Погледи форум

Пуна Верзија: Pismo koje otkriva ko je želeo Prvi svetski rat
Тренутно прегледате lite верзију форума. Погледајте пуну верзију са одговарајућим обликовањима.
Страница: 1 2
Pismo koje otkriva ko je želeo Prvi svetski rat

Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu danas predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.

To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.

Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.

“Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata”, rekao je Perišić.

Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.

Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu "Večernja pošta“ u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.

Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Ahrivu Srbije dok se za originalom još traga.

Član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović je rekao da sarajevski atentat nije bio presuda, nego je bio samo povod za izbijanje velikog svetskog krvoprolića u kome je stradalo devet miliona vojnika i pet miliona civila.

"Austroguarska je povod za početak Prvog svetskog rata stavila na teret Srbije i Rusije što su kasnije podržali brojni poznati istoričari kao što su Kris Klark i Šon Mekejn“, naveo je Jovanović.

Reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u "Istorijskim sveskama“ Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata.

"Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata", rekao je Kusturica.

On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, "rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji".

"Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao:’Ispunjena je božja pravda’. Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratiću, nego i stanje stvari u jednom od najmoćnijih carstava u istoriji ljudskog roda“, smatra Kusturica, javila je Srna, a preneli banjalučki mediji.

Naglasio je da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava "u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata".

"U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bjelinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, 9,5 miliona vojnika i pet miliona civila“, naveo je.

Kusturica je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima. "Prvi svetski rat je bio neizbežan"
Ево прилога и РТС-а http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...D1%83.html

Питање је само, шта је све опљачкано из наших архива током ратова, недавно сам сазнао рецимо да су из Беча враћени дневник ђенерала Боже Јанковића из Балканских ратова и фото-албум Самсона Чернова из Балканских и Великог рата. Вероватно има и нешто што никада неће вратити, документа која их компромитују.
Написао сам на теми Личка трагедија шта ће се догодити. Кренуло је.
Мирослав Перишић открио документ- значи циркус је на помолу.
Сва ова " никад досад објављена документа" имате у Ћоровићевим књигама.
Дража је поента, да не кажем Милослав Самарџић. Ангажована ће, као и досад, бити ДБ. Тако да Милославе, или прави дил или нека ти је Бог у помоћ.
Постоји проблем. Док се не нађе оригинал, са тим писмом можеш да се сликаш.
Austria Planned War On Serbia in August, 1913

Posted on January 2, 2014 by B. Ilic

0


2 Votes

Giovanni Giolitti, the former Italian premier says Austria Planned War On Servia in August, 1913.

Ex-Premier Giolitti Declares Vienna Revealed Its Intentions to Italy Then.”

Giovanni Giolitti, the former Italian premier, gave the following speech before the Italian Parliament on December 5, 1914:

“During the Balkan war, on the 9th of August, about a year before the present war broke out, during my absence from Rome, I received from my hon. colleague, Signor di San Giuliano, the following telegram:

‘Austria has communicated to us and to Germany her intention of taking action against Serbia, and defines such action as defensive, hoping to bring into operation the casus foederis of the Triple Alliance, which, on the contrary, I believe to be inapplicable.

I am endeavoring to arrange for a combined effort with Germany to prevent such action on the part of Austria, but it may become necessary to state clearly that we do not consider such action, if it should be taken, as defensive, and that, therefore, we do not consider that the casus foederis arises. Please telegraph to me at Rome if you approve.’

I replied:

‘If Austria intervenes against Serbia, it is clear that a casus foederis cannot be established. It is a step which she is taking on her own account, since there is no question of defense, inasmuch as no one is thinking of attacking her. It is necessary that a declaration to this effect should be made to Austria in the most formal manner, and we must hope for action on the part of Germany to dissuade Austria from this most perilous adventure.’ [Hear, hear!]

This course was taken, and our interpretation was upheld and recognized as proper, since our action in no way disturbed our relations with the two Allied Powers. The declaration of neutrality made by the present Government conforms therefore in all respects to the procedures of Italian policy, and conforms also to an interpretation of the Treaty of Alliance which has been already accepted by the Allies.

I wish to recall this, because I think it is right that in the eyes of all Europe it should appear that Italy has remained completely loyal to the observances of her pledges.” [Loud applause.]

