добије подршку опозиције за свој план. Ми тај план не знамо, његова поступања су врло непредвидљива. Имамо врло честе изборе, који оптерећују друштво и економски, али повећава се и апстиненција јер људи више не верују да могу утицати на било какве промене.

Нисам, дакле, сигуран ни да он жели да чује шта опозиција има да каже.

РСЕ: Како ви оцењујете положај опозиције сада? У каквој су ситуацији после ових изузетно лоших резултата након београдских избора?

Бешири: Не видим то као изузетно лоше резултате за опозицију, ја то видим као изузетно добре резултате за власт. Мислим да је била таква атмосфера у друштву и генерално медијска покривеност онога што ради владајућа структура је толико велика да ви немате више приступ томе шта ради опозиција. Немате више ни политички ток-шоу где се опозиција и позиција сусрећу. Александар Вучић се од 2012. године није састао ни са једним представником опозиције.

Мислим да то није добро за друштво, независно од тога шта мислите о СНС-у или било којој другој странци; треба да постоји дијалог између опозиције и власти, поготово око врло суштинских и дугорочних питања. Питање решавања Косова је врло суштинско и оптерећиваће регион и у будућности. Мислим да је важно да постоји много шири консензус у друштву.

РСЕ: Са становишта опозиције и њених метода политичке борбе, имате ли утисак да се показало да није добро, да не може цео програм бити “Уа, Вучићу, диктаторе!”. Шта, рецимо, осим тога и низа општих места демократије, нуди Саша Јанковић?

Бешири: Не зна ни он.

РСЕ: Дакле, све се своди на персоналну промену, да дође неко други уместо Вучића. Једнога дана ће доћи, свакако. Али, ако је држава Србија грађевина која је нахерена и прети да се сруши, пројектована тако да је стално ‘једу’ партије, шта добијамо смењивањем персона на власти? Није ли истина која се скрива то да свим политичким странкама, заправо одговара оваква ‘заробљена држава’?

Бешири: Имамо ту неколико проблема. Први проблем је да је Вучић узео свима програм.

РСЕ: Ако вам је узео програм, он вам више није политички непријатељ, он вам је политички пријатељ.

Бешири: Али, онда више нема простора и не можете да објасните људима зашто сте ту, ако он с вашим програмом има већу подршку од вас.

РСЕ: Можете се такмичите с њим у испуњавању тог програма, да будете, рецимо, бољи, ефикаснији и бржи од њега.

Бешири: Нисмо ми толико зрела демократија. На последњим изборима у Београду имали смо бар три три странке или покрете који су имали такозвану ‘сингле-иссуе’ кампању, бавили се једном једином ствари. Радуловић је, рецимо, причао само о економији, о партијском запошљавању и о томе како се троше паре; Саша Јанковић о томе да држава треба да буде у служби грађана – као да други то исто не мисле; трећа група је била ‘Не давимо Београд’, која је причала искључиво о комуналним темама.

Мени то делује као да ти људи нису разумели како политички живот у Србији функционише. Да би сте били озбиљна политичка странка или политички покрет морате да имате став о свим питањима у друштву и да будете гласни о томе. Знамо како завршавају странке које су загрижене само за једну тему, сећамо се Г17 Плус. Такви покрети, такве странке, немају будућност, морају да имају широк преглед ствари и да понуде боља решења од онога што тренутно нуди владајућа већина. Мислим да још увек нисмо стигли дотле да се то разуме. Не можете ни очекивати да неко понуди нешто када није ни сам схватио своју улогу у политичком животу у Србији.

Уз то, политика је врло ‘бљак’ ствар за већину људи; они се јеже политичара и политике и не желе да се ангажују. Онда то води томе да имамо једне те исте људе који су 20 или 30 година у политици. А шта може особа која је губила и добијала изборе да нам каже ново 2018. године? Ништа. С друге стране, исти ти спречавају довођење нових људи у политички живот јер аутоматски угрожавају њихове позиције. Док се то не промени, неће бити озбиљне претње по Вучића и његову доминацију у политичком систему у Србији.

РСЕ: Постоји у овом тренутку, указивали су неки политички аналитичари, велика опасност по Српску напредну странку (СНС) и самог Вучића. Након ових избора створена је невероватна концентрација и хомогенизација њихове власти, конкуренција је сведена готово на нулу. Може ли доћи до тога да се тај балон пренадува и да када пукне остави ‘спржену земљу’ иза себе? Да ли би владајућа партија то коначно морала да увиди?

Бешири: Мислим да то СНС разуме и да то Вучић разуме. Постоји ужасно велики страх међу њима шта после њих. СНС је странка која тренутно нема своју идеологију, то је странка која је купус од програма; ту има свега – од метроа у Београду и Београда на води, до решавања косовског питања, сарадње са НАТО и ЕУ, са Русијом и Кином и Азербејџаном, Америком и Бразилом – сви су ту. Немате једну логичку линију у програму владајуће странке да схватите шта је ту ниша за коју можете да се ухватите.

Поента међународних односа јесте предвидивост. Ако сте непредвидиви, нико неће да сарађује са вама. Ако хоћете у НАТО, али и Русију, ако хоћете Европску унију, али и Белорусију, то не функционише. Зашто не функционише? Зато што је свет тако конципиран. Можете са тим да се слажете или не, али прошло је време Титове неутралности, знамо како се то завршило.

Данас је потребно да имате пријатеље у међународној заједници. Нема у међународним односима љубави. Као и у школи или у одељењу. Наравно да ћете детету рећи да се угледа на најбољег ученика, нећете те му рећи да се угледа на најгорег. Где се наши грађани лече? Где треба наши грађани да се образују? Где је наша дијаспора? Није у Русији, у Белорусији, није у Кини. Кина је толико далеко да сигурно малине које сте произвели у Ариљу нећете извозити у Кину него у Аустрију.

Седамдесет пет посто свега што је произведено извозимо у Европску унију, исто толико и увозимо, 75 одсто свих инвестиција у овој земљи је дошло је из Европске уније. Само једна мала Аустрија инвестирала је више од десет пута више него Русија у Србији. То је реалност. Да ли има ико нормалан у Србији који ће рећи да Србија не треба да сарађује са Русијом? Мислим да нема. Треба да сарађује са свима са којима може да сарађује, али треба бити реалан.

Мислим да Вучић то још увек не разуме и да је то велика опасност СНС-а, да онога тренутка када држава престане да буде највећи послодавац и када више не буду могу да запосле свих тих 800.000 чланова СНС-а, то ће кренути да пуца по шавовима.

РСЕ: Мислите ли да власт мора оставити простор за политичку конкуренцију? Сада када има апсолутну највећу концентрацију моћи, мислите ли да ће одолети изазову да претворе ово друштво у један застрашујући страшни једнопартијски систем?

