Погледи форум

Пуна Верзија: Квиз- Српска историја
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835
(23-12-2017 09:06 PM)Бенито Пише: [ -> ]У овом случају ниси у праву, Алекса је предложио тај назив због тога што су Српски соколи на Мајевици основани још 1908. године, а и Керовић и Лазаревић су још у раном детињству били чланови. Зато је изабрано то име.

Донекле оправдано, мора се признати.
Уосталом, ово све Милослав много боље зна, а верујем да и познаје Живојина Керовића ( не знам да ли је још жив). Мислио сам да ће Милослав нешто од овога одговорити, али он је мудро чекао да се упецам, па да ме исправља. Међутим, ЈокЈокЈок
Ово за одсецање главе је сигурно тачно. То сам прочитао из више различитих извора. Постављао сам раније на форуму изјаву једног Керовићевог четника. Он, такође, то помиње.
Па, он је примарни извор јер је био присутан, а неким чудом је преживео. Живојин Керовић је читаву причу око војводине главе реконструисао; где су је носили , излагали и изругивали.
Могу овде да изнесем и бројеве жртава, ухапшених и малтретираних људи по Мајевици, али да не загушујемо квиз.
Перуне, постави питање.
Како се звао курир војводе Керовића?
Имао је , ваљда, више курира.
Do pogibije vojvode Kerovića i trodnevnih žestokih borbi sa jedinicama Ozne došlo je nakon priznanja jednog zarobljenog četnika na kom je terenu vojvoda imao sklonište za zimovanje . Velike snage Ozne pod vođstvom Branka Stojanovića Krvavog opkolile su prostor Jaseničkih šuma iznad Srebrenika na zapadnim stranama Majevice . Sa vojvodom u zemunici se nalazilo ukupno 25 četnika i 18 januara 1946 g našli su se u potpunom okruženju usled pomenute izdaje . Zanimljivo je da su partizanske snage odabrale za obračun sa vojvodom Krstovdan , ali su se borbe protegle i na Bogojavljenje i završene su vovjvodinom pogibijom na Jovanj-dan 1946 godne .

