Погледи форум

Пуна Верзија: Квиз- Српска историја
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815
(29-09-2018 02:12 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Баш си опседнут Титом. Какве везе он има са свим тим, то је Коминтерна планирала још 1920. и неке.

Опседнут Титом . . . какве он везе има? Па јел био владар Југославије и Србима од 1945 - 1980.
(29-09-2018 12:30 PM)Брада Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:32 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:04 PM)Брада Пише: [ -> ]Пет посљедњих:

1.Агресија на РСК 8.1995.
2.Пробој коридора 1992.
3.Зеленгора Мај 1945.
4.Јелова гора 1944.
5."Коњићев скок" - десант на Дрвар 1944.

Али Дрвар. Smile
Шалиш се?

Ваша параноја нема граница. Шта се шалим? Да су Њемци успјели да улове или убију Броза, зар то не би имало утицаја на касније догађаје, а гледано из данашњег угла на историју?

(28-09-2018 10:22 PM)Бенито Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:04 PM)Брада Пише: [ -> ]Пет посљедњих:

1.Агресија на РСК 8.1995.
2.Пробој коридора 1992.
3.Зеленгора Мај 1945.
4.Јелова гора 1944.
5."Коњићев скок" - десант на Дрвар 1944.

Брадо, за Дрвар сам сагласан са Милославом.
Али,
ти си једини поменуо битку коју би и ја ставио. Шта мислите која је?

Сад тек видех, ставио си чак две које би и ја ставио.

Агресија на РСК свакако није једна од њих.
Ха,ха,ха.... Корила коза овцу. И ти неком спочитаваш да је параноичан?
Свакако да јесте. Тај догађај- битка је један од разлога што сам и поставио ову тему у вези квиза. Али, објаснићу у дужем посту.
Због чега баш Дрвар? Могао је Тита и Игњатовић да убије, из Ужица се једва извукао, Неретва, Сутјеска,...
Шуматовац 1878.
1. Маричка битка
2. Косовска битка
3. Битка на Чегру
4. Кајмакчалан
5. Битка на Копаонику
(29-09-2018 02:20 PM)Брада Пише: [ -> ]
(29-09-2018 02:12 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Баш си опседнут Титом. Какве везе он има са свим тим, то је Коминтерна планирала још 1920. и неке.

Опседнут Титом . . . какве он везе има? Па јел био владар Југославије и Србима од 1945 - 1980.
Јел има везе који паша је владао Србијом 250 година? Тј. какве везе има дал је Курта или Мурта? Него, то је стратегија да се титоизмом маскира комунизам, као ''срБски комунизам'' је био добар, али ето, Тито...
(29-09-2018 09:32 PM)Вукашин Петковић Пише: [ -> ]1. Маричка битка
2. Косовска битка
3. Битка на Чегру
4. Кајмакчалан
5. Битка на Копаонику

За прве две се слажем, међутим трећа би могла бити Банатски устанак 1596, којим поводом су спаљене мошти Светог Саве. Тај устанак је био светло у тами, а спаљивање моштију изазвало је контра ефекат.
Четврта ослобођење БГ 1806, као најважнија битка Првог устанка. Јер он је створио модерну Србију.
Пета пробој Солунског фронта, којим је решен Први светски рат. Дакле то самим тим мора ући међу пет. Занимљиво да нам то западна историографија не признаје.
Навео сам Кајмакчалан пре пробоја Солунског фронта, јер је то била она преломна тачка у рату, када је српски војник освојио капију слободе,након тога само је било питање времена када ће цела отаџбина бити ослобођена.
Навео сам Кајмакчалан пре пробоја Солунског фронта, јер је то била она преломна тачка у рату, када је српски војник освојио капију слободе,након тога само је било питање времена када ће цела отаџбина бити ослобођена.
(29-09-2018 09:50 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(29-09-2018 09:32 PM)Вукашин Петковић Пише: [ -> ]1. Маричка битка
2. Косовска битка
3. Битка на Чегру
4. Кајмакчалан
5. Битка на Копаонику

За прве две се слажем, међутим трећа би могла бити Банатски устанак 1596, којим поводом су спаљене мошти Светог Саве. Тај устанак је био светло у тами, а спаљивање моштију изазвало је контра ефекат.
Четврта ослобођење БГ 1806, као најважнија битка Првог устанка. Јер он је створио модерну Србију.
Пета пробој Солунског фронта, којим је решен Први светски рат. Дакле то самим тим мора ући међу пет. Занимљиво да нам то западна историографија не признаје.

