Који српски политичар 19. века је нашој валути дао име "динар"? Био је министар финансија у неколико мандата за време Обреновића, а једна пикантерија (везана за овог политичара) је та да се бавио спиритизмом
Тачно тако. Може даље, Бенито
Ко је увео музичко и ликовно као обавезан предмет у српско образовање?
Можда је Мокрањац увео музичко у образовање?
Не, исти човек је увео и ликовно и музику у образовање деце. Тај човек се више бавио економијом, писао је и уџбенике и стручне књиге о савременој економији, али је много утицао на успостављање савременог школског система у Србији. Рецимо, он је у Србији увео реалну гимназију.
Припадао је првој генерацији младих људи који су послати на школовање на стране , махом аустријске и немачке универзитете. Он је , рецимо, имао срећу да му професор буде најважнији ауторитет у економској науци у Немачкој у читавом 19 веку. Кнежеви Милан и Михаило, синови књаза Милоша, били су му другови од детињства. Један је од ретких Срба који је одбио место председника владе, " јер има искуснијих и образованијих за то место".
Осам четника обучених у Аустроугарску униформу кренуло је у ноћ 8. августа 1914. године у диверзантску акцију. Са њима је била и школована Београђанка, иначе учесница Балканских ратова и једна од наших највећих јунакиња икада.
Четници су прешли Саву и упали у Аустроугарску караулу, разоружали стражаре и обукли их у четничка одела. Са стражара су скинули аустроугарску заставу, а поставили српску тробојку. Било је то први пут у историји да се српска застава вијорила на територији Аустроугарске !
Њено јунаштво је просто немерљиво, а чињеница која то потврђује је да се о њеном лику и делу са поштовањем причало по целом свету, чак и годинама након њене смрти. Добила је чак 13 ордена због заслуга у Великом рату. Њен лик нашао се и на немачкој дописници са натписом „Дама-војник у борби 1912. године“, а слика у униформи објављена је на илустрацији париског „Малог журнала“.
О коме се ради? Бенито ће да одговори тачно, јер је поменуо у одговору на једно питање које је постављено раније
Усташки листови из емиграције, после Другог светског рата, преносили су чланке једне емигратске групе из Србије. Које групе и зашто, тј. шта је била теза тих чланака?
Имали смо питање која су била три највећа града у новонасталој Краљевини СХС одмах после Првог светског рата.
Али, нисмо имали питање која су три највећа града Краљевине Србије уочи Првог светског рата?
Неопходно је погодити тачан редослед по броју становника.
1. БГ
2. Скопље
3. Битољ
Ако није тако онда 2. и 3. мењају места.
Мењају места, отприлике:
1. Бг 85000
2. Бт 55000
3. Ск 45000
Да додам и Приштину са близу 40000, и Призрен са 30-ак хиљада.