Бешири: Мало смо још далеко од тога. Мислим да је овде највећа опасност за СПС, са ових шест посто, које су једва освојили на београдским изборима. Ако СПС настави да се утопљава у СНС, бојим се да просто СПС у једном тренутку неће постојати – што само по себи можда и није толико лоше.

СНС треба да разуме да мора да престане параноја којом се воде, да могу негде да изгубе гласове, ради се о томе да СНС мора да престане да гуши плурализам.

Ми имамо у последњих шест година снажно сужавање плурализма, снажно сужавање слободе говора. Није слобода говора то што имате пар дневних новина или недељника који имају ужасно мали тираж у односу на најчитаније новине и да кажете, као премијерка, која очигледно ништа сем тога не зна да каже, да у Србији не постоји цензура. Цензура постоји, та цензура је економски видљива, новинари губе послове због тога.

Ако сте ви у могућности да једну приватну компанију, једну телевизију, уцените да скине најгледанији политички програм у Србији, који је притом био врло профитабилан, који је водила једна еминентна новинарка – шта год мислили о Ољи Бечковић, нико не може рећи да она није еминента новинарка – какву то поруку шаљете новинару у Крушевцу, Ваљеву и Београду?

То је била порука, као што је била и порука чињеница да је 800.000 људи запослених у државној служби само једног дана променило радно време – од девет на пола осам ујутро. Никада нисмо видели никакво истраживање које је показало да постоји корелација између радног времена и ефективности рада, а данас и не постоји вредновање те одлуке. То је била демонстрација силе, као што је била демонстрација силе скидање Оље Бећковић.

То је порука, не само новинарима него и свима онима који се дрзну да се не сложе са владајућом политиком. Када се дрзнете, вас прогласе за издајицу, а када сте проглашени издајицом и када вас дневне новине нон-стоп стављају на насловне стране, онда вам се итекако може десити насиље на улици. Па онда имате и пребијање новинара, и пребијање политичких неистомишљеника, имате киднаповање људи по Војводини да не би гласали, држите их закључане да случајно не изгубите већину. То просто није нормално! То у једној демократској земљи, која напредује, која жели да напредује ка ЕУ, није нормално!

Да ли ЕУ такође сноси део одговорности због стања у којем се налазимо? Рекао бих да сноси, због тога што је у последње време била итекако тиха на неке флангрантне ствари, као што је кршење права на слободу говора, слободу медија. Имамо комесара (Јонахес) Хана, који је релативно скоро био овде. На питање новинара Инсајдера, а онда и новинара Бете, о томе да ли је видео доказе да у Србији има цензуре, одговорио је да то није видео. Просто мислим да то није добра порука јер онда сутра изађе Љиља Смајловић (председница Удружења новинара Србије) и каже да нема цензуре код нас.

Просто мислим да је важно да СНС разуме да други нису непријатељи. У последње време само чујемо да нас неко хушка да мрзимо другог само зато што другачије размишља. Неко воли ванилу, неко воли чоколаду, али то не значи да је неко ту у праву, односно у криву. Просто видимо свет другачије и то је добро. То је сврха демократије да кад се не слажемо можемо да се сложимо да се не слажемо. То, наравно, не значи да не треба заједно да радимо на неким суштинским питањима.

РСЕ: Питала бих вас о овом обимном истраживању које сте имали недавно. Кад је реч о истраживању подршке грађана Србије НАТО савезу, да ли су резултати очекивани?

Бешири: Да, резултати су очекивани. Ми то радимо већ трећу годину заредом дан пред годишњицу почетка НАТО бомбардовања, 24. март, и мање више види се по тим истраживањима да се ставови не мењају.

Велики број грађана Србије противи се уласку Србије у НАТО, више од 85 посто, док 10 посто подржава. Занимљиво је да јужна и југоисточна Србија више подржава чланство Србије у Алијанси, негде око петнаестак посто, а да Београд, који се иначе сматра једним прогресивним градом, најмање подржава чланство у НАТО. Ту имамо још неке податке да су обично жене те које би више подржале то чланство и које су мање негативно орјентисане према НАТО него мушкарци.

Показало се, дефинитивно, да и стручна спрема утиче на то – што сте образованији – ако имате факултетско образовање – више ћете желети да Србија сарађује са НАТО. Кад је реч о сарадњи са Алијансом, чак се 40 одсто високообразованих људи позитивно изјашњавало о томе.

Оно што је врло занимљиво јесте и то да већ другу годину заредом на питање ко је крив због НАТО бомбардовања, одговор је да је то политика Слободана Милошевића. Тако да није баш нетачно да грађани не знају зашто је НАТО интервенисао у Југославији.

Важно је рећи да 19 година од НАТО бомбардовања, ми ни дан данас не знамо именом и презименом ко је погинуо због НАТО бомбардовања, немамо имена жртава. Држава никада није пописала своје грађане који су погинули у НАТО бомбардовању.

Једини релевантан податак који имамо јесте један извештај савезне владе 2000. године, ‘Хероји рата’ се зове извештај, који је пописао именом и презименом припаднике војске и полиције који су погинули током трајања НАТО бомбардовања. То је око двеста и нешто припадника полиције и војске.

Према подацима Фонда за хуманитарно право, који је 2015. године објавио свој попис, знамо да је негде око 750 људи изгубило живот током НАТО бомбардовања на територији Србије, укључујући Косово.

Највише људи је погинуло на Косову и највише је Албанаца – ако се не варам 220 Албанаца, 205 припадника и припадница српске националности и осталих. Већ од тих 750 и нешто, највећи број су заправо цивили, а двеста и нешто припадници Војске и МУП-а.

Ми сваке године имамо калкулације политичара и медија о неких 2.000 до 3.000 људи који су погинули, што просто није тачно. Волео бих да видим извор информација којим се користе када говоре о тим информацијама. Сем ових извора Фонда за хуманитарно право, односно, извештаја Савезне владе, ми немамо ниједан други званичан податак о томе, па ми није јасно како се може баратати бројкама од поменутих неколико хиљада.

Шта то заправо значи? Значи да државу Србију не занимају људи који су изгубили живот и значи да се то намерно није урадило да би се могло манипулисати тим подацима, због националистичких разлога.

РСЕ: Да ли сте имали истраживање о руском утицају у Србији, о порасту тог утицаја, руске меке моћи или можда спремате неко такво истраживање?

Бешири: Тренутно се ради истраживање о односима Србије и Русије. Током следеће недеље ћемо имати резултате, у наредном периоду ћемо то објавити. Имамо резултате од прошле године да постоји снажан сентимент према Русији, што није никакав проблем. Оно што јесте проблем, јесу информације које се о Русији имају. Тих информација има врло мало, наши људи не разумеју како грађани Русије живе, не зању, рецимо, да грађани Русије имају мањи стандард чак и од грађана Србије, али веома добро знају где се поштују људска права.