Навикли смо на то да западна историографија не признаје српска јунаштва него сам чуо да је потпредседник СПС-а историчар Предраг Марковић "Квискотека" рекао да пробој солунског фронта није решио ПСР него улазак америчке војске решио "Велики рат". Шок
Овако:
Учимо историју на један проевропски начин у последња два века. Без обзира које су историјске школе у питању, у суштини се инсистира на ставу посматрача догађаја. Тај посматрач, по логици, мора бити апсолутно независан и не сме имати никакве симпатије према било ком учеснику или учесницима историјских догађаја. Што је емотивно и национално удаљенији од историјских догађаја и личности, веће су шансе да објективно објасни и разуме шта се десило. То је апсолутно општи став међу историографија, и они су га тако и пренели на већину данашњих становника Европе. На томе се и базира углед самог појма историчар. Имали смо скоро два случаја: када је Горан Шарић говорио позитивно о српској историји на хрватској телевизији и када је албански историчар усред Тиране потврдио српско порекло Ђерђа Кастриота. У оба случаја, нико није рекао реч против. Обашка што су били у праву, у истом случају би људи који нису историчари доживели негирање, ако не и нешто горе.
Међутим, тај аксиом о историчарима који се појма објективности и независности од свих друштвених околности држе као пијан плота, ствара нека друга, можда, голим оком, невидљива ограничења. Наиме, друштвено и професионално признање било ког професионалног историчара, а поготово опстање, зависи у многоме од држања до ове опште прихваћене догме. Зато су сви историчари, а деле се грубо на две категорије, истраживаче и предаваче, максимално оптерећени овом догмом и преносе је апсолутно на свој професионални опус. И док је код истраживача, и сам мислим, то неопходни услов за добар историографски рад, код оних који се баве пре свега преношењем знања млађим генерацијама, то је, ипак, мали проблем.
Наш програм студирања подељен је на две основне категорије: општу и националну, а оне се уче кроз катедре које су временска подела историје: стари век ( једино овде нема националне, због познате филозофије о " досељавању Словена")), средњи век ( овде постоји и трећи посебни предмет Историја Византије), Нови век и Савремена историја ( овде се уместо националне, учи Историја Југославије). Дакле, сами можете закључити, да ли оваква подела студија на поменуте катедре, може студенте историје уопште научити или упутити у правцу разумевања националне историје српског народа. Нисам у овој критици усамљен. Многи српски историчари који се баве теоријом историографије су писали о овом проблему. Ово је врло важно питање, јер се историчари , уопште у Европи, сматрају врхом интелектуалне свести и поштења. Они су нека врста духовника лаичке, или отворено говорећи, атеистичке Европе данас. Зато је велико питање да ли људи таквог угледа и утицаја смеју имати догму , макар се она звала и објективност, која може замислити, искривити или сасвим фалсификовати националну историју неког народа.
Основна ствар која карактерише било који народ је његов однос са другим народима. А нарочито оним са којима се додирују и преплићу. Наравно, постоје и изузеци, нације које унутрашњи сукоб у прошлости, више карактерише него додир са суседима. Али, то је друга тема.
Народи који се додирују, већином у историји сарађују, мешају се и преплићу. Али, улазе и сукобе, јер их ти сукоби и карактеришу, дефинишу и идентификују. Такав је случај и са Србима и њиховим комшијама. Да се тако учи историја, ми би јасније видели ко смо и шта смо били у прошлости.
На ово питање у квизу навела су ме три занимљива случаја у задње време: "анкета" балканских народа кога воле, а кога мрзе; затим , необележавање стогодишњице пробоја солунског фронта и скори интервју једног интелектуалца, где је рекао да морамо бити објективни " да су ратови деведесетих симболисани злочином у Сребреници". Све ме је то навело на размишљање да ли ми , уопште, разумемо своју националну историју, разумемо ли ко смо ми, а ко су други. А пример битака са тим другима је најбољи да разумемо и одговоримо то питање. Уједно, само тако ћемо на прави начин видети кретање српског народа кроз његову компликовану историју.
Дакле, наш највећи конкурент на нашем животном простору је народ који се зову Хелади, а последњих век и по, Грци. Са њима смо се прво сукобили на овом простору. Обашка што ја мислим да су они и данас у перманентном конкурентству са нама , док већина Срба мисли дијаметрално супротно. Наши најдуговечнији, а по мени и најопаснији непријатељи. У старо доба стари Срби, које историчари зову Словени, имали су вековима, скоро миленијум сукоба са Хеладима.
Треба изабрати једну од тих битака која карактерише однос ова два народа. То је:
1. Опсада Солуна 610 године