The New York Sun, December 7, 1914, front page. “Says Austria Planned War On Servia in August, 1913. Ex-Premier Giolitti Declares Vienna Revealed Its Intentions to Italy Then.”

http://theremustbejustice.wordpress.com/...gust-1913/

Ово само отвара питање улоге "Браћа" у остварање меканизам....или тог процес што омогућава све наследна дешавање?

Надам се ћемо избегавати та класична прашина, што се диже сваки пут кад обичних Срби желу да сазнају која срање су БРАЋЕ нањелих државу и њен народ!
Писмо гувернера Босне и Херцеговине Оскара Поћорека, упућено 28. маја 1913. године министру финансија Аустроугарске Леону Билинском
[Слика: Pismo%20Pocoreka.jpg]
Фелдцојгмајстер Поћорек

Сарајево 28. 5. 1913. године

Ваша екселенцијо,

Писмо од 22. овог месеца на коме Вам најлепше захваљујем, истом ми је прекјуче стигло због железничкога прекида од више дана.
Потпуно се слажем са мишљењем Ваше екселенције, да се ми ако не дође ипак већ сада до оружана сукоба - морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама.

Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног - боље рећи припремног - периода створимо сношљив одношај са Србијом.

Али би била кобна заблуда, ако би се веровало, да бисмо - чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике - могли постићи, да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се - као што је по свој прилици случај - садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин, што би се сјединила са монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим, да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страни наших осталих непријатеља. А исто се тако мора рачунати с тим, да ће Србија време до тога рата, упркос свему противном уверавању и сличном, интензивно искористити за то да припреми за себе земљиште за будући рат у Босни и Херцеговини, Далмацији, Хрватској и јужној Угарској. Код те подземне радње наши ће властити поступци у круговима наше српске интелигенције и полуинтелигенције моћи успети само код једнога малог дела, а зацело не на одлучан начин. Ми треба да будемо задовољни, ако нам пође за руком да још великим делом пасивном се показујући масу нашега српског сеоског становништва и даље одржимо у његову летаргичном стању, и ако нам даље пође за руком, ако одвратимо хрватску и муслиманску интелигенцију и полуинтелигенцију од прелаза у српски табор, тј. од уједињења свих Јужних Словена од заједничких тежњи, који на антидинастичкој основи.

По моме нахођењу овај би био правилник за поступање владе према домаћим Србима за најскорија времена.

Наклоњено поступати са сељаштвом и колико је то могућно потпомагати његове економске интересе, с највећом опрезношћу а где је нужно и с безобзирном строгошћу с интелигенцијом и полуинтелигенцијом, према којој се уосталом може и треба бити попустљив, али никако изнад оне мере која би могла изазвати неповерење и незадовољство у Хрвата и муслимана. Јер највиши принцип мора бити и остати, да се на ове последње ослања, дакле да се у читавој земљи уопште и у скупштини влада са Хрватима и муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не да избећи.

Та гледишта мораћемо одржати у свима примењеним поступцима у појединостима, и стога бих на означене програмне тачке у писму Ваше екселенције, које се односе на "облигатно кметско откупљивање", рекао, да се изношење тога питања мора за сада задржавати. Већ је наговештавање тога питања од стране Ваше екселенцијем у последњој сесији делегација, јако озловољило муслимане и за време јако умањило шансе за примање предлога за железнице. Ваша екселенција зна, да бих и ја био за "облигатно кметско откупљивање", чим би се спољашња криза дефинитивно изравнала. Али док се то изравнавање само "одгађа", морам одлучно саветовати да се одустане од тога корака. Ми уосталом дотле нећемо имати ни новаца за то, јер ће наше војно припремање, грађење железница, инвестиције итд. нашу финансијску способност исцрпити до крајњих граница.

Не бих се могао сложити ни са "стварањем једнога филозофскога и правног факултета" у најскоријем времену. И без обзира на велике финансијске издатке, натоварили бисмо на себе осим недисциплинованих средњошколаца још и аналогне великошколце. Пре свега треба утерати у ред наше средњошколце истребљивањем професора који терају политику, стварањем конвиката итд. Ја притом мислим и на униформирање средњошколаца по галицијанском узору, али још немам о том одлучан суд.