Увек ће рећи да ЕУ има бољу заштиту људских права него Русија, да би, ако би морали или ако би желели да живе у некој другој земљи, а да то није Србија, да је то најчешће Немачка, па и друге западноевропске земље и Америка. У врло малом броју случајева би то била Русија. На основу тог истраживања, само осам посто грађана Србије је путовало у Русију, док је више од 70 посто грађана Србије путовало у неку од земаља чланица ЕУ.

РСЕ: Али би увезли господина Путина овамо.

Бешири: Да. На питање да ли бисте више желели модел ЕУ или модел Русије, они кажу модел Русије, али ми знамо да заправо нико не зна шта модел Русије значи. Од 2006 -2007.године, откада је руски капитал доста присутан у Србији, постоји та мека моћ Русије и проруски медији, што само по себи није ништа лоше, али континуирана пропаганда води томе да Русија у једном тренутку постаје врло пожељна земља – додуше али само на речима – јер сви врло добро знају да ако треба да се лече да ће тешко отићи у Москву, а да ће радије отићи у неку другу земљу.

Извор: slobodna evropa

СРБИ ТУГУЈУ, ХАРАДИНАЈ СЛАВИ: Широм Приштине плакати захвалности НАТО и Клинтону!
22:15 24.03.2018.

Док су у српским срединама на Косову служени парастоси у знак сећања на убијене током НАТО бомбардовања, привремене институције у Приштини данас изражавају захвалност НАТО-у

Како преноси РТК2, на објекту косовске владе постављена је застава на којој пише „Хвала НАТО“, а за „незаменљиву улогу за ослобођење“.



ШТО СЕ КРИЈЕШ ИЗА ВУЧИЋА: Дачић одговорио Драшковићу на напад због захтева за повлачење из Бриселског споразума!
03/24/2018 22:50 Фокус 7 Србија Политика

Српски покрет обнове саопштио је данас поводом изјаве Ивице Дачића да ће председнику Србије Александру Вучићу предложити да повуче потпис са Бриселског споразума, да би повлачење потписа Србије било "неразумно и штетно по нашу земљу".


Дачић - Драшковић (Фото: ЈуТјуб, Правда)

Председништво странке Вука Драшковића навело је да се опредељење Србије за Европу не сме доводити у питање, као и да се Србија "не сме враћати на политику Слободана Милошевића".

У реаговању на саопштење СПО министар Ивица Дачић је упитао ту странку зашто не осуди Приштину и ЕУ, јер ни после пет година ЗСО није формирана.

"После саопштења Српског покрета обнове у којем ме напада да сам против европског пута Србије и да наносим штету Србији, одлучио сам да променим свој предлог: предложићу председнику Александру Вучићу да повуче потпис са Бриселског споразума док се косовски премијер Рамуш Харадинај не удостоји да бар прочита Бриселски споразум", навео је Дачић у изјави достављеној Танјугу.

"По ком то правилу споразум и даље постоји ако једна страна не жели да испуни своје обавезе? Зар Бриселски споразум важи само кад Србија треба да испуни обавезе? И какве то везе има са нашим европским путем?", упитао је Дачић.

Он истиче да је Србија испунила своје обавезе и да је тако показала своје опредељење за мир и стабилност у региону, па самим тим и опредељење за своју европску будућност.

"И наставиће и даље дијалог, али једно је европски пут а друго када неко вара и лаже Србију", указује Дачић и истиче да Србија никад не би потписала Бриселски споразум да у њему није била Заједница српских општина.

Дачић каже да СПО као да је заборавио "бубњеве у које су ударали кад су формирани на српском национализму, кад су претили одсецањем муслиманских руку у Новом Пазару и када су слали паравојне формације у Хрватску у време рата".

"Што не изађу сами на изборе као што то радим ја, него се крију иза Вучића, нека провере колику подршку народа имају ако смеју. И шта предлажу Вучићу? Да призна Косово? Да отћути сва њихова понижења и преваре? СПО не познаје добро Вучића, он то неће никад урадити. Само му се чудим кога је све примио и ставио на своју листу", навео је Дачић.

Званицници из Приштине такође су упутили поруке захвалности НАТО-у, а косовска влада објавила је поруку премијера Рамуша Харадинаја.

Он у поруци каже да је 24. марта 1999. означен поцетак „нове историје Косова“.

Харадинај наводи и да ће „људи на Косову“ увек бити захвални Сједињеним Државама, НАТО-у, председнику Билу Клинтону, секретарки Медлин Олбрајт, генералу Веслију Кларку, бившем британском премијеру Тонију Блеру и „читавом демократском свету који је допринео слободи Косова“, саопштавају из његовог кабинета.

Харадинај, који је и током бомбардовања командовао јединицама ОВК-а и против којег су српске власти подигле оптужницу, јуце је заједно са командантом КФОР-а, Салваторем Куочијем, положио и венце на споменик војника КФОР-а, у „знак поштовања“ према, „незамењивом доприносу КФОР-а у успостављању мира и безбедности“ на Косову, наводи РТК2.



У Глођанима је данас одржана и, за приштинске власти, централна манифестација „Епопеја Дукађинија“ и „комеморативни скуп свим палим борцима“.

На другој страни, широм Косова и централне Србије служени су парастоси у знак сецања на убијене током бомбардовања НАТО-а, које је запоцело на данашњи дан пре 19 година и трајало 78 дана.

Извор: tanjug


ИКОНОМИДИС: Није неопходно да Србија призна независност Косова
11:59 25.03.2018.

Професор Лондонске школе економије и политичких наука Спирос Икономидис каже да нико сада ни у блиској будућности не тражи од Србије да призна независно Косово.

Он додаје да је важно да се настави процес нормализације односа.



„Важно је да се превазиђе реторика по којој се тврди да се с Приштином преговара по диктату неког са стране. Тај дијалог је важан за будућност Срба и Србије. И потребно је да Београд нађе пут из тога“, рекао је он за „Политику“.

На питање да ли тај пут подразумева признавање независности Косова, он каже да то није неопходно.

„Не верујем да сада или у блиској будућности било ко тражи од Србије да призна независно Косово. Важно је, међутим, да се настави процес нормализације односа, и опет понављам не због тога што то неко тражи, већ због тога што је то у најбољем интересу Србије“, рекао је он.

Према његовим речима, земље Западног Балкана имају европску перспективу и прилично је реално очекивати да Србија и Црна Гора уђу у ЕУ релативно брзо.

Напомиње, међутим, да је питање каквој ће се Унији Србија придружити и какво ће бити њено место у тој организацији.

„Да ли ће то бити ЕУ у којој ће постојати различите категорије земаља чланица, можда не званично, али вероватно да незванично“, наводи он.