Други народ са којим се и данас граничимо и често смо ратовали су Мађари. Јако занимљив народ и пример " великог народа", кога нема бројчано много.
2. Битка кнеза Часлава са Мађарима на Сави. Цела српска династија је бачена жива и везана у Саву. Симболично врло важна битка.
Трећи народ са којим смо вековима и у ратовима и у браковима су, наравно, Бугари. Ставио сам их на треће место, јер је најважнија битка против њих била хронолошки трећа.
3. Битка на Велбужду 1331. Поред успостављања статуса царства, и одласка једног, а доласка новог монарха, ова битка је најзначајнија што је апсолутно дефинисала наш доминантни положај у односу на Бугаре до дана данашњег.
А онда се појављује један нови народ на Балкану, а то су Турци. Кроз векове, појава овог народа дефинисаће историју три балканска народа : Срба, Грка и Бугара. Тако је , пре свега, у случају Срба, које је сукоб са Турцима интелектуално, духовно и национално уобличио и јасно дефинисао. Зато ћемо ту издвојити четири битке:
4. Битка на Марици ; пораз који нас и даље оптерећује, јер због њега су генерације Срба исељаване и бежале из Старе Србије.
5. Битка на Косову; због предања које нам духовна сламка за коју се држимо кад год сви мисле да ћемо потонути.
6. Битка на Мишару; као прва велика победа над Турцима после Косова. ( Жена ми добацује да је битнија битка на Иванковцу, али оставићу овако). Smile
7. Кумановска битка ; као симболички крај националног додира два народа, и одлазак Турака са Балкана. ( Можда и најважнија српска победа у историји).
Пети народ који је дуго у сукобу са Србима, и константно са нама ратују су Алемани. Поменули сте низ најважнијих битака које смо имали са њима. Овог пута прескочићемо шта су радили Србима у средњој Европи, у раном средњем веку. Без икакве конкуренције:
8. Пробој Солунског фронта; то није био само крај једног рата. То је био крај рата у коме је једно моћно геманско царство желело да нас дефинитивно избрише са географске карте. Завршило се невероватно за све који су посматрали и чекали исход. Нестало је једно царство које је више од пола миленијума заустављало српски народ у његовом државном и националном развоју. Срби су коначно прешли најважнију европску нововековну границу Европе- реку Дрину.
Уместо велике Аустроугарске монархије, заштитнице римокатоличанства, на историјској сцени се појавио нови непријатељ, који је своју националну самобитност сводио на сличне принципе, као њихова дојучерашња владарка. Тај национални идентитет, уосталом, делио се на два основна политичка правца: крајње десни и крајње леви. Оба су настала у престоници њихове вишевековне владарке, у Бечу. Ради се , наравно, о Хрватима. Од свих других народа са којима се додирују, сукоб са Хрватима је најважнија карактеристика српског положаја у 20 веку. Зато су ту издвајају две битке, које су Хрвате из сасвим подређеног положаја у односу на Србе, пребацило у равноправан положај, у противтежу Србима на Балкану, са тенденцијом да ће ствари у дужем периоду ићи у корист Хрвата.
9. Битка на Јеловој Гори; ова битка је, иако није имала превелики војнички обим, симболично карактеристична, јер су после ње Хрвати први пут дошли у ситуацију да управљају државом чију већину чине Срби. Самарџић је први у нашој интелектуалној сфери назвао ствари правим именом и комунистичку војску назвао оним и што је била: хрватска војска. Касније је професор Ломпар то назвао " поунутрашњавање" националне идеје у туђе национално тело. Уопште, Брозова Југославија је најјача контрашпијунска акција у Европи у 20 веку.
10. Бљесак и Олуја; иако их дели три месеца, ово можемо узети као јединствену битку. Ту се враћамо на констатацију оног интелектуалца, иначе Србина-атеисте, за кога је Сребреница најважнији догађај ратова деведесетих година. Просто се човек запита како неко може бити толико слеп код очију. Убиство српског народа и његово протеривање са простора Далмације, Крајине, Лике и Кордуна је без конкуренције најважнији догађај ратова деведесетих на Балкану. Пред нашим очима обрисана је једна национална култура која је била део српске културе, али је имала и своје особености. А ту се онда губи и смисао труда великана који су је карактерисали, попут: Герасима Зелића, Никодима Милаша, Стојана Јанковића или Владана Деснице, на пример.
И да се, на крају поста , извиним што сам тражио од вас пет, а сам сам навео 10 битака. Наравно, можда ни овде нисам у праву, али сам хтео да покушам да објасним суштину разумевања националне историје на српском примеру. Дозвољавам да сам у неким детаљима погрешио.
(29-09-2018 07:22 PM)Бенито Пише: [ -> ]
(29-09-2018 12:30 PM)Брада Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:32 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:04 PM)Брада Пише: [ -> ]Пет посљедњих:

