Погледи форум

Пуна Верзија: Квиз- Српска историја
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835 836
(12-05-2019 09:43 AM)Бенито Пише: [ -> ]Манасија, тј некадашње оригинално утврђење око манастира Манасија.
Јесте поручниче. И данас је то највише утврђење.
(08-05-2019 04:57 PM)Mitic Пише: [ -> ]"Београд је 16. и 17. априла разарало 600 великих четворомоторних „савезничких” бомбардера (према: др Јован Марјановић, Историја Београда, 3 књига, 1974, стр. 548)."

Комнен Пијевац, "Прва реаговања представника Владе Краљевине Југославије на англоамеричко бомбардовање Београда 1944", Архив, Часопис Архива Југославије, 2, 2001

http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?down...cFileModul

Има доста занимљивих ствари у чланку, а подаци из овог чланка се слажу са подацима гдина Милослава. Ево неких делова:

"Такав је био одговор Англо-Американаца и почетна преписка - тражење објашњења са југословенске стране, а шта се стварно збило 16. и 17. априла под теписима бомби поменутих шест стотина авиона, југословенски органи сазнају из обавештења која стижу са закашњењем од месец дана".

"Губици Немаца, војника или немачких грађана, били су безначајни.
Немци су очекивали напад и углавном су се из вароши иселили већ раније
(на пример, Дирекција Гестапоа). У самом Београду има мало немачке
војске, а баш тих дана један део Немаца био је заузет борбама са трупама
ђенерала Михаиловића у Хомољу и у околини Ваљева. Осим тога су
Немци прво обавестили своје сународнике о приближавању савезничких
авиона и како су они располагали транспортним средствима омогућено им
је да се благовремено удаље из Београда. За грађанство је дат знак за
узбуну тек 15 минута пошто је телефоном дат аларм за Немце по немачким
надлештвима и дато им време да се склоне пре него што избеглице закрче
улице."

"Оборено је око 10 авиона. Посада се спасавала падобранима. Међу
заробљеним авијатичарима налазила су се и три Црнца која су повређена
и леже у болници у Панчеву. Један амерички пилот, на питање зашто су
бомбардовали савезнички Београд, одговорио је да је то немачка варош.
За време бомбардовања у три наврата погинула су 174 немачка официра и
војника."

"Нешто је више неслагања у извештајима о страдалим
цивилима и војницима, а најмању цифру наводи Марјановић - 1.160
страдалих цивила 16. и 17. априла, „док број рањених није познат”. Марјановић такође наводи да је „приликом каснијих бомбардовања погинуо велики број грађана, али о томе нису сачувани никакви подаци”. Погинули немачки војници су: 175 према „информатору” из Београда, или око 200 према Ј. Марјановићу. И када је реч о погађању београдских цивила, уместо немачке „живе силе”, наведене цифре све говоре."

По реду:
- 16. априла је Београд бомбардовало 178 америчких бомбардера, бачено је око 450 тона бомби.
- 17. априла је дејствовало 187 бомбардера, бачено је око 480 тона бомби.
Укупно 365 бомбардера и 930 тона.
Гађане су фабрике авиона, ранжирна станица и аеродром Земун.

По подацима београдских гробља, погинуло је око 800 грађана Београда. Подаци Пасивне заштите су слични.
У логору Сајмиште је погинуло 60 логораша. У Земуну је током маја укупно погинуло око 200 грађана.
Подаци и о осталим бомбардовањима су сачувани, и прилично прецизни.

Примарни циљ 16. је била Румунија, бомбардери су тамо прво и отишли али како је било облачно над циљем, враћају се и гађају Београд, прилазећи од Панчева. Зато су тезе да су Немци унапред знали неосноване, исто као и она да је на бомбама писало "Срећан Ускрс".

Приликом мисија над Београдом, првог дана су оборени Б-17 и Б-24 (укупно 12 погинуло/нестало и 8 рањено).
Следећег дана је један Б-24 оборен при повратку изнад Мостара.
Осим тога су и два ловца П-38 из пратње пали у близини Београда. Један пилот је погинуо, други је заробљен. Партизани у Срему су неколико дана касније заробили једног четника који је имао ствари од једног пилота, кога су наводно предали Немцима. Некакви црнци у Земуну су вероватно трач, или се радило о авијатичарима са опекотинама.
Београд је био резервни циљ тих дана кад је гађана Румунија. И он је био на мети. Циљеве по дубини Американци су снимили у раздобљу октобар-новембар 1943. године. Такође и циљеве за резервне „тактичке мисије“. Имали су Београд „на длану“ са свим важнијим ратним објектима.

