"Откуда комунизам код нас? Који су му узроци? Шта га је хранило и пирило? Да ли су се надлежни борили с тим злом? Да ли у довољној мјери, мудро и енергично?
... Неправда, корупција и друга зла с високих положаја хранила су га и ширила. Били су квасац за тијесто. Да је код нас било више хришћанске врлине, комунизма би код нас било врло мало, а и то мало би нестало пред правдом, као што нестаје војска ‘пред лицем огња’. Већина наших бивших управљача жељели су много земаљских блага и злата. И такве њихове жеље су све више расле. "
1943.
Ово су речи једног веома познатог и уваженог великог црквеног великодостојника. Ког?
Ако није Гаврило Дожић онда одустајем.
Не, није Ава Јустин Ћелијски.
(21-03-2018, 06:05 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]Митрополит Јоаникије ?
... Липовац. Да.
Имаш један сендвич од мене.
(21-03-2018, 06:08 PM)Шумадинац Пише: [ -> ] (21-03-2018, 06:05 PM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]Митрополит Јоаникије ?
... Липовац. Да.
Имаш један сендвич од мене.
Нисам веровао да си толики Шумадрипац.
(21-03-2018, 10:32 AM)Романија Пише: [ -> ]Ево једно питање за Шумадинце док Шумадинац не дође:
После трагедије на сремском фронту, код нашег народа се усталио један обичај везан за гробље. Том обичају се црква противила и успјела је да га готово искорјени за 20-30 година.
Који је то обичај у питању?
Мислим наравно на обичај који је повезан са погибијом дјеце на фронту.
Романија, да не нагађамо, разреши ово.
Људи су почели доносити на гробље ствари за весеља и свадбе, кошуље, ћебад, везове, пешкире и разне друге поклоне (јер су гинули неожењени младићи који никад неће имати своју свадбу).
Тако је, Романија. Имало је неколико случајева за које знам, мада нису у питању страдалници са Сремског фронта, него четници који су отишли у Босанску Голготу. Наравно, породица је крила од Кноја и Озне где су они страдали, него су се правили " блесави" у стилу " одведоше га четници, није хтео да иде". Занимљиво је како су добијали информације да су погинули. Ретко су те информације биле погрешне.
Углавном, браво за питање, штета би било да се тај обичај заборави.
Јеcу ли добијали тијела или cу имали празне гробове?
Овај обичај везивања веcеља и cахрана је помало морбидан, али cе црква у почетку није много бунила око тога (није ни могла у то вријеме, а и разумљив је био бол родитеља).
Временом је обичај неcтао, мало због цркве, али и због тога што више није било толико cахрана тако младих људи. Не знам за такве обичаје током ратова 90-тих.