1.Агресија на РСК 8.1995.
2.Пробој коридора 1992.
3.Зеленгора Мај 1945.
4.Јелова гора 1944.
5."Коњићев скок" - десант на Дрвар 1944.

Али Дрвар. Smile
Шалиш се?

Ваша параноја нема граница. Шта се шалим? Да су Њемци успјели да улове или убију Броза, зар то не би имало утицаја на касније догађаје, а гледано из данашњег угла на историју?

(28-09-2018 10:22 PM)Бенито Пише: [ -> ]
(28-09-2018 08:04 PM)Брада Пише: [ -> ]Пет посљедњих:

1.Агресија на РСК 8.1995.
2.Пробој коридора 1992.
3.Зеленгора Мај 1945.
4.Јелова гора 1944.
5."Коњићев скок" - десант на Дрвар 1944.

Брадо, за Дрвар сам сагласан са Милославом.
Али,
ти си једини поменуо битку коју би и ја ставио. Шта мислите која је?

Сад тек видех, ставио си чак две које би и ја ставио.

Агресија на РСК свакако није једна од њих.
Ха,ха,ха.... Корила коза овцу. И ти неком спочитаваш да је параноичан?
Свакако да јесте. Тај догађај- битка је један од разлога што сам и поставио ову тему у вези квиза. Али, објаснићу у дужем посту.

Молим, ако тако као што пишете, свака Вам част, ја се извињавам. Годинама читајући постове истакнутих форумаша као и претећи ко им даје репутацију на то, стекао сам утисак да влада мишљење да Крајина није битна, као и да је тај народ заслужио пропаст јер се ради о Личанима, комунистима, политичким хрватима . . .

(29-09-2018 07:38 PM)Перун Пише: [ -> ]Због чега баш Дрвар? Могао је Тита и Игњатовић да убије, из Ужица се једва извукао, Неретва, Сутјеска,...
Ја сам поставио пет битака од 1995 па уназад, дакле Дрвар је посље Сутјеске (на Неретви Титу за љега лично није било фрка), и Дрвар се бар мени чинио као задња шанса да га увате или убију, док Вучкове засједе нису битке.

(29-09-2018 09:46 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]
(29-09-2018 02:20 PM)Брада Пише: [ -> ]
(29-09-2018 02:12 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Баш си опседнут Титом. Какве везе он има са свим тим, то је Коминтерна планирала још 1920. и неке.

Опседнут Титом . . . какве он везе има? Па јел био владар Југославије и Србима од 1945 - 1980.
Јел има везе који паша је владао Србијом 250 година? Тј. какве везе има дал је Курта или Мурта? Него, то је стратегија да се титоизмом маскира комунизам, као ''срБски комунизам'' је био добар, али ето, Тито...