Ипак, додаје да је за Србију најбоље да буде у друштву земаља унутар којег постоји више солидарности и шанси за развој и напредак и где су на столу многе бенефиције.

„Не кажем да је ЕУ савршено место, али мислим да је то место на којем би земља попут Србије требало да припада“, истиче он.

Он сматра да ће Велика Британија и после Брегзита имати своју улогу у региону, а пре свега на пољу безбедности.

Извор: b92.net

Соња Бисерко: Незвисност Косова је готова ствар
25. марта 2018.

,,Ствар око Косова је завршена. Питање је како ће то сада Вучић представити нацији“, сматра председница Хелсиншког одбора за људска права

„Након сусрета са разним европским званичницима и посете Њујорку, председник Србије Александар Вучић напокон је добио прави увид у то где стоји ствар са Косовом, јер се до сада шпекулисало и очекивало да ће нова америчка администрација евентуално бити на страни поделе Косова, што је сада искључено“, каже за Вијести.ба председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко.

Она наглашава да је посета Америци уверила Вучића да нема промене става Запада о Косову. Бисерко напомиње да је Запад у последњим годинама овладао Балканом као својом интересном сфером, што доказује чланство у НАТО-у и ЕУ, јер све земље Западног Балкана желе да приступе ЕУ.

„У том смислу, ствар око Косова је завршена. Питање је како ће то сада Вучић представити нацији. Велики део опозиције, те одређени центри у Србији негирају или су против независности Косова. Вучић је добио врућ кромпир у руке, с обзиром на то да претходне власти нису биле спремне да на то питање ставе тачку, без обзира на то што су грађани Србије одавно схватили да је Косово изгубљено“, сматра Бисерко.

Председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији у разговору за Вијести.ба појашњава је да прича о подели и рекомпозицији Балкана оживела онда када је Русија ушла на ово подручје и када је користила Балкан за своје надгорњавање са ЕУ и Америком.

„Док год траје тензија између Русије и Запада, до тада ће трајати њихов покушај да у региону ремете, оспоре и успоре процес ка ЕУ. Многи конзервативни политички лидери су у некој врсти коалиције, не зато што би били на руској страни, него због тога што нису спремни да искораче у правцу реформи. Надам се да ће Вучић имати довољно снаге и да ће бити довољно рационалан да искорачи у том правцу, те да створи претпоставке и за Косово и за Србију за даљи реформски процес који гарантује чланство у ЕУ“, наводи Бисерко.

Она упозорава да један део јавности у Србији признање Косова дочекује на нож и да на томе руши Вучића, проглашавајући га издајником.

„Међутим, Србија не може да крене напред док се то питање не реши. Не може напред ни према ЕУ ни добити све ово што може да добије као подршку споља, а очигледно ће добити нешто – Србима ће се сигурно гарантовати веома висок степен аутономије, али ће сигурно добити и неку финансијску помоћ. За Србију то значи нови почетак“, сматра Бисерко.

Она се осврнула и на чињеницу да је председник РС Милорад Додик у више наврата тражио од Вучића да везује питање Косова за питање РС.

„На питање администрација Бориса Тадића о легалности декларације косовског Парламента, Међународни суд правде у Хаагу пресудом, коју је Вучић помињао, рекао је да јесте легитимна. Тада је завршена прича око Косова. У истом мишљењу Суда постоји и један параграф који се односи на РС, а где се каже да РС нема право на референдум о отцепљењу. Та прича је завршена, а сада је питање како ће Додик све то да прогута и како ће изгледати завршница у Београду и РС“, наводи Бисерко.

Вијести
КОСОВО КАО ЦЕНТРАЛНА ТЕМА српско-руских односа
Драгана Трифковић 13:31 26.03.2018. 0
Дели на Вајберу
Спољна политика Русије и унутрашња политика Србије долазе у конфликт, а конфузија се огледа у чињеници да Русија брани интересе Србије, али истовремено даје подршку српским властима које раде против интереса земље.

Драгана Трифковић је члан Председништва Демократске странке Србије и директор Центра за геостратешке студије
У Брјанску је почетком марта одржана друга Међународна конференција: „Евроазијско пространство, добросуседство, партнерство, дијалог културе и цивилизације“. Конференцију је организовала Влада Брјанске области и Академија за националну безбедност при председнику Руске Федерације.

На конференцији су поред руских стручњака из те области учествовали и страни делегати из Србије, Италије, Молдавије и Француске. Професор Зоран Милошевић и Драгана Трифковић су на конференцији говорили о проблемима образовања у Србији односно проблему политичког решавања питања Косова и Метохије. У наставку текста је излагање Драгане Трифковић на тему: „Косово као централна тема српско-руских односа“. Излагање је изазвало доста пажње код руских колега, а биће штампано и у зборнику радова са ове конференције.

Драгана Трифковић: Косово као централна тема српско-руских односа

У Београду је 23. фебруара ове године обележена 180. годишњица успостављања дипломатских односа Србије и Русије. Тим поводом у посети Србији је боравио министар иностраних послова Руске Федерације, господин Сергеј Лавров. Дипломатски односи Србије и Русије су успостављени 23. фебруара 1838. године, када је кнез Милош Обреновић примио првог руског конзула Герасима Вашченка. Кнежевини Србији је Хатишерифом из 1830. године призната аутономија, али је она и даље била саставни део Османског царства. То време је било преломно за Србију, када се она ослобађала од вишевековног турског ропства. Руска Империја је помагала и дипломатски и војно српском народу, а велики број руских добровољаца се борио у Српско-турском рату.

Инспирисан овим догађајима, славни Чајковски је компоновао Српско-руски марш. Ипак, то је само један мали сегмент наших чврстих вишевековних односа, који се памте још од раног средњег века. У светлу обележавања 180. годишњице дипломатских односа, ових дана смо се присећали догађаја који су оставили печат на заједничку историју. Поменућу то да се утемељивач Српске православне цркве Свети Сава замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон на Светој гори, крајем 12. века и да је баба по мајци цара Ивана Васиљевича IV била Српкиња Ана Јакшић Глинска. Наши односи имали су и своје тешке периоде, нарочито после Првог и Другог светског рата. Након Октобарске револуције и слома Руске империје, Србија односно Југославија, постала je дом бројној руској емиграцији, која је културно и образовно обогатила нашу земљу.

Краљ Александар Карађорђевић је несебично прихватио преко 40 000 Руса, који су у Југославији уживали велика права. Краљевина Југославија је међу последњим европским земљама признала Совјетски Савез тек 1940. године. после вишегодишњег прекида дипломатских односа. После Другог светског рата нестала је краљевина Југославија, променом државног уређења. Ипак то није поправило односе Југославије и СССР јер је дошло до раскола између Тита и Стаљина 1948. године, што је довело до поновног прекида дипломатских односа. О историји српско-руских односа и повезаности наша два народа могло би да се исприча много тога, али како наша конференција није посвећена историји, већ садашњим дешавањима, не бих желела да скрећем са теме.

