(29-09-2020, 05:12 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (29-09-2020, 12:33 PM)Mitic Пише: [ -> ] (29-09-2020, 12:48 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.
- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?
Конак кнеза Милоша?
Не.
У музеју Манастира Враћевшница.
А где је пушка Танаска Рајића?
"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."
Ко је ово рекао, када, коме...
(29-09-2020, 10:38 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]"Рођен сам овде на овом тлу. Остаћу са својим људима на овом тлу и биће сахрањен у овом тлу."
Ко је ово рекао, када, коме...
Е, јес Ти цитат...
Па, сви они који нису прешли Саву 1813. године, могли су ово да кажу.
(29-09-2020, 10:51 PM)Бенито Пише: [ -> ] (29-09-2020, 10:15 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]А где је пушка Танаска Рајића?
У музеју у Тополи.
Није...
Ау ал сте танки с овим... Морам да наставим...
Како није, видео га ја тамо.
Тамо су могао да видиш само Карађорђеву пушку.
Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.
(29-09-2020, 11:19 PM)Бенито Пише: [ -> ]Па, где је? У Крагујевцу?
У Аранђеловцу сам је видео, а не у Тополи.
Народни музеј Аранђеловац, одговорио је Бенито.
Пре осам и по година, у Историјском музеју Србије су били изложени следећи експонати: Карађорђева пушка, карабин Танаска Рајића, сабље Стојана Чупића и Цинцар Јанка, јатагани Хајдук Вељка, Карађорђа и Петра Добрњца, пиштољи Карађорђа и Луке Лазаревића.
http://rtv.rs/sr_lat/kultura/u-istorijsk...01521.html
(29-09-2020, 03:27 PM)Mitic Пише: [ -> ]Одличан текст Влада Алекша о Цинцарима. Има један добар текст о Цинцарима који је написала историчарка и кустос Историјског музеја Србије
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=873566&print=yes
Ова историчарка, најблаже речено, јако чудно изгледа.
А што се тиче самог текста, то је све скрпљено "с брда с дола". Види се из авиона да не поседује темељна знања, а вероватно има доста грешака у тексту. На пример, за Пекића пише да је "полукрвни Цинцарин". Њему је баба била Цинцарка, тако да је он четврткрвни Цинцарин. А интересантно ми је што је Кочу Поповића описала као "генерала, дипломату и књижевника". Шта мислиш колико је људи укупно прочитало неко његово књижевно дело?
Да би се писало о било којој теми треба ишчитати брдо књига, мора се разговарати са људима сведоцима и ваља путовати. Ја сам, нажалост, пропустио 2010. да посетим славно Москопоље, пакет аранжман у организацији друштва Луњина.
Неки Румун цинцарског порекла је на француском објавио добру књигу о Цинцарима. Пре десетак година се појавио превод и на нашем језику.
И на крају, али не и мање битно, требало би у лектиру убацити "Златно руно". Књига је кратка и брзо се чита.
(30-09-2020, 08:45 AM)Vlad Alekš Пише: [ -> ] (29-09-2020, 03:27 PM)Mitic Пише: [ -> ]Одличан текст Влада Алекша о Цинцарима. Има један добар текст о Цинцарима који је написала историчарка и кустос Историјског музеја Србије
https://www.vreme.com/cms/view.php?id=873566&print=yes
Ова историчарка, најблаже речено, јако чудно изгледа.
А што се тиче самог текста, то је све скрпљено "с брда с дола". Види се из авиона да не поседује темељна знања, а вероватно има доста грешака у тексту. На пример, за Пекића пише да је "полукрвни Цинцарин". Њему је баба била Цинцарка, тако да је он четврткрвни Цинцарин. А интересантно ми је што је Кочу Поповића описала као "генерала, дипломату и књижевника". Шта мислиш колико је људи укупно прочитало неко његово књижевно дело?
Да би се писало о било којој теми треба ишчитати брдо књига, мора се разговарати са људима сведоцима и ваља путовати. Ја сам, нажалост, пропустио 2010. да посетим славно Москопоље, пакет аранжман у организацији друштва Луњина.
Неки Румун цинцарског порекла је на француском објавио добру књигу о Цинцарима. Пре десетак година се појавио превод и на нашем језику.
И на крају, али не и мање битно, требало би у лектиру убацити "Златно руно". Књига је кратка и брзо се чита.
Коча Поповић, Ранковић, Крцун, Ђилас су продукт србијанског комунизма чији је отац Добрица Ћосић.
Бенито је све објаснио о том феномену који је присутан у нашој политичкој, културној и научној елити. Ништа без Коче.
И да, треба много рада да би се знало о некој теми. Само што многе људе не занима историја, па чују нешто површно и мисле да је то коначна истина.
А требало би основати посебну катедру за изучавање Пекића, не може све то да стане у лектиру
И како се зове та књига о Цинцарима која је преведена на наш језик?