Ви када немате други аргумент настојите приказати саговорника комунистом . . . и без Тита би ваљда био комунизам, или не би, али ајде рецимо да би био, дал би био Српски или Југословенски немам појма, али сам сигуран да је Тито дао свој лични печат за вријеме владавине, сигурно се не би десиле баш све ствари на идентичан начин као за његово вријеме, што би имало за посљедицу и другачије околности и прилике у данашњем времену. Дал би Југославија пуштала и толерисала усељавање шиптара, или би добила проширења на рачун Италије, или би обавезан откуп и колетивизација била баш онаква, или би републичке границе биле исте, дал би било покрајина или би их било више . . .
(29-09-2018 10:58 PM)Бенито Пише: [ -> ]Овако:
Учимо историју на један проевропски начин у последња два века. Без обзира које су историјске школе у питању, у суштини се инсистира на ставу посматрача догађаја. Тај посматрач, по логици, мора бити апсолутно независан и не сме имати никакве симпатије према било ком учеснику или учесницима историјских догађаја. Што је емотивно и национално удаљенији од историјских догађаја и личности, веће су шансе да објективно објасни и разуме шта се десило. То је апсолутно општи став међу историографија, и они су га тако и пренели на већину данашњих становника Европе. На томе се и базира углед самог појма историчар. Имали смо скоро два случаја: када је Горан Шарић говорио позитивно о српској историји на хрватској телевизији и када је албански историчар усред Тиране потврдио српско порекло Ђерђа Кастриота. У оба случаја, нико није рекао реч против. Обашка што су били у праву, у истом случају би људи који нису историчари доживели негирање, ако не и нешто горе.
Међутим, тај аксиом о историчарима који се појма објективности и независности од свих друштвених околности држе као пијан плота, ствара нека друга, можда, голим оком, невидљива ограничења. Наиме, друштвено и професионално признање било ког професионалног историчара, а поготово опстање, зависи у многоме од држања до ове опште прихваћене догме. Зато су сви историчари, а деле се грубо на две категорије, истраживаче и предаваче, максимално оптерећени овом догмом и преносе је апсолутно на свој професионални опус. И док је код истраживача, и сам мислим, то неопходни услов за добар историографски рад, код оних који се баве пре свега преношењем знања млађим генерацијама, то је, ипак, мали проблем.
Наш програм студирања подељен је на две основне категорије: општу и националну, а оне се уче кроз катедре које су временска подела историје: стари век ( једино овде нема националне, због познате филозофије о " досељавању Словена")), средњи век ( овде постоји и трећи посебни предмет Историја Византије), Нови век и Савремена историја ( овде се уместо националне, учи Историја Југославије). Дакле, сами можете закључити, да ли оваква подела студија на поменуте катедре, може студенте историје уопште научити или упутити у правцу разумевања националне историје српског народа. Нисам у овој критици усамљен. Многи српски историчари који се баве теоријом историографије су писали о овом проблему. Ово је врло важно питање, јер се историчари , уопште у Европи, сматрају врхом интелектуалне свести и поштења. Они су нека врста духовника лаичке, или отворено говорећи, атеистичке Европе данас. Зато је велико питање да ли људи таквог угледа и утицаја смеју имати догму , макар се она звала и објективност, која може замислити, искривити или сасвим фалсификовати националну историју неког народа.
Основна ствар која карактерише било који народ је његов однос са другим народима. А нарочито оним са којима се додирују и преплићу. Наравно, постоје и изузеци, нације које унутрашњи сукоб у прошлости, више карактерише него додир са суседима. Али, то је друга тема.
Народи који се додирују, већином у историји сарађују, мешају се и преплићу. Али, улазе и сукобе, јер их ти сукоби и карактеришу, дефинишу и идентификују. Такав је случај и са Србима и њиховим комшијама. Да се тако учи историја, ми би јасније видели ко смо и шта смо били у прошлости.
На ово питање у квизу навела су ме три занимљива случаја у задње време: "анкета" балканских народа кога воле, а кога мрзе; затим , необележавање стогодишњице пробоја солунског фронта и скори интервју једног интелектуалца, где је рекао да морамо бити објективни " да су ратови деведесетих симболисани злочином у Сребреници". Све ме је то навело на размишљање да ли ми , уопште, разумемо своју националну историју, разумемо ли ко смо ми, а ко су други. А пример битака са тим другима је најбољи да разумемо и одговоримо то питање. Уједно, само тако ћемо на прави начин видети кретање српског народа кроз његову компликовану историју.
Дакле, наш највећи конкурент на нашем животном простору је народ који се зову Хелади, а последњих век и по, Грци. Са њима смо се прво сукобили на овом простору. Обашка што ја мислим да су они и данас у перманентном конкурентству са нама , док већина Срба мисли дијаметрално супротно. Наши најдуговечнији, а по мени и најопаснији непријатељи. У старо доба стари Срби, које историчари зову Словени, имали су вековима, скоро миленијум сукоба са Хеладима.