Када говоримо о савременим односима Србије и Русије, треба пре свега да имамо на уму чињеницу да је распадом СССР и Југославије завршена једна фаза односа, а да повратком српског народа Србији и повратком руског народа Русији, имамо могућност да се зближимо на темељу историјских веза. С обзиром на то да сам на претходним конференцијама у Брјанску већ говорила о војној, политичкој и економској сарадњи Србије и Русије, сада бих се фокусирала на једну конкретну тему, која за Србију у има велики значај, посебно у овом тренутку. Када говоримо о Косову и Метохији, морамо да почнемо од тога да је српски национални идентитет заснован на Косовском миту. Косовски бој за Србе је исто што и Куликово поље за Русе, битка која већ вековима сведочи подвигу једног народа. Због тога, Косово за Србе није само 15% територије и рудно најбогатије подручје Србије, већ духовно и културно средиште, олтар српског народа. Нажалост, сваким даном се Косово налази све даље од Србије, на чему предано раде Западне силе већ две деценије.

Након распада СССР, САД и НАТО су кренуле у експанзију, како би додатно увећале своје присуство, пре свега у југо-источној Европи. Иако су западни званичници обећали Горбачову да се НАТО неће ширити на исток, као и многим другим случајевима, они се нису држали договора. САД и НАТО су желеле да стационирају своју војску на Косову, које има стратешку позицију на Балкану. Због тога су почеле да подстрекују Албанце против Срба и да радикализују ситуацију на Косову. САД су склопиле савезништво са такозваном ОВК , коју су претходно скинуле са листе терористичких организација, а затим су терористе из ОВК прогласили борцима за слободу. У крајње непогодним међународним околностима за Србију, која тада није имала ни једног савезника, западне силе постављају ултиматум. Од Србије захтевају да потпише договор са Албанцима, који подразумева повлачење државе Србије са територије Косова и Метохије и стационирање НАТО трупа, као и организовање референдума о статусу јужне српске покрајине након три године.

Руководство Србије одбија да потпише понуђени документ који је по свом садржају превазилазио захтеве нацистичке Немачке 1941. године. Након тога НАТО започиње бомбардовање Србије, које је трајало 78 дана и резултирало Кумановским споразумом. Из овог документа произашла је Резолуција 1244 СБ УН која је и дан данас на снази, и којом је јасно дефинисано да је Косово саставни део Србије. Међутим, како за западне силе не поштују Међународно право, оне већ годинама покушавају да правно-формално одвоје територију Косова од Србије. Иако су се међународне околности данас доста промениле, то није омело Запад да настави противправно отуђивање дела српске територије, већ је додатно убрзало њихове тежње.

У време када је НАТО извршио агресију на Србију, са јасним циљем постављања страних војних база на територији покрајине, геополитичка слика света је изгледала другачије него данас. Тада смо имали једну најјачу светску силу САД, која је са својом партнерима из Европе спроводила стратегију ширења утицаја, користећи НАТО као средство. Русија је тада била у лошој ситуацији, и принуђена да се бави бројним унутрашњим проблемима. И поред тога, сећамо се да је Руска војска, на изненађење Запада, заузела аеродром Слатина у Приштини, пребацујући своје мировне снаге из Босне и Херцеговине на Косово и Метохију.

За Србе на Косову и Метохији је присуство руских снага, иако малобројних, било веома значајно. Нажалост, 2003. године је председник РФ Владимир Путин донео одлуку о повлачењу Руских мировних снага са простора бивше Југославије и тада је српски народ у покрајини остао под наводном заштитом међународних, односно западних снага. Након тога 2004. године, Срби су доживели погром, планирану акцију још једног таласа етничког чишћења, спроведену у присуству западних сила које су мирно посматрале дивљање албанских екстремиста.

По мом мишљењу Русија се повукла са простора Балкана због немогућности да има значајан утицај у том тренутку, али и због потребе реформисања, консолидовања и јачања, што јој је касније омогућило да се врати на светску сцену као велика сила. Спремност да помогне Србији након повлачења мировних снага, Русија је показала 2007. године, када је због дипломатске иницијативе коју је покренуо г. Војислав Коштуница, спречила усвајање Ахтисаријевог плана у УН. Од тог времена, нисмо имали ни једну озбиљну међународну иницијативу државног руководства, усмерену на очување интегритета Србије. Напротив, руководство ДС-а на челу са Борисом Тадићем је под притиском Запада изместила решавање питања Косова и Метохије из УН у Брисел, и тиме Србији нанела велику штету. Овиме је Србија онемогућена да преко савезника Русије и Кине, стопира отуђивање Косова и Метохије у УН.

Након тог поступка је одустајање Србије од заштите сопствених интереса постало израженије, да би од 2012. године и доласка СНС на власт добило додатне импулсе. Уместо испуњавања обећања да ће поништити договоре које је ДС потписала са нелегалним приштинским властима, СНС је наставила убрзану политику предаје. Потписивањем Бриселског договора са Приштином, постављањем границе између Косова и Метохије и Централне Србије, гашењем институција државе Србије на територији јужне покрајине и коначно давањем легитимитета нелегалним косовским институцијама кроз такозвану „Српску листу“, власт је обесмислила сваку могућност да води друштвени дијалог, јер је све те потезе повукла без договора са народом, већ по договору са Западом на крајње нетранспарентан начин. Српска листа, коју је формирала владајућа Српска напредна странка и која учествује у раду нелегалних приштинских институција, је састављена од потпуно маргиналних личности које немају никаквог ауторитета у српској заједници на Косову и Метохији, због тога што права елита није желела да учествује у политици која води ка предаји Косова.

Застрашујућа је чињеница да је „Српска листа“ подржала избор Рамуша Харадинаја за премијера такозваног независног Косова, иако је он ратни командант ОВК терористичке организације, одговоран за најгоре злочине над Србима, укључујући и трговину људским органима. Међутим, без обзира на то што је српско руководство у Бриселу потписало низ договора са косовским Албанцима, са којима српска јавност није чак ни упозната до дана данашњег, ти договори су у супротности са важећим Уставом Републике Србије, као и са важећом Резолуцијом 1244 Уједињених Нација. Због тога, потписани договори са Приштином имају необавезујући карактер.

Уместо да руководство Србије искористи садашња светска дешавања, која нам више него икада иду на руку, председник Србије Александар Вучић интегрише српску заједницу у такозвани косовски систем и најављује промену Устава, како би се по његовим речима, решио косовског терета. САД преко подршке процесу евроинтеграција желе да се Србија добровољно одрекне Косова потписивањем свеобухватног мировног договора са Приштином, у замену за улазак у ЕУ. С друге стране , европске интеграције обавезују Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику са ЕУ, што подразумева раскидање Уговора о слободној трговини са Русијом, затварање Српско-руског хуманитарног центра и увођење санкција Русији. То је за Запад идеалан начин да уцене Србију раскидањем веза са Русијом. На недавно одржаној конференцији Атлантског савета предочена је „нова америчка стратегија за Балкан“, из које се такође види да САД намеравају да појачају своје присуство на Балкану.

