(16-10-2017 10:16 PM)Andrejevic Пише: [ -> ]Ja sam negde čuo da ima najviše sahranjenih Srba,a najmanje Rusa na Zejrinliku.
Не.
Највише Француза, онда Срби, Британци, и најмање Руса, око 500.
(17-10-2017 01:03 PM)Бенито Пише: [ -> ]Прешло је 50000 прегледа, како је Милослав још на почетку ове теме проценио.
Хвала свима који су учествовали и даље питају и одговарају.
Идемо даље.
Процена заснована на искуству.

Биће и 100.000, брже него 50.000, сад ради и закон великих бројава, јер има много страница, а стварно има много занимљивих и важних питања и одговора овде.
(17-10-2017 10:02 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ] (16-10-2017 10:12 PM)Бенито Пише: [ -> ]УК Аrmy?
Зејтинлик: највише Бугара, најмање Срба?
Јесте, био је српски војни свештеник у британској армији.
С тим у вези: Зашто је после 1945. године толико много Срба ступило у британску армију?
Који бре Бугари, сконцентриши се поручниче. 
То је савезничко гробље.
Ступили су зато што су им Британци признали " антифашистичко " деловање током рата, па тако и статус ветерана. Признати су им и чинови, осим највиших, и имали су право на плату, а ови старији на пензију у чину који су имали.
Нисам на то мислио.
Ступили су јер је на томе радио генерал Армстронг. Интензивно, посветио се томе. Сматрао је да тако спасава четнике, у егзистенцијалном смислу, да им помаже да се снађу у новом свету. Јер га је гризла савест што је дао реч да ће ствари које је британска војска опљачкала Лукачевићу и Баћовићу у Каиру, бити враћене. Злато, новац за четнике, од владе, итд. Баћовић и Лукачевић су у Прањанима тражили да се Армстронг не пушта док се ствари не врате. Дакле, Армстронг је дао часну официрску реч да ће се ствари вратити следећим авионом и тако је одлетео.
Сем тога, Армстронг се и генерално осећао изиграним, знаш за оне депеше Каиру из 1943, да му наређују бесмислене и непоштене ствари у вези Драже.
Војни свештеник о коме сам говорио, мајор Тома Марковић, поменуо је ове ствари у дирљивом говору на сахрани Армстронгове ћерке.
Нисам знао за ово. Одлично је што си објаснио.
(17-10-2017 09:59 PM)Бенито Пише: [ -> ]Ево једно лепо питање за мали јубилеј.
Треће питање трилинга шта смо дали Европи:
Средњевековна Србија имала је нешто велико што Апенинско полуострво није уопште у то време имало. Ради се о 11 и 12 веку. Због тога нам многи, а Италијани нарочито, и данас " скидају капу".
Која је то вечита вредност европске културе коју смо ми до савршенства развили у 11, 12, 13 , 14 и 15 веку ?
Ајмо Срби!
Ово бих баш волео да знам, па да питамо Луку!
Изградња манастира, архитектура, фрескопис,...
Ово треће.
Фреско сликарство оно чега нема у 11 и 12 веку на Апенинском полуострву. Зато често Италијани организују изложбе широм Италије где показују реплике најчувенијих српских фресака и икона. Наравно, они би да плате да се њиховим музејима оставе најзначајније сериграфије српских фресака. Али, проблем је што ми немамо средстава да саставимо репрезентативни тим сликара за тако велики посао.
Узгредно питање: која фреска из српских манастира Италијане највише интересује? Ради се о изузетно вредним делу и за нашу историју, јер нам даје неке важне историјске податке. На фресци се налази једна личност из Италије, да вам олакшам одговор.
Хтедох да питам да ли је из Високих Дечана можда, само ова личност из Италије уноси забуну...
Фреска Св. Архангела Гаврила у Милешеви ( "Бели Анђео" ) ??
Није ни у Дечанима, ни у Милешеви.
Крка?
Ако није можда је трик питање. Фррска на којој је Цар Константин. Ако се не варам манастир Метеори.
Није трик питање.
Није тачан одговор.
На који манастир прво помислите када се помену лепоте српских фресака? Водили су вас , ваљда, тамо на екскурзијама, ако већ нисте самоиницијативно ишли. Главна личност на фресци је рођена на територији данашње Италије.
Е, моји Српчићи!

Диви им се читав културни свет, долазе овде да их виде уживо, а ми... ништа.
Зову се Сопоћани.
А поменута фреска је " Смрт краљице Ане Дандоло", на којој се виде многе личности династије Немањића и други.
Краљица Ана, жена ( вероватно трећа) краља Стефана Првовенчаног, била је унука чувеног млетачког дужда Енрика Дандола, једног од главних вођа крсташког рата који ће опустошити Задар и освојити Цариград 1204. године.