То сам видео код Ђорђа Станковића који је написао текст о савезничком бомбардовању у Војно-историјском гласнику бр.1-2/2006. Узео сам њега за пример, јер није "ревизиониста". Погледати стр. 131-146

http://www.isi.mod.gov.rs/multimedia/dod...877890.pdf

Издвојићу неке делове из тог чланка и ставићу која је страна. Станковић помиње да је на једној неекплодираној бомби писало "Срећан Ускрс". А помиње број 668 као број сахрањених на основу документације из 1973. године. Значи, сигурно је било више.

Ви наводите цифру од 800, али горња цифра је 1160 погинулих. Постоји разлика између броја погинулих и сахрањених. Можда нису сви евидентирани или су погрешно евидентирани. Станковић помиње 200 погинулих у бомбардовању који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски. Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!?

Ево издвојених делова:

"Уништена је потпуно фабрика „Икарус“, „Данубијус“, земунска желе-
зничка станица, аеродром, а у Београду значајно је оштећена „Фабрика авиона
Рогожарски“ у кнез Даниловој улици, али и стамбени блокови око ње, затим
фабрика „Змај“, „Телеоптик“, бродоградилиште, „рафинерија“ на Чукарици и
део београдске железничке станице (магацини, колосеци и зграда где је данас
„Пошта 2“, итд). С обзиром на лоше временске услове, бомбардовање је вршено
са безбедносне висине од 3 - 5. 000 метара већим делом „тепих бомбама“, те је
страдао и известан број цивилних објеката и становништва. Примера ради, од
једне бомбе велике разорне моћи која је пала на Бајлонову пијацу, уместо на 500
метара удаљени железнички претоварни чвор Дорћол, погинуло је 200 људи,
који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски.
Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања
Београда 1941!? Друга таква бомба, намењена истом циљу, пала је у Борчу, али
нема никаквог обележја о жртвама! Трећа таква бомба није експлодирала и
Београђани су на њој могли прочитати натпис „Срећан Ускрс“! У Хајд парк се
срушио тешко оштећени авион – на радост деце – пилот је био рањен и заробљен,
лечен у Панчевачкој болници под строгим надзором Немаца.
По тадашњим сазнањима југословенске владе у Лондону, добијеним
из Истамбула и Стокхолма, у неколико стотина порушених кућа погинуло је
око 3. 000 људи у Београду и око 1. 200 у Земуну. Међутим, на основу помног
истраживања архивске грађе за Земун, утврђено је да је погинуло и на Гардошком
гробљу сахрањено 154 становника. За Београд такво истраживање још није
свеобухватније извршено. На основу документације Новог и Централног гробља,
као и откопавања и провере гробнице 1973. године, утврђено је да је сахрањено
453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце
– укупно 668 грађана Београда." (стр. 134)

"Историјски архив Београда и Музеј југословенског ваздухопловства приредили су 1975.
године велику изложбу под називом „Бомбардовања Београда у Другом светском
рату“ и поводом тога издали брошуру са бројним факсимилима, докумената и
фотографијама, као и резмеима на неколико страних језика. На основу немачких
извора, тада приказаних, погинуло је, између осталог 343 немачких и 96
италијанских војника и 1. 160 Београђана. Ту сазнајемо да је од значјаних војних
објеката осим оних које смо поменули, знатно оштећена Пошта 2, Фабрика
штофа „Влада Илић“, Пивара „Вајферт“, фабрика „Вапа“, железничка станица
на Топчидеру и Раковици већ првог дана, а другог, осим оно што смо навели:
Логор „Старо Сајмиште“ (погинуло 60 логораша и чувара после чега је логор
распуштен и пресељен на Звездару), Коњичка школа а у бомбардовању 24. априла
и 6. јуна Железничка станица са 250 мртвих Немаца, Гаража у Сарајевској у којој
је уништено 10 немачких транспортних возила, складиште нафте на Чукарици
(поново), Фабрика шећера, Бродоградилиште, Складиште „Баново брдо“ са 43
погинула немачка и 96 талијанских војника.
Када су Немци испитивали поменутог заробљеног америчког пилота, који
је био лечен у Панчеву, зашто су Американци бомбардовали Београд, добили су
једноставан одговор: „Мени и свим пилотима ескадрила било је сасвим јасно да је
Београд немачки град, јер је тако издашно радио за немачку војну индустрију“. (стр. 138)

А што се тиче логора на Старом сајмишту, постоји бројка између 80-120 погинулих.