Кључне ствари које САД намеравају да предузму су: убрзавање европских интеграција преосталих земаља Балкана и појачавање војног присуства, пре свега у бази Бондстил. У извештају се такође предлаже „историјско помирење САД и Србије“ и то једино под условом да се Србија значајно дистанцира од Русије. Наравно историјско помирење с америчке тачке гледишта не подразумева враћање окупираних територија и плаћање огромне материјалне штете начињене у агресији на Србију. Историјско помирење подразумева мирење Србије са наметнутом улогом вечитог губитника који се диви сопственом тиранину и то онда када је најслабији.

Иако албанска страна није испунила ништа од онога што је договорено у Бриселу, одбијајући чак и формирање НВО ЗСО, руководство Србије наставља да спроводи кораке који резултирају стварањем још једне албанске државе на Балкану. Уместо да Србија тражи поштовање Резолуције 1244 и повратак 200 000 прогнаних Срба, председник Србије покреће унутрашњи дијалог којим жели да фаворизује већ унапред донета решења и да подели одговорност за досадашње противуставне потезе, са целим друштвом.

Александар Вучић је од свих учесника у унутрашњем дијалогу фаворизовао предлог професора уставног права Кутлешића, који је говорио о реалној унији Србије и Косова. У свом предлогу он је изнео план Волфганга Ишингера за Косово из 2007. године, који подразумева модел за коегзистирање са независним Косовом. Такав план заснован је на моделу две Немачке. Због тога је потпуно јасно да унутрашњи дијалог треба да послужи као покриће за потписивање свеобухватног мировног споразума са Приштином, то јест предају Косова и имплементацију оних решења које запад већ годинама покушава да спроведе.

Српски народ је више него захвалан Русији, која брани српске интересе на светској сцени, често много боље и много више него државно руководство Србије. Ми налазимо у једној парадоксалној ситуацији да Русија износи чињенице о томе да је ЕУ сама одговорна за пораст сепаратизма, због тога што је подржала отцепљење Косова од Србије, а да српске власти о томе ћуте не желећи да кваре односе са званичницима из Брисела.

С друге стране, Русија даје подршку званичним властима Србије, што код народа изазива одређену конфузију због тога што Русија заиста штити права и интересе Србије у вези са Косовом и Метохијом на међународној сцени а насупрот томе, српско руководство иде на уступке албанској страни, кршећи српске законе. Ту спољна политика Русије и унутрашња политика Србије долазе у конфликт, а конфузија се огледа у чињеници да Русија брани интересе Србије, али истовремено даје подршку српским властима које раде против интереса земље. Власт у Србији стално уверава своје грађане како никада неће признати Косово као независну државу, међутим ту морамо да разликујемо суштину: од њих се не очекује да саопште јавности да је Косово независна држава и да је Србија као такву признаје. Тако јасно изражено признање од њих нико није захтевао.

Ствар је у томе да они политиком коју спроводе реализују косовску независност, без јасног дефинисања и саопштавања јавности да то чине. Косовска независност зависи искључиво од пристанка Србије, и без пристанка српске стране она се не може реализовати, што значи да је сва одговорност на руководству државе. У српској јавности се поставља питање шта ће Русија урадити уколико Александар Вучић потпише свеобухватни мировни споразум и фактички се одрекне Косова, чиме би Србија дугорочно изгубила могућност да поврати контролу над својом територијом. Овиме би Русија била доведена у ситуацију да одлучи да ли ће одбацити Међународно право и Резолуцију 1244 и дозволити Косову да добије столицу у УН. Званичници из ЕУ саветују руководство Србије како би требало да Србија замоли Русију да не кочи пријем Косова у УН. Русија никако не би требала да одустане од међународног права, чак и у случају да се руководство Србије одлучи на најгори могући сценарио, а то је потписивање свеобухватног мировног договора са Приштином.

Патриотска јавност у Србији, у последње време често изражава незадовољство због тога што Русија није активнија на Балкану и што се не укључује у проблем решавања косовског питања. Међутим познато је да се Русија не намеће у међународним односима и да не жели да се меша у унутрашња питања других држава. С друге стране Косово припада Србији, а не Русији па је нелогично да га Русија брани више од Србије. Дешавало ми се да од руских званичника чујем следећу констатацију: „Руси не могу да буду већи Срби од Срба“. Ипак Руси треба да буду Руси и да не одступају од својих принципа, посебно не због тога што је и Русија до сада превише уложила у одбрану српског Косова, те би таква одлука била поражавајућа и за саму Русију.

С друге стране, оно што највише забрињава, таквим потезом би Русија изгубила на популарности у Србији код обичног народа, који је заправо и носилац про-руских осећања. Због тога је позиција Русије јако компликована у вези са односом према косовоском проблему. Узимајући у обзир наше историјске, културне и религиозне везе, и то да је Русија историјски заштитник Србије, такав потез би дубоко пореметио наше односе. Чак и у периодима када није било дипломатских односа између наших земаља, због идеологије, односно неслагања политичког руководства, то није утицало на односе наших народа и на симпатије једних према другима.

Коментаришући такозвану косовску независности, председник Путин је изјавио: „Запад је пустио духа из боце признавањем независности Косова. Све процене и закључци Међународног суда правде не тичу се само случаја Косова, већ и питања применљивости међународног права на проглашење независности од стране једне државе, у принципу. У том смислу то је „отворена Пандорина кутија“. Кршење међународног права сада изазива последице у самој ЕУ. Косово је противправно прогласило независност, без икаквог референдума, а западне силе су то подржале. Такозвану независност Косова није подржало само пет земаља ЕУ, али се на њих врши притисак да то учине. Данас имамо ситуацију да су многобројни сепаратистички покрети широм Европе ојачали.

Имамо ситуацију са Каталонијом у Шпанији. Замислите апсурд бриселског политичара који износи следеће тврдње: „Шпанија треба да призна Косово, ако жели да сачува Каталонију.“ Ово није виц то је заиста изјавио Фредерик Веслау. Запад се заиста дубоко упетљао у сопствену мрежу. С друге стране, Русија је данас постала препознатљива као земља која се бори за повратак међународних односа у оквире међународног права. Она је постала и много више од тога, земља која се бори за истину и правду, и као таква је препозната широм света, без обзира на званичан став многих држава. За Србију која у Русији види традиционалног савезника, је то велика шанса коју не би смела никако да пропусти.