Треба изабрати једну од тих битака која карактерише однос ова два народа. То је:
1. Опсада Солуна 610 године
Други народ са којим се и данас граничимо и често смо ратовали су Мађари. Јако занимљив народ и пример " великог народа", кога нема бројчано много.
2. Битка кнеза Часлава са Мађарима на Сави. Цела српска династија је бачена жива и везана у Саву. Симболично врло важна битка.
Трећи народ са којим смо вековима и у ратовима и у браковима су, наравно, Бугари. Ставио сам их на треће место, јер је најважнија битка против њих била хронолошки трећа.
3. Битка на Велбужду 1331. Поред успостављања статуса царства, и одласка једног, а доласка новог монарха, ова битка је најзначајнија што је апсолутно дефинисала наш доминантни положај у односу на Бугаре до дана данашњег.
А онда се појављује један нови народ на Балкану, а то су Турци. Кроз векове, појава овог народа дефинисаће историју три балканска народа : Срба, Грка и Бугара. Тако је , пре свега, у случају Срба, које је сукоб са Турцима интелектуално, духовно и национално уобличио и јасно дефинисао. Зато ћемо ту издвојити четири битке:
4. Битка на Марици ; пораз који нас и даље оптерећује, јер због њега су генерације Срба исељаване и бежале из Старе Србије.
5. Битка на Косову; због предања које нам духовна сламка за коју се држимо кад год сви мисле да ћемо потонути.
6. Битка на Мишару; као прва велика победа над Турцима после Косова. ( Жена ми добацује да је битнија битка на Иванковцу, али оставићу овако). Smile
7. Кумановска битка ; као симболички крај националног додира два народа, и одлазак Турака са Балкана. ( Можда и најважнија српска победа у историји).
Пети народ који је дуго у сукобу са Србима, и константно са нама ратују су Алемани. Поменули сте низ најважнијих битака које смо имали са њима. Овог пута прескочићемо шта су радили Србима у средњој Европи, у раном средњем веку. Без икакве конкуренције:
8. Пробој Солунског фронта; то није био само крај једног рата. То је био крај рата у коме је једно моћно геманско царство желело да нас дефинитивно избрише са географске карте. Завршило се невероватно за све који су посматрали и чекали исход. Нестало је једно царство које је више од пола миленијума заустављало српски народ у његовом државном и националном развоју. Срби су коначно прешли најважнију европску нововековну границу Европе- реку Дрину.
Уместо велике Аустроугарске монархије, заштитнице римокатоличанства, на историјској сцени се појавио нови непријатељ, који је своју националну самобитност сводио на сличне принципе, као њихова дојучерашња владарка. Тај национални идентитет, уосталом, делио се на два основна политичка правца: крајње десни и крајње леви. Оба су настала у престоници њихове вишевековне владарке, у Бечу. Ради се , наравно, о Хрватима. Од свих других народа са којима се додирују, сукоб са Хрватима је најважнија карактеристика српског положаја у 20 веку. Зато су ту издвајају две битке, које су Хрвате из сасвим подређеног положаја у односу на Србе, пребацило у равноправан положај, у противтежу Србима на Балкану, са тенденцијом да ће ствари у дужем периоду ићи у корист Хрвата.
9. Битка на Јеловој Гори; ова битка је, иако није имала превелики војнички обим, симболично карактеристична, јер су после ње Хрвати први пут дошли у ситуацију да управљају државом чију већину чине Срби. Самарџић је први у нашој интелектуалној сфери назвао ствари правим именом и комунистичку војску назвао оним и што је била: хрватска војска. Касније је професор Ломпар то назвао " поунутрашњавање" националне идеје у туђе национално тело. Уопште, Брозова Југославија је најјача контрашпијунска акција у Европи у 20 веку.
10. Бљесак и Олуја; иако их дели три месеца, ово можемо узети као јединствену битку. Ту се враћамо на констатацију оног интелектуалца, иначе Србина-атеисте, за кога је Сребреница најважнији догађај ратова деведесетих година. Просто се човек запита како неко може бити толико слеп код очију. Убиство српског народа и његово протеривање са простора Далмације, Крајине, Лике и Кордуна је без конкуренције најважнији догађај ратова деведесетих на Балкану. Пред нашим очима обрисана је једна национална култура која је била део српске културе, али је имала и своје особености. А ту се онда губи и смисао труда великана који су је карактерисали, попут: Герасима Зелића, Никодима Милаша, Стојана Јанковића или Владана Деснице, на пример.
И да се, на крају поста , извиним што сам тражио од вас пет, а сам сам навео 10 битака. Наравно, можда ни овде нисам у праву, али сам хтео да покушам да објасним суштину разумевања националне историје на српском примеру. Дозвољавам да сам у неким детаљима погрешио.
Одговор сам спремио још када сам поставио питање. У међувремену је доста вас одговорило и свако је дао макар један тачан одговор, тако да свако од вас може наставити са питањима. Осим ако немате неку примедбу на тачност овог одговора.
(29-09-2018 10:58 PM)Бенито Пише: [ -> ]Овако:
Учимо историју на један проевропски начин у последња два века. Без обзира које су историјске школе у питању, у суштини се инсистира на ставу посматрача догађаја. Тај посматрач, по логици, мора бити апсолутно независан и не сме имати никакве симпатије према било ком учеснику или учесницима историјских догађаја. Што је емотивно и национално удаљенији од историјских догађаја и личности, веће су шансе да објективно објасни и разуме шта се десило. То је апсолутно општи став међу историографија, и они су га тако и пренели на већину данашњих становника Европе. На томе се и базира углед самог појма историчар. Имали смо скоро два случаја: када је Горан Шарић говорио позитивно о српској историји на хрватској телевизији и када је албански историчар усред Тиране потврдио српско порекло Ђерђа Кастриота. У оба случаја, нико није рекао реч против. Обашка што су били у праву, у истом случају би људи који нису историчари доживели негирање, ако не и нешто горе.
Међутим, тај аксиом о историчарима који се појма објективности и независности од свих друштвених околности држе као пијан плота, ствара нека друга, можда, голим оком, невидљива ограничења. Наиме, друштвено и професионално признање било ког професионалног историчара, а поготово опстање, зависи у многоме од држања до ове опште прихваћене догме. Зато су сви историчари, а деле се грубо на две категорије, истраживаче и предаваче, максимално оптерећени овом догмом и преносе је апсолутно на свој професионални опус. И док је код истраживача, и сам мислим, то неопходни услов за добар историографски рад, код оних који се баве пре свега преношењем знања млађим генерацијама, то је, ипак, мали проблем.
Наш програм студирања подељен је на две основне категорије: општу и националну, а оне се уче кроз катедре које су временска подела историје: стари век ( једино овде нема националне, због познате филозофије о " досељавању Словена")), средњи век ( овде постоји и трећи посебни предмет Историја Византије), Нови век и Савремена историја ( овде се уместо националне, учи Историја Југославије). Дакле, сами можете закључити, да ли оваква подела студија на поменуте катедре, може студенте историје уопште научити или упутити у правцу разумевања националне историје српског народа. Нисам у овој критици усамљен. Многи српски историчари који се баве теоријом историографије су писали о овом проблему. Ово је врло важно питање, јер се историчари , уопште у Европи, сматрају врхом интелектуалне свести и поштења. Они су нека врста духовника лаичке, или отворено говорећи, атеистичке Европе данас. Зато је велико питање да ли људи таквог угледа и утицаја смеју имати догму , макар се она звала и објективност, која може замислити, искривити или сасвим фалсификовати националну историју неког народа.
Основна ствар која карактерише било који народ је његов однос са другим народима. А нарочито оним са којима се додирују и преплићу. Наравно, постоје и изузеци, нације које унутрашњи сукоб у прошлости, више карактерише него додир са суседима. Али, то је друга тема.
Народи који се додирују, већином у историји сарађују, мешају се и преплићу. Али, улазе и сукобе, јер их ти сукоби и карактеришу, дефинишу и идентификују. Такав је случај и са Србима и њиховим комшијама. Да се тако учи историја, ми би јасније видели ко смо и шта смо били у прошлости.
На ово питање у квизу навела су ме три занимљива случаја у задње време: "анкета" балканских народа кога воле, а кога мрзе; затим , необележавање стогодишњице пробоја солунског фронта и скори интервју једног интелектуалца, где је рекао да морамо бити објективни " да су ратови деведесетих симболисани злочином у Сребреници". Све ме је то навело на размишљање да ли ми , уопште, разумемо своју националну историју, разумемо ли ко смо ми, а ко су други. А пример битака са тим другима је најбољи да разумемо и одговоримо то питање. Уједно, само тако ћемо на прави начин видети кретање српског народа кроз његову компликовану историју.
Дакле, наш највећи конкурент на нашем животном простору је народ који се зову Хелади, а последњих век и по, Грци. Са њима смо се прво сукобили на овом простору. Обашка што ја мислим да су они и данас у перманентном конкурентству са нама , док већина Срба мисли дијаметрално супротно. Наши најдуговечнији, а по мени и најопаснији непријатељи. У старо доба стари Срби, које историчари зову Словени, имали су вековима, скоро миленијум сукоба са Хеладима.
Треба изабрати једну од тих битака која карактерише однос ова два народа. То је:
1. Опсада Солуна 610 године
Други народ са којим се и данас граничимо и често смо ратовали су Мађари. Јако занимљив народ и пример " великог народа", кога нема бројчано много.
2. Битка кнеза Часлава са Мађарима на Сави. Цела српска династија је бачена жива и везана у Саву. Симболично врло важна битка.
Трећи народ са којим смо вековима и у ратовима и у браковима су, наравно, Бугари. Ставио сам их на треће место, јер је најважнија битка против њих била хронолошки трећа.