Остале програмне тачке Ваше екселенције, тј. "суделовање Босне и Херцеговине у делегацијама", "уређење језичкога питања", "попуњавање виших чиновничких места домаћима", "развитак Балканскога института" могу само с највећом радошћу примити. Наравно да ће се притом морати савлађивати највеће тешкоће, а специјално при попуњавању виших чиновничких места већ стога, што је уопште мало потпуно пореских домаћих елемената, а унапређивање би одвећ великога процента самих собом већином интелигентнијих српских елемената имало као неизоставну последицу незадовољство Хрвата и муслимана.

О молби укинутих српских друштава да се обнове, водиће се рачун под условом да се потпуно одржава закон. Свакојако ће се притом водити рачун и о досадашњим искуствима и понекада морати тражити и поједине измене статута. Да ће се у томе сувише далеко ићи искључено је већ стога, што би се сви, које би то погодило, жалили министарству.

Тражени од Ваше екселенције списак садашњих или већ завршених политичких државних процеса у најкраћем ћу року поднети. Али ја сумњам веома, да ћу бити у положају да предлажем на помиловање или аболиције нешто сам слично учинио прве године свога боравка овде, да бих рашчистио последње остатке анексије. Али успех је био директно негативан, јер у овој се земљи благост - увек тумачи као слабост.

Упркос свих тешкоћа положаја, као што се из претходнога види и снова предвиђаних, ипак ћемо ми владати њиме; али то само под досада неспоменутом претпоставком, која је у томе, да се у Босни и Херцеговини, у Далмацији, у Хрватској, у јужној Угарској, додуше свугде по условљеним, према нарочитим приликама, модификацијама у појединостима, поступа ипак по истим принципима. Пре свега је нужно слагање у томе; а затим је најнужније постављање нормалнога стања у Хрватској; јер ако би Загреб почео нагињати Београду - уместо да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна.

С одличним поштовањем

Вашој екселенцији

Најоданији
Поћорек ФЦМ
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...D0%B0.html
Перишићу, свака част! Могу да те мрзе до сто један, али директоре - увео си ред у ову установу.
Да није Перишића, та грађа би и даље била некласификована, шта више - неархивирана.
(05-01-2014 11:49 PM)Бенито Пише: [ -> ]Написао сам на теми Личка трагедија шта ће се догодити. Кренуло је.
Мирослав Перишић открио документ- значи циркус је на помолу.
Сва ова " никад досад објављена документа" имате у Ћоровићевим књигама.
Дража је поента, да не кажем Милослав Самарџић. Ангажована ће, као и досад, бити ДБ. Тако да Милославе, или прави дил или нека ти је Бог у помоћ.
Бенито, малкице си престрог. Пази, Ћоровић јесте објавио делове преписа - али није објавио факсимил. Перишић га је објавио - публиковао. Веровати на реч Ћоровићу за тако крупну ствар која се не показује и без икаквог видљивог доказа - признаћеш, мало је блесаво. Кад сам спремао испит и ја сам сумњао. Ми као историчари морамо да видимо доказе. Ја поштено, верујем само у ово у шта се уверим да је тако. Свака част Влади, али и Мирославу.

Сале

Негде сам прочитао да је Фердинанд дошао у Босну да би присуствовао великим војним маневрима који су се одржавали на Дрини (у склопу припреме рата против Србије)? Посета Сарајеву је била успутна, по повратку са тих маневара. Да ли неко има прецизније информације о томе?

Иначе, ликвидиран је окупаторски војник у униформи окупаторске војске. Нека је вечна слава Гаврилу Принципу!
Господине Динчићу, Христос се роди!
А за ово друго, на жалост, волео бих да нисам у праву, међутим...
Ваистину се роди!
Не верујем да то има неке везе са одвлачењем пажње у вези са поступком за Дражину рехабилитацију. Једноставно, ово је година Првог светског рата.
Само ми није уопште јасно, што се сад диже таква фама око тога?

Па и пре 1990. је било радова (документованих), о томе како се АУ спремала да нападне Србију. Сасвим је (уосталом) НОРМАЛАНА ствар, да свака војска унапред спрема акције, које претпостави да јој следују! Добро, ово овЂе данас, наравно да није војска...