И друге међународне околности такође иду на руку српским позицијама. Неке земље су преиспитале свој став и одлучиле да повуку признање Косова. С друге стране, Албанци на Косову нису добили ништа, и схватили су да су њихове наде угашене. Уместо процвата који им је обећан, Косово тоне у криминал и корупцију, а људи немају никакву перспективу. Албанци са Косова размишљају само о томе како да оду са Косова и потраже срећу на неком бољем месту. У друштву влада велико разочарење, о ком је чак недавно писао и „Њујорк тајмс“.


Пре доласка у посету Србији поводом поменутог јубилеја дипломатских односа Србије и Русије, министар Лавров је у изјави за медије упозорио: „Стављањем Србије пред избор „или са Русијом или са Западом“ Европска унија чини исту грешку која је довела до украјинске кризе када се друштво поделило“. И САД и ЕУ заиста инсистирају на томе да Србија мора да се одлучи или ЕУ или Русија, и да не може да седи на две столице. Запад има механизме којима врло лако може да дестабилизује Балкан, и увек и наступа с тих позиција претњом. Западни медији у Србији су пренели напротив, како господин Лавров прети Србији украјинским сценариом, иако се он врло јасно изразио и јасно је да Русија никога не уцењује. Ипак, моје лично мишљење је да нама много више прети црногорски сценарио, у ком је власт без икакве сагласности народа прекинула везе са Русијом и сврстала се у анти-руски фронт. За Србију је то потенцијална опасност која може много да је кошта.

Извор: stanjestvari.com

ОВО ЈЕ ПРЕВРШИЛО СВАКУ МЕРУ! Приштина и Вулину забранила долазак на КиМ!
12:38 26.03.2018.

Привремени органи власти на Косову и Метохију забранили су министру одбране Александру Вулину посету Косовској Митровици, где је намеравао да обиђе породицу Вучетић, сазнаје Тањуг

Вулин од 2013. године сваке године одлази у Косовску Митровицу код породице Вучетић, на чију кућу је била бачена бомба, у чијој експлозији су тада повређена деца Боривоје и Милица Вучетић.

Ове године привремени органи власти на Косову и Метохију су му то забранили.

Боривоје и његова сестра повређени су од експлозије бомбе у фебруару 2013. године у Бошњачкој махали у Косовској Митровици.

Обилазећи их, министар Вулин, који је тада био шеф Канцеларије за КиМ, сазнао је да је мали Боривоје рођен истог дана као и његов син.

Од тада је министар сваког марта носи поклоне деци и обилази породицу на Боривојев рођендан.

Извор: tanjug

Приштина забранила Ђурићу, Селаковићу, Вулину и Вукосављевићу улазак на Косово и Метохију
Танјуг | 26. март 2018. 11:31 > 12:18 | Коментара: 7
Привремени органи власти на Косову и Метохију забранили су министру одбране Александру Вулину посету Косовској Митровици, где је намеравао да обиђе породицу Вучетић
Фото: Танјуг
Фото: Танјуг
СРОДНЕ ВЕСТИ
Вулин: Весељи претња миру на Балкану, такви не смеју да имају оружје и војску
Вулин: Весељи претња миру на Балкану, такви не смеју да имају оружје и војску
ТЗВ. КОСОВО ПОСТАЈЕ ЧЛАН ИНТЕРПОЛА? Захтев за чланство у нацрту дневног реда седнице Генералне скупштине ове организације
ТЗВ. КОСОВО ПОСТАЈЕ ЧЛАН ИНТЕРПОЛА? Захтев за чланство у нацрту дневног реда седнице Генералне скупштине ове организације
Тачи: САД обећале подршку мировном споразуму Београда и Приштине

Вулин и амбасадор Уједињених Арапских Емирата разговарали о сарадњи у одбрамбеној индустрији

Вулин: Обнова Споменика захвалности Француској - обнова вредности које су нас спајале

Привремени органи власти на Косову и Метохију забранили су министру одбране Александру Вулину посету Косовској Митровици, где је намеравао да обиђе породицу Вучетић, сазнаје Танјуг.

Вулин од 2013. године сваке године одлази у Косовску Митровицу код пороидице Вучетић, на чију кућу је била бачена бомба, у чијој експлозији су тада повређена деца Боривоје и Милица Вучетић.

Ове године привремени органи власти на Косову и Метохију су му то забранили.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вулин: Србија неће признати Косово

Боривоје и његова сестра повређени су од експлозије бомбе у фебруару 2013. године у Бошњачкој махали у Косовској Митровици.

Обилазећи их, министар Вулин, који је тада био шеф Канцеларије за КиМ, сазнао је да је мали Боривоје рођен истог дана као и његов син.

Од тада је министар сваког марта носи поклоне деци и обилази породицу на Боривојев рођендан.

ЗАБРАЊЕН УЛАЗАК И ВУКОСАВЉЕВИЋУ

После забране изречене Марку Ђурићу, Николи Селаковићу и министру Александру Вулину, и министру културе Владану Вукосављевићу није дозвољен улазак на територију Косова и Метохије.

Косовска полиција је око 11. 30 сати на административном порелазу Јариње онемогућила пролаз министру Вукосављевићу, иако је његова посета уредно најављена.

Министар културе данас и сутра требало је да обиђе манастире на КиМ.

ХОТИ: ИНТЕРВЕНТНА ЈЕДИНИЦА ЂУРИЋУ НЕЋЕ ДОЗВОЛИТИ УЛАЗ НА КОСОВО И МЕТОХИЈУ


Заменик командата Косовске полиције Бесим Хоти изјавио је да интервентне јединице за регион Север имају задатак да директору владине Канцеларије за КиМ Марку Ђурићу не дозволе да пређе административну линију.

Ђурић и генерални секретар председништва Србије Никола Селаковић данас треба да учествују на панелу у К. Митровици у оквиру унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, али је Ђурићу у међувремену забрањен улаз у јужну српску покрајину.

Хоти је за Газету експрес демантовао да је реч о јединицама Росу, како су објавили поједини портали.

Приштински медији јављају да је присуство косовске полиције на Јарињу знатно појачано.

Коха је јавила да се на Јарињу налази око 40 припадника косовске полиције, као и додатна полицијска возила, без прецизирања о којим јединицама се ради, а задатак им је да спрече пролаз Ђурићу.

"Много је полицајаца, две полицијске смене су на путу, доступна су и додатна возила граничној полицији Косова, док ову операцију предводи потпуковник Ментор Шабани," јавили су приштински медији позивајући се на неименовани извор.

Упитан о каквом опеативном плану је реч, Хоти каже да је то план који се тиче одлуке да се не одобри посета српских званиника Косову.

На питање о којим званичницима се ради, Хоти каже да према његовим информацијама је то трочлана делегација званичника, међу њима и Марко Ђурић.