Treba posebno istaći da su se opkoljeni četnici 18 januara noći uz nadčovječanske napore i herojstvo uspijeli probiti iz potpunog okruženja , ali su partizanske snage uvodile u borbu i gonjenje svježe odmorne jedinice . Borbe su se nastavile na prevojima Majevice , zatim u selu Lukavici , pa Brusnici , Pirkovcima i završile se na Vukosavcima blizu Tobuta , rodnog mjesta vojvode Kerovića .
Navodimo sjećanje Miloša Kojića (zvanog prase) preživjelog učesnika ovih događaja , a Bog nam je svjedok da je to sve istina: "U pola noćikada je Milorad Šakotić (zvani Mali Vrnto) zamijenio LJubu Prodanovića na straži zapucalo je , i svi smo poskakali . Tada jebio Krstovdan samo koji minut poslije pola noći . Prvi je izletio Dušan Miljenović (zvani Sadaljica) i odmah je bio pokošen , a odmah za njim i Panto Marković (zvani Šinterović). Treći je izašao Dejan Kerović (Tešić) i skočio pod jednu kadu od bukve koja se tu nalazila . Podvukao se pod tu kladu i tek sutradan kada je saznao o pogibijama predao se partizanskim vlastima u Jasenici . Drago Kerović je odmah ispod baze ranjen u nogu u list i tako ranjen se sklonio u snijeg i prekosutridan stigao do sestre Anuše u Preliće u Tobut.
Тада га је родбина због лечења одвезла у Лопаре, али капетан Озне Миша Стефановић ( Бугарче ) убио га је у планини, а тело му је након 15 дана пронашао отац и сахранио у гробље у Тобуту звано Светљика. Милан звани Калавра је погинуо где је Драго Керовић рањен .Лука Јурошевић је рањен у ногу у потоку и склонио се испод жила под окапину, а и он се сутрадан предао. Мало више од потока на једној узбрдици је погинуо Неђо Шакотић ( звани велики Врнто ) старији брат Милорадов, а даље од њега на једно пет метера је пао рањен Митар Керовић, млађи брат Војводин. Онда је наишао Бранко Крвави и из пиштоља је убио рањеног Митра. За то време док су се они задржали око Митра ми смо се домогли брда", прића нам Којић.
Којић затим наставља:" Кренули смо према Станари, па према Беговој води, али је ту била заседа па смо скренули према Лукавици. Перо Милатић се од нас одвоји ту у шуми и склони се у село Лукавицу, где га ухвате партизани и убију. Ми смо ту у шуми наложили ватру и мало се огрејали и тог 19.јануара на Богојављање кренемо у Брусницу. У кући Цвијетина Симикића ( Гудураша ) смо оставили жену Војводину Љепосаву, јер је била рањена у бут, али када је ухапшена није смела никоме рећи, тако да иследници то нису ни открили. Ми смо прешли преко Гњице у шуму према Тисовици у селу Пирковцима .У Тисовици у Савића колибама смо наложили ватру и мало се огрејали, а у свануће су нас напали, па смо опет под борбом кренули према Пирковцима. Ја сам носио Војводин русак и ташну па сам то сакрио у једну шупљу букву, али како је снег био дубок и партизани ишли одмах за нама, видели су траг према букви и нашли су то.
Партизани затим пристигну Гају Гајића ( Симића ) из Лопара и Душка Вујачића из Брчког , поручника старе Југословенске војске, и они се обојица убију, а нису се хтели предати. У Пирковцима смо скренули у кућу Раде Тодоровића где је остао у кући на тавану Цвијан Савић из Пирковаца., кнез Пирковачки пре рата. Међутим, Радина жена Аница проказа Цвијана партизанима, а они га позови на предају , али он не хтеде и убије се. Милорад Керовић и Славко Шакотић ( Јока ) крену у кућу удовице Маре која је пустила у кућу Војку Лукића из Тобута. Милорад се сакрије у уџеру, а Славко у кућу, али пошто су наишли партизани морали су да се предају. Тада се Милорад Шакотић ( Врнто ) предао ниже Марине куће.
Код куће Јакова Тешића, Љубо Продановић уђе у шупу и преврне на себе једну кацу док су прошл
80; партизани, а сутрадан се и он предао. Одатле смо стигли до куће Ђорђа Лукића из Пирковаца који нам, на Радивојево тражење изнесе ракије, тако да смо се мало окрепили, а онда се кроз шуму пребацимо до куће Срећка Керовића рођака Војводиног. Тада смо приметили да иде колона партизана из Лопара према нама, па смо одмах морали продужити према Тобуту. Али на брду изнад Вукосаваца примете нас неки цивили, па ми кренемо низ брдо према Рикановићима и Новаковићима. На том месту после уласка у безизлазну ситуацију Живан Костадиновић је убио прво свог брата Будимка, а затим и себе да не би пао жив крвницима у руке. Дику Савића из Пирковаца ухвате партизани и измасакрирају, док је Миливоје Савић, Цвијанов син убио сам себе, а Јован Марковић из Лопара погинуо у борби.
avatar

