Погледи форум

Пуна Верзија: Квиз- Српска историја
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835 836 837 838 839
Логично, јер она књига о ратном заробљеништву је бледа.
А значи ту је седео и Васић и екипа, нисам знао, пошто сам и ја ту седео неколико пута. Smile
Питање:
Зашто пре рата није објављен ''Дан шести'', роман далеко бољи од ''Српске трилогије'' и свега другог о Великом рату?
(08-03-2018 12:50 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Зашто пре рата није објављен ''Дан шести'', роман далеко бољи од ''Српске трилогије'' и свега другог о Великом рату?

Да није неко трик питање?

Због Слободана Јовановића, односно његове критике упућене Геци Кону,да је роман превише мрачан и још неку квалификацију је изнео, не могу тачно да се сетим. Треба назначити да је извор за ову причу Марко Ристић који је имао неке личне анимозитете према Слободану Јовановићу,па се то сведочанство узима са делимичном резервом.

Тако бар пише на почетку издања које сам прочитао.

После рата,роман није објављен у целини него из неколико делова у једном од тадашњих часописа. Ту је Ристић бранио Петровића од напада неког критичара који је тврдио да је овај националиста и да је то "националистичка књижевност".
Знам то што је написао Ристић, али он се продао црвенима, занима ме шта каже Бенито.
Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише: [ -> ]Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Ево једног питања:
Шта је заједничко за кнегињу Олгу Карађорђевић и последњи краљевски пар Обреновића, Александра и Драгу?
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише: [ -> ]Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Јел има неки извор да је СОЕ финансирала СКК?
Мени се чини да СОЕ тада није ни била основана, или да је тек била у оснивању (кад је основан СКК).
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Е,друг,ај не млати .

Да сам модератор, брисао бих овакве уписе. Гугла негде нешто и онда дође и намлати а свакако нема појма о чему прича.
(08-03-2018 08:06 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(08-03-2018 03:46 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]
(08-03-2018 01:35 PM)Бенито Пише: [ -> ]Конкретан одговор не знам, али с обзиром да је Слободан Јовановић највеће име Београдског Универзитета у његовој целокупној историји, а Марко Ристић обична битанга, онда није тешко погодити шта је ту истина. А чак није ни важно. Много је битније да људи разумеју једно кретање српске и југословенске књижевности, које им недовољно објашњавају они који то требају или би требало да чине.
На почетку 20 века формиран је СКГ, часопис који је културу ставио у први план смисла ослобођења српског народа и његовог уједињења. Доласком Скерлића на место главног уредника, СКГ је оформио један владајући образац српске књижевности, која се базирала на родољубљу и оптимизму. То је био радикалан рез, па је сукоб са другим књижевним правцима био жесток и безпоштедан. Многи су страдали у том судару, неки и без икакве кривице, али је Скерлићева победа била неупитна, иако је он у тој борби дао и свој живот.
После Првог светског рата, тај сукоб се обновио, а временом и продубио. СКГ је и даље држао висок, пресудан углед у српским интелектуалним круговима, али појавиле су се и друге књижевности у оквиру сада заједничке културе. Осим тога, Запад је , одмах после Првог светског рата, био поприште низа покрета у култури и политици , који су неумитно утицали и на српску, па југословенску књижевност. Антиратна књижевност била је општа константа квалитета, а и многи српски аутори написали су низ вредних дела на том фону.
Међутим, ратови нису били завршени и нација је морала, као и пред Балканске и Први светски рат, да буде оптимистична и спремна за испит историјског тренутка. То , наравно, није подразумевало никакву лаж и пропаганду, него реално национално схватање сопственог положаја и свест о сопственој жртви за отаџбину.
У том контексту треба гледати и евентуални случај " забране" књиге " Шести дан", али , понављам, не верујем да је то истина, јер не постоји ниједан доказ да је такав љубитељ књиге какав је био Слободан Јовановић икада забранио било коју књигу. У крајњем случају, он то није ни могао да учини.

Ја се не бих сложио да је академик др Слободан В. Јовановић "највеће име Београдског универзитета у његовој целокупној историји".

Јовановићев Српски културни клуб нити је био Српски нити је имао везе са културом. Под маском Културе ( није само он то радио ),
то је био клуб за масоне а финасиран је од озлоглашене британске тајне службе - СОЕ која је припремала 27. март.

Академик Јовановић је био задрти Југословен свед до смрти у Лондону.
Историчар Крестић је писао да проф. Јовановић "никада јавно није осудио усташке злочине иако су га тешко погађали".

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/...cle-3.html

Иако, сви гоовре да је енглеска политика искључиво реалполитика заснована на интересима власти у Лондону, проф. Јовановић је покушао да објасни чему енглеска буквално љубав према Хрватима и није могао да дође ни до каквог другог закључка да и у британској политици има и ирационалног.

Такође, чуо сам када је председнику Француске генералу Шарлу Де Голу требао неко за нови устав он је позвао тадашњег највећег европског стручњака за Уставно право - проф. др Слободана В. Јовановића.

П.С. Слажем се да је Марко Ристић битанга Скојевац
Јел има неки извор да је СОЕ финансирала СКК?
Мени се чини да СОЕ тада није ни била основана, или да је тек била у оснивању (кад је основан СКК).

Све и да ни један британски шпијун није дао ни 1 фунту за своју ствар у Београду имамо масоне у СКК - проф. С. Јовановић, Драгомир-Драгиша Васић...
Нови триптих, прво питање:
Наведите најбољу клупску навалу у првенству Краљевине Југославије и за кога су играли!!!
(08-03-2018 08:27 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]Све и да ни један британски шпијун није дао ни 1 фунту за своју ствар у Београду имамо масоне у СКК - проф. С. Јовановић, Драгомир-Драгиша Васић...

Оно кад се човек нагута ,,памети'' на википедији, Информеру и Телеграфу, и, док му је тазе, почне да смара како би предухитрио испарење.
(08-03-2018 10:23 PM)Бенито Пише: [ -> ]Нови триптих, прво питање:
Наведите најбољу клупску навалу у првенству Краљевине Југославије и за кога су играли!!!

Моша и Тирке (БСК)
Навалу у фузбалу чине 5 нападача.
(09-03-2018 12:45 AM)Бенито Пише: [ -> ]Навалу у фузбалу чине 5 нападача.

Моша,Тирке,Иван Бек,Ђорђе Вујадиновић(БСК),Бане Секулић(Југославија).
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835 836 837 838 839
Референтни URL