Погледи форум

Пуна Верзија: Квиз- Српска историја
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где је други?
Други део јеванђеља је на Хиландару
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где је други?
Русија...
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где
је други?


Требало би да је у Ст. Петерсбургу, једна страница. Нисам сигуран да ли је у Исакијевској саборној цркви или негдје друго.

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?

Да, то је прецизније. Smile
Не налази ли се шака Јована Крститеља у манастиру Острог?
(26-04-2018 04:33 PM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(26-04-2018 02:32 AM)Перун Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Због тога сам и поставио питање. Део јеванђеља је у музеју, где
је други?

Требало би да је у Ст. Петерсбургу, једна страница. Нисам сигуран да ли је у Исакијевској саборној цркви или негдје друго.

Да, Порфирије Успенски, каснији кијевски владика, један лист књиге однео је (да не кажем украо) у тадашњи Петроград. Ово је опште познато, међутим, опет ћу прекршити правила квиза и поставити питање које је већ било на квизу.

Који четнички командант је чувао Мирослављево јеванђеље?

Мислим да су Романија или Самарџић већ постављали ово питање, али сматрам да одговор који је тада дат није тачан.
Значи, Кондор није тачан одговор?
Да није Коларевић?

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?
У цетињском манастиру се налазе рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста.
Трећа светиња коју је краљ Петар Други оставио у манастиру Острог, 13. априла 1941. године, је икона Богородице Филармоне, по предању је насликао Свети Лука, и најстарији је познати портрет Мајке Божије. По проналажењу ове три светиње, једино њу комунистичка удба није дала Митрополији Црногорско- приморској, него се налази у Народном музеју на Цетињу.
Не, дошао сам да скроз других сазнања. Није нико од четника Златиборског корпуса.
(26-04-2018 10:07 PM)Бенито Пише: [ -> ]Значи, Кондор није тачан одговор?
Да није Коларевић?

(26-04-2018 12:20 AM)Ултрадесничар Пише: [ -> ]
(26-04-2018 12:13 AM)ХраброСрце Пише: [ -> ]
(24-04-2018 05:51 PM)Перун Пише: [ -> ]Одговори на ово пошто, очито, не знамо одговор.

Ајмо једно лако. Где се чува Мирослављево јеванђеље?

Неће нико да одговори на ово Smile Народни музеј у Бгд.

Ево ја једно. Гдје се налази рука св. Јована Крститеља?

Мислим да треба преформулисати питање.
Где се налази шака Св. Јована Краститеља ?
У цетињском манастиру се налазе рука Светог Јована Крститеља и Честица Часног Крста.
Трећа светиња коју је краљ Петар Други оставио у манастиру Острог, 13. априла 1941. године, је икона Богородице Филармоне, по предању је насликао Свети Лука, и најстарији је познати портрет Мајке Божије. По проналажењу ове три светиње, једино њу комунистичка удба није дала Митрополији Црногорско- приморској, него се налази у Народном музеју на Цетињу.


Јесте, свака част. Иначе једном давно сам био у том - Народном музеју, кад се сјетим сад, доминирају комунистички експонати и мотиви.
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? НАЈВЕЋИ РАСТ ПИСМЕНОСТИ И ШКОЛСТВА ЈЕ ЗАБЕЛЕЖЕН У КРАЉЕВИНИ, А НЕ ПОД ТИТОВИМ РЕЖИМОМ

Иако често имамо прилике да чујемо како су комунисти увели масовно описмењавање, поглед у резлтате пописа даје другачије податке. Јасно је да је наша земља за време Карађорђевића направила највећи скок у писмености (иако је у Краљевини Србији постојао школски систем још од Обреновића који је у великој мери искоренио неписменост на територији наше Краљевине).

Број писмених по резултатима пописа (недостају резултати из 1941. година али је на основу података јасно да је највећи скок писмености забележен између 1931-1941):
1921 - 48.5%
1931 - 54.8%
1948 - 74.6%
1953 - 74.6%
1961 - 80.3%

Из овога се види да је наша земља ушла у Други светски рат са 3/4 писмених становника.
У Краљевини СХС је одмах након ослобођења и аустријског и османског колонијалног режима (који нису улагали у школство и описмењавање) порасла потреба за развојем школског система. Убрзо је порастао број школа, ученика и наставника, рецимо 1918. број основних школа је одмах повећан са 5.610 на 8.357, а број ученика са 650.000 на 1.393.422. Број учитеља је такође нагло растао, да би рецимо школске 1937/1938 достигао више од 25.000 учитеља и учитељица. Учитељи су притом били плаћени незамисливо високо за данашње прилике. Рецимо један сеоски учитељ је имао месечну плату еквивалентну данашњој од 2.500 евра, што је била најмања плата запослених у школству.

