(28-07-2020 08:55 PM)Александар Динчић Пише: [ -> ]Југословенски војници су напустили одбрану Прокупља, па самим тим и Куршумлије и сконцентрисали снаге према Брусу-да јаче бране Крушевац. Зато је била јака борба код Бруса. А Немци су лако ушли у Прокупље и Куршумлију 11. априла. Тј. на дан када је вођена та велика борба. Што ће рећи, мањим снагама су надирали ка Крушевцу. После су појачали тај правац.
Разбојнска дивизија је уствари Разбојнски одред. Био је на Лепенцу, четници у клисури а Блачки одред код Блаца. Иначе, Немци су клисури имали 7 погинулих (1 поручник и 6 редова). Сахрањени су у Брусу.
На брзину формирани одреди су уствари биле коњичке и бициклистичке јединице и нешто артиљерије. Тиме је и та борба у клисури јако значајна.
Имаш ли податак колико је тада погинуло четника?
Нико тада није страдао.
Ко је 19. августа 1914. г. решио исход борби на Иверку а тиме и преломио Церску битку
а) Топличани
б) Пироћанци
в) Врањанци
г) Нишлије
Браво! Где си нашао податак?
Одлично, ни за ово нисам знао ко је решио борбе на Иверку.
И где може да се прочита?
Па то и ја питам? Пошто сам преврнуо све књиге и нигде податак ко је истерао аустроугарске војнике са Велике главице и Рајиног гроба, 19. августа. Једино у монографији о Моравској дивизији. Рачунам да је уставобранитељ читао.
У вези асфаслтирања...
Реч је о путу Крагујевац - Крушевац. Тек 1990-тих је завршено асфалтирање тог пута.
Када је отворена редовна авио линија Београд - Бар?
У вези Иверка, да, у питању је монографски рад о ратном путу Моравске дивизије. Мислим у издању Народног музеја у Лесковцу. Није ми ту књига али верујем да је 1. пук "Књаз Милош" први изашао на Велику главу и потом Рајин гроб, све у једном јуришу.
Имаш на интернету књигу - слободно скидање.
Иначе, мислим да сам за Врањанце на Рајином гробу први пут прочитао у књизи "Церска битка" Слободана Ристановића, пре неких десетак година. Пре коју годину сам у тој монографији нашао потврду.
П.С. Сећам се да се на крају Ристановићеве књиге налазило нешто уместо поговора, а што су биле запажања особа које су биле значајне у војном смислу. Наредбе војвода Степе и Путника непосредно после битке, извод из депеша маршала Жофра и - ако нисте читали књигу, спремите се
- генерала Пеке из Љуботиња. Генерал Пеко на крају похваљује Врховну команду за веште маневре које су увукле аустроугарске трупе у неповољну територију за напредовање. Међутим, критикује Врховну команду (подебљаћу,
Пеко Дапчевић критикује српску Врховну команду) да је ту ипак било неких недостатака и грешака у раду.
Генерал Пеко Дапчевић из Љуботиња критикује српску Врховну команду за њихове одлуке у ПСР-у.
Цитат: Имаш на интернету књигу - слободно скидање.
Управо сам пронашао. Хвала.
(29-07-2020 04:24 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]У вези асфаслтирања...
Реч је о путу Крагујевац - Крушевац. Тек 1990-тих је завршено асфалтирање тог пута.
Када је отворена редовна авио линија Београд - Бар?
Зар је Бар имао аеородром
Колико познатих личности из доба комунистичке Југославије су били сирочићи услед злочина комуниста над њиховим родитељима, пре свега очевима?
(30-07-2020 12:26 AM)Уставобранитељ Пише: [ -> ]Међутим, критикује Врховну команду (подебљаћу, Пеко Дапчевић критикује српску Врховну команду) да је ту ипак било неких недостатака и грешака у раду.
Комплекс-шта ћеш...Решиш битку за четири дана. С друге стране, не можеш да се извучеш из обруча, баш због лошег рада исте Врховне команде, тј. "Врховног штаба" 30 дана. Изгубиш више од 6000 људи, а укупна јачина људства ти је 20.000.
(30-07-2020 10:53 AM)Бенито Пише: [ -> ]Колико познатих личности из доба комунистичке Југославије су били сирочићи услед злочина комуниста над њиховим родитељима, пре свега очевима?
Можда двадесетак. Ово је одокативна процена.
Већ смо причали да је Драгомиру Бојанићу Гидри убијен отац од стране комуниста.
А чини ми се да су сличну ситуацију прошли и Павле Вуисић и Данило Бата Стојковић, али нисам сигуран.