" Тако смо остали само ја и Војвода Радивоје" сведочи нам Војводин курир звани Прасе." Он је ишао напред а ја за њим. Ја му рекох да ранише и мене. Тада ме он жалосно погледа, узе пиштољ, тихо рече неколико речи, и опали себи метак у слепочницу и паде поред потока. У томе избише и гониоци и свезаше ме у неку жицу, али Војводи не смеју да приђу. Он лежи крај потока, а они пузе по снегу и приближавају му се, па онда мене рањеног и свезаног питају да ли је жив, нашто сам им рекао да није. Онда му приђе један официр кога зову Живко Танацковић , стаде ногом на прса и одсече Војводи главу. Онда пође да и мене обори и закоље, али му други не дадоше и отеше му нож. У том стигоше и моја два рођака који су били теренци, а били су негде на слави Св. Јована, па су излетели напоље када су чули пуцњаву и спасише ме.
Одатле ме потерају у Лопаре и када смо прелазили преко реке Гњице један се попне мени на леђа да га понесем. Ја онако рањен и мали носим га, а он савио ноге у коленима да их не окваси, а ја када сам био насред реке чучнем и спустим га у воду. " Шта то уради?" упита ме. "Да би ме убио" велим ја. " Е да сам то хтео убио би те горе", тако се то заврши. Онај Живко је и даље носио Војводину главу, ваљда је хтео у Лопарама де се похвали како је он јунак. Дотераше нас у Лопаре и затворише у неку бараку у којој нађох Милорада Керовића, Милорада Шакотића и Лазара Медића ( Бузића )што нас је издао. Ту се мене и Милорада Шакотића свезали за косе пошто су нам биле дуге, а онда су нас оборили и свезали за један стуб и почели да играју козарачко коло пред нама. Ту у кућу је дошао и Бранко Крвави и рекао им да ме престану тући, па се онда стишало. Кад је освануо 21.јануар дошли су Спасоје Шакотић, Васо Васић и још неки људи и питају ко је у Тобуту 1945.године убио Радослава Лукића и Будимка, Васиног сина. Васо и Спасоја кажу да нисмо ми већ неки други који нису живи. Око подне дође камион отворени без цираде, а снега на њему око 30.цм. Ми онако на снегу чучнемо- ја и Милорад Шакотић, јер смо били заједно свезани, док су заједно били Лазар и Славко, а одвојено Милорад Керовић, Војводина жена Љепосава, а са њима и Цвијан Симикић ( Гудураш ). Цвијан ту ништа није крив, али је пуно пропатио. Тада камион крене и довезе нас у Тузлу.
Када смо дошли у Тузлу истераше нас из камиона, поставише један сто и дигоше мене и Милорада Шакотића да онако свезани стојимо на столу да нас боље народ види. Вероватно су они били пре разгласили па се окупило много народа. Када су нас тако поставили на сто ударише неки колац, тако да је глава била између мене и Милорада, мало изнад наших глава. Онда дође један од официра и слика нас двојицу онако са Војводином главом",[i] завршава опис ових збивања Милош Којић Прасе, верни Војводин курир.

Do pogibije vojvode Kerovića i trodnevnih žestokih borbi sa jedinicama Ozne došlo je nakon priznanja jednog zarobljenog četnika na kom je terenu vojvoda imao sklonište za zimovanje . Velike snage Ozne pod vođstvom Branka Stojanovića Krvavog opkolile su prostor Jaseničkih šuma iznad Srebrenika na zapadnim stranama Majevice . Sa vojvodom u zemunici se nalazilo ukupno 25 četnika i 18 januara 1946 g našli su se u potpunom okruženju usled pomenute izdaje . Zanimljivo je da su partizanske snage odabrale za obračun sa vojvodom Krstovdan , ali su se borbe protegle i na Bogojavljenje i završene su vovjvodinom pogibijom na Jovanj-dan 1946 godne .