Tokom savezničkog bombardovanja Beograda 17. aprila 1944., logor Sajmište pretrpeo je veliko razaranje. Najveći paviljon, br.3, u kome je bila smeštena većina zatočenika, direktno je pogođen i skoro potpuno uništen. Procene broja mrtvih, koji su tom prilikom stradali, variraju od 80 do 120, dok je broj povređenih bio znatno veći.

Iako nema dokaza da je logor Sajmište namerno bombardovan od strane saveznika, veći broj preživelih je verovao da događaji od 17. aprila 1944. nisu bili slučajnost. Jedna od logorašica, Olga Veličković- Nikolić, u pismu napisanom u oktobru 1944. napominje da je napad bio "više nego zločin", jer su bombarderi "ciljali pravo na logor". Dr Dragomir Stevanović, zatočen kao simpatizer četnika Draže Mihailovića, u svojim memoarima čak tvrdi da je Tito naredio bombardovanje logora, jer su "većina zatočenika u to vreme bili antikomunisti.". Međutim, nema dokaza za ovakvu tvrdnju.

Partizanski list "Istina", pozdravio je napad na Beograd, s obzirom da su u to vreme lideri Narodnooslobodilačke borbe prestonicu jos uvek smatrali snažnim nemačkim uporištem. Izveštaj o bombardovanju Sajmišta, objavljen u "Istini" krajem aprila, pozitivno je ocenio događaj, koncentrišući se isključivo na herojski pokušaj bekstva zatočenika tokom napada. Činjenica da niko nije preživeo proboj iz logora nije spomenuta.

http://www.open.ac.uk/socialsciences/sem...ovanje.php
Податак о 60 страдалих логораша на Сајмишту ми је дао Милан Кољанин, који је писао о том логору.
Могуће да је било још страдалих чувара (њих нисам пописивао).

Међутим, поред Сајмишта је био и немачки заробљенички логор који је такође погођен, где је био непознат број настрадалих (могуће и више стотина). Из тог логора је побегло неколико савезничких заробљеника.

Што се тиче броја страдалих у Београду:
Цитат:А помиње број 668 као број сахрањених на основу документације из 1973. године. Значи, сигурно је било више.

Ви наводите цифру од 800, али горња цифра је 1160 погинулих. Постоји разлика између броја погинулих и сахрањених. Можда нису сви евидентирани или су погрешно евидентирани. Станковић помиње 200 погинулих у бомбардовању који су сахрањени, по казивању сведока, у порти цркве св. Александар Невски. Међутим, тамо постоји плоча на зиду да су ту сахрањени они из бомбардовања Београда 1941!?
За страдале у Порти цркве немам никакав извештај или податак, а извештаји Пасивне заштите имају пуно детаља. Мислим да се ради о Немачком бомбардовању (тад је страдало неколико пута више грађана).

Број од 668 (ја имам податак за 672) се односи само на оне који су одмах сахрањени у заједничким рововима.