Развиле су се и нагло нарасле грађанске школе, тип средње школе који је спајао опште и стручно образовање, у којима је 1937/1938 било 39.850 ученика. Са 120, број ових школа је порастао 1937/1938. на 189, а број ученика са 42.700 на 116.655.

Гимназија је представљала главни и најелитнији облик средње школе и сигуран пролаз ка наставку школовање на универзитету. Гимназије су биле доступне свима, а постојао је и систем стипендирања сиромашније и сељачке деце.

Учитељске средње школе су се такође нагло развијале: 1918. било их је 24, са 2.330 ученика и 287 наставника, а 1928. године 40, са 8.660.

Поред државних школа постојале су приватне и оне под руководством цркве. Иако је систем образовања укључивао равноправност, девојчицама и женама су на располагању биле и тзв. домаћичке школе.

Трговачке академије и средње техничке школе је 1937/1938 похађало 6.435, а занатске 3.222 ученика. Исте године Југославија је имала 23 трговачке академије, 3 поморско-трговачке академије и 8 средњих техничких школа. Двадесет две уметничке школе похађало је те године 3.307 ученика.

Што се највишег универзитетског образовања тиче, поред два универзитета у Београду и Загребу који су ушли у Краљевину СХС, основан је и трећи, у Љубљани, што је био преломан догађај за словеначку науку и културу. Универзитет у Љубљани образован је 1920. године као "Универзитет Краљевине СХС", а касније и "Универзитет Краља Александра I". Београдски универзитет је имао репутацију једног од најбољих у Европи, а професори су поред највећих светских научника попут Милутина Миланковића или Јована Цвијића, постајали и најеминентнији руски професори избегли под налетом комунистичке револуције у њиховој земљи.

У Суботици је 1920. Београдски универзитет основао Правни факултет, а у Скопљу Филозофски факултет. Крајем 1937/1938. у Југославији је било 8 високих школа, а студенти из сиромашнијих породица и тзв. пасивних крајева имали су потпуни приступ студијама и стипендијама.

Број студената на Београдском универзитету је 1919. године износио 3.320. Већ 1921/1922. године тај број се увећао на 7.220 , што је нагли пораст и највећа концентрација омладине у Краљевини СХС.

Велики број свршених студената пристигао је и са страних универзитета јер је држава у сарадњи са савезницима слала велики број њих на школовање у иностранство, углавном у најбоље европске универзитете. Већ школске 1928/29. на Београдском универзитету је било 5.875 студената. Број студената на Београдском универзитету повећавао се следећим ритмом: 1929/30. 7.300 студената (од којих 1.600 жена); 1931/32. 8.300 студената (1.950 жена); 1934/1935. 8.350 студената (1.730 жена); 1939/1940. 9.800 студената (2.100 жена) и 1940/41. 10.930 студената (3.130 жена).

Настава је извођена на српском (тј. тадашњем српско-хрватском), а у Словенији на словеначком језику, док су немачка, мађарска и румунска мањина имале право школовања на матерњем језику.

https://www.facebook.com/istorijasrba/ph...=3&theater
Нешто сте ми се успавали?! Smile
Ајмо следеће, из савремене српске несрећне историје:
Колико српских политичких емиграната, противника режима Јосипа Броза и његових трабаната, су убили српски криминалци по налогу удбе?
Можда 200-300
Не знам чему толико величање КЈ. Да је опстала и после рата унесрећила би нас исто као и Сфрј.
О економији да не говорим, коју исто тако величате. Чак сам прочитао код неког од вас како су уствари ветерани и инвалиди Солунци после рата живили одлично и да нису просили по улици.
КЈ је била сиромашна земља, антисрпска, противна вољи свих њених народа са нејасним српским границама, док је са друге стране поклањана српска територија усташама. Већ сам напоменуо да су границе из 1939. горе по Србе него оне из Авноја. Бог зна да ли би данаc имали о оволику Cрбију..
И ово о писмености је, без увреде, стварно глупо и бесмислено.
(29-04-2018 01:21 PM)Романија Пише: [ -> ]Не знам чему толико величање КЈ. Да је опстала и после рата унесрећила би нас исто као и Сфрј.
О економији да не говорим, коју исто тако величате. Чак сам прочитао код неког од вас како су уствари ветерани и инвалиди Солунци после рата живили одлично и да нису просили по улици.
КЈ је била сиромашна земља, антисрпска, противна вољи свих њених народа са нејасним српским границама, док је са друге стране поклањана српска територија усташама. Већ сам напоменуо да су границе из 1939. горе по Србе него оне из Авноја. Бог зна да ли би данаc имали о оволику Cрбију..
И ово о писмености је, без увреде, стварно глупо и бесмислено.

Потпуно сагласан! Узрок томе је идеолошко размишљање.

Наравно, јесу Солунци просили. Мој прадеда Солунац, који је учествовао у свим ратовима 1912-1918 је просио 20- их па и 30- их година прошлога века.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835
Референтни URL