Treba posebno istaći da su se opkoljeni četnici 18 januara noći uz nadčovječanske napore i herojstvo uspijeli probiti iz potpunog okruženja , ali su partizanske snage uvodile u borbu i gonjenje svježe odmorne jedinice . Borbe su se nastavile na prevojima Majevice , zatim u selu Lukavici , pa Brusnici , Pirkovcima i završile se na Vukosavcima blizu Tobuta , rodnog mjesta vojvode Kerovića .
Navodimo sjećanje Miloša Kojića (zvanog prase) preživjelog učesnika ovih događaja , a Bog nam je svjedok da je to sve istina: "U pola noćikada je Milorad Šakotić (zvani Mali Vrnto) zamijenio LJubu Prodanovića na straži zapucalo je , i svi smo poskakali . Tada jebio Krstovdan samo koji minut poslije pola noći . Prvi je izletio Dušan Miljenović (zvani Sadaljica) i odmah je bio pokošen , a odmah za njim i Panto Marković (zvani Šinterović). Treći je izašao Dejan Kerović (Tešić) i skočio pod jednu kadu od bukve koja se tu nalazila . Podvukao se pod tu kladu i tek sutradan kada je saznao o pogibijama predao se partizanskim vlastima u Jasenici . Drago Kerović je odmah ispod baze ranjen u nogu u list i tako ranjen se sklonio u snijeg i prekosutridan stigao do sestre Anuše u Preliće u Tobut.
Тада га је родбина због лечења одвезла у Лопаре, али капетан Озне Миша Стефановић ( Бугарче ) убио га је у планини, а тело му је након 15 дана пронашао отац и сахранио у гробље у Тобуту звано Светљика. Милан звани Калавра је погинуо где је Драго Керовић рањен .Лука Јурошевић је рањен у ногу у потоку и склонио се испод жила под окапину, а и он се сутрадан предао. Мало више од потока на једној узбрдици је погинуо Неђо Шакотић ( звани велики Врнто ) старији брат Милорадов, а даље од њега на једно пет метера је пао рањен Митар Керовић, млађи брат Војводин. Онда је наишао Бранко Крвави и из пиштоља је убио рањеног Митра. За то време док су се они задржали око Митра ми смо се домогли брда", прића нам Којић.
Којић затим наставља:" Кренули смо према Станари, па према Беговој води, али је ту била заседа па смо скренули према Лукавици. Перо Милатић се од нас одвоји ту у шуми и склони се у село Лукавицу, где га ухвате партизани и убију. Ми смо ту у шуми наложили ватру и мало се огрејали и тог 19.јануара на Богојављање кренемо у Брусницу. У кући Цвијетина Симикића ( Гудураша ) смо оставили жену Војводину Љепосаву, јер је била рањена у бут, али када је ухапшена није смела никоме рећи, тако да иследници то нису ни открили. Ми смо прешли преко Гњице у шуму према Тисовици у селу Пирковцима .У Тисовици у Савића колибама смо наложили ватру и мало се огрејали, а у свануће су нас напали, па смо опет под борбом кренули према Пирковцима. Ја сам носио Војводин русак и ташну па сам то сакрио у једну шупљу букву, али како је снег био дубок и партизани ишли одмах за нама, видели су траг према букви и нашли су то.
Партизани затим пристигну Гају Гајића ( Симића ) из Лопара и Душка Вујачића из Брчког , поручника старе Југословенске војске, и они се обојица убију, а нису се хтели предати. У Пирковцима смо скренули у кућу Раде Тодоровића где је остао у кући на тавану Цвијан Савић из Пирковаца., кнез Пирковачки пре рата. Међутим, Радина жена Аница проказа Цвијана партизанима, а они га позови на предају , али он не хтеде и убије се. Милорад Керовић и Славко Шакотић ( Јока ) крену у кућу удовице Маре која је пустила у кућу Војку Лукића из Тобута. Милорад се сакрије у уџеру, а Славко у кућу, али пошто су наишли партизани морали су да се предају. Тада се Милорад Шакотић ( Врнто ) предао ниже Марине куће.
Код куће Јакова Тешића, Љубо Продановић уђе у шупу и преврне на себе једну кацу док су прошл
80; партизани, а сутрадан се и он предао. Одатле смо стигли до куће Ђорђа Лукића из Пирковаца који нам, на Радивојево тражење изнесе ракије, тако да смо се мало окрепили, а онда се кроз шуму пребацимо до куће Срећка Керовића рођака Војводиног. Тада смо приметили да иде колона партизана из Лопара према нама, па смо одмах морали продужити према Тобуту. Али на брду изнад Вукосаваца примете нас неки цивили, па ми кренемо низ брдо према Рикановићима и Новаковићима. На том месту после уласка у безизлазну ситуацију Живан Костадиновић је убио прво свог брата Будимка, а затим и себе да не би пао жив крвницима у руке. Дику Савића из Пирковаца ухвате партизани и измасакрирају, док је Миливоје Савић, Цвијанов син убио сам себе, а Јован Марковић из Лопара погинуо у борби.
avatar