Цитат:О броју погинулих цивила имамо неколико извештаја Отсека за гробља и Пасивне заштите. По подацима добијеним од ЈКП ”Погребне услуге” сахрана првих пострадалих је била у заједничким гробовима (рововима). На Новом гробљу је сахрањено 313 идентификованих лица, 78 неидентификованих лица мушког пола, 71 неидентификовано лице женског пола и 16 неидентификованих лица дечјег узраста. На Централном гробљу је сахрањено 142 идентификованих лица, 32 неидентификована лица мушког пола, 18
неидентификованих лица женског пола и 2 неидентификована лица дечјег узраста. Укупно 455 идентификованих лица, као и 217 неидентификованих (110 мушких, 89 женских и 18 лица дечијег узраста) – што је укупно 672 лица. Ове податке не треба да сматрамо коначним – због рушења већег броја вишеспратница део жртава је остао затрпан, док је и један део теже повређених преминуо. Како су текле наредне сахране можемо да пратимо на основу наредних извештаја.
У серији извештаја које је слао Отсек за гробља II Потпредседнику Општине
града Београда имамо наведен број сахрана лица настрадалих у бомбардовању на наведени датум, као и укупан збир. Тако је 4. маја сахрањено 13 лица, што је са претходно сахрањеним чинило укупно 727 лица5. У извештају од 20. маја се наводи да је сахрањено 1 лице (укупно 776 лица), а засебно су наведени и пострадали и у бомбардовању од 18. маја. На дан 14. јуна није било сахрањених, и дотад је било сахрањено укупно 781 лице.
Такође је 16. 5. направљен поименични списак настрадалих у бомбардовању 16-17. априла, у коме се налази 486 имена. Овај списак се такође не може сматрати коначним, што се види из чињенице да је још 4. маја било сахрањено 727, односно око 50% више лица6.
Имам извештаје до јуна (два месеца после), укупно сахрањен 781 грађанин. Вероватно је још један број лица сахрањен после тога, али не може бити пуно већи. Зато и мислим да је око 800 страдалих у Београду реалан број.

Број од 1160 може бити тачан, заједно са бомбардовањима до 6. јуна. Толико и наводе извештаји до јуна. Међутим, било је страдалих и у бомбардовањима у септембру.

Практично сваки од горњих података је делимично тачан, толико се и наводи у извештајима. Али ниједан није комплетан.
Још једном о Васкршњем бомбардовању Београда (упоређујемо бројке):

"У савезничком бомбардовању Београда, 1944. године, град је био засипан бомбама с врло велике
висине. Такав тепих бомби изазвао је велике људске жртве у граду. Град је бомбардован у више
наврата, почев од 16. априла, на православни Ускрс, до 18. априла 1944. године. У бомбардовању
је учествовало више од 1.100 авиона, бомбе су биле велике разорне моћи, тежине од 500 до
1.500 килограма, па је рушење било интензивно. Погинуло је укупно 1.267, а рањено 5.758 грађана.

Потпуно је срушено више од 1.100 зграда. Погођено је свих шест државних болница. У породилишту
је погинуло девет мајки, са тек рођеним бебама. Оштећени су били водовод, канализација и електрична мрежа. У овом бомбардовању највише су страдали делови Београда око Бајлонијеве
и Каленићеве пијаце, Пашино брдо, Сењак, Чукарица и део Звездаре, Теразијски плато и делови
поред река. У више наврата бомбардован је и Земун, као и логор на Сајмишту, где је погинуло више од
100 људи и 150 рањено".

Извор: Историјски архив Београда

https://www.stalnapostavka.arhiv-beograd...vanje.html
Dokumenta koja sam citirao su inače iz IAB.
Ne znam šta su oni citirali za svoju stalnu postavku, njih, kao ni američka, sigurno nisu.

Za bačene bombe, zna se šta se kojom gađa. Ovo što su naveli od 500-1500 sigurno nije korišteno.
Када су српски манастири имали најмање монаха, која декада?
Укључујући Хиландар.
Када највише, у новијој историји?
Можда да се и претходно питање односи на новију историју; у сваком случају, немам одговоре за перид турске окупације.
По коме је настала изрека Шио ми га Ђура ?
Његов унук се звао исто и био је у четницима.
(13-05-2019 09:22 PM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]Када су српски манастири имали најмање монаха, која декада?
Укључујући Хиландар.
Када највише, у новијој историји?
Можда да се и претходно питање односи на новију историју; у сваком случају, немам одговоре за перид турске окупације.

Можда почетком двадесетог века или крајем деветнаестог века
(13-05-2019 09:24 PM)Мића Адмирал Пише: [ -> ]По коме је настала изрека Шио ми га Ђура ?
Његов унук се звао исто и био је у четницима.