3. Битка на Велбужду 1331. Поред успостављања статуса царства, и одласка једног, а доласка новог монарха, ова битка је најзначајнија што је апсолутно дефинисала наш доминантни положај у односу на Бугаре до дана данашњег.
А онда се појављује један нови народ на Балкану, а то су Турци. Кроз векове, појава овог народа дефинисаће историју три балканска народа : Срба, Грка и Бугара. Тако је , пре свега, у случају Срба, које је сукоб са Турцима интелектуално, духовно и национално уобличио и јасно дефинисао. Зато ћемо ту издвојити четири битке:
4. Битка на Марици ; пораз који нас и даље оптерећује, јер због њега су генерације Срба исељаване и бежале из Старе Србије.
5. Битка на Косову; због предања које нам духовна сламка за коју се држимо кад год сви мисле да ћемо потонути.
6. Битка на Мишару; као прва велика победа над Турцима после Косова. ( Жена ми добацује да је битнија битка на Иванковцу, али оставићу овако). Smile
7. Кумановска битка ; као симболички крај националног додира два народа, и одлазак Турака са Балкана. ( Можда и најважнија српска победа у историји).
Пети народ који је дуго у сукобу са Србима, и константно са нама ратују су Алемани. Поменули сте низ најважнијих битака које смо имали са њима. Овог пута прескочићемо шта су радили Србима у средњој Европи, у раном средњем веку. Без икакве конкуренције:
8. Пробој Солунског фронта; то није био само крај једног рата. То је био крај рата у коме је једно моћно геманско царство желело да нас дефинитивно избрише са географске карте. Завршило се невероватно за све који су посматрали и чекали исход. Нестало је једно царство које је више од пола миленијума заустављало српски народ у његовом државном и националном развоју. Срби су коначно прешли најважнију европску нововековну границу Европе- реку Дрину.
Уместо велике Аустроугарске монархије, заштитнице римокатоличанства, на историјској сцени се појавио нови непријатељ, који је своју националну самобитност сводио на сличне принципе, као њихова дојучерашња владарка. Тај национални идентитет, уосталом, делио се на два основна политичка правца: крајње десни и крајње леви. Оба су настала у престоници њихове вишевековне владарке, у Бечу. Ради се , наравно, о Хрватима. Од свих других народа са којима се додирују, сукоб са Хрватима је најважнија карактеристика српског положаја у 20 веку. Зато су ту издвајају две битке, које су Хрвате из сасвим подређеног положаја у односу на Србе, пребацило у равноправан положај, у противтежу Србима на Балкану, са тенденцијом да ће ствари у дужем периоду ићи у корист Хрвата.
9. Битка на Јеловој Гори; ова битка је, иако није имала превелики војнички обим, симболично карактеристична, јер су после ње Хрвати први пут дошли у ситуацију да управљају државом чију већину чине Срби. Самарџић је први у нашој интелектуалној сфери назвао ствари правим именом и комунистичку војску назвао оним и што је била: хрватска војска. Касније је професор Ломпар то назвао " поунутрашњавање" националне идеје у туђе национално тело. Уопште, Брозова Југославија је најјача контрашпијунска акција у Европи у 20 веку.
10. Бљесак и Олуја; иако их дели три месеца, ово можемо узети као јединствену битку. Ту се враћамо на констатацију оног интелектуалца, иначе Србина-атеисте, за кога је Сребреница најважнији догађај ратова деведесетих година. Просто се човек запита како неко може бити толико слеп код очију. Убиство српског народа и његово протеривање са простора Далмације, Крајине, Лике и Кордуна је без конкуренције најважнији догађај ратова деведесетих на Балкану. Пред нашим очима обрисана је једна национална култура која је била део српске културе, али је имала и своје особености. А ту се онда губи и смисао труда великана који су је карактерисали, попут: Герасима Зелића, Никодима Милаша, Стојана Јанковића или Владана Деснице, на пример.
И да се, на крају поста , извиним што сам тражио од вас пет, а сам сам навео 10 битака. Наравно, можда ни овде нисам у праву, али сам хтео да покушам да објасним суштину разумевања националне историје на српском примеру. Дозвољавам да сам у неким детаљима погрешио.

Све је то лепо али интересује ме следеће:

1) Опсада Солуна. Ако можеш укратко о бици и који је њен значај те си је увестио међу 5 (10) величанствених?

2) 3бог чега је Солун важнији од Цера и Колубаре? Не поричем да то није огроман успех али сматрам да смо накважније победе однели управо на Церу и Колубари. Такође, важан допринос наше војске укупној савезничкој победи највише се одражавао на Церу и Колуабари. Колико смо, након победа, гнев навукли када се и Немачка и Бугарска укључила у рат против нас? Колико је тај напад на Србију из 1915. утицао на распоред противничких трупа на осталим фронтовима? Питање је шта би била да смо поклекли на Колубари. Тада вероватмо Солуна не би ни било или би нас оно што смо доживели 1915. сачекало годину дана раније. Дакле, сматрам да Солун представља крајњи тријумф али да је кључ победе заправо била Колубара. Можда нисам у праву, ту сте да ме исправите.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815
Референтни URL