И што би се рекло, ко каже да је измислио точак?

Апсолутно не разумем.

Blush
Ово што пише горе није ништа ново.
Зна се да је Аустрија хтела рат против Србије још у време балканских ратова, када јој је задала два ултиматума, а већ тада, током 1913., цар Никола Други је послао војску на границу, а од тог рата су две империје одустале.

Цитат:"Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao:’Ispunjena je božja pravda’.
Мислим да у целој тој причи ово је управо најзанимљивије.
Другим речима, ко је заиста хтео смрт Франца Фердинанда?
Зна се да у аустријском царском двору њега нису волели. Није стари цар прихватио да се мимо његове воље оженио са једном чехињом. А заиста, како стоји горе, када су му јавили да је архихерцег погинуо, он је отприлике узвикнуо: „Испуњена је Божја правда. Ја се не смем радовати тој вести, а сугурно је то да када се човек успротиви Богу, онда пре или после Провидност делује против њега!“.
Франц Фердинанд је већ раније знао да њему и његовој супрузи неће пустити да буду сахрањени у капели Капућинаца, где су сахрањени сви Хабзбурзи, тако да је био изабрао за гробницу једно имање у нижњој Аустрији.
Сахрана престолонаследника је био један својеврстан скандал: према традицији, како су били престолонаследник и престолонаследница, над јастуцима поред њихових ковчега морале да буду круне, међутим чини ми се да поред њеног ковчега није било круне, овако су јасно показали да нису хтели да она постане царица. Миса сахране је трајала једва 15-ак минута, мање од једне обичне мисе, а одмах су њихове ковчеге упутили у место укопања. Представници осталих краљевских породица су се осећали некако скандализованим од свега тога јер све је то трајало прекратко и нису им ни пустили да прате ковчеге.
Велико коло на Пратеру је тог дана и даље кретало.
Руски амбасадор је тада заметио: „Становници Беча су пратили сахрану престолонаследника више са неким благим интересовањем него са жалошћу“.

Кажу да Франц Фердинанд, који је био својећудан, хтео да направи још један ентитет, давајући аутономију Словенима у Царству, и противио се ратним плановима генералштаба аустријске војске.
Организовали су ратну вежбу у очи рата против Србије а упутили управо њега да томе присуствује у једној атмосфери, за коју и сами царски званичници знали да је била опасна. Како то да је аустријска полиција ухапсила све чланове Младе Босне, па чак и оне који нису учествовали у атентату, тек одмах после убијања престолонаследника? Ако су их знали већ од раније, зашто их нису зауставили пре посете архихерцега или барем пратили?
Оно што је трагичније, Принцип је убио можда најбољег међу Хабзбурзима, а, ако су такве претпоставке тачне, завереници нису били свесни да су можда били изманипулисани од самих аустријских званичника. Атентатом аустријски генералштаб је добио двоје: изговор за рат који је већ одраније припремио и смакнуо највећу препреку за своје планове.
Ето где смо стигли.
Млади људи мисле да од 2000. почиње и Историја и све.
Срамота нас старих магаради. Blush

Сад ће неко (много ко), да каже: "Иди више и ти и твоји енглези у три лепе п. мат! Угуши и Бога и људе!"

Али, ваљало би да људи знају Истину, колики је СТРАХОВИТ утицај био енглеске, а преко масонерије (некада, сада има и других...), на Историју света у целини. Толико огроман, да једна сатанска лудост - демократија, има толики "рејтинг" у свету.

Наиме.
Требало би да је свима јасно да је апис и енглеска агентура имала главну улогу код атентатора - младе босне.

Али мало је то...
Тако су про енглески кругови у АУ монархији, ТАКОЂЕ делали у истом правцу, а са друге стране. То су наравно стидљиво (...) обрађивали АУ римокатолици, наравно притајено, јер некадашња омраза римокатолика и масона, није ОДМАХ искорењена. Латентно је има и данас... (додуше више у сновима прогутаних жаба).

То је врло важна легитимација масона, бију са 10 страна, ако не може са 20.
Страница: 1 2
Референтни URL