Настала је по једном од најчувенијих београдских кројача, крајем 19 века, који се звао Ђура Јаношевић.
Његов унук Ђура Јаношевић ( 1924-1999) био је преводилац за енглески језик на аеродрому на Галовића пољу покрај Прањана, јула- августа 1944. године. Овај други Ђура је дочекао делегацију америчких авијатичара спасених у операцији Халјард, када су 1995. године, по први пут после 1944. године, дошли на Галовића поље и Равну Гору.
Браво Бенито !
Да узвратим питањем:
Када је основана катедра за енглески језик на Филозофском факултету у Београду и како се звао први професор и шеф катедре? Ако погодите и како се звао први студент који је дипломирао... Smile
Следећи значајан догађај у историји енглеских студија у земљи било је оснивање посебне Катедре за енглески и књижевност 1929. године. За првог шефа катедре постављен је др Владета Поповић, муж Мери Стенсфилд-Поповић, који је у међувремену стекао докторат и објавио своју тезу у Лондону (Shakespeare in Serbia, 1928).
Тако је, Митићу. Још 1927.године је професор Богдан Поповић дозволио да се оснује катедра за енглески језик,одмах по доласку др Владете Поповића и Мери Стенфилд из Оксфорда. Тада су већ почела предавања. Мери Стенфилд је такође завршила енглеску књижевност на Оксфорду, али никад није дипломирала , јер у то време није било дозвољено женама да дипломирају. Она је тада радила као лектор уз супруга.
Обоје су Немци ухапсили 1941. године. Др Владета Поповић је четири године провео у логору Дахау, а Мери у једном женском логору. По повратку у Београд, поново су успоставили катедру за енглески језик. Професор Владета Поповић је умро 1951. године. Од тада до пензије Мери Стенфилд Поповић била је шеф катедре за енглески језик на Београдском универзитету. Она је, вероватно, јединствен пример у историји Београдског универзитета, а то је да је особа која званично никад није завршила факултет, буде шеф катедре на универзитету.
Први дипломирани енглолог на Београдском универзитету био је извесни Светислав Савић који је дипломирао 1931. године, одбранивши дипломски рад код професора Владете Поповића.
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325 326 327 328 329 330 331 332 333 334 335 336 337 338 339 340 341 342 343 344 345 346 347 348 349 350 351 352 353 354 355 356 357 358 359 360 361 362 363 364 365 366 367 368 369 370 371 372 373 374 375 376 377 378 379 380 381 382 383 384 385 386 387 388 389 390 391 392 393 394 395 396 397 398 399 400 401 402 403 404 405 406 407 408 409 410 411 412 413 414 415 416 417 418 419 420 421 422 423 424 425 426 427 428 429 430 431 432 433 434 435 436 437 438 439 440 441 442 443 444 445 446 447 448 449 450 451 452 453 454 455 456 457 458 459 460 461 462 463 464 465 466 467 468 469 470 471 472 473 474 475 476 477 478 479 480 481 482 483 484 485 486 487 488 489 490 491 492 493 494 495 496 497 498 499 500 501 502 503 504 505 506 507 508 509 510 511 512 513 514 515 516 517 518 519 520 521 522 523 524 525 526 527 528 529 530 531 532 533 534 535 536 537 538 539 540 541 542 543 544 545 546 547 548 549 550 551 552 553 554 555 556 557 558 559 560 561 562 563 564 565 566 567 568 569 570 571 572 573 574 575 576 577 578 579 580 581 582 583 584 585 586 587 588 589 590 591 592 593 594 595 596 597 598 599 600 601 602 603 604 605 606 607 608 609 610 611 612 613 614 615 616 617 618 619 620 621 622 623 624 625 626 627 628 629 630 631 632 633 634 635 636 637 638 639 640 641 642 643 644 645 646 647 648 649 650 651 652 653 654 655 656 657 658 659 660 661 662 663 664 665 666 667 668 669 670 671 672 673 674 675 676 677 678 679 680 681 682 683 684 685 686 687 688 689 690 691 692 693 694 695 696 697 698 699 700 701 702 703 704 705 706 707 708 709 710 711 712 713 714 715 716 717 718 719 720 721 722 723 724 725 726 727 728 729 730 731 732 733 734 735 736 737 738 739 740 741 742 743 744 745 746 747 748 749 750 751 752 753 754 755 756 757 758 759 760 761 762 763 764 765 766 767 768 769 770 771 772 773 774 775 776 777 778 779 780 781 782 783 784 785 786 787 788 789 790 791 792 793 794 795 796 797 798 799 800 801 802 803 804 805 806 807 808 809 810 811 812 813 814 815 816 817 818 819 820 821 822 823 824 825 826 827 828 829 830 831 832 833 834 835 836
Референтни URL