" Тако смо остали само ја и Војвода Радивоје" сведочи нам Војводин курир звани Прасе." Он је ишао напред а ја за њим. Ја му рекох да ранише и мене. Тада ме он жалосно погледа, узе пиштољ, тихо рече неколико речи, и опали себи метак у слепочницу и паде поред потока. У томе избише и гониоци и свезаше ме у неку жицу, али Војводи не смеју да приђу. Он лежи крај потока, а они пузе по снегу и приближавају му се, па онда мене рањеног и свезаног питају да ли је жив, нашто сам им рекао да није. Онда му приђе један официр кога зову Живко Танацковић , стаде ногом на прса и одсече Војводи главу. Онда пође да и мене обори и закоље, али му други не дадоше и отеше му нож. У том стигоше и моја два рођака који су били теренци, а били су негде на слави Св. Јована, па су излетели напоље када су чули пуцњаву и спасише ме.
Одатле ме потерају у Лопаре и када смо прелазили преко реке Гњице један се попне мени на леђа да га понесем. Ја онако рањен и мали носим га, а он савио ноге у коленима да их не окваси, а ја када сам био насред реке чучнем и спустим га у воду. " Шта то уради?" упита ме. "Да би ме убио" велим ја. " Е да сам то хтео убио би те горе", тако се то заврши. Онај Живко је и даље носио Војводину главу, ваљда је хтео у Лопарама де се похвали како је он јунак. Дотераше нас у Лопаре и затворише у неку бараку у којој нађох Милорада Керовића, Милорада Шакотића и Лазара Медића ( Бузића )што нас је издао. Ту се мене и Милорада Шакотића свезали за косе пошто су нам биле дуге, а онда су нас оборили и свезали за један стуб и почели да играју козарачко коло пред нама. Ту у кућу је дошао и Бранко Крвави и рекао им да ме престану тући, па се онда стишало. Кад је освануо 21.јануар дошли су Спасоје Шакотић, Васо Васић и још неки људи и питају ко је у Тобуту 1945.године убио Радослава Лукића и Будимка, Васиног сина. Васо и Спасоја кажу да нисмо ми већ неки други који нису живи. Око подне дође камион отворени без цираде, а снега на њему око 30.цм. Ми онако на снегу чучнемо- ја и Милорад Шакотић, јер смо били заједно свезани, док су заједно били Лазар и Славко, а одвојено Милорад Керовић, Војводина жена Љепосава, а са њима и Цвијан Симикић ( Гудураш ). Цвијан ту ништа није крив, али је пуно пропатио. Тада камион крене и довезе нас у Тузлу.
Када смо дошли у Тузлу истераше нас из камиона, поставише један сто и дигоше мене и Милорада Шакотића да онако свезани стојимо на столу да нас боље народ види. Вероватно су они били пре разгласили па се окупило много народа. Када су нас тако поставили на сто ударише неки колац, тако да је глава била између мене и Милорада, мало изнад наших глава. Онда дође један од официра и слика нас двојицу онако са Војводином главом",[i] завршава опис ових збивања Милош Којић Прасе, верни Војводин курир.
Драгослав Марковић-Марко са Мајевице је такође био његов курир. После тога је радио за Озну. Наставите ви.
(23-12-2017 09:12 PM)Бенито Пише: [ -> ]Уосталом, ово све Милослав много боље зна, а верујем да и познаје Живојина Керовића ( не знам да ли је још жив). Мислио сам да ће Милослав нешто од овога одговорити, али он је мудро чекао да се упецам, па да ме исправља. Међутим, ЈокЈокЈок
Нисам знао то.
Немој сад да одеш , пар минута, док напишем број жртава на Мајевици по истраживањима Љубомира Керовића.

Дакле овако:
" На Мајевици је убијено 1750 четника, док је комуниста убијено око 600. ( Овде није раздвајао НОВј- иако је то огроман број) Убијено је и 501 дијете, а 4200 цивила. "
Из књиге:
Попис српских жртава на подручју Источне Семберије- Љубомира Керовића

Молим те прокоментариши ово, јер ово су заиста застрашујући бројеви.
Немам баш ту књигу, него човек наводи ове бројеве из те књиге. Ради се о часном човеку, тако да сигурно није преправљао. А ако неко има Керовићеву књигу, може да провери тачност.
Ево једно лако, право за Поручника.

Операција Моргенлуфт, против четника у народу је била познатија као?
Зорњак?Јок
Извињавам се због ове врсте хумора, али било је јаче од мене.Ваистину!
(24-12-2017 11:41 AM)Бенито Пише: [ -> ]Зорњак?Јок
Извињавам се због ове врсте хумора, али било је јаче од мене.Ваистину!

Да Милутин устане из гроба сад би те стрељао.

Није то. Кад се одвијала та операција? Који је тада био празник?
Петровдан?
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835
Референтни URL