ТАЧИ ИЗДАО НАРЕДБУ: Већ данас кренути са формирањем Заједнице српских општина!
03/26/2018 09:56 Издвојено Србија Политика

Тзв. председник Косова Хашим Тачи дао је "наредбу" да се од данас крене са радом на оснивању Заједнице српских општина на Косову, преноси приштински дневник "Коха Диторе".


Тачи (Фото: Јутјуб)

Лист подсећа да је Уставни суд Косова још 2015. утврдио да поједини делови споразума крше Устав Косова и да треба да се постигне споразум који није противуставан.

У Приштини се ова вест коментарише да наводно косовско председништво влада нису сагласни око ове теме зато што је јуче шеф преговарачког тима из Приштине Авни Арифи рекао да Заједница српских општина није приоритет.

Опозиција у Приштини налог Тачија види као његово наметање и намеру да фаворизује себе "у било чему".

У Приштини овакав налог тумаче као резултат наредбе из Брисела, после састанка са Федериком Могерини и Александром Вучићем.

https://www.youtube.com/watch?v=JMLgpvAI2nY

https://facebookreporter.org/2018/03/26/...ica-video/
ПАЦОЛИ: Свако ко незаконито уђе на Косово биће ухапшен
16:20 26.03.2018.

Косовски министар спољних послова Беџет Пацоли упозорио је да без дозволе нико не може да уђе на територију Косова.

Он је упозорио да ће свако ко то покуша – бити ухапшен.

„Улазак на Косово данас ником није дозвољен, нити (Марку) Ђурићу ни (Александру) Вулин. Свако ко улази незаконито на Косово биће ухапшен „, написао је Пацоли на свом Фејсбук налогу.

Привремене косовске власти нису одобриле захтев званичника Владе Србије да посете Косово.

Јетлир Зиберај, шеф кабинета министра спољних послова Косова, рекао је раније данас за Радио Слободну Европу да је министарство одбио захтев за посету директора Канцеларије за Косово у Влади Србије, Марка Ђурића и генералног секретара председника Србије, Николи Селаковићу, због њихових изјава које, како је рекао, изазивају напетост.

Извор: b92.net

ИЗГУБЉЕН КОМПАС: Колико ће свет коштати најопасније оптужбе против Русије

Цео свет бруји „Русија је кривац за случај ’Скрипаљ‘! Треба и мора да одговара за то!“ Повлаче се амбасадори из Москве. Министри европских земаља називају председника Русије именом највећег злочинца у историји — Хитлера. Докази нису потребни!

Памти историја и речи: „Крива је! Она је вештица! Спалите је!“ Било је то у време владавине инквизиције. Да ли се то историја понавља? Или се само можда чини…

Ако се не сећају инквизиције од пре 7-8 векова, и да им се опрости. Ко да толико памти све те векове. Али сами су писали нове крваве странице историје… Па ни то изгледа не памте.

Ратови, погибије, смене власти — БиХ и Хрватска, Југославија, Либија, Ирак, Сирија… Жртава на стотине хиљада, државе распарчане, народ расељен, миграционе кризе, а милијарде долара у приватним џеповима и компанијама. А није коштало ништа… И лако је било… Само је требало рећи: „Крив је!“. Најпре санкције, па војне акције, почињу „демократске“ промене… Осладе се тако злочини. Осладе се жртве од којих новчаници расту. Ослади се моћ, ал′ се компас изгуби. А кад се осиле и компас изгубе они који воде народе и државе… Важно је само да трговци смрћу згрћу новац.

Сада је на реду Русија. Тридесет година сценарио исти. Што да смишљају нови, кад успева. Маркале, Рачак, „оружје за масовно уништење“… Све исто. Ни мрве оригиналности, а толики Холивуд имају… Нигде стида, а толико крви на рукама. Нигде памети, али толико лудости у главама.

Знају ли бар данас шта раде ти „отровни језици“ упирући прст у Путина и вичући: „Крив је!“? Јесу ли свесни колико могу постати скупе те отровне, лажне оптужбе? Најскупље које свет памти. И последње које свет памти.

Русија није Либија. Није Сирија, није Ирак ни Србија… Знају ли да доводе свет на ниво из 1939? Због кога, због чега? Двоструког шпијуна, коме ни професија не дозвољава да мисли даље од јутра. Коме је посао да ризикује свој живот и моли бога да га сачува. И што је најважније — без иједног доказа да је Русија у то умешана. Па да им је лоботомија рађена, рационалнији би били.

Што рече наш нобеловац Иво Андрић:

Дође тако време кад паметни заћуте…“, ал′ није рекао шта долази после тог времена. Само се плашимо да одговор на питање шта је са светом не буде — уби га прејака реч!

Извор: sputniknews.com

Па ове су само те владарске колективне твз европске изборе против Руса, што на крају им скупо кошта!

https://www.youtube.com/watch?v=DXsd-BqMn0c
Ја искрено мислим да је овде неко тотално промашио цели концепт твз ”специјалне јединице”

Милсим овде има заиста бламажа између војске и милиције/полиције.

Али док свако жив може их видети и идентификовати........онда нема ту много специјално!

Тако верујем да су некако створених да чувају тих на власти......и то и то како је потрвђено кад ”обућену и истренирану јединицу да чувају путе!
Uhapšen Marko Đurić!.
(26-03-2018 06:04 PM)Mekenzi Пише: [ -> ]Uhapšen Marko Đurić!.

Ко га у'апси?

Јел'то поч'о ПУЧ!

Јесу ли заскочили Вучића?!

Зна ли се ђе се крије Крмнад Чварак (из партизанске породице)?
Ђурића су ухапсили албански полицајци у сали у Косовској Митровици и одвели га у Приштину.

[img][Слика: ROSUhapsi_Djurica.jpg][/img]

Вучић зове Могериннијеву ( ЕУ), Путина...
Дрецун реако да је ово објава рата Србији.
Пустили га
А Вучић као случајно се задесио на сасвим другом крају земље. Побегао скроз горе на север, у Суботицу, јер је предосетио да ће бити срања. Каква кукавица јеботе...
(26-03-2018 07:35 PM)Николај Пише: [ -> ]А Вучић као случајно се задесио на сасвим другом крају земље. Побегао скроз горе на север, у Суботицу, јер је предосетио да ће бити срања. Каква кукавица јеботе...

Знао је педер да ће се то десити зато је отишао у Суботицу да са Орбаном отвара синагогу Шок
Каква представа, ово нема ни код Нушића...
(26-03-2018 07:54 PM)смедерево Пише: [ -> ]Каква представа, ово нема ни код Нушића...

Не разумем а мислим да нисам једини. О каквој представи пишеш ?
Какав Нушућ ?
https://www.youtube.com/watch?v=VxGuq3gBBgY

Звући мало испланирано па чак и кореографично......

Договор?
Референтни URL